Превара и злоупотреба генерација

ми немамо никакве податке од 1984.године до данас који би нам представили праву слику о стању ума наше нације. Не знамо такорећи ништа о уништавању наше деце којем су била подвргнута са свих страна, што је подржано и од тзв.левице и деснице.
Америчка психијатријска асоцијација (APA) 1973. уклонила хомосексуалност са своје листе „поремећаја“ – на основу гласања својих чланова. Тај потез APA-е поставио је темеље за легитимизацију хомосексуализма. И, пазите: 22 године након тога, 1995, APA је уклонила педофилију и садизам из класификације „поремећаја“ свог Дијагностичког и статистичког приручника IV (Diagnostic and Statistical Manual IV).
Рокфелерова фондација, финансирала је еугеничке пројекте Трећег рајха а касније два највећа америчка еугеничка пројекта: програм сексуалне револуције Алфреда Кинсија и Маргарет Сангер – абортус по поруџбини и популациону контролу, пласирану под синтагмом „планирано родитељство“
да је те 1954.године америчка јавност сазнала на чему почива Кинсијев рад, он и његов тим би били ухапшени и не постоји ни један начин на који би био изгласан закон попут „Модел пенал кода“.

Саговорник „Печата“ др Џудит Рајсман разобличила је Нови сексуални поредак за чије је успостављање Рокфелерова фондација одвојила огромне своте новца, уложеног како би опскурна и опсцена „истраживања“, која су спроводили др Алфред Кинси и „Институт за секс“ на Универзитету Индијана на чијем је челу он био, поставила темељ за „сексуалну револуцију“, успостављање закона којима хомосексуализам и порнографија добијају „право грађанства“, као и увођење наставних програма у вртићима и школама у којима се деца моделују по мери Новог светског поретка као објекти педофилије, претварајући свет у савремену верзију Содоме и Гоморе. Др Рајсман је недавно постављена на чело саветодавног одбора организације „Ветерани – за спасавање деце“, одлучне да разоткрије највише ешалоне елитних педофилских прстенова који су се обрушили на нашу децу.

Др Рајсман, истраживања којима сте разоткрили сексуално-индустријски комплекс и улогу Дејвида Рокфелера и Алфреда Кинсија у његовом успостављању, данас су у центру пажње. Недавно сте одабрани за члана саветодавног одбора специјалне групе: „Ветерани – за спасавање деце“, на чијем је челу бивши припадник Нејви сила – снајпериста и инструктор за обучавање у борбама, Крег Сојер (Craig Sawyer). Да ли чињеница да сте ви и ваше дело данас окосница борбе против монструозног похода глобалиста на децу и дечију сексуалност, отвара простор за наду?

Америка је под контролом опсценог зла – педофилског култа. Веома сам задовољна што сам недавно одабрана за члана саветодавног одбора тима за специјалне операције састављене од бивших специјалаца, обавештајаца, професионалаца веома добро обучених за сваку врсту борбе. У тиму су и бивши највиши припадници федералне извршне власти, интернационалних контраобавештајних служби, филма и телевизије. То је сјајан тим: „Ветерани – за спасавање деце“, на чијем је челу Крег Сојер, бивши специјалац Нејви сиела. Ти људи су решени да разоткрију највише ешалоне елитних педофилских прстенова који су се обрушили на нашу децу. Неки од припадника највиших ешалона власти учествују у сатанистичким ритуалима у којима се спроводи ритуално сатанистичко злостављање и убијање деце. Веома је је охрабрујуће и да је Трампова администрација отворена за увиде које представљам јавности током последњих четрдесетак година. Веома је тешко данас порицати реалност мојих истраживања у контексту ужаса са којим се суочавамо, али остаје да видимо. Структура моћи је таква да не можемо знати како ће се ствари у САД развијати. Неоходно је да људи не дозволе да се настави политика сексуализације деце. И људи се у суштини не слажу са овим процесима. Они се залажу за много конзеравтивнији, хришћански однос према деци, породици, њеној улози и вредностима.
Таквом се представља и америчка администрација, а да ли ће издржати на том путу, остаје да видимо. Током последњих месеци Трампова администрација је ухапсила неколико хиљада педофила, што се под Обамом није дешавало. Веома је обесхрабрујуће стање ума, односно безумља које је доминантно на свим нашим универзитетима а које се преноси на наше студенте. Унивезитетске власти: декани универзитета, председници универзитета, професори свих универзитетских дисциплина, унисоно и са невероватном одлучношћу подржавају политику сексуалности Новог светског поретка. Ради се о људима на позицијама од великог поверења и угледа у друштву.

