Сви су исти, али Преврат је различит

Након „суботарских“ протеста у Београду, председник Републике Србије, фини господин Александар Вучић једноставно неће моћи да игнорише захтеве намирисаних, свезубих, образованих суграђана, њихове племените дечице и кућних љубимаца (усвојених мешанаца, наравно) и расписаће ванредне изборе које узгред буди речено нико не тражи, али не би било први пут да председник најбоље зна шта његовим поданицима треба. Због тога рециклирамо стари проглас покрета Воља народа, не јер смо лењи да напишемо нови и актуелнији, већ јер је све исто као пре четири године – и узурпатори власти и сиротиња раја и политичари жељни моћи…

срби стоко

Не рушимо своју државу, већ организовано игноришемо оне који су је у овом тренутку узурпирали и од нас отуђили. Наши преци нису гинули за Србију да би је данас неки нови „војни лиферанти“, странчари и слични на које су нас давно упозоравали пријатељи попут др Рудолфа Арчибалда Рајса развлачили попут паса.

Србија је „кућа на сред пута“ и многи су заинтересовани да она нестане, или барем да буде што слабија и са што мање утицаја
Нажалост, многи њени грађани су се свесно или несвесно упрегли у интересе српских непријатеља. Почев од ситних ћата у администрацији који за 100 грама кафе или литар пића „сређују“ заобилажење закона, преко корумпираних полицајаца који такве не хапсе, незадовољних али опортунистичких наставника који их нису научили да је то што раде срамно, до коначно – политичара који су тај хаос организовали у свом и интересу својих спонзора – оних који им плаћају скупе кампање, билборде и загађивање медијског простора.

Ми на такав однос снага не пристајемо мада смо свесни да је овај својеврсни „канцер“ метастазирао…
Болест је толико тешка да би свака нешто инвазивнија метода лечења могла довести до фаталног завршетка – смрти Србије, што не смемо дозволити јер државу нисмо добили у мираз, већ смо је наследили од бољих од себе, и морамо је сачувати за своје наследнике.

Због тога бојкотом нападамо личне интересе актуелне олигархије.

Нису у праву људи који тврде како бојкот не може да промени ништа, како је политичарима и њиховим странкама свеједно колико грађана ће изаћи на њихове „изборе“. Живот је партија шаха са превисоким улогом, у којој  се трудимо да предвидимо што више наредних потеза.
Данас се противимо бесмисленим изборима, следећи бунт ће бити организован против повећања пореза на зараде запослених, па бојкот плаћања комуналних услуга…
Како данас не признајемо изборе који то заправо нису, сутра нећемо признати право самоизабранима да нам ударају „намет на вилајет“ и одбићемо да их финансирамо.

Дакле – они мисле да имају право да нас пљачкају, понижавају и вређају позивајући нас да бирамо између „решења“ која су сами смислили, ми имамо право да на то не пристајемо. Бојкот Србијо!оља народа

 

Не рушимо своју државу, већ организовано игноришемо оне који су је у овом тренутку узурпирали и од нас отуђили. Наши преци нису гинули за Србију да би је данас неки нови „војни лиферанти“, странчари и слични на које су нас давно упозоравали пријатељи попут др Рудолфа Арчибалда Рајса развлачили попут паса.

Србија је „кућа на сред пута“ и многи су заинтересовани да она нестане, или барем да буде што слабија и са што мање утицаја
Нажалост, многи њени грађани су се свесно или несвесно упрегли у интересе српских непријатеља. Почев од ситних ћата у администрацији који за 100 грама кафе или литар пића „сређују“ заобилажење закона, преко корумпираних полицајаца који такве не хапсе, незадовољних али опортунистичких наставника који их нису научили да је то што раде срамно, до коначно – политичара који су тај хаос организовали у свом и интересу својих спонзора – оних који им плаћају скупе кампање, билборде и загађивање медијског простора.

Ми на такав однос снага не пристајемо мада смо свесни да је овај својеврсни „канцер“ метастазирао…
Болест је толико тешка да би свака нешто инвазивнија метода лечења могла довести до фаталног завршетка – смрти Србије, што не смемо дозволити јер државу нисмо добили у мираз, већ смо је наследили од бољих од себе, и морамо је сачувати за своје наследнике.

Због тога бојкотом нападамо личне интересе актуелне олигархије.

Нису у праву људи који тврде како бојкот не може да промени ништа, како је политичарима и њиховим странкама свеједно колико грађана ће изаћи на њихове „изборе“. Живот је партија шаха са превисоким улогом, у којој  се трудимо да предвидимо што више наредних потеза.
Данас се противимо бесмисленим изборима, следећи бунт ће бити организован против повећања пореза на зараде запослених, па бојкот плаћања комуналних услуга…
Како данас не признајемо изборе који то заправо нису, сутра нећемо признати право самоизабранима да нам ударају „намет на вилајет“ и одбићемо да их финансирамо.

