Неолиберализам објашњен деци

или

Ваше право да увек одаберете погрешан пут

Као што сам више пута до сада објаснио, „неолиберализам“ је израз који се погрешно користи за дифамацију и девалвацију идеала „слобода, једнакост, братство“, много бољи и умеснији би био израз криптолиберализам. Али овај из наслова се одомаћио, хиљаду пута поновљена лаж постаје истина и ту лека нема… Међутим, сама природа лажног либерализма није слобода већ експлоатација коју власници добара, идеја, ауторских права спроводе над незнавеним масама. Те масе било би погрешно називати грађанима јер они то нису. Грађанство подразумева одговорност према себи, повезаним лицима, заједници, човечанству – руља то једноставно не поседује. „Широке народне масе“ најбоље описује отоманска филозофија која поучава да хаирли инсан једино мора да брине о томе да увек има „у се, на се и пода се“, то је сва мудрост, а о свему осталом бригу води елита. Није без основа тврдња да је управо филозофирање на овај начин криво за то што смо овакви никакви, од најлепшег места на земаљској кугли направили прћију којом влада неостварени хулиган, где су ВИП особе учесници ријалити програма, а докторске титуле могу да се купе на берзи диплома… Јер наше вјерују је све супротно од идеје Просветитељства, а УНСПС (у се’, на се’ и пода се’) потпуно дивергентно идеалу СЈБ (слобода, једнакост, братство) које су за своју националну базу преузеле све успешне нације хришћанског дела света. Дакле, ми, некакви Хришћани, покушавамо да функционишемо по муслиманским начелима у чијем основу стоји да је свачија судбина записана (одређена од више силе), па због тога нема смисла (а вероватно је и богонеугодно) куробецати се и копрцати, већ УНСПС и чекај дан када ће ти бити пресуђено да ли си живот на дуњалуку провео у складу са иманом па ћеш у џенет међу хурије, или у џехенем међу ћафире да те до краја времена хране крметином. Механизам поробљавања и пљачке који „успешне нације хришћанског дела света“ користе да би колонизовале друштва којима се влада по начелу УСНСПС најбоље и шестогодишњацима разумљиво систематизовао је босански публициста Владимир Лах . Дакле –

glupani

Jedna porodica je proizvodila i prodavala cipele.
To je bila velika porodica od 60 ljudi.
Njih 50 je pravilo cipele, a 10 prodavalo.
Imali su dobru maržu. 40% prosečno.
Jednog dana došli su im stranci i ponudili cipele 20% jeftinije, da prodaju kao dodatni asortiman. Marža na tim cipelama bi bila 50%, a one bi i dalje bila jeftinija od domaće proizvodnje.
Kvalitet nije bio isti, ali u siromašnom selu kao što je bilo naše cena je bila važna.
Šta se onda dogodilo?
Umesto 50.000 komada domaće proizvodnje, sada se proizvodilo 20.000 komada, a 30.000 komada se uvozilo. Cena koštanja domaćih cipela je porasla i zbog manjih nabavki sirovina, kao i zbog nepopunjenih kapaciteta pogona. Budući da su u fabrici svi bili porodica, niko nije hteo nikoga da otpusti.
Stranci su još malo spustili cenu i zarada na uvoznim cipelama se povećavala, a na domaćim smanjivala.
U trećoj godini prodavalo se 45.000 stranih i 5.000 domaćih cipela.
Porodica je bila prinuđena da zatvori pogon zbog gubitaka. Pristali su da strancu prodaju firmu za 1 evro.
Selo tj. lokalna samouprava, da bi pomoglo porodici, pristalo je da na sebe preuzme dugove.
Iduće godine, stranci su podigli cenu cipela koje se više nisu pravile od kože, nego od skaja. Prave kožne cipele bilo je nemoguće kupiti.
Proizvođač mleka koji je prodavao kožu za cipele bio je prinuđen da podigne cenu mleka da nadomesti manjak zarade na koži.
Stranci su počeli da uvoze mleko jeftinije od domaćeg.
Proizvođač mleka je prodao krave i postao uvoznik mleka.
To mleko je bilo jeftinije od drugih i svi ostali proizvođači su prodali svoje krave, jer im se nije isplatilo da proizvode mleko.
Iduće godine mleko je poskupelo.
Trave je bilo dovoljno jer nije bilo dovoljno krava. Nije se više đubrila.
Proizvođač NPK đubriva morao je otpusti višak radnika, ali zbog predimenzionisanih kapaciteta samih pogona, pri ovom obimu cena koštanja proizvoda je bila prevelika. Stranci su počeli da uvoze jeftinije đubrivo.
Obim proizvodnje je još pao, fabrika je ređala gubitke i morala je da se zatvori.
Stranci su ponudili da je kupe za 1 evro.
Lokalna samouprava je pomogla i preuzela postojeće dugove.
Stranci su fabriku zatvorili i otpustili radnike.
Zadržali su monopol na uvoz đubriva, ali to je u tom trenutku bilo jako povoljno za nas jer fabrika nije pravila gubitke, a i đubrivo je bilo jeftinije.
Iduće godine đubrivo je poskupelo, al nismo mogli da biramo.
Nestalo je cipela, mleka, krava i đubriva.
Nismo znali šta da radimo, pa smo platili strane savetnike, koji su izračunali da je situacija lošija nego ranije i da sada uz fabrike moramo da damo i subvencije.
Nismo imali para da damo subvencije.
Stranci su nam pozajmili pare da im platimo da nam uzmu fabrike. Sa kamatom.

Алал нам памет.

Пише: Драгослав Павков

Наслов и опрема: Преврат

2 mišljenja na „Неолиберализам објашњен деци

  1. Баш како је написано. Пун погодак! Још да стигне из дупета у главу и бићемо на коњу!

    Liked by 1 person

  2. Широке народне масе“ најбоље описује отоманска филозофија која поучава да хаирли инсан једино мора да брине о томе да увек има „у се, на се и пода се“, то је сва мудрост, а о свему осталом бригу води елита. Није без основа тврдња да је управо филозофирање на овај начин криво за то што смо овакви …. Дакле, ми, некакви Хришћани, покушавамо да функционишемо по муслиманским начелима у чијем основу стоји да је свачија судбина записана….

    Пример муслиманства који ми одмах пада на памет је Иран. Исламска држава још од седмог века, Иран данас је земља са ретко високим степеном суверености. Њен народ је 1979. успешно извео револуцију против америчког империјализма. И под ајатоласима, Иран се модернизује. У односу на нас, он ужива завидан ниво развоја, евидентан у филмским документарцима. Јесте, земља има преимућство великих налазишта фосилних горива, али такође и наслеђе жестоког рата са Ираком, деценије сурове управе шаха, географску лоцираност између пропалитета од држава, и, наравно, егзистира под строгим санкцијама. Иран има одличне кадрове у технологији и науци. У духовној сфери, путници са Запада често кажу да су у Ирану били дочекивани боље него у било којој другој земљи света. Документарци о Ирану показују одсуство отпадака на јавним просторима … и неке младе људе са ретко здравим менталитетом. Да Иран није у снажној мери исламска теократија, могли би да утицај муслиманства релативизујемо. Али он, поред елемената парламентарне демократије, то јесте.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor na Dors Odustani od odgovora

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s