Навешћу један пример: Требало је 1984. године да за Министарство правде у администрацији Роналда Регана, радим на истраживању пораста злоупотребе деце током времена. Добила сам грант од 800000 долара –што је комплементарно са неколико милиона долара данас. Испоставило се да мој Амерички универзитет у Вашингтону DC, то истраживање није одобрио. Такође, у то време није одобрио ни моје истраживање о Алфреду Кинсију. И због тога ми немамо никакве податке од 1984.године до данас који би нам представили праву слику о стању ума наше нације. Не знамо такорећи ништа о уништавању наше деце којем су била подвргнута са свих страна, што је подржано и од тзв.левице и деснице

-“Подеста мејлови“ су, иако је Викиликс објавио веома мали проценат мејлова које је Хилари Клинтон разменила са шефом свог изборног штаба, Џоном Подестом, по свему судећи, највише утицали на исход председничких избора у САД, највише захваљујући претњи да ће се обелодањивањем нових 650.000 мејлова разоткрити педофилска мрежа и њена повезаност са „Вашингтонским прстеном“. Мејлови су показали да су педофили инсталирани на најважније позиције у светској структури моћи у свету.

Тачно је да су педофили инсталирани на водеће позиције. То је урађено захваљујући дуготрајном деловању структуре коју сам назвала „сексуално-индустријски комплекс“ који обухвата: 1. „научну област“ сексологију или такозвано „систематско изучавање сексуалног понашања“ (које непрекидно, наводним новим „научним“ доказима помера границе „нормалности“ у сексу); 2. фондације (које између оастолог финансирају и етаблирање најразличитијих ЛГБТ организација широм света); 3. порнографију; 4. фармацеутску индустрију. Тренутна кампања сексуално – индустријског комплекса усмерена је на легализацију педофилије.
Подсетићу вас да је Америчка психијатријска асоцијација (APA) 1973. уклонила хомосексуалност са своје листе „поремећаја“ – на основу гласања својих чланова. Тај потез APA-е поставио је темеље за легитимизацију хомосексуализма. И, пазите: 22 године након тога, 1995, APA је уклонила педофилију и садизам из класификације „поремећаја“ свог Дијагностичког и статистичког приручника IV (Diagnostic and Statistical Manual IV).
Као и када је у питању хомосексуална пропаганда и психолошке операције умекшавања (десензитизације – уклањање отпора према хомосексуализму), којима су биле потребне године деловања да би нас довеле ту где смо данас, педофилски лоби истим корацима „нормализује“ сексуални однос типа „одрасли – дете“. И, опет су професионалци Америчке психијатријске асоцијације на њиховој страни.

Од како је Доналд Трамп на месту председника САД, преко 5.200 људи из Пентагона је ухапшено због злостављања деце! Око стотину случајева је истражено и проглашено тортуром над децом у циљу сексуалног „уживања“. То није случај само са Пентагоном већ и са Министарством спољних послова и осталим водећим институцијама које управљају државом. Сада, захваљујући огромном новцу Рокфелера, Гејтса и Сороша, на челу држава, попут Хрватске на пример, у коју сам била позвана како би раскринкали политику сексуалности Новог светског поретка, налазе се педофили. То се дешава широм света и УН су део те структуре. Рокфелеров, Гејтсов и Сорошев новац (оних који су проглашени „филантропима“) финансирају структуре које реализују њихове интересе – пре свега УН, које подржавају абортус и монструозну сексуализацију деце, покушавајући да снизе старосну границу пристанка на сексуалне односе на десет година и ниже. И та граница се непрекидно смањује.
Ти, такозвани „филантропи“ финансирају искључиво универзитете који испуњавају њихову агенду успостављања новог сексуалног поретка и тоталитарне контроле. То се веома добро види из „Podesta e-mail“-ова и Викиликса, који представљају изванредно значајан извор информација. Џон Подеста и његов брат су креирали оно што се пласирало као „врхунска уметност“ а да би то било могуће у организацији велике лажи учествовали су ФБИ и сви из законодаввних и изршних структура власти.
Дакле, читава структура власти је премрежена педокриминалцима.
Такође, треба разумети да је један од најважнијих играча у том ланцу – фармацеутска индустрија – компаније које стичу богатство на основу сексуално преносивих болести. Фармацеутске компаније зарађују невероватно богатство на вакцинацији наших беба, најпре наметањем својих производа – вакцина, а потом и на резултатима које тиме постижу. Педијатријски аутизам и читав спектар поремећаја учења представљају извор невероватног богатства од болесне деце, нарочито уколико правни систем неке земље обезбеди легитимитет и законску основу за његово спровођење у форми мандаторне вакцинације. Богатство се стиче на онеспособљавању наше деце за нормалан живот, јер нема родитеља који ће се предати када је у питању будућност његовог детета.

