Бранимир Марковић: NOMEN EST OMEN

Истина је да сви Југословени – Срби, Славонци, Босанци, Херцеговци,

Далматинци, Црногорци, Хрвати и Словенци

припадају истој раси, говоре истим језиком и

деле заједничке националне идеале и традиције.”

(Никола Тесла – Њујорк, 19. октобар 1934.)

niste gladni-1.jpg

Од распада СФРЈ у политкоректном “јавном дискурсу” нападно се избегава сама именица Југославија и Југословен. Као да је реч о проблематичном рођаку о ком породица на славама и сахранама избегава да говори.

У западном Илирику усталила се синтагма “Бивша држава” или “Бивша НАМ држава”, а протектори западно ОД Илирика сугерисали су политички коректан термин “Регион”.

Имена нових држава и народа изгледа да су се подразумевала. Наратив је био да се обнављају “старије и лепше”, какве су некад биле или требале да буду да не беше тих “бивших” – Југословена.

И како су се (наводно) некада звале.

Никад нигде тијеком “времена расплета” нових домовина није било јавних расправа о именима нових држава – подразумевала су се.

СРБИЈА је (п)остала Србија, држава у којој знатан део Срба не живи ни по званичном политкоректном наративу, инвалид жељене Велике Србије у којој би живели “сви Срби” (ко што беше у “бившој држави”), и поред неких заборављених “старијих и лепших” алтернатива попут Рашке нпр. (да не хулим са Moesia inferior).

Мало ко је приметио да до 19. века нико од савременика своју земљу није звао Србија, да су средњовековне “српске земље” Сербиом звали само странци и извањци (Дубровчани) и Римокатоличка црква (Барски надбискуп – примас Сербие, али изворно само оне ПорфироГЕНЕТСКе око Имотског). Сем Вука Караџића, али изгледа у погрешном контексту: “И ја мислим да је ово име Србија постало у новија времена, пошто је српско царство пропало, јер не знам били се гдје могло наћи да се који од нашијех царева или краљева звао краљ или цар од Србије, него Србљем.”[и]

Први историјски помен имена “Краљевина Србија”, име је “круновине” у вазалном саставу Угарског краљевства. ” … хрватско-угарски краљ Ладислав IV. ће даровати на управљање Драгутину који је ожењен за његову сестру Угарске покрајине јужно од ријеке Саве (Мачва, Београд и Тузла) након чега ће се Драгутин назвати краљ Сријема јер се Мачва тада зове Јужни Сријем. Почетком 14 стољећа сачувани рукопис непознатог сувременика ће Драгутинову државу звати Србија, а ону Милутина Рашка.”

Други помен, позивајући се на горе поменуту феудалну “стечевину”, након ратова са Турском у 18. веку – име је круновине у саставу Хабзбуршке империје као дела Светог Римског Царства. Позивајући се на ту стечевину и чекајући нове “претумбације” у међународним односима, грбови “круновина ” Србије, Босне (Раме), Далмације, Славоније и Хрватске још увек су на мађарском грбу испред парламента у Пешти. Рашког грба (три потковице) нема, јер та јужнија територија није никад ни минут била у Угарској монархији.

Да ли је и колико само име Србија предсказало и “судбински” одредило улазак ове земље у орбиту немачких империјалих интереса, што је константа и модерних времена од Недића до Ђинђића, Коштунице и Вучића, свакако није научно питање и није га политички коректно јавно постављати, нарочито не срБским патриЈотама и идентитетистима, који још нису приметили чак ни да је музика актуелне химне Србије незнатно прерађена “Песма Немаца” (нем. “Дас Лиед дер Деутсцхен”) са другим текстом (“Боже правде”), данас немачка химна “Деутцхланд убер аллес” , коју је компоновао славни Јозеф Хајдн 1797. године као незваничну химну Аустрије на текст “Готт ерхалте Франз ден Каисер” (“Боже чувај цара Франца”).

(чак и текст личи:

“Боже живи, Боже штити

Цара нашег и наш дом.

Вјечном Ти их славом кити,

Снагом Ти их јачај свом.

Ти нам сретне дане множи,

Хабсбуршкој их кући дај,

С њеном снагом заувијек сложи

Хрватске нам круне сјај.”)

Особито је у складу са актуелним срБским наративом што је и Хајдн, а не само Даворин Јенко, композитор “Боже правде”, “плагирао”, јер је основа за музику немачке химне хрватска народна песма из Међимурја “Вјутро се рано стајем”.

