Ona stvar na svom mestu

Postoji najmanje 6 i po hiljada razlika između muškog i ženskog organizma, hormoni i operacije tu razliku suštinski ne menjaju. Identitet nije biološkog već je psihološkog porekla. Identitet je povezan sa mislima i osećanjima. Misli i osećanja se ne aktiviraju fiziološkim putem. Naša razmišljanja i ono što osećamo prosto mogu biti činjenično tačna ili činjenično netačna.

Na primer, ukoliko bih danas ušetala u doktorsku ordinaciju i rekla: ‘Dobar dan! Ja sam Margaret Tačer!‘ moj lekar bi konstatovao da sam u nekoj vrsti zablude i prepisao bi mi anti-psihotik. Ipak, ako bih rekla: ‘Ja sam muškarac!’ lekar bi na to odgovorio: ‘Čestitam! Vi ste transrodna osoba!’
Ili ako bih rekla kako imam osećaj da bi trebalo da mi bude amputirana noga jer sam ja invalid zarobljen u zdravom telu, dijagnostifikovali bi mi poremećaj telesnog identieta i integriteta. Ipak, taj isti lekar bi na moj zahtev za hiruškim odstranjivanjem grudi jer ‘osećam da sam muškarac’ odgovorio odobravajuće i ohrabrujuće.

 Dakle, prema mnogim važećim pravilima savremene medicine, ukoliko želite da sebi odstranite savršeno zdravu ruku ili nogu – mentalno ste poremećeni. Ali, ukoliko želite da sebi odstranite savršeno zdrave grudi ili penis – Vi ste transrodni.

Hajde da razjasnimo. Niko se ne rađa kao transrodna osoba. Kada bi pol bio određivan stanjem uma, svi blizanci bi bili istog pola, ali nisu.

Imala sam pacijenta, dečaka po imenu Endi. U uzrastu od svojih 3 do 5 godina, puno se igrao u društvu devojčica, igračkama za devojčice. Vremenom je za sebe počeo da govori kako je on u stvari devojčica. Uputila sam Endija i njegove roditelje da posete terapeuta. Ponekad su mentalne bolesti roditelja ili zlostavljanje bitni faktori u ovom problemu, ali najčešće je u stvari uzrok problema u nekom pogrešnom tumačenju okolnosti u porodici iz detinje perspektive.

U toku jedne od poseta terapeutu, Endi je spustio igračku kamion, uzeo lutku Barbi i rekao: ‘Mama i tata ne mogu da me vole kada sam dečak…’
Ono što je terapeut u međuvremenu saznao, bacilo je novo svetlo na Endijevu ideju o tome da je on u stvari devojčica. Naime, kada je Endi imao 3 godine, rođena je njegova sestra koja je bila dete sa posebnim potrebama i njoj je bila potrebna značajno veća pažnja i briga od strane roditelja. Endi je to pogrešno protumačio misleći da mama i tata vole samo devojčice i da će ga ponovo voleti ukoliko i on sâm ‘bude devojčica’. Uz porodičnu terapiju, Endi se oporavio.

U današnje vreme, Endijevim roditeljima bi bilo rečeno: ‘Ovo je Endijev polni identitet! Morate promeniti njegovo ime u žensko ime i uticati na to da se prema njemu svi ophode kao prema devojčici. U slučaju da to ne učinite, on će izvršiti samoubistvo!’ A kada bi Endi ušao u pubertet, stručnjaci bi mu odredili terapiju ‘blokatorima puberteta’ da bi on mogao nesmetano da nastavi sa oponašanjem devojčica.

Stručnjaci uveravaju javnost da nije važno to što ‘blokatori puberteta’ nikada nisu testirani na potpuno zdravoj deci; nije važno ni to što ‘blokatori’ kod odraslih ljudi u terapiji prostate ili ginekoloških bolesti izazivaju dodatne zdravstvene probleme sa pamćenjem. Stručnjaci tvrde da testiranje ‘blokatora puberteta’ nije potrebno, već da je neophodno hitno uticati na usporavanje fizičkog razvoja deteta jer u suprotnom dete će izvršiti samoubistvo. To prosto nije istina.
Kada se fizički razvoj odvija nesmetano kroz prirodni pubertet, deca koja prolaze kroz krizu polnog identiteta, u značajnoj većini slučajeva prihvate svoj polni identitet dobijen rođenjem.

Ipak, u današnje vreme, deca u krizi polnog identiteta bivaju hemijski kastrirana kroz terapiju ‘blokatorima puberteta’, a mnogi su trajno sterilisani hormonskim terapijama.
Hormonske terapije se sprovode ubrizgavanjem estrogena ili testosterona i tako se deca dovode u opasnost od srčanih bolesti, infarkta ili šloga, dijabetesa, kancera i čak veoma ozbiljnih emocionalnih problema za koje stručnjaci neosnovano tvrde da bi trebalo hormonskim terapijama da budu sprečeni.

Inače, ukoliko je devojčica koja tvrdi da je dečak podvrgnuta terapiji testosteronom duže od godinu dana, ima pravo da se podvrgne operaciji trajnog odstranjivanja grudi već sa 16 godina.
Predstavite sebi sledeće – Američka asocijacija pedijatara upozorava da bi tinejdžeri trebalo da izbegavaju tetoviranje jer je tetovaža nešto trajno i može ostaviti ožiljke. Ipak, ista asocijacija pedijatara, u potpunosti podržava ideju da je normalno da se 16-godišnje devojčice podvrgnu operaciji trajnog odstranjivanja grudi, čak i bez pristanka roditelja, dokle god devojčica insistira na ideji da je ona u stvari muškarac i svakodnevno je primala terapiju testosteronom u toku jedne godine svog života.

Da razjasnimo, indoktrinirati decu od predškolskog uzrasta pa nadalje, kako postoji mogućnost da su ‘zarobljeni u pogrešnom telu’, urušava temelje detinjeg poimanja realnosti. Ukoliko deca ne mogu imati poverenje u stvarnost svog fizičkog tela, u šta ili kome mogu verovati?! 

Transrodna ideologija koja se nameće u školskom sistemu predstavlja psihičko zlostavljanje dece, koje često vodi u hemijsku kastraciju, sterilizaciju i hiruršku mutilaciju.
Ako sve navedeno nije zlostavljanje dece, dame i gospodo, recite šta jeste!

Prevod sa engleskog: Zlatokrila Vila 
Naslov i oprema: Prevrat
Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s