Ко нам то пиша у извор знања?

Асистент који се запошљава, полаже „заклетву“ свом надређеном и заклиње се на верност и послушност. Заузврат, надређени га промовише и помаже му у даљем успону. На тај начин, професор гради своју свиту са којом ступа у коалиције са другим професорима. Из тих коалиција се рађа моћ, којом се ове групе боре за власт на универзитету. И то је примарно. Не наука, не знање, не научна истраживања, већ власт, моћ и комфор.

Још почетком деведесетих у време уздизања једног новог режима и у времену када су многе вредности претходно постојећег друштвеног система уништене, људи су се питали шта је са интелектуалцима, а посебно професорима универзитета? Где су они и зашто не подигну глас против новонасталог стања? Очекивало се да су интелектуалци људи оштрог и независног ума, личности са интегритетом, који увиђају постојање друштвених проблема и имају довољно храбрости да та своја размишљања изложе. Међутим, тих људи је било јако мало. Они који су се усудили да подигну свој глас, бивали су прогањани и на њих је вршен велики притисак да се утишају.

Овај проблем се јавља и данас у неупоредиво већим размерама, јер су интелектуалне елите ретко спремне да себе доведу у незавидну ситуацију само зато да би испоштовале неке људске принципе. Чак и када се огласе, њихова реч није оштра и продорна онако како се то очекује, већ се дешава да неки новинари и аналитичари много темељитије и разложније образлажу неке теме.

А зашто је то тако?

Размишљањем о овој теми, намеће се врло једноставан, а ипак крајње логичан закључак: а како би и било другачије? Свако ко мало боље сагледа процес селекције упослених који се већ деценијама одвија на универзитетима, схватиће да су таква очекивања потпуно нереална.

Седећи испред једног нашег факултета, видео сам недавно изабраног асистента приправника који је излазио из зграде приближавајући се групи професора који су били у неком разговору. Благо погнуте главе и као при клањању повијеног тела, са улагивајућим осмехом, шакама преклопљених једне преко друге у висини плексуса, лагано је прилазио професорима који су били у неком разговору и нису га примећивали. Пришао је и тако непримећен остао у истој позицији још пар секунди. Схвативши да га не „зарезују“, повукао се пар корака назад, стрпљиво чекајући да се професори испричају и умилосте га са мало пажње.

Ова сцена ми је била илустрација онога што се дешава на нашим универзитетима. Вазалност је једна од главних карактерних особина која је пожељна приликом запошљавања кадрова на универзитетима. Ниједан професор не жели да има сарадника који му неће повлађивати, слагати се са свим што он каже или зажели. Ниједан, или бар велика већина. Слична ситуација је са целокупним колективима који не желе да имају у свом окружењу некога ко ће их спречавати да несметано доносе одлуке које они желе. На тај начин се у старту прави селекција где је свако слободоумље непожељно и где се оно протерује са универзитета. Са таквим карактером и ставом, када горе поменути асистент сутра постане професор, мала је вероватноћа да ће он бити особа од интегритета.

На универзитету постоји један феудални систем. Асистент који се запошљава, полаже „заклетву“ свом надређеном и заклиње се на верност и послушност. Заузврат, надређени га промовише и помаже му у даљем успону. На тај начин, професор гради своју свиту са којом ступа у коалиције са другим професорима. Из тих коалиција се рађа моћ, којом се ове групе боре за власт на универзитету. И то је примарно. Не наука, не знање, не научна истраживања, већ власт, моћ и комфор.

Све ово пада у воду ако ви у својој свити имате неке који вам нису заклети на вечиту верност. Онда ваша моћ као професора пада. Из тог разлога, ви ћете три пута премерити хоћете ли себи дозволити да упослите некога ко вам сутра лако може исклизнути из руку и лишити вас дела толико жељене моћи. Тако се интелектуалци знатно више баве локал политиком, односима ко кога воли, а ко кога не воли него ваљаним научно-истраживачким радом, чиме би номинално требало да се баве. Њихов се рад своди искључиво на формалне активности: предавања, организовање неких скупова и трибина и најважније: лов на пројекте за научно-истраживачке радове чији квалитет нико не контролише, а који доносе доста новца и за чије добијање су пресудније политичке везе, него квалитет написаних пројеката.