Забавно је кад Међумурци звижде својој мелодији на спортским надметањима, а после с рукама на срцима запевају дивну песму Србинову (Јосифа Руњанина, познатог и по песми “Радо Србин иде у војнике”, коју ми је баба стално певала) “Лијепа наша”.

ХРВАТСКА је, пак, име сличне (Србији) круновине. Цела данашња држава и народ названи су по, према цивилизацијским доприносима човечанству, најмање славној трећини “Троједнице”. Далмација и Славонија (и Истра, као Титов допринос Троједници) славне су и знане по бројним европским просветитељима који су, од давних дана до данас давали допринос кључним токовима европске цивилизације, од хуманизма , преко реформације, панславизма, неки (Маркантун де Доминис) беху међу заслужнима чак и за Британски (Њутнов) друштвени и научни процват … утемељитељи много чега пионирски еманципаторског, а стога и јеретичког, у европској историји – први преводи Библије и Курана на латински, други превод Библије на народни језик и прве кодификације народног језика … (не знам кога пре да поменем – св. Јеронима, Марулића, Влачића, Кашића, Вранчића, Крижанића …).

Хрватска је, ако изузмемо њен капиталан и општепризнати допринос светској баштини – кравату, позната у Европи по “сачувај ме Боже куге и …” најмњеним војницима фанатицима и есктремним редовима свештенства верских и идеолошких ратова Европе, увек на бранику најконзервативнијих снага (доминиканци и фрањевци, Тренкови и Јелачићеви пандури, језуити, усташе…).

Тако је у Хрватској Маркантун де Доминис (Марко Антун Господнетић) заборављен, а сви знају за “жртву комунизма” дон Јурја Господнетића, процес беатификације је у тијеку.

Који би Господнетић био слављен и познат да је неком пало на памет да се цела држава назове Далмација? Или Славонија?

Стогодишњи верско грађански рат готово континуирано траје јер део пучанства Хрватске у данашњем смислу и обиму одбија (до истребљења) да се прикључи хрватском политичком народу (нацији) и идентификује именом Хрват, јер га то име асоцира на оно на шта је доскора асоцирао целу Европу. Нико се није упитао да ли би Срби имали исту дистанцу и према имену Далматинац или Славонац? Колико би људских живота, патњи и разарања могуће уштедело само друго име државе?

Тек и “модерна” Хрватска као и браЦка Србија, такође је већ самим избором имена предодређена за исту империјално клерикалну, германско католичку орбиту.

ЦРНА ГОРА је име орјентира за поморце док плове ка или из Отранта. Суседне високе планине чији су врхови стално под снегом, Проклетије и Кораб, звани су Бела Гора, Монте Алба (Албанија), а оне ниже, следећи или претходни, зависи у ком смеру се плови, Румија, Ловћен и Орјен, на чијим врховима се снег није задржавао него су се “црнеле” густе црногоричне шуме, назване су ко и свуда у свету слични крајолици (Шварцвалд у Немачкој, Мавровуније разне у Грчкој, Скопска Црна Гора..) – Монте Негро.

Поморци нису свраћали у ту дивљу “Бесудну земљу”, “где живе лавови”, на чијој територији су некад биле узорне античка Doclea и средњовековне Зета и Приморска или Поморје, земље са уређеним градовима, веома развијеним рударством и бројним соланама (“нафтом” средњег века), водоводима и аквадуктима, мелиорацијом, развијеним ратарством у долинама Лима, Зете и око, касније од Скадарских бегова, концесионара риболова, намерно потопљене равнице, данас Скадарског језера, чиме су онеспособили и пловност миленијумима главне војне луке Јадрана – ушћа Бојане и заклоњене природне луке око Скадра, на чему су ове земље заснивале свој геостратешки “таласократски” значај. Свега чега сада нема.

Ништа од ових геополитичких атрибута и економско политичког значаја није у плану да се обнови, кад се држава не зове ни Дукља, ни Зета ни Приморска, него Црна Гора. Да ли би “Срби из Црне Горе” имали нешто против да се зову рецимо “Зећани”, посебно кад би у у суседству били “Рашани” и “Далматинци” нпр. Име Дукља су тамошњи провинцијани недоучени полуинтелектуалци експресно компромитовали . . . и заборавили.

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА име је целе државе чију целовитост готово нико од њених становника не признаје.

Дели се на Федерацију Б и Х и Републику Српску. Федерација је део територије, састављен од два дела – Босне и Херцеговине, у средњем веку везан за идентитет и власност српског племства (Порфирогенетових Срба, војничког сталежа граничара Римске империје) над домицилним становништвом. У средњовековној Херцеговини (светог Саве) пучанство је било православне и католичке вере, док је средњовековна Босна била европска “сигурна кућа” за јеретике различито зване – патарени, крстјани, бабуни, богумили, катари

Република Српска је, заједно са покојном Српском Крајином, историјски Хрватска средњовековна држава, која је касније измештена у дотадашњу Западну Славонију (Загреб, Вараждин и сл.). Ако би данас у тој историјској хрватској земљи неког подсетили на ову историјску чињеницу, јамачно би прошли ко у Винковцима у доба Антуна Радића: “… ви бисте сретни били кад би вам се сав свијет смијао, јер бисте лако били добили и батина. Али није тако било само медју господом, него јос више медју сељацима: и то су били “Расци” и “Сокци”- а Хрватима каковим ни трага.” Исто или још горе би прошли кад би у Западној Херцеговини или Босни подсетили на “Порфирогенетски” српски средњовековни контекст.

Потпуна идентитетска шизофренија упропастила је традицијски утемељено име Босна. Херцеговина је ново име за старе покрајине Хум, Захумље и Травунију, дато по херцОгу Стјепану. Немачка је реч која на нашем језику значи војводство или војводина. Опет та германска орбита.

Узгред, изворно име данашње ВОЈВОДИНЕ је Војводство Србија. То беше територија којом је сасвим кратко време од 1848. до укидања, владао немачки вицекраљ са својом немачком администрацијом.

Екс ЈУ државе које су задржале непротивречна и једнодушно прихваћена историјски утемељена имена, МАКЕДОНИЈА и СЛОВЕНИЈА, ако ништа друго, избегле су грађанске ратове на својој територији. Надам се не само засад. Не показују територијалне аспирације према суседима и нису иницијатори граничних спорова, чак и када им се то спочитава (Македонији од Грка) иако би имале историјска и идентитетска утемељења макар колико остали илирски “великодржавни” национализми. Рецимо кад би се Словенија сетила да је Славонија само синоним за исту ширу територију и да су пре измештања краљевине Хрватске у дотадашњу Западну Славонију обе земље биле јединствена компактна територија. “… а по том данашњијем Хрватима у Загребској, Вараждинској и Крижевачкој вармеђи којијех се домовина прозвала Хрватском послије Мохачког боја, који је био године 1526 (а донде се звала горња Славонија) и којијех је језик као пријелаз из Крањског у Српски…“[ии]

Држава која је некада обједињавала ове шизофрене идентитете и данас колонијалне територије, ко што написах, пежоративно се назива “Бивша држава”.

Иако се “свим доборонамерним” коса диже на глави од ове синтагме, она има и “позитивну страну”.

“Бивша НАМ држава” значи да је била држава и
сугерише да ова “садашња НАМ” то није, исказ је, дакле, суштински истинит.
На начелно сличан начин, “у лажи су кратке ноге”, позитивне капацитете има и све раширенији политкоректни назив “Регион”. “Регионом” можемо звати једино сами себе, као што име “Наши” (“Деутцх”) има смисла једино у унутарнемачкој комуникацији, па странци Немце називају Германи, а не Дојч. За странце “Регион” ништа не значи, мора се прецизирати који, па је у оптицају “Регион Западног Балкана” и “Регион Југоисточне Европе”. Оба сугеришу нужност интеграција, први унутар “бивше државе”, други, много шире чак и од идеја Балканске федеравције кнеза Михаила или Туцовића, јер подразумева чак и Украјину.

Тако се пежоративни исказ који сугерише самодовољност и наводну смоодрживост ових територијица преображава у сасвим супротан идеолошки наговор и сугестију.

Име НАШЕ државе или савеза НАШИХ држава, остаје и даље отворено, кад се још нисмо договорили о општеприхваћеном имену НАШЕГ језика и народа у целини, што је био почетак, а биће и крај унутарилирских сукоба.

