Драган Томић: Безбедан текст 2018

brkovi predstavljaju

 

Ближи се крај године међутим чак ни минус ни снег не могу да сакрију топлину којом тренутна ситуација исијава. Стога завалите се у фотеље и препустите се магији бркова.

Формирање војске Косова, тачније озваничавање њеног постојања, је неизбежан догађај који свако могао да предвиди. Пратећи патос, та какофонија беса и очаја која се свакодневно сервира у медијима јесте такође очекивана појава, ма како дегутантна била.
Иако ћу себе због овога проклињати до краја живота, Вучићева спољна политика је једина реално могућа у овом тренутку. Унутрашња је нешто друго и она нема везе за режимом СНС-а већ са самом сржи Србског ума, кога краси недостатак самоконтроле и самодисциплине укорењен у бандитском гену планинара и ниској интелигенцији умотаној у нарцисоидну представу о самом себи која је негација свега горе наведеног.
Унутрашња динамика Србског ума је у суштини предаторска, то су стратегије кратког даха, принцип куме дођем ти, испоштуј ме, неће ваљда, и разноразне друге рационализације опортунистичког схватања света око себе и свог места у њему. Оне осликавају тужну слику да смо ми од предатора постали канибали и на крају лешинари који сами себе једу и у тој аутодеструктивној причи, очување лажне представе о себи се плаћа жртвом реалности нашег постојања. Другим речима, ми бирамо фантазију уместо реалности и жртвујемо јаву зарад сна.

У том сну, ми са Руским МиГ овима и С-300 храбро јуришамо да вратимо Косово, и са пар хиљада Руских добровољаца у томе успевамо за три дана. На тај начин досежемо космичку правду и спроводимо вољу Божију. А Бог је Србин.

У реалности, ништа од обећаног руског оружја није стигло, чак и да стигне 16 распалих МиГ ова 29 са застарелом електроником и осиромашени С-300 показаће се једнако бедно као и 1999 године а тих пар хиљада напаљених срБских патријота који билдују и по кафићима ритуално бију слабије од себе како би се дочепали нечије вагине, издахнуло би на првих 500 метара падина Проклетија и то само од пуког успона. Тај стереодни бицепс има смисла када треба да се импресионира силиконуша на сплаву али је голи курац када треба да се јури са горштацима који познају сваки педаљ планине и имају оно шта стероид бицепс нема- кондицију и способност за дисање на великим надморским висинама. То предркани челави нема, док у долини патролира својим БМВ-ом и мерка комаде по клубовима.

Касно је за решења и време је за одговоре.

Логичан одговор на формирање војске Косова у случају Србије, било би враћање обавезног служења војске и то у трајању од три године. Потом формирање неке врсте националне гарде која би имала обавезу да три месеца у години понови исто то. Такав систем би омогућио реално сагледавање могућности и из реалног сагледавања потецијала уследила би реална и рационална слика о сопственим способностима.

Таква оружана формација, као основу стратегије увек би претпостављала да се мора борити против надмоћнијег непријатеља, стога би фокус својих операција требала да усмери на превентивно тј. про-активно деловање. Другим речима, она би требало да делује тако да сваки ударац произведе максимални ефекат. Команданти на терену би требало да поседују слободу деловања и да се прилагођавају ситуацији, уместо да ригидно и слепо извршавају наређења. Таква формација би по свим карактеристикама требало да буде динамична.

Да би била динамична, кичма те оружане формације би била логистика. Бити у могућности да се константно врши дотур муниције, хране и извлачење рањеника, а попуна губитака је апсолутни императив.

С обзиром да поседује ограничене ресурсе, ефикасност тих ресурса мора бити доведена до максимума, што подразумева једнако развијену мрежу лоцирања циљева, мрежу преноса информација до ватрених положаја и одговарајућа средстава која омогућавају прецизно и ефикасно деловање. Ово за собом повлачи опамећивање убојних средстава. „Оловна киша“, Жуков стајл, је у нашем случају није ефикасна. Потребна су средства која ће сваким поготком имати максимални ефекат. Та средства морају бити адаптибилна и модуларна како би се брзо прилагодила реалној ситуацији на терену, што са собом повлачи интероператибилност борбене технике.

За крај, с обзиром на геноцидну природу наших непријатеља и њихову историјску решеност да нас избришу са карте земље, Србија би требало да поседује способност наношења озбиљне штете по дубини противника. Неку врсту оружја судњег дана способног да целокупну популацију непријатеља смањи на 20%.

О овоме компромиса нема, жилаве одбрамбене снаге и велика мотка иза леђа јесу гарант нашег опстанка, јер ако треба да одемо, да одемо на ногама а не на коленима.