Аутономија универзитета. Ова вековна тековина се на нашим просторима претворила не у борбу за резултате, већ у борбу за самоодржање и утицај. Устројство универзитета и факултета је дозволило особљу да се организују по чисто мафијашким принципима. Тако нико од особља ко једном уђе у овај систем, не сме показати никакву слободоумност, ништа ван онога што се захтева са врха пирамиде, јер вам увек могу „дати понуду коју не можете одбити“. А шта се дешава ако одбијете? Па онда почиње прогон. Почиње дискредитација заснована на ауторитету професора на свим нивоима и врх пирамиде ће или директно или преко својих потчињених учинити све како би вам затворио било какве могућности запослења било где друго, онемогућио да спроводите своја истраживања и објављујете своје радове преко уредништва часописа са којима су у дослуху, једном речју, бићете потпуно научно и професионално уништени. Зато је боље да савијете главу и једноставно се утопите у колотечину. Тако као резултат имамо гомилу непринципијелних професора и асистената који беспоговорно слушају упутства својих надређених. Стабилна хијерархија која из тога проистиче, чини универзитете инертним, непрогресивним и ван савремених научно-педагошких токова. Онако како смо успели да од Болоњског процеса створимо „српску Болоњу“, тако смо много пре тога од аутономије универзитета створили српско аутономаштво, аутономију универзитета на српски начин.

Осим ових карактерних особина које су префериране, постоји проблем и селекције на интелектуалном плану. У старту, сви који су интелектуално супериорни, а карактерно не припадају горњем опису, бивају елиминисани. Тиме се аутоматски избор сужава. Додатно, сваки интелектуални штрчак је непожељан, јер неко ко је паметнији од осталих ће брзо указати да је „цар го“, тј. да неки такозвани професори (а таквих има доста) једноставно не знају оно за шта се представљају.

О томе шта се дешава даље, леп опис даје анегдота коју ми је испричао један професор о томе како напредује наука у Србији: када професор бира асистента, он бира некога ко је глупљи од њега, јер не жели да га овај засени. Када тај асистент постане професор, он исто бира глупљег од себе за асистента из истог разлога. Процес се наставља све док последњи у ланцу не буде толико глуп да више није у стању да изабере неког глупљег од себе, већ изабере паметнијег. Е тако напредује наука.

Истини за вољу, професори при избору асистената, бар донекле обраћају пажњу на то колико су кандидати интелектуално способни. Добар део њих из разлога што ће им сутра бити потребан неко ко ће знати да ради посао уместо њих, ко ће држати наставу уместо њих и писати им радове, а они ће се само потписивати као аутори. Међутим, ово је само секундаран процес. Узалуд вам сва интелектуална способност и знање овог света, ако се ви не уклапате у одређену политичку констелацију.

Додатно, професори ретко желе да запосле студенте који нису студирали код њих. Овај процес се може уочити из следеће чињенице: на ком год универзитету постоје докторске студије, већина запослених је докторате стекла баш на том универзитету. Некада раније су студенти из Србије одлазили на елитне светске универзитете, тамо се образовали и онда се враћали у своју земљу где су их чекале професорске позиције. У таквом процесу, ова држава је добила једног Цвијића, Миланковића, Панчића, Мику Аласа, Петронијевића, Јовановића… Сви су се они образовали на елитним светским универзитетима и након тога вратили у земљу да стечено знање поделе са другима. Тога данас више нема, јер професори нуде запослење само онима које су могли да контролишу, тј. онима који су код њих студирали. А они који су се образовали на неким елитним универзитетима у иностранству и који би радикално могли да помогну развој науке у Србији, не могу да се врате, јер немају где да се запосле, пошто су позиције резервисане за подобне, а не за најбоље.