-Разобличили сте најмрачније тајне сексуалног „истраживања“ Алфреда Кинсија, као једне од најбоље скриваних научних превара која је поставила моралне основе за сексуалну револуцију у САД, 60-тих година прошлог века и омогућила нормализацију хомосексуализма, порнографије, педофилије, инцеста, садомазохизма, групног секса – успостављање Новог сексуалног поретка.
Алфред Кинси не би, међутим, ништа урадио да није био под директним патронатом Дејвида Рокфелера?

Дејвид Рокфелер, који је недавно умро у 101.години, заслужује апсолутну пажњу у нашој анализи. Оснивач Стандард оила и некадашњи најбогатији човек на свету, кога медији естаблишмента славе као најзначајнијег филантропа који своја добра дела остварује преко Рокфелерове фондације, финансирао је покрете дизајниране за сексуални инжињеринг (сексуалну револуцију) и њеног инаугуратора Алфреда Кинсија. Дејвид Рокфелер је пионир у социјалном ижињерингу. Од 1900-тих, Рокфелерова фондација, покренула је многобројне пројекте у чијој реализацији сада учествују Џорџ Сорош и Бил Гејтс. Мрачна страна ових напора никада неће бити укључена у разматрање дела и живота овог монструма.
Рокфелерова фондација, финансирала је еугеничке пројекте Трећег рајха а касније два највећа америчка еугеничка пројекта: програм сексуалне револуције Алфреда Кинсија и Маргарет Сангер – абортус по поруџбини и популациону контролу, пласирану под синтагмом „планирано родитељство“. Планирано родитељство је наградило фондацију Рокфелер и његову фамилију за њихове заслуге популационој контроли, тако што је доделило награду „Маргарет Сангер“ – Џон Д.Рокфелеру Трећем 1967.године.

Трећи елемент у том мозаику зла је Плејбој Хјуа Хефнера кога су финасирали Кинсијев институт и „Планирано родитељство“, у циљу промовисања масовног промискуитета. Хефнер је креирао потребу за промискуитетним циљевима „Планираног родитељства“.
Рокфелеровља фондација, била је главни извор прихода за педофила Алфреда Кинсија. У својој књизи „Сексуално понашање Американаца“, Кинси је тврдио да је дете сексуално биће од рођења те да су сексуални односи са одраслима нешкодљиви. Доказ је приказао у пет табела у којима је описивао „оргазме“ при серијском сексуалном злостављању и силовању деце од два месеца старости па навише. Урлици, падање у несвест, конвулзије деце, били су описивани као „оргазми“ од стране Кинсија – садомазохистичног би-хомосексуалног педофила.
Рокфелерова фондација је финансирала и медијски цунами који је ово педофилско смеће претворио у валидне, научно засноване чињенице. Кинсијева лажна наука се и данас предаје на универзитетима. Алфред Кинси је креирао рангирајућу скалу (Heterosexual–Homosexual Rating Scale) којом је класификовао сексуалне идентитете. Хетросексуалци и моногамисти су били на самом дну ове скале која је сугерисала да је флексибилност сексуалног идентитета пожељна. Не врху је – разуме се- позиционирао хомосексуалност. Јасно и природно, будући да је Кинси био хомосексуалац и педокриминалац, садиста и садомазохист, овисник о порнографији и све те његове абревијације данас се сматрају културно прихватљивим и широко су промовисане у популарној култури: филмовима, телевизији, књигама, часописима, рекламама итд. Нормализација, културна валидација и мејнстримизација хомосексуалности, један је од највећих преокрета и може се сматрати тријумфом Алфреда Кинсија. Читав овај процес нормализације Содоме и Гоморе траје од 1948. године.