Advertisements

9 mišljenja na „Драган Томић: Безбедан текст 2018

  1. Viđela žaba da se konj potkiva pa i ona digla nogu … i dobila tetanus. Daleko smo mi od Izraela u svakom pogledu za početak nemamo ni državu koja funkcioniše a htjeli bi smo da imamo možda najsavršeniju na svijetu. Nisam imo posla pa sam švrljo po Goooogle Earth i neđe dolje na dnu Izraela nađem neke slike aviona pogledam kad ono muzej ko u Surčinu i kad sam pogledao shvatio sam šta je Izrael. Mislim da nema vojnog aviona napravljenog poslije ww2 a da nije tu i onda sam shvatio koliko je sloboda skupa ili par miliona života ili sva moguća tehnika i znanje i što je najgore mi smo uzalud dali onih par miliona života da bi naša generacija sve to proćerdala. Prvo moramo stvoriti državu pa onda razmišljati o nadogradnji a što sam stariji sve sam više pesimista. Maloprije pogledah na drugom sajtu „Srbska majka“ za nastup na Jahorini dobila 76000 kema, doće oni koji bi trebali ratovati za Kosovo izduvati se aonda trk u njemačku prati tuđe gujice. Ne misliš da će oni ratovati???

    Sviđa mi se

    • Ne peru svi njemačke gujice, većina ne. Rade u boljim uslovima nego u matičnim državama. Imaju dostojanstveniji život nego da rade za strance preko domaćih kvislinga i to za 250-300 €. U Njemačkoj se na radnome mjestu ne nose pelene kao u majčici Srbiji. Tko radi u inostranstvu ne mora prodavati djedovinu da bi kupio golfa ili pasata sa 300 k km.
      Pozdrav

      Liked by 1 person

      • Наравно да се тамо не носе пелене, али ту државу су Немци уредили за себе а не за нас.

        Докле год овде владају којекакви Бакири, Вучићи или Пленковићи ми не би требало да причамо о политичким системима и животном стандарду. Нормалан човек прво обезбеди да је некретнина која је на њега укњижена стварно његова, онда је уреди у складу са прописима и крене да гради. Дакле, прво да се утврди да ли смо браћа или комшије, да ли нама управљају наши изроди или стране корпорације и владе, имамо ли људе који би могли да их замене и зашто немамо – па онда лопате и крампове у шаке… Овако, осуђени смо да се дивимо Шваби (како је паметан и организован) и познаницима који су код њега успели добити да бришу гузице или спуштају плафоне – кога брига.

        Друга врста проблема с нама је у томе што се овде слабо питају брисачи гузица и декоратери, овде се питају историчари (припадници кланова, племена, братстава), АНАЛитичари и људи који не знају да раде ништа друго осим лагања за газду. Са таквима нема напред, само у славни Средњи век.

