Милан Миленковић: Хероји и „хероји“

Праљак је био богат човек, али му то није било важније од дигнитета. Наши хероји могу да живе без дигнитета, али не и без станова, кућа и пензија.

Чудновато је да Мишића, Степу, или Путника, нико није звао херојима, већ војсковођама, а овде смо сваком генералу прилепили етикету хероја, чак и онима који су свесно препустили Крајину Хрватима.

Срби су снизили границу херојства, да не би без хероја остали.

mishelle

Дође и тај дан да Хрвати имају, први пут у својој историји,  своје Синђелиће и Тепиће, док ми, уместо хероја, гајимо мудре државнике и славимо Недића и Љотића. Док су Хрвати, често и гротескно, радили на јачању култа нације, ми смо се расрбљивали и маштарили о Дембелији, коју од миља зовемо Европска унија, у којој ћемо сви бити једнаки и више неће бити Срба, Хрвата, Шпанаца и Немаца…али најпре Срба.

Оно што је Слободан Праљак урадио у хашкој судници је врућа шамарчина суду, али и нама, Србима, јер нам је овај херојски гест непријатељског генерала показао да смо (и колико смо) на странпутици и колико је у нас опало осећање живота и света. Док ми уништавамо последња везивна ткива нације, култове предака, традицију и обичаје, епику и веру, дотле други ни из чега стварају митове, нације и хероје.

У немоћном бесу, измишљамо теорије завере, теорије да се Праљак, заправо, није убио и да је, пацовским каналима, пребачен у Аргентину, или неку друге егзотичну дестинацију. Одбијамо, јер смо сами неспособни за тако нешто, херојски гест непријатеља. А јесте мушки и херојски.

Наши хероји, првенствено генерали, су се, пред Хашким трибуналом, понашали бз трунке мушкости и храбрости. Оно, што је створено да од Срба направи модерне фашисте и нацисте, наши генерали су ословљавали са: „часни суде“. Какве је везе икада тај суд имао са чашћу? Али, јесте са личним судбинама генерала. Једино су Шешељ и Милошевић, ма какви да су,  показали дигнитет у судници Трибунала.

Нама су вазда пуна уста наших хероја. Сваки наш генерал је назван херојем, без и најмање свести о томе шта херој засита јесте. Чудновато је да Мишића, Степу, или Путника, нико није звао херојима, већ војсковођама, а овде смо сваком генералу прилепили етикету хероја, чак и онима који су свесно препустили Крајину Хрватима.

Младић је успешан војсковођа, али зашто је херој? Зашто су Лазаревић и Павковић хероји? За хероја је потребан гест, а не положај. Они су људи који су коректно обављали своју дужност и показали знање и умешност у командовању. Такав је био и Праљак, до пре два дана: никакав херој, већ један од безбројних хрватских генерала. Његов гест и његово одбијање да прихвати кривицу су га начинили херојем. Испијање отрова је одбрана његове невиности, или бар његовог осећања да је невин – одбрана, дакле, животом, а не речима. Од наших „хероја“ нико није стиснуо петљу херојску да на тај начин брани своју невиност. Наши хероји су подмићени збрињавањем породица, обећаним привилегијама по повратку из Хага,  пензијама и лепим становима.

Генерали из Републике Српске су мирно гледали пад Купреса, што је значило и пад Крајине, одлично знајући да то није могло да прође без издаје. Мирно и ћутке су то наши хероји оћутали.

После 5. октобра, неки су се предали, да би очували привилегије, неки су храбро збрисали у хајдуке, али ни један није био спреман да животом потврди своје ратно ангажовање и невиност пред утварним Трибуналом. Незаборавна је сцена кад је генерал Ојданић херојски плакао на аеродрому, пред одлазак у Хаг.