Кинсијева књига: „Сексуално понашање Американаца“ била је заслужна за лансирање порнографске индуструје, оличене у Плејбоју кога је 1954. основао Хју Хефнер. Како је заправо дизајниран Плејбој?

„Плејбој“ је дизајниран да изведе заокрет ка педофилији, содомији и инцестуозном сексу са децом. Плејбој је први порнографски магазин за момке са колеџа – средњошколце. Та порнографија је дизајнирана да заведе читаоце, односно гледаоце, јер ту и нема шта да се чита, већ је то магазин који се гледа, и то је изведено веома паметно и свеобухватно. У то време почињу да се промовишу Ротшилди и тзв.“елита“. Плејбој је врвео од девојака из Француске, Норвешке – које су гледали тинејџери – заправо деца, како би их увели у сексуални живот. Плејбој представља дечију порнографију.

Хју Хефнер није имао сексуална искуства док је био у колеџу. Није изгубио невиност све док није био верен, као и већина момака у то време. 1950-их највећи број средњошколаца није практиковао секс, зато што су се чували за изабранице свога срца. Као и девојке. И онда се Хефнер упознао са Кинсијевом књигом, а Кинси је искористио ситуацију после Другог светског рата како би изменио слику о Американцима сервирајући лажи којима је „доказао“ да 95% Американаца ужива у девијантном сексу. Његови „извештаји“ су слављени као доказ да Американци желе да буду сексуално слободни у активностима какве су не само хомосексуаизам, већ и педофилија. Хефнер, а и читав свет су у то поверовали јер је Кинси радио под ауторитетом „науке“ и академије. И Хефнер је егзалтирано ускликнуо: „Ја ћу бити Кинсијев памфлетиста! Ја ћу обучити друге људе, рећи им истину о нашим родитељима и њиховој сексуалности!“.
И, Хефнер је обучио милионе људи широм света Кинсеијевом сексу базираном на педофилији. Само неколико људи је схватило да се ради о процесу усмереном против мушкости, као и да дуплерице Плејбоја воде у импотенцију. Заправо, сва порнографија ствара импотенцију у гледаоцу – мушкарацу.

Плејбој магазин вас је 1994.године тужио пред холандским судом за клевету због тога што сте га на холандској телевизији оптужили за продукцију дечије порнографије и пропагирање инцеста. Холандски суд вас је, међутим, ослободио оптужбе. Опишите нам, молим вас, тај процес.

Оптужила сам Плејбој на холандској телевизији јавно и намерно. Људи из руководећих структура холандске ТВ компаније су се били препали од Хефнерове тужбе. Ја сам ми онда послала хрпе доказа: огроман број фотографија које је Плејбој објављивао, прецизно датираних и евидентираних, као доказ да су моје тврдње тачне. Епилог је тај да је холандски суд, и то либералнији него амерички, закључио да је Хефнер производио и дистрибуирао дечију порнографију и – ја сам добила судски процес. Судија је пресудио у моју корист. Хефнер се жалио на судију који му је одговорио: „Због чега др Рајсман не тужите у САД? Ви свакако имате ресурсе за тај судски спор?“. Али, разуме се, Хефнер то никада није урадио. Зашто? Па морао би да се ослони на презентовање доказа. А његов магазин је сав посвећен дечијој порнографији. Кински и Хефнер су систематично – од 1948.године широм отворили врата сексуалном злостављању деце.

Десет година после Плејбоја, покренут је Пентхаус магазин. Врата за порнографију, била су широм отворена.
И, што је најстрашније: Кинсијеве и Хефнерове активности покренуле су ревизију закона о сексуалним преступима преко „Модел пенал кода“ (Model Penal Code) кривичног закона из 1955, који је називан „Кинсијев закон“ чиме је легализован масовни абортус, истополна содомија, подстакнуто ширење педофилије и епидемија дечије порнографије.

