Драган Томић : Нина, Анатомија кучке, део 3.

lau_lutka_1

   Свака личност, почива на језгру које се састоји од веровања, која служе као темељ за даљу надградњу и развитак. Ако изузмемо теорију по којој развитак особе почиње ин утеро, веровања која се утискују у језгро, почињу да се уписују од момента када дођемо на свет. У Нинином случају то изгледа овако.

Од момента када се родила, Нина поред себе има мајку која је емотивно амбивалентна и она, као основни чувар и заштитник мале Нине, усађује таквим понашањем у њен мозак веровање да је свет не безбедан и да сходно томе све шта се налази у том свету се дешава ван контроле, тј да се свет налази у стању хаоса и да је сасвим нормално очекивати неочекивано. То је свет у коме је, све могуће. Стога, резултат које ова дефиниција света у Нининој глави производи јесте жеља за контролом сопственго живота и отпор према промени. Такође, дефиниција света као опасног места, ствара перманентну анакзиозност и осећање константне будности и перманентно скенирање тог света у потрази за претњама. Другим речима, Нина постаје хипер сензитивна на утицај околине и њени инстикти преузимају примат над когнитивном спознајом. На овај начин, Нина, емотивно заостаје у развоју, јер је мозак преплављен информацијама које долазе из спољног света и како је још млад, није у стању да се избори са свим тим информацијама нити да их разуме, због тога, због тог “преоптерећења” он буквално, “прегорева” и гаси све функције осим оних нај основнијих. Због тога, Нина постаје емотивно заостала у развоју, неспособна да дубље перципира емоције ван примитивног, инстиктивног “осећаја”. Нинине емоције су примитивне и као такве су просте те због тога, преласци из стања задовољства и среће у стање страха, потом агресије и беса, се дешавају готово у тренутку. Другим речима, Нина није у стању да контролише своје импулсе а самим тим нити своје понашање и функционисање. Она почиње да се плаши сама себе и очајнички тражи начин да успостави стабилност.

Тек када је дивљачки пребијена од стране мајке, Нина доживљава осећај стабилности по први пут. Она не разуме зашто је то тако,али осећај који је доживела после батина је нешто што никада до тада није осетила а то шта је осетила је-мир и осећање задовољства који он производи. Нажалост, ово искуство, створиће у Нини потребу да користи друге људе како би контролисала сопствено понашање и тенденцију да свој духовни мир проналази у физичком кажњавању од стране других људи.

Како расте, Нина, добија још једно веровање а то је да није довољно добра јер је дете и да бити дете значи бити угрожен и немоћан. Прогоњена страхом она се дави у океану сопствених примитивних емоција које не може да контролише, она улази у процес социјализације у обданишту где схвата да “поштовање” правила је једнако може заштитити као и батине, те да што боље научи правила друштва биће сигурнија и безбеднија. Она не може да поднесе нормално дечије понашање, јер оно код ње изазива страх, стога она тежи да управља околином и да осталу децу учини сличном себи, како би саму себе заштитила, тако сто неће “штрчати”. Она у обданишту, схвата значај камуфлирања и мимикрије и цело њено биће, када је ван породичног дома, фокусирано је на или опсесивну жељу за контролом околине или на мимикрију околине. Како су у обданишту васпитачице “власт”, она “опонаша” њих како би себе учинила нерањивом и стога безбедном.

Због тога, она је “обожавана” од стране васпитачица и због тога је у центру пажње, јер ем ради њихов посао ем је се остала деца плаше. Она закључује да је због тога моћна и да је једини начин да увећа своју моћ, јесте да препозна и задобије пажњу моћних људи.

Када додђе кући из обданишта, Нина се игра са луткицама, и ту она вежба интеракцију са спољним светом, дајући “живот” мртвим луткама уз помоћ свог ума. У том солапсистичком свету, само је Нина реална, док су сви остали лутке које играју улоге које им Нина додаје и ствара.

Њен солапсизам је штити од злог непредвидивог света и она се унутар саме себе осећа безбедно.

Међутим, колико је заштита он је и препрека и током свог раног узраста, Нина, блокирана страхом, њене примитивне емоције су прерано зазреле и функционишу као потпуно развијени и функционални механизми. Како се више не развијају, Нина није у стању да развије емпатију нити да било који други виши облик емоција.

Емотивно примитивна, Нина користи једнако примитивне механизме функционисања и одбране. Ти механизми су следећи:

  1. Цепање. Цепање је примитиван механизам одбране, код кога ум, није способан да обједини позитивне и негативне импулсе. Личност која поседује овај механизам одбране, није у стању да обједини позитивне и негативне аспекте неког објекта (другог човека, догађаја, ствари итд) у једну целину, већ цепа на само-добре и само-лоше. Ствари сходно томе су или у потпуности лоше или у потпуности добре. Тоталне. Можда најбољи пример за то су бебе, код њих, када је мајка добра према беби она је добра мајка, међутим када је мајка лоша према беби, она више није та иста мајка, већ је нека друга, лоша мајка.
  2. Пројективна идентификација. И ако сложена, пројективна идентификација јесте примитивни механизам одбране код кога сопствене емоције се пројектују на другу особу или објекат и на тај начин умањи анаксиозност код себе. На пример, ако се нека особа не осећа сигурно, она ће ту несигурност да пројектује на другу особу и да ту другу особу назива несигурном док ће у исти мах себе сматрати сигурном.
  3. Интројекција. Интројекција јесте усвајање/присвајање атрибута из спољног света (понашање других особа) као своје.
  4. Магично мишљење. Доношење одлука на основу осећања које те одлуке изазивају без обзира на реалност, рационалност и чињенице.
  5. Пасивна агресија. Агресија испољена спрам другога али кроз пасиван, прикривен или индиректан. Игнорисање и одуговлачење су најчешћи облици пасивне агресије.
  6. Идеализација. Придодавање пожељних атрибута и квалитета другој особи и ако их та друга особа не поседује.
  7. Соматизација. Трансформација унутрашњих негативиних емоција у физичке симптоме као што су бол или болест. Соматизација је касније један од основа хипохндрије.
  8. Конверзија. Трансформација унутрашњег конфликта у физчке симптоме који укључују сензорне поремећаје, као што су губљење слуха, парализа, слепило итд.

Међутим, како је р селектована, Нинина амигдала јесте један од основних разлога за нестабилност, јер како није развијена, њена способност препознавања претњи и разликовања претњи је умањена, сходно томе, њена регулација емоција и страха је умањена те тако све може бити и претња и све не мора то бити. Такође амигдала регулише поред страха и осећање задовољства, трагање за новинама као и емотивну меморију.

Тако , како Нина нема способност у суштини, контролисања својих емоција, њене емоције се слободно крећу у циклусима, од момената и периода када се осећа јако и непобедиво до момената када се осећа уплашено и беспомоћно. Како би обезбедила себи стабилност, Нина је принуђена да извор ендорфина који су извор среће, вештачки генерише кроз циклусе идеализације-девалвације-одбацивања. Када жели нову играчку она је радосна због жеље коју има док се играчка не купи. То је идеализација. Оног момента када је играчка купљена, долази до пада ендорфина и следи процес девалуације, лутка јој више не треба, лутка јој смета, лутка је крива за то што се она осећа лоше и лутка се потом одбацује, што ствара нови циклус лучења ендорфина за неком новом играчком коју чека иста судбина. Нинина стабилност је на тај начин, регулисана од спољних фактора који регулишу био хемијске процесе у њеном мозгу који потом одређују њено понашање.

У основној школи, Нина, ослобђена емпатије, била је у могућности да се без икаквих проблема фокусира на школовање. Врло брзо, постала је одличан ученик. Ништа јој није било тешко, осим математике,физике, хемије али то је без проблема бубала. Највише је волела језике. Са сваком петицом, била је све више и више вољена од стране родитеља, са сваким успехом у школи бивала је све више и више у центру пажње како у школи тако и у породици. Бити најбоља у школи за њу је био доказ да је она заиста специјална и посебна, да је вреднија од остале деце да је боља, супериорнија, свемоћна јер шта замисли то и оствари. Није јој сметално то што је остала деца зову штреберком, та остала деца су лоша деца, бедници који нису достојни њеног присуства и једни разлог зашто је исмевају је тај јер су љубоморна на њен успех, јер нису савршени као она.

Скупе играчке из детињства, сада су се претвориле у скупу одећу, скупу обућу,скупа путовања, скупа јела резервисана само за најбоље, за вредне као што је она.

Поред успеха у школи, одличних оцена, Нина је поседовала још једну предност у односу на осталу децу. Мама је своју лепоту и плодност добро уновчила и Нина је “повукла” на маму.

Нина је почела да сазрева физички у врло лепу девојчицу.

Завршила је основну школу као вуковац са гомилом медаља и диплома. Мама и тата нису штедели са екслузивним наградама и Нинино самопоуздање је на крају 8ог разреда већ напустило атмосферу планете Земље. Мама и тата су давали препоруке и Нина је слушала, све шта су родитељи пожелели Нина је до савршенства испуњавала. Беспрекорно и тачно.

Међутим, Нинина светла и савршена страна, почела је да добија сенку, оног момента када је добила прву менструацију и када су хормони, поново почели да праве ураган у њеној глави. Након година стабилног, савршеног не постојања, Нина више стабилност није могла да одржава петицама и медаљама, њено тело почело је да има друге потребе и тај безимени страх се поново вратио.

Нина је у елитну гимназију ушла престрављена тим новим импулсима.

Advertisements

2 mišljenja na „Драган Томић : Нина, Анатомија кучке, део 3.

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s