Са друге стране, евидентан је један други процес: како високо школство све више пропада и елитистичко образовање нестаје, тако се и знање и компетентност новозапослених смањују. Најбољи и најпаметнији су отишли из ове земље у потрази за адекватнијим ангажманом без наде да ће се икада вратити. Овде остала група је од њих интелектуално инфериорнија и запослила се на унивезитетима. Сада када у задњих петнаестак година имамо поплаву разних доктората са мегатреднова и сличних квази-интелектуалних институција, ситуација ће бити неупоредиво гора. Суштина је да ће се и квалитет оних који су овде напорно радили, изгубити у кванитету дилетаната који су на овај или онај начин стекли високе квалификације.

Императивом објављивања научних радова, имамо све више часописа и научних радова који служе испуњавању квота професора и асистената, а не стварном научном прогресу. Погледајте било који од тих часописа и уочићете да се данас све више пише о свему и свачему, о темама без икакве научне релевантности, које ничему не служе, осим тога да професори испуне своје квоте за објављивање. Ретко ко или нико не објављује у еминентним научним часописима, који су једини релевантни за оцену нечијег научног рада.

На тај начин, наша интелектуална елита карактерно и интелектуално бива деградирана. Временом, та елита престаје да буде више интелектуална и морална, а универзитети се претварају у обичне бакалнице. И немојмо се чудити ако ти и такви интелектуалци не дижу глас у једном друштву и усмеравају то друштво у правом смеру. Не раде то јер немају смелости, немају свест о томе да је потребно да дигну глас против нечега са чим се не слажу и често немају интелектуалних капацитета и знања да увиде да нешто није у реду…

(Леутар нет)

Advertisements

24 mišljenja na „Ко нам то пиша у извор знања?

  1. Hm,hmm..Srbska kraljevska akademija nauka “ u ilegali“.. „‘se popela na minaret“ i i „‘debelo pise“.. po svemu i svacemu,ali,mi ne mozemo da “ dobacimo“ do Vucica na minaretu,pa,ga Sergej Trifunovic,cekacda sidje,pa ke vidi vule,ko bolje pisa preko glave.

    Sviđa mi se

  2. hm,hmm..u,ovom,ne vidljivom linku,ima jedan „stavak“ vezan,za knjizevnost “ vostale Srbije“, Naime, Bacovic,salje depesu Drazi,nosiocu,francuskog i americkog odlikovanja,i smrtnu presudu svojeg atacestvija..“ spalili 17 sela,ubili 900 ustasa, odrali zive nekoliko katolickih popova“.. pa,se pitam,da limje mozda Vuk Draskovic,odranim,katolickim popovima,obukao pravoslavne mantije,pa napisao,svoj,kultni roman,u momentu,rasprivanja mrznje..ili je pak,bilo “ tante za kukuriku“..“ Oko za oko,zub za zub“, pa,su, riscanska braca,uzvratila ,poslala “ otpozdrav na pismo“.. i,odrala,pravoslavne popove, o kojima je Vuk,pisao “ kultni roman“, ne pominjuci,ne povezujuci,prethodni dogadjaj. Vuk,je morbidni,odvratni,nacionalista,kome nece,ili ne sme niko nista,ukljucujci,naoruzavanje,bandita iz podzemlja,dai izvrse drzavni udar.

    Sviđa mi se

  3. Hm,hmm..nasa intelektualna,elita,neki od njih nisu,zivi..ovih par dana,evociraju se uspomene na Gisku,covek,naravno veliki srbin,zavrsio je navodno fakultet iz zatvora, a cak je na sest jezika,znao da vikne “ pare ili zivot“,SPC,ga je opojala,ispratila u Crnu Goru na vecni pocinak. Poglavnik Vuk Draskovic,je bio zauzet,nije mogao da dodje i odrzi govor za pamcenje i istoriju.Deveta ofanziva,nije sala,one neke druge su sve izmisljene.opojao je, Velibor Dzomic,koga je sudu tuzio Dobrica Cosic,zbog cudesa koja je video.Zbrisao je u Crnu goru,pod mantiju Riste,na tri cetri godine,dok ne zastari ruzba..“ tomje Dobrici,njegova nova zemlja dala“.Iz,nekih razloga,pored odra,nije pricitano,otvoreno pismo,vojvode,i malo veceg junaka, od Giske, Novice,Randjelovic. http://vuce.ajmo.u.hag

    http:// otvoreno.pismo.vojvode.novice.

