Шокантно: Патријарх поповима наредио да феминисткиње разрешавају греха због прекида трудноће!

левица и десница подразумевају и стално репродукују једна другу.

марксизам – најсуптилнији начин на који Капитал сагледава самог себе

Целе такозване „индустрије“ очигледно не служе ничему другом, осим задовољавању предаторских амбиција, као што су профит и доминација.

 

medea

Лева-десна

У астрономији револуција означава кружно кретање и стално враћање на полазишну тачку. Изгледа да је са левицом исти случај.
Левица је и буквално реакционарна. Као што се војсковође стално припремају за последњи бој, тако и левичари стално позивају на коначну револуцију. Заговарају је утолико пре што знају да од ње нема ништа. Они су авангарда која стално каска за догађајима. Попут свих несуђених вођа, левичари су посебно непријатни када им остаје само да следе своје следбенике, али понекад иступају напред и помажу да систем функционише. Ако метафора левица-десница има неког смисла, онда је реч само о томе да левица стоји лево у односу на исту ствар у односу на коју десница стоји десно.

Али, шта ако револуција значи напуштање те линије? Када не би било деснице, левичари би морали да је измисле – што се већ и догађало. Пример: срачуната хистерична реакција на нацисте и ККК, која тим бедницима обезбеђује сву потребну репутацију, макар и крајње негативну; или, заузимање става Моралне Већине, увек спремне да предупреди све „некоректне“ нападе на праве изворе моралистичке тираније – породицу, цркву и радну етику, коју и левичари и хришћани подједнако поштују. На исти начин је и десници потребна левица: њена оперативна дефиниција је антикомунизам, у најразличитијим облицима. Тако левица и десница подразумевају и стално репродукују једна другу.

Лоша ствар с лошим временима јесте да сувише лако стварају опозицију, која онда, као што се то дешава управо сада, у актуелној економској кризи, на брзину назува архаичне марскистичке, популистичке или синдикалистичке цокуле. Своју историјску улогу левица види у реформисању тог успутног (иако акутног) зла, што само додатно замагљује све суштинске системске поремећаје: хијерархију, морализам, бирократију, најамни рад, моногамију, власт, новац. Како другачије гледати на марксизам, осим као на најсуптилнији начин на који Капитал сагледава самог себе?

Задржимо се на признатом епицентру садашње кризе: на проблему рада. Незапосленост је лоша ствар. Али, то не значи да је бити запослен нешто добро, на шта нас стално упућује десничарско-левичарска догма. Није.
„Право на рад“ је 1848. године можда била умесна парола, али данас она звучи потпуно промашено. Нама не треба посао. Оно што нам треба је, с једне стране, задовољавање основних животних потреба, а с друге, слободан простор за креативну, заједничку, едукативну, разноврсну, страсну активност. Пре више од тридесет година браћа Гудман су проценили да је свега 5% укупног обима рада довољно за задовољавање основних животних потреба.[1] Тај проценат би данас морао бити још мањи. Целе такозване „индустрије“ очигледно не служе ничему другом, осим задовољавању предаторских амбиција, као што су профит и доминација.

То би био простор на којем би вредело истраживати могућности које пружа свет слободе, заједништва и задовољства, у којем би „производња“ употребних вредности у исто време била „потрошња“ права на слободну активност. Трансформација рада у задовољство* представља прави историјски пројекат за пролетаријат који одбија садашње стање, а не за левичаре који више немају кога да предводе.

Прагматизам је клопка: довољан је само један поглед на све његове последице. У поређењу с њим, утопија је само најобичнији, здрав разум. Избор између пуне запослености и незапослености, на који нас удружена левица и десница непрестано ограничавају, представља избор између Гулага и сливника. Зато не треба да чуди што су после свих ових година људи измучени радом и стрепњом сити демократије и свих њених лажи. Све мање људи жели да ради, чак и међу онима који с правом страхују од незапослености, као што све више оних који желе да раде почињу да сумњају.

На сваки начин и свим средствима захтевајмо већу милостињу, смањивање пореза, субвенције, више хлеба и игара – најзад, зашто да не гриземо руку која нас храни? Укус је одличан! – али, без илузија. (Над)реално зрно истине унутар мистичне шкољке марксизма лежи у следећем: „радничка класа“ је легендарни „револуционарни чинилац“ само ако одбацујући рад укида све класе. Вечити организатори, левичари, не виде да су радници одавно „организовани“ и то на једини могући начин: у корист својих послодаваца. Њихов „активизам“ је зато чист идиотизам, јер само увећава богатство и моћ наших непријатеља. Левичари и њихова идеологија, тај паразит на отвореној рани њиховог Ја, престрављени су могућношћу да један нови, вилхелм-рајхстаговски пламен прогута њихове партије и синдикате, заједно с корпорацијама, војском и црквом које данас контролишу њихови наводни непријатељи.

Данас морате бити врло ексцентрични да бисте узвратили правом мером. Суморна левичарска идеологија, са својим увек истим списком тема и антагонизама за одстрел (овај или онај изам и сви други изми, све осим ње саме) испражњена је од сваког хумора и маште: зато јој остаје само тежња ка освајању власти, уместо ка револуцији, што је одувек значило само замењивање једне лажи другом, а никада промену живота.

Најзад, потреба за стварањем у исто време је и потреба за уништавањем. И зато, левичари, још један напор ако желите да постанете револуционари! Све док се не побуните против рада, радићете против побуне.

Боб Блек, 1982.

  • У оригиналном преводу текста уместо речи „данас“ стоји „1982.“, али како верујем да је питање које се обрађује ванвременско, одлучио сам да текст незнатно изменим. Надам се да ме аутор неће тужити.
Advertisements

4 mišljenja na „Шокантно: Патријарх поповима наредио да феминисткиње разрешавају греха због прекида трудноће!

  1. Hm,hmm.vezu ? pa,drmni malo taster,znas ono.“ halo,halooo,medjugraaaad,,,Avala zove Ohajoo..“.. Tekst: Noam Comski “ radnicko samoupravljanje je buducnost“..nista levo,nistacdesno,nema ono “ nigde moga stana,oj ulice i ti si pijana“.

    Sviđa mi se

  2. Hm,hmm.a,sto se tice,direktive,vezano za kolektivnayu raspaljotku, deda,je poceo da kopira,udruzenje ateista srbije,koje mu je DHL postom,poslalo upravo raskrstenicu,sa obrazlozenjem u prilogu,kucajte : Lovac na zene i novac a,kao pokajanje,ce morati da kleci,na zrnima kukuruza,i ocita dest,ocenasa,u “ pomesnoj crkvi u Bajcetini“,druge nececda ga prime.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s