        Sviđa mi se

    • Marko ne moraš se praviti lud dobro znaš o čemu pišem, pranje gujica je samo kolokvijalan izraz za poslove koje niko u Njemačkoj neće da radi a naši jedva dočekaju. Ne peru svi gujice neki peru i ulice ali generalno gledano procenat naših koji tamo rade takve poslove je bar duplo veći od procenta nijemaca koji to rade. Nikad nisam bio u Njemačkoj ali sam pokušao da se javim na konkurs i najblaže rečeno bili su krajnje korektni. Na jednom našem sajtu sam našao oglas za posao. Otišao sam na njemački sajt i vidio da se traži10 tak ljudi od čistačice do iskusnog ing. i kontakt osobi sam poslao email na engleskom da želim da radim za njih i da znam raditi bar tri posla od ponuđenih ali da nemam odgovarajuću školsku spremu nego samo iskustvo. Uopšte nisam ni očekivao odgovor jer je kod nas to uobičajena praksa ali sam za svaki slučaj sjutra otvorio email i ispostavilo se da mi je GOSPODIN J: Dirnberger odgovorio u roku pola sata otprilike ovako „Poštovani gospodine drago nam je da cijenite našu firmu i da želite biti dio našeg tima. Vaš email sam proslijedio našoj kadrovskoj službi i na osnovu vaše izjave da znate raditi te poslove prijavljeni ste na konkurs za ta 3 radna mjesta. Izvinjavamo se što će odabir odgovarajućih kandidata potrajati nekoliko dana zbog velikog broja kandidata i želim vam puno uspjeha“ Naravno nisam prošao što je i logično pretpostavljam da je bilo i puno boljih kandidata sa dokumentovanim kvalifikacijama i nostrifikovanim diplomama ali imam osjećaj da je sve bilo krajnje korektno. Uopšte me ne čudi broj naših koji radije peru gujice ili ulice ljudima koji ih oslovljavaju sa gospodine i za posao pošteno plate.
      Sa druge strane u mom selu je najveća plantaža svega i svačega u ovom dijelu RS
      http://www.popovopolje.com/index.php/sr/ koja je u većinskom vlasništvu dušana vasiljevića „jednog od 10 najbogatijih Srba“ i prvog kupca stana u Bgd na qrcu a „radnim logorom br1“ upravlja njegov zet esteban stefan milović . Odem kod rođaka i on mi ispriča kako je juče vozio kroz polje i da je u tabli uz put pola jabuka na zemlji pola na stablu i da niko ne brani branje. Taj dan sam imao drugog posla pa nisam ništa provjeravao ali na svetog Nikolu nisam imo pametnijeg posla pa u kola i u polje.Skontao sam da ima na stotine tona neobrane jabuke i ubrao par kesa koje sam imao u autu i pravac na brijeg i pogledam dvogledom i po mojoj slobodnoj procijeni neubrano je najmanje 10ha odnosno 200-300tona. Pošto imam nekakvih poznanstava odlučim da pokušam prodati koju tonu ili još bolje šleper i prvo se raspitam telefonom ko je glavni za prodaju i saznam da je to izvjesna „gospođa/đica“ i da joj je radno mjesto u hangaru/hladnjači i odem kod nje. Rekao sam zašto sam došao i ona reče da mogu kupiti koiko hoću po prilično povoljnoj cijeni ali sam rekao da me ne intresuje jabuka koja stoji danima nego sviježa jer i tako nije duga vijeka. Ona mi reče da brati mogu MOŽDA u ponedjeljak jer je do tad agronom na odmoru a gazda u Čileu. Ja se ponudim da ja organizujem berbu ali ona kaže da ne može jer nikog ne pušćaju u njivu. Danas je neđelja i jabuke koje sam ubrao su počele da trunu što znači da od posla nema ništa jer su bile dvije slane i promrzle su.
      E sad zašto ovo pišem njegova njiva i šta mene briga?? Pa moj otac je bio jedan od prvih pet radnika u navedenoj firmi, mislim 79 i leđa je poderao dok je stvorio firmu i dok nisu otplatili kredit MMFa od 20 miliona maraka a zadnju ratu su otplatili 90te. U parceli na koju ne smijem ni ući su moje rahmetli njive Krstača, Rogušnica, Otočić i Lopata, dvije livade Čair i livada Zadubočaj, a u susjednim koje su obrane su Trn, Brod i Đurova struga. Otac je njive morao prodati ili zamijeniti i što je mogao mijenjao je za lošije koje su pune kamena a što nije mogao prodao je za sitne pare. Došao je rat i sve je uništeno i opljačkano osim mašinskog parka koji je iznajmljen Plantažama u PG i od toga su primane nekakve plate. Kad je rat stao došli su tadašnji kaluđeri SPC a današnji vladika durić i mirić i poravnali što je ostalo. Kad je vidio koliko je sati otac je otišao u penziju. Kad su viđeli šta su uradili našli su i doveli milovića „da srpsku zemlju ne bi kupio Jambo“ i sad je kod milovića satnica 2,7 kema (1,4 ojra) ili u ove kratke dane oko 10 eura za sezonce a plata za radnike jje 350-500 eura za čitav dan a ko neće more pasti travu na svojoj livadi.
      I sad mi pričaš o radu ođe i u Njemačkoj??? I o našim poslodavcima i Njemačkim poslodavcima? Ne pada mi na pamet da bilo šta stvaram a da to ne mogu spakovati za 20 minuta :Dakle prvo država pa onda ostalo u međuvremenu Dubrovnik ili Njemačka i da ti odmah kažem da bi radije postao katolik nego član SNSD ili SNS a gledaću da ne budem nijedno nego ateist a ti shvati kako hoćeš

      Sviđa mi se

  2. prevrat
    „Наравно да се тамо не носе пелене, али ту државу су Немци уредили за себе а не за нас…“
    Jbg. trebalo je osnovati vlastiti klan a ne vjerovati da imamo uređenu državu i društvo. Ova države su kao kada na tarabi ili bukvi piše „ona stvar“. Služe da se kontroliraju narodne mase koje na ovim prostorima žive duže od postojanja država.
    Izbor ti je ili lopov na vlasti ili dio glupe mase koju svatko prca u ono malo mozga.
    Sa ovih prostora se odlazilo i 80-tih, u vreme „barok socijalizma“. Tada sam bio osnovac i neuspješno sam razmišljao o tome zašto moj daljni rod, dr. stomatologije ide u Australiju?
    Moj otac je dobio otkaz u firmi u kojoj su lopovi opljačkali mašine a nekretnine nakon 27 godina stoje još u ruševini.
    Meni je isto problem gdje da živim jer ne osjećam ništa blisko s ovim lopovima, ne želim raditi za tri puta manju plaću, ne želim živjeti u državi koja je tehnološki zaostala, koja ništa ne proizvodi, ne želim hraniti parazite i neradnike koji na mene gledaju kao na glupana i bijednika jer radim i stvaram neku vrijednost od koje ljudi imaju svakodnevnu korist. To su dva različita svijeta, nebo i zemlja. Problem je što je na ovim prostorima politika bila šovinistička tako da se ne mrze samo među narodima nego i među regijama. Zbog takve politike tolerirao se krimina je su to „naši“ kriminalci.
    Vlastiti položaj u tom š. od države možeš promijeniti pristupanjem banditima ili da ih pobiješ i otmeš im sve što imaju.

