Petar, 29 godina: Otvoreno pismo sebi, svima i nikome

U našem dobu ne postoji nešto što se zove ‘držati se van politike’. Sve bitne stvari tiču se politike, a politika sama po sebi temelji se na laži, prevari, obmani, mržnji i šizofreniji.” – Džordž Orvel

Sada je pravi trenutak da se opoziciji kaže sve. Da se razumemo, sve ovo oni znaju što je još gore. Još gore je kada sve znaju, a opet se busaju sa nekim istim pričama kako će oni nešto.

Najnovije vesti

U jeku subotnjih protesta svi moraju biti zajedno zbog višeg i značajnijeg cilja tzv. opšteg dobra… Ovo zvuči otrcano, kao da je nekome stalo do opšteg dobra, al’ ‘ajde da počnem kako drugi počinju.

Često čujemo kako Srbi brzo zaboravljaju. Tačno, zaboravljaju jer se ovde svaki dan dešava nešto haotično, nerelano i katastrofalno. Ljudi navikli i ogluglali i zbog toga zaboravljaju šta je bilo pre mesec dana a kamoli pre godinu, dve ili više.

Ovo je spisak koji pišem po sećanju, ne po hronološkom redu. Neću se služiti Guglom kako bi spisak bio što duži, već samo sećanjem:

Džak sa pokradenim glasovima,
Helikopter i 7 poginulih,
Feketić pod snegom,
Obrenovac pod vodom,
Novinarke koje lako kleknu,
Falsifikovana lična karta,
Gradnja na vrhu Kopaonika,
Vikendice na vodozahvatu na Savi,
Obećanja boljeg života i njihovo konstantno odlaganje za 2, najviše 3 godine,
Gašić kao direktor BIA,
Vazduplohov direktor Koridora,
Rušenje brda na Koridoru,
Aerodrum u Kraljevu,
Aerodrum u Nišu,
Aerodrum u Beogradu,
Otvaranje semafora, kontejnera i mostova na potocima,
Falsifikovane diploma i lažni doktorati,
Oliver Ivanović,
Beograd na vodi,
Sendviči,
Ucene zaposlenih u javnom sektoru pred izbore,
Stotine autobusa sa ljudima na mitinzima,
Nenormalno visoke i nepotrebne subvencije strancima,
Tabloidno blaćenje,
Potpuna kontrola i cenzura medija,
Zvonce u Skupštini kao glas da poslanici glasaju ZA,
Savet za saradnju sa Rusijom i Kinom,
Preletači, preletači, preletači,
Rušenje u Savamali i smrt čuvara,
Kosovo kao večiti problem kojim se maskiraju svi drugi problemi koji nemaju veze sa Kosovom,
Novogodišnja rasveta,
Gradnja mini-hidroelektrana,
Karić se vratio u Srbiju,
Kriminalci pušteni na slobodu,
Nijedan osuđen tajkun,
Smanjene plate i penzije,
Ukinute pogodnosti trudnicama,
……………..

Skoro mi je jedna drugarica rekla, koja takođe ide redovno na proteste, da želi da ode odavde i da neće dozvoliti da njena deca uopšte znaju za pesmu Šejn. Ne zato što je pesma loša već zato što je ta pesma obeležila naše detinjstvo na isti način na koji nam danas obeležava mladost. I kako stvari stoje, ta pesma će obeležiti živote mnogih generacija koje tek dolaze u ovoj sumornoj i izmučenoj zemlji. Postaje tužno slušati je iznova a uvek istim povodom.

Redovno učestvujem na subotnjim protestima 1 od 5 miliona. Toliko redovno da subotom zapostavljam svoje obaveze i vreme za druge stvari planiram u odnosu na protest. Kažu mi da sam lud, da se ne ložim i ne glupiram, da to vreme uložim u pametnije stvari. Znam da su ti ljudi u pravu, ali koliko ih volim jer me dobronamerno savetuju, toliko ih i mrzim jer nisu sa mnom na ulici.

Kada smo kod ulice… Na njoj smo bili i pre 20 godina (izgovoriti ovo naglas), sa roditeljima za ruku ili na ramenima, zviždali u pištaljke (koje smo tada dobijali a sada ih kupujemo za 100 kinti), lupali u šerpe i lonce, plakali i smejali se. Nismo znali šta se tačno dešava ali smo dovoljno kapirali da je u pitanju nešto jako ozbiljno.

Toliko sam to ozbiljno shvatio da sam ulazio u kancelarije lokalnog pokreta Otpor i krao gomilu nalepnica Glasam da talasam, Sloboda se piše bez N, Mir se piše bez A, Gotov je! i sam ih lepio po gradu. Od nekih kevinih krpa sam napravio zastavu Otpora i natakario je na plastičnu vodovodnu cev, pa sam sa tom zastavom dočekao starije koji su se kao hrabri osvajači vratili autobusima iz Beograda, kada se kidisalo na Skupštinu i RTS. Tada sam imao 9 godina.