    Sviđa mi se

  4. Аутор на занимљив начин развија своје тезе и то „Седећи испред једног нашег факултета“. Наравно, да нам је ускраћено ко је онај који седи, као и који је то факс, пред којим неки седе, а професори одржавају затворене састанке. Питам се, како је и на који начин утврдио: „У старту, сви који су интелектуално супериорни“. Када је то моментат, када се утврђује „интелектуална супериорност“. Да ли је то у обданишту, школи или са почетком студија? Или треба бити члан МЕНСЕ? А тек ово:“Некада раније су студенти из Србије одлазили на елитне светске универзитете, тамо се образовали и онда се враћали у своју земљу где су их чекале професорске позиције.“ Наравно, да су одлазили не студије у иностранство, када у земљи нису имали одговарајуће школе и универзитете. Наравно, да су одлазили они који су имали лове. И данас одлазе на студије у бели свет, они који имају лове. Мој деда није имао, па заврши права у земљи. Оно што аутор испушта из вида, да је за студије и успех на истим, поред свих препрека, неопходна и жеља. Жеља се некада задовољава дипломом, докторатом, а некада радом у науци. Упоређивати време, поменутих српских великана, са данашњим временом је бесмислено, јер је сада све доступно у огромним количинама. То отежава рад оних који оцењују. Уосталом, кога је брига, ако је неко жељан докторске титуле и ради неки докторат који никоме не треба и од кога ни доктор неће имати никакве користи. Нема потребе, да се прави фетиш од доктората. Докторат преставља, само покушај, да се покаже способност за читање и препричавање туђих материјала. Ако докторант остане у науци, МОЖДА ће показати своју „интелектуалну супериорност“. Ако оде у министре, или нешто слично, од науке нема ништа, па ни од „супериорности“. И на универзитету има доживотних асистената. Желели то да раде, а нису за науку у пуном смислу те речи. Назире се, да аутор има неке „своје“ интелектуалце и одговарајућу „елиту“. Сви који нису у тој групи, они су неспособни и без трунке морала. И на крају, поменути српски великани, изузев Слободана Јовановића, ако је аутор на њега мислио, се НИСУ бавили политиком, колико је мени познато, а аутор очекује, да се савремени професори „огласе“. Као што неки, данас, очекују, да САНУ издаје дневна саопштења о свему и свачему. Има ли аутор, или неко други сазнања о „саопштењима“ САНУ из неких ранијих времена?

    Sviđa mi se

    • „“Некада раније су студенти из Србије одлазили на елитне светске универзитете, тамо се образовали и онда се враћали у своју земљу где су их чекале професорске позиције.“ Наравно, да су одлазили не студије у иностранство, када у земљи нису имали одговарајуће школе и универзитете.“

      Tačno. Danas imaju škole i univerzitete kakvi im savršeno odgovaraju. A Šangajsku listu su napravili sve sami masoni, moroni i laminati

      „Докторат преставља, само покушај, да се покаже способност за читање и препричавање туђих материјала.“
      To misle i dr Gangula, dr Slina, dr Vučićev Mali… Nažalost, „Da bi postao pravi doktor nauka, naučnik se godinama priprema, radi, piše i objavljuje naučne radove kako bi stekao veštinu akademskog pisanja i dobio dovoljno znanja i ideja za početak rada na doktoratu. Koliko je samo radova koje mentori vraćaju kandidatima na doradu isključivo zbog nedovoljno zrelog naučnog stila! Pravom doktoru nauka doktorat ne može biti jedan od prvih naučnih radova.“
      dr Rajna Dragićević
      Siguran sam da bi ti lično da ti ne daj bože zatreba, tražio doktora kakvog opisuje Dragićevićka a ne nekog poput trojice koje sam ja pomenuo. Ali jedna je stvar kada se radi o ličnom a druga kada je reč o državnom (zajedničkom) dupetu.