Највећу петљу је показао Шешељ, Праљаков земљак и могући сународник, а није се обрукао ни Слободан, као што рекох. Али, све је то далеко од херојства. Ми смо, на Србе мислим, снизили границу херојства, да не бисмо без хероја остали. Не видимо више разлику између Обилића, Синђелића, Драгутина Гавриловића и Тепића на једној, и Младића, Павковића и Лазаревића на другој страни. Од оних првих, нико није имао излазну стратегију, нити збрињавање породице и пензију.

После двадесетак година тупљења да је храброст све распродати џабе, да је предаја Косова врхунац хероизма, да је ћутање кад несрећа погоди комшију, или рођака, израз достојанства, изгубили смо шифрарник за етички кодекс. Највећи живи српски херој данас је Александар Вучић који, да има троја уста, сва  би их користио да себе хвали и који нагони медије да га у звезде куну због храбрости да прода и преда све. Да ми, међутим, као народ, нисмо изгубили етички код, то би било немоуће. Чак се и „херој“ Шешељ угиба пред овим новим херојем нације, а када би неко притиснуо српске генерале, наше велике хероје из 90-тих, да се изјасне о Вучићу, уопште не сумњам да би му ускликнули с љубављу. Херој Лазаревић је већ давао неке изјаве у том правцу.

Наши хероји су служили Слобу и Радована, док су служили. Кад се серва окренула, пољубили су у дупе Ђинђића, али код европејаца те форе нису пролазиле, чак их је „Препоштени“ (мислим на Коштуницу) присиљавао да се предају Хагу. Да се не лажемо: генерали, који су данас у служби, само услед недостатка ратова нису проглашени за хероје нације, а своје кичмице сагибају пред Вулином. Ни ови пре њих нису били бољи. Наши хероји су, 5. октобра, мирно гледали пуч, дакле нарушавање уставног поретка, мислећи да имају чврсту нагодбу са петооктобарцима. Ту су кикснули, те су провели по десетак година по бајбоканама, не због херојства, него због лоше нагодбе. Било би интересантно направити списак локација на којима се налазе куће и станови хероја и њихове деце, као и колике су им принадлежности и видела би се тачна мера хероизма.

Праљак је био богат човек, али му то није било важније од дигнитета. Наши хероји могу да живе без дигнитета, али не и без станова, кућа и пензија.

Хероји нашег доба су они момци са Кошара и пилоти који су полетели у кантама на НАТО авионе, јер они нису имали договор са властодршцима о збрињавању породица и приходима после рата. Зато кажем да је херојство у гесту. Нема јуче, нема сутра – све је сабијено у једну тачку, у један тренутак; нема рачунања последица и бенефита.

Да ли су наши „хероји“ били добри официри? Наравно да јесу – били су школовани, нису под буквом бирани за арамбаше. Радили су свој посао и коректно га одрадили. Сетимо се, међутим, дигнитета (чак и релативног сиромаштва) војводе Мишића, који се супротстављао и претпостављенима и Круни, а да није за жену и децу припремио локацију на Дедињу, Кошутњаку или Врачару, нити макар пристојну пензију.

Провалија зјапи између хероја и „хероја“ и на то нас је Праљак подсетио. Не само да Срби више не рађају хероје, него више немају разумевања ни за туђ херојски гест. Прва наша реакција на друштвеним мрежама је била: зашто се убио, кад би изашао на слободу за месец дана и кад је пун к’о брод? Да у човеку има нешто више од тога, да се не живи само у егзистенцијалном, него и симбличком свету, сасвим смо заборавили. После тога су кренуле теорије завере, које су само другачији одговор истих карактера на питање: зашто би се убио неко ко је богат као Крез?

Праљак је изразио, својом погибијом, симбол: он није крив па – следствено томе, ни његов народ није крив. Остали хрватски официри нису имали петљу за велики гест, као ни наши „хероји“ али, ето, Праљак јесте. У великим симболима – а то су Срби заборавили – нема богатства, нема добара, нема калкулација, постоји само етичка порука. Данас још влада конфузија и у Хрватској, али не треба имати сумњу: за неколико година, Хрвати ће, на Праљаковој погибији, изградити мит и коначно постати нација. Ми ћемо, дотле, разграђивати и оне елементе нације (или народа, да овде не улазим у теоријске разлике и тумачења) које имамо.