Danas imam 29. Od tada do danas se desilo svašta. I ništa. Ne možemo da kažemo da se zemlja nije pomerila sa mrtve tačke na kojoj je bila, bilo bi nepošteno. Ali ljudi, zajebali su nas. Debelo su nas zajebali. Naše roditelje i nas. Naše prijatelje, naše učitelje, nastavnike i profesore, naše lekare, našu vojsku i policiju, sve nas zajedno. Milione ljudi je zajebalo njih nekoliko stotina!

Sada smo mi odrasli ljudi, neki imaju svoju decu i danas ih izvode na ulicu kao naši roditelji nas. Sada smo dovoljno zreli da zaključimo kako su se stvari odvijale, ko je koga prevario i kako, ko je ispunjavao obećanja a ko je lagao i ko je i na koji način kočio prave promene koje nismo dočekali. Danas nam je svima sve jasno.

Mnogo je vremena protraćeno, mnogo je obećanja pogaženo, mnogo je ljudi otišlo, mnogi će tek da odu, mnogo ih je razočarano. Kada bismo gledali film po ovom scenariju, ne znam ko na kraju ne bi imao barem knedlu u grlu. Dovoljno je da znaš da je neko zapalio u Ameriku i da se neće videti sa svojima, sa prijateljima sve dok ne dobije nekakve papire. A taj proces traje godinama. Ljudi su očajni i rešili su da im je takav izlaz, bolji od ostanka. Nije taj odlazak sam po sebi loš, da budem jasan. Loše je što se niko ne vraća!

Subota je dan kada na jednom mestu možeš sresti neverovatne ljude. Neobjašnjiva je ta pozitivna energija kojom svi zrače jer znaju da su svi zajedno, zbog istog cilja na toj ulici. Čak su i vremenski uslovi nebitni. Sve je to super, ali me uvek pokosi misao ŠTA DALJE?! KO DALJE?! KAKO DALJE?!

ŠTA DALJE?!

Svi znamo da je to „ŠTA?!“ normalan život u svojoj zemlji. Uf kakav cilj! Pa da, toliko smo operisani, uništeni i očajni da nam to zvuči nedostižno, nerealno, nemoguće. Pa zamisli se samo nad ovom rečenicom! Da ti normalan život u svojoj zemlji zvuči nenormalno?! Koliko si samo prevrnutih očiju i odmahivanja rukom video/la na sam pomen normalne Srbije?!

Sve je degradirano, sve je uništeno. Prodaju nam priče da je dobro i da će biti bolje. U stvari više nam i ne prodaju jer takve priče mi ne kupujemo. Alo bre, prošli smo mi to! Prošli smo sve one momente kada je bilo dovoljno da obećavate veće plate, više stranih investicija, veću zaposlenost, oživljavanje sela i poljoprivrede i sprečavanje odliva mozgova i da se vaši planovi i programi, vaše tačke na papiru na tome završe.

Ne znam kako je opozicija sada smislila da joj narod veruje kada za sve ono vreme po ovom pitanju nisu radili apsolutno ništa. Jedino što su radili je da su se žalili zašto ih nema u medijima. Jedan je rekao da mu ništa ne znači pojavljivanje na manjim portalima kada ovog gleda 2 miliona ljudi. Tačno, ali ja sam jedan od onih koji prati te male portale. I to mi dovoljno govori da ste sposobni samo kada imate pažnju medija. Pa čekajte, tako svako može da se bavi politikom tj. onom politikom kako je vi doživljavate.

KAKO DALJE?!

Ključno pitanje je „KAKO?!“ Kako ćete obezbediti veće plate, kako ćete dovesti strance koji će ovde da ulažu, a da nije model 10000 evra po radniku, kako ćete i gde da zapošljavate ljude a da nisu javna preduzeća i administracija koja isisava novac. Kako ćete da sprečite da ljudi odlaze? Koji su to načini, kakav je to plan, ko ga je napisao, ko za njega garantuje i čime?! Koliko vam je vremena za to potrebno? Kako ćemo biti upoznati sa rezultatima tog plana?!

Naučili ste da je dovoljno reći MI ĆEMO i da se priča na tome završi. E pa to vaše mi ćemo nas je koštalo ovih 20 godina u kojima se desilo svašta a nije se desilo ništa! Bili ste sposobni i još uvek ste da vodite svoje biznise, da koristite položaje kako biste uvećavali sopstveno bogastvo. Za to imate plan, za to imate ideje i pozitivne rezultate. A za ovo zbog čega su vam ljudi dali poverenje nemate!

U ovoj zemlji je bre ubijen premijer, ubijeni novinari, politički neistomišljenici! Ovde se krivicom žonglira sa jednih na druge a ni jedni ni drugi ne hapse i ne osuđuju ove prethodne. Nema nikakve odgovornosti, svako radi šta hoće i šta mu u tom trenutku padne na pamet!

I ono malo temelja sistema koje je građeno, uništeno je. Nema osnove, nema temelja… Samo zemlja, isprevrtana i uništena, kisela.

Kako će sistem da funkcioniše i ko će da ga čuva, kada ovde akademska zajednica ne sme prva da ustane i da kaže NE MOŽE OVO OVAKO ROĐACI, MNOGO STE ZAIGRALI! Svi ćute i komentarišu u svoja čuvena četiri zida.

Pričamo kako političari imaju sitne i krupne interese? Pa onda su svi takvi. I akademska zajednica i vojska i policija… Svi čuvaju svoje interese, svoja radna mesta i ćute. Pa onda ne možemo biti ljuti samo na političare. Naša tišina im daje legitimet da rade šta žele i da svakom novom malverzacijom pomeraju granice i testiraju našu izdržljivost. Njihov sistem je APP – ako prođe, prođe. A prolazi im sve jer u toj gromoglasnoj tišini nastaje haos i razvaljivanje zajedničke države!

Kako smo ljuti na političare, treba da budemo ljuti na sve zaposlene u javnom sektoru koji žive od novca koji nam država uzima kroz poreze, kroz smanjene plate i penzije i kroz razne druge namete od kojih ova zemlja jedino i živi. Čuj živi, održava se u životu.

KO DALJE?!

I danas mislite da je dovoljno da budete deo šetnje da biste se oprali? Da bi ljudi sve ovo iznad zaboravili i prihvatili vas oberučke samo zato što je ovaj trenutni najgori do sada? Pa ne znam kako ste to mislili. Kako, kojim planom, kojom idejom, kojom garancijom, kojim ljudima?! Da se ne ponavljamo… A i vi se ne morate ponavljati.
Rasturili ste sopstvene stranke u kojima ste do juče bili zajedno iza nekog programa i ideje. Svako se odvojio sa svojim novim logom, zastavom i bojom. Sa novom kancelarijom i nekom novom filozofijom.

Sada je pravi trenutak da se opoziciji kaže sve. Da se razumemo, sve ovo oni znaju što je još gore. Još gore je kada sve znaju, a opet se busaju sa nekim istim pričama kako će oni nešto. Oni jedino što treba da urade je da zauvek odu i priznaju da su sjebali sve u šta su ljudi verovali i što je danas uopšte postojala mogućnost da ovaj trenutni dođe na vlast. Samo to je dovoljno da opozicija ode da se bavi nečim drugim!

To je najispravnije što bi mogli da urade pa da barem ostanu upamćeni po tome. Ovako ćemo ih pamtiti kao ljude koji su nam zavukli svima do balčaka pa se ponovo nude, sa nekim prostim “Pogrešili smo, ali ajde ponovo da probamo”.

Mene ničija pojava na tom građanskom protestu ne može sa istog da otera ili da mi zgadi sopstveno prisustvo na ulici. Koliko god mi iz peta krene krv kada vidim pojedince o kojima sam ovde govorio, ne dozvoljavam da se zbog njih povučem. Sada sam shvatio. Pa ovo pismo nije ni za koga ili svakoga!

Ovo pismo je upućeno baš njima! Tebi, tebi, tebi tamo i tebi koji se pojavljujete sa telohraniteljima, tebi koji uveliko primaš preletače iz stranaka koje je istorija davno trebala da pregazi, tebi koji si bio najlepši ali više nisi, tebi koji previše voliš taj istok, mada dvojica vas je, tebi koji ne možeš da se kontrolišeš u situacijama kada je potrebno.

Vi ste ta opozicija, vi ste ti ljudi koji se ponavljaju, nekada zajedno, danas odvojeno, pa opet zajedno, pa će biti opet odvojeno. Pa nije moguće ući vam u planove i kombinacije. To ste do perfekcije usavršili. Samo zaboravljate da smo i mi daleko, daleko komplikovaniji za preveslati nas, svesniji i kritičniji.

Kada u ovoj situaciji kažeš nešto što zaista misliš ili što većina misli, odmah si obeležen kao neko ko ne želi promene, kao neko ko ne želi da ova vlast ode i savetuju te da nije dobro vreme da se sada priča o tome. E pa dosta je tih saveta šapatom na uvo, preporuka i prenesenih saveta od Miće, Janka, Pere, Žike.

Dosta je onih sačekaj, pusti, smiri se, iskuliraj, ne zaleći se i ostalih jutro je pametnije od večeri fazona. Prošla su ovde mnoga jutra i ništa se nije desilo. Osim što je ta pamet koju je jutro donelo, davno odletela u neke normalnije i pristojnije krajeve.