 

[и] Вук Караџић СРБИ СВИ И СВУДА хттп://дигитал.нб.рс/сцц/броwсе.пхп?цоллецтион=ст-вук&ордер=ДИ&паге=20

[ии] Вук Караџић СРБИ СВИ И СВУДА

 

https://branaliblog.wordpress.com

 

Advertisements

9 mišljenja na „Бранимир Марковић: NOMEN EST OMEN

  1. Mira Glavardanov
    7 мин. ·
    Nešto tako radim pa pogledala sajt Narodne Skupštine Republike Srbije. Kad skroluješ skroz dole, stoji ovo:

    „The development of this website was made possible by the support of the American People through the United States Agency for International Development (USAID). The contents of this website are the sole responsibility of the National Assembly of the Republic of Serbia and do not necessarily reflect the views of USAID or the United States Government.“

    Ih ta nemojte kasti.

    (Malo se šalim da se ne vidi koliko mi krv ključa.)

    Sviđa mi se

  2. Hm,hmm…u,ponudjenom DNK Jugoslovena, posle Dalmatinci,staviti, “ zarez ili zapetu“, pa, nastaviti,sa muckanjem epruvete,da ispadnu Licani,Kordunasi,Banijci..“ na svetlost dana DNK „..

    Sviđa mi se

  3. Tipični pošteni Jugosloven
    Nedzis Halilovic
    11 ч. ·
    Čitam, preminuo je neki srpski glumac, Glogovac se valjda prezivaše. Pravo da vam kažem, ne znam ko je tip, vječni mu spokoj i nek mu Bog podari vječni mir i rahmet, ili kako se već kaže.
    Medjutim, stvarno se ne zezam kad kažem da ne znam ko je taj Glogovac. Skoro je umro i onaj Mandić, njega barem pamtim iz Lepa sela, lepo gore, a to je ujedno i možda posljednji film koji sam pogledao iz srpske kinematografije.
    Lepa sela, lepo gore, Do koske, Crveni kamion, sive boje ili tako već nekako…. Nemoj da se neko sada uvrijedi, ali srpska kinematografija je u posljednje vrijeme postala sranje. Ako računamo ovaj vijek, bh film je mnogo bolji od prekodrinskog šunda i kiča.
    Ničija zemlja, Remake, Grbavica, Snijeg…..
    Oskar za najbolji strani film, Zlatni medvjed, Berlinhale….
    OK, pitajte bilo kojeg prekodrinskog Srbina zna li ko je Nazif Mujić i čut’ ćete odgovor.
    Tako ni ja, nemam vam pojma ko je taj Glogovac.

    Sviđa mi se

    • Ако те је неко силовао, није твоја срамота већ његова. Али сигурно ниси у позицији да идеш около и доцираш како се треба борити за свој интегритет, „дати живот у одбрани својих вредности…“ и тд. Треба да се склониш и размислиш како ћеш наставити да живиш. Ми то не радимо, већ своју ситуацију покушавамо да преокренемо у некакву метафизику у којој ће „Србин опет испасти најпаметнији и све надмудрити“; себе пре свих.