Као што каже Пубилије Сир: „Стара слава бледи, ако нема нове“.

(Блог Милана Миленковића)

Advertisements

28 mišljenja na „Милан Миленковић: Хероји и „хероји“

  1. Hm,hmm..Seselj,je ozideo i bazen za kupanje,da se deca “ sigraju“ dok je “ tata na sluzbenom putu“.. i gledaju film “ Lesi se vraca u deb Hag“, da pobedi Praljka, i pokaze “ kako je srbski umireti“..via Blajburg.

    Sviđa mi se

  2. Да ли је то наш Хм, Хмм променио псеудоним, или је Лелица заражена особа?

    Sviđa mi se

  3. Вреди погледати коментаре на блогу Милана Миленковића. Аутор је јасно поставио и објаснио појам и питања везана за појам ХЕРОЈА. Као што написа: „Срби су снизили границу херојства, да не би без хероја остали.“.

    Liked by 1 person

    • Хехе, Милан са коментаторима својих текстова углавном не полемише, па зато тамо има а овде нама коментара 🙂 У сваком случају, ми сваки текст који није власништво Преврата уредно линкујемо па уживајте где вам се свиди.

      Sviđa mi se

      • A zasto da polemise sa svakom budalom?
        Ovaj drugi tekst je jos bolji. Milan je dosta naucio od slusaoca i komentatora. Primjecuje se intelektualni napredak.
        Lose je sto nema nikakve korisne akcije. Sve se svelo na pricu koja ti moze koristiti da bolje shvatis gdje i s kim zivis i da manje propadnes u zivotu.

        Sviđa mi se

      • Ma jok, godinama smo razgovarali onlajn i privatno tako da znam sve šta mi je potrebno. Ne raspravljam ni ja sa svakom budalom (osim ako ne znam šta bi sa slobodnim vremenom), ali se trudim kad su tema posni kolači da ne nastupam sa „ti ne možeš da pričaš o kolačima jer nisi išao u poslastičarsku školu…“. Ima Miki dovoljno publike da mu tapše i tekbiri, ja mu trebam ko čir na dupetu

        Sviđa mi se

      • Mislim da je gospodin Milenkovic sujetna osoba koja gradi svoj ugled. Dozvoljavaju se komentari s kojima se hvali milanov rad, komentari koji su neutralni i kriticki komentari ali veoma glupi koji sami sebe iskljucuju i koji bi kao trebali predstavljati odredjenu kategoriju kriticara odnosno lica koje se 100% ne slazu sa stavovima gospodina Milana M.
        U svakom slucaju podrska M.M. i njegovom radu.

        Sviđa mi se

    • Mlinareviću to je upravo ono o čemu pričam. Ima vas nekoliko ovdje koji bi dali sve za Kosovo, Krajinu RS…. ali nikako da preduzmete onaj prvi i najbanalniji korak koji ne mora biti ni junački nego recimo pokloniti komp. školi u recimo Zubinom Potoku a istovremeno očekujete od mene i sličnih meni da svojim životom branimo jednu od bezbrojnih čuka dok moj komandant trguje sa neprijateljem svim i svačim uključujući gradove. granate naftu artiljerijsku podršku…

      Sviđa mi se

      • Ocekuju od tebe jer misle da si glup a oni pametni…
        Tko je „pametniji“ ? Ovi sto su zivi jer su trgovali ili oni sto poginuli, ranjeni itd.?

        Sviđa mi se

  4. @zdravko
    Немам појма шта си желео, да нам саопштиш и зашто се мени обраћаш. Већ сам ти рекао, да за приватни разговор служе мејл адресе, а ти имаш моју. Написао си, да не желиш да директно разговарамо? Наше неразумевање, које можда и није стварно, нема потребе, бар мени, да се јавно развлачи.