P.S. Pismo sačuvati i godinu po potrebi menjati, jer niko se ovde neće ćerati, samo će se Šejn slušati. Još.

Petar, 29 godina, Srbija
25. januar 2019. godine

6 mišljenja na „Petar, 29 godina: Otvoreno pismo sebi, svima i nikome

    • Суботари „протестују“ као деца која упорно одбијају да једу грашак, надајући се да ће добити чиколаду. Некад је и добију, али то је знак родитељског немара, а не доказ да су деца у праву. Шетње са децом и керовима обучаним у дизајнерске џемперчиће нигде још није променила систем па неће ни овде. Опозиција је муртистичка банда, а сами шетачи се не буне против лошег начина управљања државом, већ што нико од њих није део комбинације

      Sviđa mi se

      • Slažem se ali kako promjeniti stanje i ubjediti recimo one što uče strane jezike da isti trud ulože u promjene ovdje. Prije otprilike 2,5 decenije ovdje je bio rat. Moj rođak u vojsci, para niotkud, žena dijete i drugo na putu. Jedne noći prelomi i ujutru kaže ocu „Idem“ a on mu odgovori „Kuda? Kud god odeš i gdje god se skloniš pod strehu neko će te upitati šta tu radiš a ovdje imaš kuću na tri sprata“ Nije otišao a i neće pokojni su obojica, djeca su završila fakultete i žive normalnim životom sin na jednom od ona tri sprata i pitam se ko je bio u pravu. Sve više mislim da većina ne odlazi zbog para nego zbog poniženja. I da je rođak otišao nisam siguran da bi tamo neđe daleko stvorio više ali vjerovatno bi djeca živjela dostojanstvenije mada ni to nisam siguran recimo moj prijatelj, kog smatram daleko sposobnijim od rođaka, je otišao prvo u Edmonton a odatle preselio u Calgary i tamo je već više od 10 godina vjerovatno do penzije. Kad umre djeci će ostaviti veliku kartonsku kutiju na kraju svijeta uz plaćanje povelikog poreza tako da nisam siguran da će imati kvalitetniji život zbog klime i ostalog .
        Veći dio ovih što odlaze ovdje ostavljaju toliko da ih većina negdje tamo daleko neće materijano dogurati na taj nivo bar za jednu generaciju i nije mi jasno zašto predaja bez borbe?? Ovi protesti su protesti radi protesta, kad već nose fensi robu, idu na fensi mjesta da se i ponašaju kao ostatak svijeta pa makar i imitirali ali pitanje svih pitanja je kako do promjena i kako se organizovati. Ja sam pristalica bojkota, ne ići u granape u kojima nema inspekcije. a isto važi i za ostalo kad sretneš „Opoziciju“ na ulici okrenuti glavu i eventualno začepiti nos….

        Liked by 1 person

  1. Saglasan u celini i celosti, mada mislim da je pre pitanja „kako promeniti“, logičnije postaviti pitanje „da li“ i „zašto uopšte menjati sistem u kome je lako funkcionisati, samo ako se potrudiš da se uvučeš u pravi šupak, mnogo lakše nego bistreći političku analitiku i preuzimati odgovornost za pogrešan izbor?“

    Sviđa mi se

    • Koliko zam ti se baviš poljoprivredom a ja strujom i ako kažeš da ćeš na iduću jesen prodati 100 tona kuruza onda pretpostavljam da si već skontao kako ćeš doći do 10 tak hektara potrebne zemlje, financirati sjetvu, okopati,zaštiti skladištiti i prodati i to možda i duplo jer se desi i suša ili bolest. Isto je i samnom prije no nešto obećam imam u glavi kako to realizovati i opet često ne upali. Za razliku od nas naši „političari“ obećavaju sve što im padne na pamet a nijedan od njih u životu nije napravio ni čačkalicu i uspješno je prodao i to kod većine prolazi iliti ni toj većini ne smeta pamet ko ni političarima.Koliko je sati skontao sam par godina pred rat kad sam prvi put čuo vic „Gume su za ranjenike, vi jedite felge“ Bez obzira šta ko mislio o partizanima činjenica je da je većina njih izginula da bi nama bilo bolje i iskreno su vjerovali u to i za to su platili groznu cijenu da bi se oni koji nikad ništa u životu nisu radili ni žrtvovali šprdali a isto bi bilo i danas ako bi neko krenuo sličnim putem. Prema tome u pravu si prvo se treba upitati za koga pa šta pa na koji način a većina naše bajne „opozicije“ o svemu nebitnom samo nikako da potrefe. Možda je u pravu M.M. kad kaže da su protesti ozbiljni kad budu pred ambasadama mada mislim da to nije jedini kriterijum.

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s