      Sviđa mi se

    • Čovječe da li uopšte pročitaš šta si napiso i sta viš prst na čelo prije nego što objaviš ove gluposti. Svojevremeno sam honorarno radio na ETF a „vrata do“ je bila ekipa koja je radila stvari na svjetskom nivou i napravili su u to vrijeme treći program u svijetu za simulaciju el. polja na računaru. Prvi PC u ex YU su sastavljeni u drugom bloku zgrade u kojoj sam radio, svaki dan sam sretao i upoznao vrhunske stručnjake koji su se ravnopravno sa Simensom i ostalima borili na svjetskom tržištu i dobijali poslove a bilo je i stručnjaka sa strane koji su dolazili da vide šta se radi. Naravno bilo je i mamlaza i neiživljenih kretena poput prof marksizma ali su bili debela manjina. Dokle se bilo stiglo vidi se i iz ovog http://www.jutarnji.hr/vijesti/drugi-jugoslavenski-pokusaj-da-dode-do-atomske-bombe-jedan-od-posljednjih-zivucih-svjedoka-o-tajnom-projektu-za-koji-su-znali-samo-odabrani/31987/ i Božidar nije ćutao političarima dok je bio živ e sad druga je priča jel Mile ronhil i Vukota tip 500 želio to čuti i mogao razumjeti o čemu priča. Danas je priča sasvim drugačija. Lik koji je toliko uništio UTP Leotar da je prodan sve sa dva hotela za 130000 km stare štednje je našao vezu i osnovao fakultet turizma nakon što su ga učetvero iznjeli iz direktorske kancelarije i sad moš mislit koji su mu kriteriji pri izboru saradnika ali nije ni on najgori imamo mi i doktora-ljekara koji usput predaje na ALU i piše knjige a sve sa SNSD Članskom a ima i fakultet PIM što mu ga dođe skraćenica od p. materina a kvalitet kadra ne bi spominjo da me DRP ne banuje zbog psovki.
      Uostalom nema šta da se priča sve se vidi i iz svemira svaki dan naši gradovi sve manje sijaju industrija a s njom ni zagađenje i ne postoje tako da ko hoće može da vidi

      Sviđa mi se

  5. @prevrat
    Професоркин говор је нешто, што је идеал и примерен је месту и слушаоцима. Како ти је промакло, да професорка употребљава појам „прави доктор наука“? Зар сам ја нешто друго написао? Надам се, да си негде нашао, ко ју је све подржао. Нажалост, ставио си у исту раван проф.др Рајну Драгићевић и некога, који седи испред факса. Нисам битан, али бих се увек потписао испод њеног говора. То наравно не важи за анонимног аутора. „Доктори“ које ти спомињеш, никада неће бити доктори наука и нигде и никада њихове титуле неће бити од неког значаја.

    Sviđa mi se

    • „„Доктори“ које ти спомињеш, никада неће бити доктори наука и нигде и никада њихове титуле неће бити од неког значаја“
      Kao i obično ne razumeš: ONI JESU PRAVI DOKTORI JER NJIHOVE DOKTORATE PRIZNAJE DRŽAVA SRBIJA i savršeno ih boli ćindalo da li ih ti „priznaješ“ ili ne. Po istoj analogiji po kojoj je preCednik države bio Toma-Diploma; mnogi su drečali „on nije moj predsednik“ ali čovek savršeno odradi mandat i svi su mogli samo da mu pljunu pod prozor.
      „Нисам битан…“
      Naravno da nisi jer si se sam isključio iz borbe da „budeš bitan“. Obrazovanje je nešto što se tiče svih građana Srbije i sve dok postoji većina „nebitnih“ imaćemo doktore iz Nambije, doktore za stanogradnju na Crnom moru… Jer „nije bitno, ne može šut s rogatim…“