    Sviđa mi se

    • Obraćam se tebi jer si školski primjer srbskog patriote koji bi tuđim da mlati gloginje a obraćam se javno jer i ti svoje stavove iznosiš javno a osim toga u Srbiji i RS još ima dosta omladine koja na vašu šuplju nasjeda pa se trudim da je bude što manje kako ne bi kao ja došli u priliku da daju glavu za privatnu prćiju organizovane kriminalne grupe. Prevrat sam izabrao jer je ovdje dozvoljeno iznositi različita mišljenja a i publika je ok jer je publika na većini drugih sajtova posao za druga Lazu a ne za mene ili/i ne moš objaviti ništa što se ne uklapa u njihovu koncepciju npr na vlaškom sajtu sam pitao autora hvalospjeva o Strmici pored Knina đe živi računajući da bar živi u Kninu ako već ne živi u Strmici i naravno pitanje nisu objavili a meni ostaje da nagađam fali li on Strmicu iz Knina Beograda ili Vankuvera i zato što je zaista lijepa ili zato što bi da kupi političke poene preko mrtvog Đujića a pritom je tolika p…. da ni iza mrtvog Đujića ne smije javno stati pa sve izokola…

      Sviđa mi se

  5. @zdravko
    Где сам ја то написао, да себе сматрам „patriotom“, па још срБски? Показујеш, да немаш појма о српском језику. У срПском језику, постоји реч РОДОЉУБ. Ја не сумњам, да си ти крварио гаће у протеклим ратовима, али ти очигледно сумњаш у могућност, да је неко други чинио шта је могао и колико. Ја написах нешто о тексту, а ти ништа не рече? Имаш ли штогод о тексту? Имаш ли нешто рећи о мом коментару поводом текста?

    Sviđa mi se

  6. @Goran
    Чини се, да наведена изрека није на месту. Херој се не постаје у победи, бар тако нам показује историја. А природно је, да „курва“ може да уради више, али само штете. С обиром, да аутора „пратите“, могли би дати неки коментар и на овај текст. Верујем, да ни остали пратиоци сајта, не разумеју Ваше коментаре.

    Sviđa mi se

    • Da, deset junaka nemoze popraviti…
      Komentar na tekst?
      Komentar je taj da postoji veliki nesrazmjer izmedju teorije i prakse. Citao sam i drugi tekst koji je bolji, direktniji, .. Ali sve ostaje ne tome. Zasto? Neznam. Mozda i nije moguce drugacije zivjeti na ex Yu prostorima, Srbiji. Moguce je dati jos preciznije podatke, upute: dati ideolosku podlogu stranke, napisati statut , „pretresti“ aktualni ustrav R. Srbije i ukazati na neprihvatljive djelove… Autor se hvalio da je politicki obrazovan za razliku od „nekog“ hirurga koji ne poznaje ni strucno gradivo za srednju upravnu skolu. Dio naroda nije zadovoljan postojecim stanjem ali nezna kako bi „to“ trebalo da izgleda i sto da se konkretno radi. Drugi tekst mi izgleda kao skup lepih zelja a ne kao nesto ostvarivo. I uvijek se provlaci ono „Ajte Vi“.
      Podjimo od pretpostavke da postoji stranka ili pokret po „receptu“ gospodina M.M. I sto onda? Na izborima nikada ne bi pobjedili, postenih izbora ne bi niti bilo pa stranka ne bi niti izisla na izbore. Sta da rade njezini clanovi, da cekaju neko novo bombardovanje ili treci sv. rat?
      Mislim da je Milan pogrijesio jer je posao od pretpostavke da nesto treba uciniti za narod i drzavu. Taj isti narod (Feud „Milion milja“) je u natpolovicnoj vecini glasao za one koji su radili protiv srpskin nacionalnih interesa (a sto su to srpski nacionalni interesi, je li ih je autor naveo, koje su to granice srpskog zivotnog prostora, koliko u Srbiji moze da zivi pripadnika drugin naroda i druge vjere,..?): Milosevic (fulbertov stipendista), Vuk, Seseljuga, Dacic, Kostunica, Djindjic, Tadic, Nikolic, Vucic…Koji od navedenih nije pocinio neko krivicno (ne)djelo?! Al’ eto mudri srpski narod je izabrao.
      M.M. je trebao poci od vlastitih interesa i naci sebi politicke istomisljenike s kojima bi zajedno jacali vlastitu ekonomsku podlogu na legalan nacin, da bi se neometano (?) mogli baviti politikom. Zasto razne „Olivere“ mogu na RTS a M.M nakon toliko godina novinarskog staza, obrazovanja i socijalnog porijekla radi u „rupi“ od studija? Je li je ovo samo pitanje sistema ili i nedostatak borbenosti? Bez Milana radio 2m nestaje. Jedan covjek ne moze sam nista uciniti. Potrebna je organizacija.
      Izmedju 1995. i 1999. god. na Hrt je gostovao Dr Dusan Bilandzic. U jednoj takvoj emisiji upitan od voditelja kakvu ce politiku voditi zapad prema Srbiji pomenuti sada pokojni Dr. D. Bilandzic naveo je da ce zapad da „mrcvari“ Srbiju. Politicki nepismen mislio sam da je svrha mrcvarenja priprema za napad koji se dogodio 1999. god. Ali nije li i period nakon 1999. nastavak mrcvarenja i slabljenja Srbije i Srpskog naroda (doduse na samo Srba)? Ovo nije period od ’45 do ’90 nego mnogo burniji i opasniji. Ne putuju vojske na konjima i volovskim zapregama. S desetak putnickih aviona koji bi preletili dvadeset puta, koliko je moguce prebaciti raznih terorista na balkanske prostore? Eto ti 20′ 000 terorista, boraca s borbenim iskustvom za mjesec dana. Vojni avioni za cas prelete i zauzmu baze u Italiji, Albaniji, Hrvatskoj, BiH itd.
      Bilo je na Novom standardu i na cirilici: http://geopolitika.news/analize/dr-sc-jadranka-polovic-i-mario-stefanov-imigranti-ratnici-novog-velikog-europskog-rata-2/
      Jucer sam gledao TRT (turska tv), prilog o Srebrenici. U izvjestavanju nista se nije promijenilo u odnosu na 1999. godinu. Naravno, nemoze bez Srba koji pljuju po vlastitom narodu!

      Moze li M.M da predvidi tijek dogadjaja za narednih 5 godina? Barem da obicni smrtnici pokusaju nesto korisno uciniti u svojim bijednim zivotima.
      Mali Perica.

      Sviđa mi se

  7. @Goran
    Није ми познато, шта је све аутор написао. Изненађује ме, да верујете, да је он теоретичар. У сваком случају, углавном су једни теоретичари, а други практичари. Теорију најчешће не прати пракса. У самоуправном социјализму, била је парола: Јединство теорије и праксе. Нажалост, та парола се ПО ПРАВИЛУ није остваривала. Ако се вратимо на аутора и текст, тешко је рећи, да текст има јасну теоријску и идеолошку позадину. Бар ја не успевам да то нађем. Више су то мисли, које имају заједничку нит, а то је далеко од теорије. Мислим, да су Ваша очекивања од аутора претерана.

    Sviđa mi se

  8. Hm,hmm..heroj i heroina
    Stao Seselj sa,kolima,na semaforu,ceka zeleno,pored stala i Kitarevicka,ceka zeleno svetlo. Seselj,otvori prozor,otvori i Kolinda,da cuje sta ce da joj kaze,Seselj ce “ sta je bona i ti prdnula pa luftiras“.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s