– Рокфелерова фондација се дичи својом улогом у промовисању Кинсија. Да ли је Кинси одабран са јасном намером да креира „научну“ базу на којој би могао да се спроведе сексуални инжињеринг америчког народа као и светске популације и уведе закон какав је „Модел пенал код“ који такав инжењеринг штити и подржава?

Одговор на ваше питање је „ДА! Апсолутно!“.
Зашто је Кинсију Рокфелер дао тако значајно место? Кинси је био нико и ништа у тој области. Био је зоолог. Мерио је инсекте зване „шишарац“. Разлог због кога је Рокфелер дао Кинсију паре и учинио га супер славним, је тај што је у разговору са њим схватио да је Кинси первертит, вољан да уради све што се од њега тражи.
Подсетићу ваше читаоце да је 1954. Конгрес САД, забринут због утицаја који велике фондације ослобођене од плаћања пореза имају на национално, социјално, економско и политичко благостање, оформио Комисију на чијем је челу био републиканац Карол Ријс (Carol Reece) из Тенесија, конгресмен и херој из Првог светског рата. Ријсов комитет потврдио је оно што је судија Врховног суда, Луис Брандес (Louis Brandeis) једном приликом рекао у вези са овим фондацијама: да су оне постале држава у држави и да служе постизању политичких циљева. Ријсова комисија је известила да је стара светска аристократија уједињена са наследницима америчких „барона пљачкаша“ успела да оствари контролу над огромним ресурсима „делујући изван политичког процеса“. Веома је занимљиво да је Ријсова комисија истражила сву документацију грантова које је доделила ова фондација – осим једног. Није им било дозвољено да завире у Кинсијеве фајлове. Конгресу је речено да не сме да завири у Кинсијев досије! Комисији је изричито стављено до знања да ће њен рад бити обустављен уколико се истрага о Кинсијевој делатности настави.
Због чега? Због тога што, да је те 1954.године америчка јавност сазнала на чему почива Кинсијев рад, он и његов тим би били ухапшени и не постоји ни један начин на који би био изгласан закон попут „Модел пенал кода“.
Јавност би сазнала би шта је Кинси са својим срадницима радио у такозваној соби 34, где је сексуално злоупотребљено 317 деце у форми научно – протоколарног истраживања које је подразумевало да сарадници штоперицом мере време за које су деца, под дејством стимулуса које су добијали од „научника“, доживљавала оно што је Кинси регистровао као оргазам.
Том приликом силована су деца, почевши од бебе од 2 месеца старости до петнаестогодишњака: током 24 сата, непрекидно, како би доживела оно што су они назвали „оргазам“. На основу таквих „истраживања“ је Кинси закључио да су дечаци, упркос насилним реакцијама и плакању, уживали у ручној и оралној стимулацији коју су спроводили педофили. За Кинсија је оно што би сви други људи видели као силовање било тек „сексуална игра“ са децом, потпуно „безопасна и нешкодљива“, нарочито ако је дете „дало сагласност“.
Кинси је такође свом истраживању прикључио и ово охрабрујуће запажање: „Женско дете, према нашој евиденцији може да доживи оргазам са 4 месеца“.