Дакле – они мисле да имају право да нас пљачкају, понижавају и вређају позивајући нас да бирамо између „решења“ која су сами смислили, ми имамо право да на то не пристајемо. Бојкот Србијо!

Advertisements

20 mišljenja na „Сви су исти, али Преврат је различит

    • Како је ово чудно.

      Написао је нову књигу о филозофији, и онда у емисији у пар речи објасни о чему се ради: да је филозофија само једно приватизовање права на размишљање, те да људима замлаћивање тим стварима не треба, … стварима као што је, можебити, његова нова књига.
      Обазремо ли се макар и овлаш на свет у коме живимо, видећемо да народ такве ствари није никад мање читао. Значи, никад није било мање потребе за таквом књигом као што је она коју је написао. Да се човек запита:: Коме се он то обраћа. …Зашто књига.

       

      Док он књигу пише, ваљда за шачицу посвећеника, интернет му омогућава да постане инструктор телесног васпитања стотинама хиљада, вероватно и милионима људи. Људи су га на његовом сајту молили да покаже телесне вежбе које су, према њему, супериорне у односу на оне које се широко упражњавају, и због којих је стопут ламентовао што их народ не зна. Никада на те захтеве није одговорио. Да за њих поднесе елаборат бирократама у министарству образовања може, да одговори обичним људима – не. … То му је фах, а као да га није брига.

       

      Било како било, десетак минута унутар разговора помиње говор индијанског поглавице Сијетла. Ово се дешава две године након што сам му послао линкове који показују да су тај говор написали англосаксонски белци, који су онда добровољно свој текст приписали том индијанцу. Одговорио ми је, уважио је поруку … и опет, у сваком интервјуу који уради, исте фразетине о поглавици…

      Што је најилустративније, људи имају право што га воле више од осталих јутјуб звездица.

      Sviđa mi se

      • Данашњи свет углавном има неку сумануту потребу да се уместо да говори и ради оно у чему је неспорни стручњак, иза чега може да стане са својим делима – созерцава о темама о којима најчешће има само неку врсту „дајџест-знања“ напабирченог личним искуством и ишчитавањем садржаја са интернета. Како и Симоновић, тако (да будем претенциозно самокритичан) и ја…

        Sviđa mi se

  1. Vedrana Rudan
    April u Beogradu

    Idući vikend idem u Beograd. Rezervirali smo hotel. Pobjeći ću od terora hrvatskih pobješnjelih katolika.

    Moj unuk Krešo povjerio mi je da će mu velečasni za Uskrs pokloniti dva jaja. Svi svjetski mediji stalno pišu kakva jaja katolički popovi turaju djeci u nevine ručice.

    Moj sin, njegov otac, šuti. Mama je počašćena. Ja sam zgrožena. Mislila sam svoj užas zaliječiti u Beogradu, u aprilu je najljepši.

    Kad…Vidjela sam na njihovim televizijama. Na deset metara od mog hotela demonstracije. N1 prenosi direktno što se dešava. Njihovi novinari su u centru Beograda, ne broje demonstrante.

    Pogledala sam Pink. Pink je demonstracije snimao dronom, zapjenušani voditelj mahao je priopćenjem policije, zaboravila sam koliko malo demonstranata je izbrojila policija.

    Ma, pomislih, glavno da se demonstrira. Kad bi bar naši ovdje dignuli revoluciju protiv popova jebača bilo bi mi svejedno da li na Trgu bana Jelačića urla sedam tisuća ljudi ili sedamdeset. Jadne hrvatske ritice naše dječice. Nikad Hrvatice i Hrvati neće stati u njihovu obranu.

    Što srpska opozicija oće? Zapamtila sam jednog govornika. Čovjek je glumac, ali ulogu nije mogao naučiti napamet, govor je čitao s mobitela. Jebote, koje je ovo vrijeme? Junaci dižu revoluciju čitajući?

    Kad sam htjela okrenuti na Pink glumac je skrenuo pogled sa blesimetra i krenuo govoriti iz srca. „Jebat ćemo im majku, najebat ćemo im se majke, jebite im majku, najebite im se majke…“

    A ja mislila da je Vučić problem. Srpske majke treba jebati. Koja žena ne bi, kad ovako nešto čuje, bez razmišljanja stala na stranu onih na vlasti.

    Okrenula sam Pink. U studiju Šešelj. Što je ovo? Opozicija poziva na kolektivno jebanje majki, srpsku vlast brani četnik? Pa ti biraj. Još kad sam čula da će neki ministri na vlasti štrajkati glađu?! U Beogradu? Neće otići u restoran Vuk na jagnjetinu sa mladim lukom?! Neće jesti ni tufahije, ni orasnice? Koji kreteni.

    Nije mi lako. U Hrvatskoj djecojepci. U Srbiji mamojepci i štrajkaši glađu. Ipak, idem u Beograd. Sa sobom vodim unuka Krešimira. Tko spasi jedan život, spasio je cijeli svijet.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s