      Sviđa mi se

    • Hm,hmm..a,na danasnji dan 21.oktobra,u Kragujevcu je,prifeor,odrzao poslednji cas.posle,koga su,“ skolski pristavi“, iz,topovskih supa,nedicevci iljoticevci,utovarili nejac u nemacke kamione na streljanje.Nije mali broj,u proteklih, 20 ljeta,da nam o tom dogadjaju “ pisaju u znanje“,a po,obavljenom poslu,“kad ga malo tresnu“,poprskaju i decije grobove“..dok,ih,sa stepenica,strogo gleda prof Oliver Antic….kako su obavili posao

      Sviđa mi se

  6. @zdravko
    За разлику од тебе, ја прво напишем на чистом листу, затим покушам, да исправим правописне, словне и друге грешке, па тек онда урадим копи/пејст и убацим у поље за коментар. Према томе, питање које си ми поставио, постави САМ СЕБИ. Питам се, шта си то „хонорарно радио“ на ЕТФ и где. Да ниси и ти седео испред факса, као што је то радио и „размишљао“ аутор?

    Sviđa mi se

    • Dovoljno je da razumeš da se vlast ne čačka, sve ostalo dođe na osnovu zasluga za dobrobit iste. Mali je problem što su se „oni koji sve razumeju“ pre tridesetak godina u sumrak jednopartijskog monopola odlučili (ili se barem nisu glasno bunili protiv) za pluralizam mišljenja i liberalnu demokratiju… Sada se zato postavlja pitanje da li su stvarno „sve razumeli“ ili su kao i uvek stvari tumačili sa „to tako samo radi sveta, mi ćemo i dalje po svom, srBskom…“, da izigravamo Eru iz narodnih priča i da sve oko sebe pravimo budalama. U smišljanju podrugljivih pesmica smo nenadmašni, o neosnovanom qrčenju da ne pričam. Lažni doktori i njihovi prepisani doktorati su samo proizvod takvog mentOliteta. Dokaz je i to što je tebi sasvim normalno to što neko ispred svog imena kači titulu jer „ti to ne priznaješ“. Što će taj danas – sutra na nekom fakultetu prodavati diplome pa ćeš u sred prestonice imati vodovodne akum,ulacije i fontane sa neispravnim „vagresom“ nema veze, krivi su Vatikan i Rotšild, mi s tem nemamo ništa.

      Sviđa mi se

  7. @prevrat
    Где сам ја написао да ми се „качење“ титула по сваку цену допада? Зар нисам јасно написао, да некоме то треба из разноразних разлога. Зар не написах, да поменути „доктори“ неће никоме моћи да то потуре? Очигледно је, да у коментарима показујеш разочарење у сопствене идеале и заблуде младости. За продају диплома је увек потребно двоје. Што се тиче, мог односа према школском систему и шта је за мене нормално, испричаћу причицу из давних времена. Мој син у нижим разредима основне школе. Учитељица на родитељском састанку прича о резултатима и успеху одељења. Мој син „одличан“ са још двадесет ученика од укупно четрдесет. Устадох и запитах, како је могуће, да има толико одличних, када је у моје време бивало 5-7 одличних. Запитах и како је могуће, да мој син има четворку из с/х језика, када није прочитао ни једну књигу. Учитељица ме је бело гледала, а родитељи су изгледали, као да ће да ме стрељају на лицу места. Било је тога вазда, само је сада уз приватне школе и универзитете свега тога знатно више. Верујем, да сам већ и овде написао, да за промене које су наступале од 1990 нисам био, јер сам тада знао шта нас чека. Имао сам и довољно година. За Слобу никада нисам гласао, када сам гласао. Жао ми је што је већина за ову власт, видим да се привреда и друштво воде у погрешном смеру, али сам у мањини. А власт већине над мањином је основно правило у „демократији“. Ја написах коментар поводом Нимбусовог текста. Написах са чим сам сагласан. И шта би? Паметњаковићи, Луне, Здравко и остали коментатори ни да пусте абер!!?? А спремни су да паметују, онако сами за себе. Значи и на овом нивоу, мени се чини, да смо по много чему сагласни, али нисмо спремни да се изјаснимо. Уосталом, ти то добро знаш. Толико си тога покушавао.