Институт Кинси, који се налази на Индијана универзитету, наставља да одбија да за јавност отвори архиве о делатности тима Алфреда Кинсија којим су „добијени подаци“ о дечијој сексуалности.
Да је јавност видела Кинсијеве графичке табеле 31-34, оне никада не би биле објављене у књизи, о њима се не би писало у новинама и магазинима.
(Овде је реч о само привидној недоследности… Наиме, да је америчка јавност пре објављивања имала увид у методологију дрКинсија, он би вероватно био намазан катраном и прекривен перјем, а можда би му се десило и нешто озбиљније… Међутим, након што су резултати  „истраживања“ објављени, свако ко им се успротиви слободно је могао да се прогласи ретрогладним глупаном и троглодитом, јер иза књиге стоји тим неспорних стручњака, тралалалалаааа. Као у сентенци срБских милионара: Само ме не питајте за први милион – прим. дрп).
Шта би било да је тај ужас био предочен америчкој јавности? А требало је та опскурна „истраживања“ преточити у закон. Model Penal Code је први национални закон који је регулисао сферу сексуалних преступа (до тада су постојали само закони појединачних држава у саставу САД). Рокфелер се огромним свотама свог новца заложио за Model Penal Code који је у потпуности преписао све „закључке“ до којих је Кинсијев тим дошао. Тако је дошло до свеопште либерализације секса: сексуално образовање ушло је у школе – засновано на Кинсијевим „научно утемељеним“ налазима, обилато финансираним и подржаним од стране Рокфелерове фондације и моћних интереса који су знали да је у питању превара. И што је још важније, Кинсијево истраживање је поставило основу за установљење закона скројених од стране Америчког правног института чији је оснивач, као и SIECUS-а – Савета за информације и образовање о сексу Сједињених Држава, такође Рокфелерова фондација. Model Penal Code, био је пажљиво дизајниран како би обезбедио правну подршку преокрету на пољу законске регулативе која је до тог тренутка забрањивала сексуалне односе пре брака, ванбрачну заједницу, содомију, хомосексуализам, за силовање се добијала доживотна робија а у неким државама САД и смртна казна, прељуба је била противзаконита и онај који би је упражњавао остајао би без куће, аутомобила, новца и старатељства над децом, био би од јавности сматран моралном гњидом и ништаријом. Дакле, промењени су сви закони који су се тицали секса и све сфере које су се дотицале секса морале су да буду револуционисане. Рокфелеров новац је дат у циљу дестабилизације ове земље. До 1947. Кинсију је дато 40.000 долара годишње од стране Рокфелерове фондације, што је у то време била огромна свота новца. На врхунцу овог пројекта, Кинсијеви грантови износили су половину свих донација Рокфелерове Фондације. Грантови су омогућили ангажовање тима асистената који су обавили, сакупили и анализирали интервјуе на хиљаде „испитаника“ – мушкараца и жена, који је требало да представљају пресек америчке популације. Ова истраживања, омогућила су Кинсију да направи базу индивидуалних случајева који су пружили статистичку потпору за закључке о сексуалним навикама Американаца.

– Да ли сте били изненађени када је у јануару 2009.године, Плејбој објавио листу најутицајнијих мушкараца и жена у сфери секса? На првом месту био је Алфред Кинси.

Па, наравно – Кинси. Мезимац Рокфелерове фондације! Без Рокфелерове фондације, Кинси не би имао шансе да постане отац сексуалне револуције. Без Кинсија и његове сексуалне револуције и Хефнеровог успеха као Кинсијевог памфлеташа, „Планирано родитељство“ не би могло да постане мултимилијардерски гигант за абортусе, који сада исисава приходе од Рокфелерових наследника. Још 1915.године, када је Дејвид Рокфелер рођен, судија врховног суда Луис Брандејз, сведочио је о опасностима постојања великих „филантропских“ организација попут Рокфелерове фондације због могуће контроле специјалних интереса који се маскирају као доброчинство. „Ствара се држава у држави која је толико моћна да превазилази капацитете било које обичне, социјалне или индустријске иницијативе“ – тврдио је Брандејз.
„Та моћ је потпуно неспојива са демократијом“.

Финансирање Кинсијеве педофилске агенде сексуалних слобода и њен домино ефекат на правни систем, друштво и културу, омогућило је развој модерне педофилске порно индустрије и епидемију трговине људима, као и еугеничку праксу „Планираног родитељства“. Наша савремена Содома и Гомора и њихова нормализација свакако показују колико је био у праву судија Брандејз.
Допринос Дејвида Рокфелера овој крвавој деструктивној заоставштини никада не сме бити заборављен.

– На који начин је Кинсијев рад покренуо револуцију у сексуалном образовању најпре у америчким школама, а сада и глобално?