    Sviđa mi se

    • Hm Marko nisam baš siguran da je bilo gdje drugačije. Možda je i Kanada isto skup klanova ali na malo većem nivou a Njemačka isto samo na bazi industrije a Kanada na bazi prirodnih bogastava pa su prostom narodu lanci malo lakši. Imam više poznanika koji žive u Ca i nije ni tamo bajno ali jeste bolje nego ovdje. Jedan poznanik je otišo 99 u Edmonton tamo živio 6 godina pa preselio u Kalgari i i sad je tamo a drugi je otišao ptije 2 godine u Kalgari i nakon par mjeseci preselio u Toronto. Prvi je dipling kao i žena i radi u naftnoj industriji a za ženu ne znam, Nakon par angodina je kupio roditeljima izbjeglicama stan a i on ima kuću u kalgariju i dvoja nova kola srednje klase. Pretpostavljam da je sve na kredit i gledao sam na sajtovima kuća kao njegova košta 400-700k CAD što znači da ako i on i žena imaju pristojne plate opet mora raditi bar desetak godina da otplati kuću. Ako i tamo nema neko ko kupi kajmak zašto onda kartonska kutija u sred ničega, što Kalgari zaista jeste, košta 500k CAD? S druge strane ovaj drugi u Torontu nema djece i zahtjevi su mu skromniji i već je izračunao da za 3 godine može kupiti stan iako on radi kao moler a zena u samoposluzi. Prema tome tamo lanci jestu lakši ali vjerovatno je sistem isti.
      „Izbor ti je ili lopov na vlasti ili dio glupe mase koju svatko prca u ono malo mozga.“ Tačno s tim što većinu prcaju u moždanu šupljinu
      „Vlastiti položaj u tom š. od države mrožeš promijeniti pristupanjem banditima ili da ih pobiješ i otmeš im sve što imaju.“
      Ove dvije rečenice su suština ali problem je u onome što pripisuju vrhunskom stručnjaku u svom poslu Al Kaponeu „Da sam znao koliko rada i truda treba da bi se kriminalom steklo bogatstvo nikad se ne bi bavio tim poslom“ naime i tu postoji konkurencija i krupne i sitne ribe a kad se sve sabere nije baš ni profitabilno jer kad čitaš ovih dana o ovima u Beču vidiš da je cijena povisoka jer su i Vilotijevići i Roganovići pred istrebljenjem.
      Suština je da je velikoj većini opstanak vjerovatniji ukoliko je krdo veće. Dok smo imali Ju imali smo tržište koje je omogućavalo razvoj i prodaju svega i svačega a sad plantaža iz mog sela može da zadovolji 20% bh tržišta jabuka, državu sa 5 mil bilo kakvih vojnika malo će ko napasti i zato su nas i napali tek kad su nas pocijepali i uništili na druge načine. Sve nema smisla ako u krdu vlada zakon kanibalizma jer krdo onda gubi smisao jer ne nudi zaštitu i to je ono što nam se dešava trenutno.Pitanje je jesi li kanibali naš proizvod ili su nametnuti a ja mislim da je kombinacija i sve više sam uvjerenja da je vlast, opozicija i opozicija opozicije isti klan. Riješenje situacije je pitanje ne za milion nego za milijardu eura i sve se više pitam ima li smisla i pokušavati. Ima nekoliko sajtova poput ovog, MM i Frontal.rs i leutar koji omogućavaju da svako kaže svoje mišljenje i opet ništa diskutanata skoro da i nema ili su mrsimudi poput našeg Mlinara ili Vilogorskog sa MM. Poisjedujemo li uopšte kritičnu masu je pitanje svih pitanja jer bez nje čak i pobiti sve i oteti opljačkano je samo postati kalif umjesto kalifa. Drugo pitanje svih pitanja je način povezivanja te kritične mase jer ne posjedujemo osnovnu političku kulturu i kod nas je i danas bitnije jesul bolji Obrenovići ili Karađorđevići nego funkcioniše li država danas i oće li sjutra. Doduše mi smo samo možda umišljeni mrsomudi koji poluanonimno kuckaju umjesto da rade kao ovaj http://nebojsavukanovic.info/ ili Stanivuković

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s