      Sviđa mi se

  4. DrP-e i BrM-e poređenje bi moglo biti i bolje od silovanja. Nije da ne liči ali ima i puno razlika recimo osoba poslije silovanja može da promjeni mjesto života i da pokuša organizovati novi život dok to kod nas nije moguće jednostavno nama će Albanci, Hrvati …. biti komšije narednih vijekova isto ko i dosad samo je pitanje đe će biti granica i problem je što zadnjih sto godina pomjeranje ide na našu štetu na skoro svim područjima. Nije da ne može biti i drugačije i bivalo je prethodnih 100 godina što znači da nismo bez potencijala ali je isto tako očigledno da nešto debelo škripi.Pošto se kuća pravi od temelja valjda ie isto i sa državom/ narodom pa bi prvo trebalo okolčiti teren i tu se javlja prvi krupan problem-koji je naš osnovni identitet odnosno dokle okolčiti? Dva najjača trenutno su srpski i jugoslovenski, trenutno je srpski/hrvatski…… dominantanan ali da jugoslovenski uopšte nije za podcjeniti a da je tako najbolje govori stigma oko imena Jugoslavija. Da je to nešto što je bezznačajno i banalno ne bi se toliko forsirala stigmatizacija meni je logično da je Juga bila tamnica Hrvata, da su Srbi za Jugu najviše dali a od nje najmanje dobili da te činjenice ne bi trebalo do besvjesti ponavljati skoro tri decenije kasnije jer bi svi to shvatili već u prvom osnovne.Ili možda stvari gledamo iz pogrešnog ugla i ustvari mi nismo subjekt nego objekt i stvari se odvijaju bez našeg uticaja pa je tako Srbija bila normalan okvir za život u 19 vijeku jer je zbog ograničenja kad je saobraćaj u pitanju za većinu teritorija Srbije bila dovoljna za organizaciju pristojnog života, za vrijeme 20 vijeka je to bila Jugoslavija zbog razvoja saobraćaja i komunikacija a iz istog razloga je u 21 vijeku to EU a mi kao sitna zakerala samo uspjevamo da „pišanjem uz vjetar“ uz velike žrtve usporimo taj proces i odgodimo formiranje Yu u odnosu na Njemačku ,Italiju….i dolazak EU. Ako to nije slučaj i ako je naš primarni identitet trenutno u mainstrimu dominantni srpski/hrvatski zašto onda sve što se na tom identitetu zasniva škripi i 30 godina nakon što je postao dominantan? Srbski patrioti će reći da je to to zbog mrskih ustaša, balista, CIJE…….. ali meni se čini da je nešto trulo i u državi Danskoj. Činjenica je da pritisci prethodno navedenih postoje i da nisu zanemarljivi ali je isto tako činjenica da lošem i dlaka smeta i da bi dosad na tim temeljima izniklo nešto nalik na kuću da su temelji solidni a ukućani složni a je li do ukućana ili temelja jedno je od temeljnih pitanja. Ne postoji organizacija bez obzira kakva i kolika bila a da nema svoje prijatelje i svoje neprijatelje a koliko će opstati zavisi od odnosa jačine organizacije i jačine pritisaka na nju.Da je Srbija do Kavlobaga italijani bi tražili Split, Zadar…… a i da je beogradski pašaluk opet bi se „balije“ sjetile kad je paša sjedo u Beogradu i tražile ga i to je sasvim normalno jer svaka normalna država/narod ima službe kojima je osnovni posao da što više ojačaju sebe i oslabe protivnika i one su vrlo brojne i dobro finansirane a miroljubivo pravoslavlje je oksimoron srbskih nacionalista jer, da se vratimo na silovanje, i ako mi već nismo silovali po komšiluku makar smo zloupotrebili komšijino povjerenje.Prema tome njihovo baljezganje o vjekovnim neprijateljima je besmisleno, to je samo normalno stanje svugdje u svijetu od kad postoji ljudsko društvo i svaka diskusija o tome je gubljenje vremena.
    Prema tome krivac što nam kuća prokišnjava smo ili mi ili temelji na kojima stoji. Po meni najveći problem su trenutno „srbski patrioti“ koji bukom „držte lopova“ skreću pažnju i usmjeravaju aktivnosti u pogrešnom smjeru a pošto i sa drugoj strani takvih ne fali pitam se jesu li koordinirani iz istih nama neprijateljskih centara ili su samo korisni idioti?Mislim da teza da je pametnije življeti u komfornoj zajedničkoj kući sa komšijom pa malo obratiti pažnju da ga neko opet ne ofasuje ima isto toliko argumenata kao i ono „moja kućica moja slobodica“ pa makar bila i šupa koja prokišnjava a ako neko misli drugačije trebao bi i navesti argumente za to.Nije to jedini faktor jer treba uzeti u obzir i druge komšije i njihove potrebe/namjere. nismo toliko jaki da možemo mijenjati mnogo krupne stvari prema tome ako želimo u stambenu zgradu to je EU a ako želimo cimere onda to mogu biti Albanci Bih CG i Makedonci i za to moraju biti i oni. Možda sjutra neće biti tako ali danas jeste tako i svaki propušten dan je zauvjek propušten i neće se ponoviti.

    Liked by 1 person

    • Moraće redom. Znači, prvo da se napravi istraživanje šta je u SFRJ valjalo a šta nije, pa da se usaglasimo da li smo zaklali vola zbog kile mesa ili nismo. Tek nakon toga možemo raspredati sitna crevca i razmišljati na temu treba li nam nova komfornija kuća, ili zapravo nismo ni spremni ni za šta bolje od šupe koja prokišnjava, čiji vlasnik sedi za laptopom pored polupanog prozora, sav srećan što je od komšijinog malog saznao šifru za wireless

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s