Револуција у сексуалном образовању у САД, почела је 1960-их, када су Кинсијеви ученици доминирали академским комисијама које су издавалеле акредитације за сексуалне едукаторе. Пре тога, сексуално образовање се састојало од људске биологије и репродукције, хигијене и брака. Након што је Кинси објавио своје налазе, неколико група се залагало за подучавање деце да су „сексуална бића“ од рођења, и да морају бити свесна свих врста сексуалног понашања. Савет за информације и образовање о сексу Сједињених Држава (SIECUS – сада Савет за информисање и образовање о сексуалности) и Планирано родитељство су лидери у стварању таквих наставних планова и програма. Кинсијев институт је створио SIECUS 1964. године са експлицитним циљем да укључи Кинсијеву филозофију у програме сексуалне едукације SIECUS и „Планирано родитељство“ заједнички раде на постављању школских система са наставним програмима заснованим на Кинсијевим истраживању.
Деца се уче у школама да буду објекти за педофилију. Они који су то осмислили, добро знају да је мозак деце могуће обликовати, деци се говори да могу да имају орални и анални секс са оним кога изаберу – било да је дечак или девојчица, одрасла особа – било ко, петогодишњаци се уче како да маструбирају, и то се све одвија под заштитом закона. Кинсијев институт је члан УН и они спроводе тренинге широм света. Сигурна сам да имају своје репрезенте и у Србији. Кинсијев институт је направио и апликацију за мобилне телефоне преко које охрабрују људе широм света да ступе у било које сексуалне активности у било ком старосном добу. Деци се данас сугерише да би требало да упражњавају анални секс. Девојчице и жене су масовно у САД укључене у содомију, дечаци су зависни од порнографије и ми се суочавамо са великим проблемима када се ради о малој деци. Не само дечацима. Једном сам била гост у хришћанском кампу и пришла ми је девјчица од око 12 година. Била је веома захвална на мојој презентацији – она је била зависна од порнографије још од времена када је имала 7 година, и током моје презентације, схватила је да је то проблем. Пре петнаестак година, након предавања пришло ми је дете које је такође било у основној школи и поставило ми питање: „Др Рајсман, наша наставница сексуалног васпитања нам је рекла да можемо да избегнемо трудноћу ако користимо кондом. Хтела сам да вас питам: да ли, ако немамо кондом, можемо да користимо алуминијумску фолију“?
Господе Боже, помислила сам. Чему уче децу која би требало да буду предана раду, да се играју, да се друже? Уместо тога, изложена су перверзији и то у нашим школама.
Ради се о процесу освајања људске популације и интегритета мушкараца и жена. То данас веома добро видимо у најновијем налету Новог светског поретка ка промоцији трансџендера и реторици која сугерише да је људски идентитет флуидан, човек може да буде било шта. Креирана је читава скала идентитета и то под окриљем науке. Каква је то врста лудила!? Под „сексуалним образовањем“ деци се сервирају ЛГБТ сексуални материјали. Наставни курикулуми којима се то омогућава, пласирају се под утицајем специјалних тела инсталираних у министарствима, увезаних са глобалним структурама. Ови материјали би нормално били класификовани као „штетни за малолетнике“ – опсцени, чија дистрибуција би се у било ком другом окружењу сматрала за злостављање деце. Такво је стање у САД где сматрам да би Извршна наредба председника Трампа и/или слична акција националних лидера помогла да се уочи масовна сексуална експлоатација деце у нашим јавним, приватним и парохијалним школама које се финансирају новцем пореских обвезника.
Од обданишта па до 12-ог разреда школе, дистрибуира се опсценост и то је међу најхитнијим дечијим питањима јавне политике са којима се суочавамо. Ова пракса гарантује потрошаче за рану, масовну порнографију и абортус, заједно са сексуалним злочинима, трговином деце, дечијим сексом и сада епидемијом дечије порнографије.

– Проследила сам вам „Стручно упутство за примену образовних пакета за учење о теми сексуалног насиља у образовно-васпитним установама“ које је недавно „Група за заштиту од насиља и дискриминације“, која делује при Министарству просвете, објавила на сајту Министарства. „Образовни пакети за учење о теми сексуалног насиља над децом“ израђени су како би постали „део редовног постојећег националног курикулума, односно наставног плана и програма“. Какав је ваш суд о овим материјалима?

Погледала сам програме које сте ми послали, које су у Србији покушали да убаце у систем. Тим програмима се деца тренирају за домаће и интернационалне предаторске мреже. У исто време, пропагандни образац налаже да се у медијима говори о злостављању деце у породици. То је уобичајена мантра.
Овде је довољно знати да деца имитирају понашање које посматрају – или бар понашање које им је представљено као нормално и прикладно. