Драган Томић : Нина-анатомија кучке, део 4.

Angel of Death Victorious II

Уласком у адолесценцију, Нинин демони су се поново пробудили и овај пут били су далеко јачи него пре. Да би их обуздала, Нина је постала још агресивнија према себи и њен унутрашњи живот се поново претворио у пакао. Међутим, овај пут, добар успех у школи више и пажња и награде које је добијала за то, више нису могли да контролишу вулканске ерупције унутар њене психе. Да би се одбранила од агресивних имплуса изазваних дивљањем хормона, Нина је против њих могла да примени само примитивне механизме одбране од којих су два кључна-цепање и идеализација.

Собзиром на поседује емпатију, Нина није способна да воли нити да се везује. Оно шта она сматра љубављу није ништа друго до повећана доза ендорфина, био хемијска реакција, проузрокована анималним нагоном, тј сексом и осећањем моћи коју има над својим партнером. Користећи идеализацију, она идеализује објекат своје пожуде, младића са којим жели да буде, међутим чим уђе у везу са њим, њен ниво ендорфина опада и она се “одљубљује”, кривећи њега што није испунио њена очекивања, тј пројектујући на њега своју грандиозну и фантастичну слику, да би из самог чина одбацивања дечка и везе, доказала себи да је моћна ,што у њој изазива осећање супериорности из кога њени нивои ендорфина поново расту и она се осећа задовољно. Да би што боље у себе учитала понашање људи, Нина обожава да излази са својим другарицама где скида свако понашање и сторнира га у гигантске базе података у својој глави. За њу, излазак у град није провод, већ вежба и учење једнако значајно као и учење лекција за школу. Нина не може да се опусти, бити опуштен за њу значи изгубити контролу над собом и то је ужасава више од свега.

Динамика процеса који се одвијају у Нининој глави су идентични начину на који вештачка интелигенција функционише. Она скенира околину око себе и бележи сваки израз лица, реч, дикцију и те податке сторнира у огромне базе података. Да би вршила интеракцију са околином, тј са другим људима, Нина из тих хеуристичких таблица тј база података, извлачи резултат кроз корелацију. На пример, ако је на неком тужном догађају, она гледа и снима понашање других људи које онда реплицира у ситуацијама када треба да симулира жалост и тугу. Она игнорише речи, оно одакле она чита осећања и емоције других људи јесте лице, тј она очитава реакцију коју они имају на њену пројектовану слику. Да би креирала его синтоним, тј добро осећање, она на основу тих таблица, тачно пројектује идеалну слику која одговара њеним потребама и очекивањима које има од те особе. У колико жели секс, хиљаде и хиљаде сати проведеих у клубовима и терабајти информација које носи у својој глави, омгућиће јој да се обуче и понашта тако да буде апсолутно главна риба у клубу и да без проблема заведе било ког мушкарца, имитирајући понашање и реакције хиљаде девојака које је видела током тих излазака. Бележећи сваки израз лица које је видела у животу, она ће попут скенера у мили секунди да прочита намере и жеље људи око себе и да према њима пројектује жељену реакцију. У колико је тип смара, направиће сцену тако да он увек добије батине од дежурних белих витезова, које је она предходно обрадила са два три погледа и тачно реплицираном гестикулацијом у којима је назначила да ће им дати ако они ураде оно или ово.

Нинио самопоуздање је већ толико велико да је побегло из познатог универзума. Она може све. Она не пати као њене другарице које цмиздре недељама јер их је дечко оставио или преварио, те слабашне јадне женице које имају емоције које их чине слабим. Нина је јака, она не пати са њима већ их бодри да буду јаке тако што им садистички саопштава истину. Она је груба према њима јер их у суштини презире, сматра да су испод ње, али како је то негативно осећање, она то себи објашњава да је она према њима таква јер их челичи. Због тога је омиљена и постаје алфа жена у својој глави. Краљица мајка која брине о својим верним слугама.

Гледао споља, Нина је савршена. Она постиже немогуће, јер је у стању да у Петак вече, изађе у клуб, ђуска цело вече, напије се, у клубу скине било ког мушкарца, да га исте ноћи изјебе, да ујутру се врати кући, буба цео викенд и да на контролном из историје у Понедељак добије петицу. За њу, једноставно нема никаквих проблема и она је успешна у свему, захваљујући сопственом не постојању. Зато што не постоји, она може да буде све, као у матриксу она је у стању да своју личност програмира како год хоће и да на тај начин оптимално извуче максималну корист за себе. Она је у могућности да уради то, јер користи механизам цепања, у коме она креира идеализоване слике себе за сваку ситуацију у којој се налази. На неки начин, она је у суштини, вишеструка личност. Према мами и тати она је добра девојчица која има све петице у школи и то ради јер је одговорна, озбиљна, лепо васпитана госпођица јер та личност је нај адекватнија за породицу, међутим када оде у клуб, она је главна риба која прождире мушкарце и ужива у моћи коју има над њима. У оба случаја, она себе дефинише на основу одјека који добија када пројектује вештачки створену, идеализовану слику, тј личност, коју поседује у том тренутку. Како је свака од тих њених личности идеална, резултати које те личности постижу, су увек максимални и увек хипер позитивни за њу, због чега она се осећа јаком и безбедном.

Она мора бити таква, супер јака како би имала снаге да се избори са самом собом, својом истинском личности која гребе закључана у подруму њене психе. Њено правој ја, је то емотивно заостало дете, живи и ужасни фосил који константно плаче, бесни , урличе и који генерише њен унутрашњи немир, константно испаљујући примитивне емоције из своје ћелије у коју се затворило када је први пут угледало амбивалентно лице мајке у коме је препознало да је свет опасно место и да не може очекивати помоћ од родитеља, јер је у суштини нежељено и невољено. Сваки пут када би покушало да искаже себе, то ја је било или игнорисано, називано погрдним именима, осрамљено или пак, претучено. Сваки пут када би се то десило, мала Нина би се повлачила у себе, у ту тврђаву маште, где се осећала нормално и сигурно.

Коначно, мала Нина је, после година злостављања и занемаривања, себе закључала у ту тврђаву и наставила да ојачава и гради уз помоћ маште, како би иста била способна да издржи све јаче и јаче нападе.

Након 18 година упорне градње, Нина је постала та тврђава, кроз чије ходнике лута фосилизовани дух њеног правог ја.

Због тога, Нина обожава хорор филмове, јер њен живот ЈЕ хорор филм и у том хорор филму она је главни монструм који прогони и прождире свакога ко се усуди да уђе у њен живот.

Наставиће се…

Драган Томић

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s