    Sviđa mi se

    • Hm,hmm….sto jes, jes,dobro je zamjetio pametnjakovic, najbolji je bio SPS,Mlinarevic,..narucim,stampanje “ titulice“,na vizit kartici,a pomocnik direktora precrta,pa mi odstampaju,bez,da ne bidne stepen vise od njegove.

      Sviđa mi se

    • Hm,hmm..znaci,ko nije saglasan sa tobom,on je “ pamtnjakovic“.. Ja,nisam uvek saglasan uvek da se izjasnim,pa izvredjam,vodju projekta po svome, neka on “ sam sa sobom,sam prdi i sam kolo vodi“..pametuje sam sa sobom..mozda ga neko i podrzi.

      Sviđa mi se

      • Hm,hmm…onako,usput,zivim u stanu,sa,za par meseci doktorim nauka,i znam,sta je toi hebiga,koliko kosta..dete mi je,pa moram da znam.

        Sviđa mi se

  8. „„Доктори“ које ти спомињеш, никада неће бити доктори наука и нигде и никада њихове титуле неће бити од неког значаја“
    Ovaj put stvarno nemam šta dodati jer da sam se trudio da od tebe napravim budalu teško da bi uspio da to uradim bolje od tebe. Sasvim je svejedno šta ti misliš o dr Neši i sličnima jer on jeste doktor nauka u pravom smislu te riječi, njegova diploma se uvažava u svim institucijama RS na svim konkursima ima prednost nad ljudima koji su dobro ugrijali stolicu dok su stavili ono dr ispred imena i na kraju krajeva dr Neša kad ode vani se predstavlja kao dr i tako ga rangiraju „po službenoj dužnosti“ e sad druga je stvar koliko ga ozbiljno doživljavaju i što se shodno tome i ponašaju pa nas niko ne uzima za ozbiljno a onda nama svi krivi osim nas samih.Ista stvar je i sa Kosovom, tamo smo rijetki ko bijeli međedi samo što nismo tako i zaštićeni ali briga tebe za faktičko stanje stvari bitno je da „ti to ne priznaješ“ustvari priznaješ ali zbog fukarluka ili/i para nas ovdje praviš budalama ali ko drugom jamu kopa….Da ti nisi svjestan stanja stvari na Kosovu i da ga ne priznaješ sjutra bi sio u bus pa pravac u Prištin sio na glavni trg naručio nešto meze Orahovačko vino i „Srpska se truba sa Kosova čuje“ ali si odlično svjestan činjenica isto tako si svjestan da to što ti samo deklarativno ne priznaš faktičko stanje ništa neće promjeniti ali insistiraš na nebitnoj činjenici da Kosovo mora biti u ustavu pa makar tuđa krv tekla potocima jer je takvima kao ti dragocjena samo njihova.
    Sa druge strane i moje i tvoje i DRPovo i BrMovo i…….. mišljenje pojedinačno je nebitno ali ako se ujedinimo svi koji mislimo drugačije onda naša mišljenja postaju bitna a jedan od efikasnijih načina da se ne ujedinimo je insistiranje na manje bitnim i manje realnim stvarima na račun onih bitnih i realnih …… ili možda to i jest cilj.

    Liked by 1 person

    • Hm,hmm…Srbi,Srbi sa Kosmeta, su prodali “ nase kosovo“,svoje nepokretnosti,njima lova,nama njihova nostalgija.Ako,Kosovo njima netreba,netreba ni meni..ostalo,ce da proda vlada i oligarsi..ali,neka ostane u ustavu Srbije, nama ne moze da skodi,nemoralno je,da priznamo,i legalizujemo lopovluk iz krila imperijalizma. Gledam neke,komentare,rakao bi covek da ce Severna Koreja,da napadne Srbiju,sa kakvom je zestinom,pljuju srbski obilici,dajuci podrsku amerikancima.

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s