Драган Томић : Нина, Анатомија кучке- Завршни чин.

У последње време, жваће се доста у Србским медијима о “елитној” проституцији, тако да ми се то учинило згодним да завршим сагу о Нини.

Унутрашњи свет особе са нарцисоидним поремећајем личности јесте беживотна пустиња над чијим хоризонтом уместо сунца, стоји црна рупа. Не постоје ноћи и дани, већ само бескрајни бездан и стрепња која прожима сваки педаљ и сваку секунду проведену на том месту. Особе са овим поремећајем, осећају ту константну празнину и она их ужасава, због чега су безумно посвећени бежању од исте. Живот нарциса, стога је симулација, виртуелни свет који ма колико био веродостојан, није реалност, већ строго контролисана фикција коју нарцис константно мора да штелује, одржава и унапређује како би преживео. Због тога, они никада нису у стању да се посвете било чему другом до одржавању те илузије у којој живе и која је њихов живот. Перманентно осећање недостатка енергије, умора, меланхолије па чак и депресије јесу тонови музике која се константно понавља у њиховом уму. Као и свака особа из Б групе поремећаја, особа са нарцисоидним поремећајем личности, је роб два Бога која носи у себи и они су СРАМОТА и КРИВИЦА. Осећај срамоте манифестује се кроз осећај безвредности и бесмисла док осећај кривице се манифестује кроз анаксиозност. Осећај безвредности, ствара потребу да се раде ствари које су екстра и да се на тај начин буде екстра док анаксиозност чини да та потреба константно ескалира. Другим речима, ово значи да особа са НПЛ-ом, нема слободну вољу, то осећа и то је чини да се осећа осећа лоше, међутим како није у стању то себи да призна, она та лоша осећања пројектује ка споља, ка другим људима. Због тога, она константно тежи да доминира и на тај начин ослободи себе унутрашњих тензија. Како то није могуће, њено понашање ескалира и постаје екстремније све док на крају, не доведе до комплетног колапса кроз оргију самоуништења. Апсолутно све шта особа са НПЛ-ом ради је деструктивно и ауто деструктивно и ма колико “успешно” изгледало, осуђено је на пропаст и нестајање. Ова свест о чињеничном стању, код особа са НПЛ-ом, манифестује се кроз повишену опрезност, нападе панике и параноју. Константан осећај прогоњености и потребе за бекством од невидљивог ужаса који стално дахће за вратом, чини да те особе јурцају кроз живот неспособне да се вежу за било шта и било кога. За њих, несталност и нестабилност јесу једина константа.

У реалном животу, такве особе себе описују као динамичне, конкретне, брзе, акционе. Међутим, овакве изјаве су светлосним годинама удаљене од истине и показују ниво апсурда и дисторзије реалности у којој такве особе живе. У реалности, те особе су сама дефиниција пасивности и ригидности, јер је њима константно потребан импулс са стране да би их покренуо. Оне саме, нису у стању да се покрену, тј оне саме су пасивне и патолошки зависне од спољних утицаја које их одржавају у привиду живота. Без импулса, те особе су у суштини-мртве, тј не постојеће.

Заправо, НПЛ особе, су врло примитивни организми, полу-завршена бића која су требала да постану људи али је тај процес заустављен у току њихове врло ране младости. Они не поседују више когнитивне функције као што су мисли и осећања, већ оно што они доживљавају као мисли и осећања, није ништа друго до примитивни инстикт. Временом, они уче да имитирају људе и људско понашање, но како нису способни за емпатију, они то понашање употребљавају искључиво како би задовољили своје инстиктивне примитивне нагоне. Ослобођени етике и морала, они газе преко људи, искоришћавају их немилице и безумно, само зато да би задовољили своје хирове и импулсе.

Сходно томе, за Нину, прелазак са дивље, надркане градске рибе која конзумира искључиво Србску елиту, тј жестоке мужјаке, у проституцију је савршено нормална трансформација и коначно одредиште.

Као прво, њена вагина као средство за рад, је сигурна. Она са пичком, увек може да заради те је стога проституција сигурна и омогућава јој материјалну безбедност. Она је због тога независна и има слобду избора и то је чини апсолутно сигурном. Са друге стране, она не мора да троши своје време на мувања и менталне игре, стога бављење проституцијом је оптимални начин зараде, минимални улог, максимална добит. И она то сматра успехом, што је чини још самоуверенијом у себе.

Поред физичких сензација, задовољства који јој секс пружа, Нинина главна сатисфакција ипак лежи у њеном унутрашњем свету. Наиме, Нина, главни разлог због чега је постала проститука, налази у садистичком иживљавању над својим клијентима. Нина их презире зато што су њени клијенти јер у њеној поставци ствари, они су неспособни да нађу жену те стога морају да користе њене услуге. Због тога што нису у стању да буду са женом, они су мање вредни, мање су мушкарци, тј нису мушкарци у опште и стога су достојни њеног презира. Она зато има свако право да их максимално искористи, измузе њихове паре, њихову енергију, зној и крв и да уложи у себе. Ожењене мушкарце који користе њене услуге, она гледа као искрене, јер својим понашањем, доказују да су сва та осећања, љубав итд, уствари само лаж и да је она заправо, таква каква је, заправо искрена, нормалана и морално супериорна. То што не осећа ништа, је заправо нормално и она види свет онаквим какав је и не заноси се илузијама и глупостима ко остали. Она, супериорна, види више и боље од осталих. Коначно, она је и боља од тих јадних женица које мужеви варају, јер да није тако, они не би били са њом.

Са сваком муштеријом, она слави победу над лажним светом, она држи бракове у шаци, она може да их растури кад год пожели, да раздроби илузије света око себе. Проституција, Нину штити од емотивног повређивања, јер нико нормалан не би имао везу са проститутком. Они несрећни, који се заљубе у њу, су најнижа врста људи, очајници, којих се она гади и стога нису достојни њене пажње. На овај начин, она је себе тотално заштитила од примордијалног страха, страха од напуштања и како време пролази она постаје само јача и јача.

Заиста, кроз бављење проститиуцијом, она има могућност да осети и доживи нај интимније дубине људског понашања и постојања. Све те фантазије и перверзије које се кувају у мозговима њених муштерија она доживљава као сушту истину. На том, анималном нивоу, она се осећа сигурном, осећа се да припада заједници.

Као проститутка, она се осећа коначно безбедном и спокојном. Коначно, на неком само њој знаном нивоу, поставши све супротно од онога шта јој је мајка говорила, она овим чином завршава са њом, јер поставши проститутка, она се коначно свети мајци и оцу и на тај начин, спроводи правду. Космичку правду њеног приватног солапсистичког универзума.

3 mišljenja na „Драган Томић : Нина, Анатомија кучке- Завршни чин.

  1. Ako malo preteram, tekst opisuje, bar ugrubo, stanje mozga velikog broja indoktriniranih „milenijalki“. Sex&Grad propaganda je uradila pos’o. Cure su se srozale na nivo nedostojan ženskog bića. Jbga..

    Sviđa mi se

  2. Neko prodaje mozak,neko prodaje ruke,neko polni organ a neko pak muda za bubrege,uglavnom svi nešto prodaju i samim tim su svi oni prostitutitutke, a sad moguće da je najgora varijanta prodavati polni organ, pogotovu ako je ženski,ali žgadija kupuje žgadiju nećemo se uznemiravati oko toga – kažu da kada patrijarhat oslabi žene se vraćaju starom dionizijskom ritualu – postaju gadne,ladne,jadne itd.Nego,mora se priznati da su najlepše u patrijarhatu,onako rumene i duševne…

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s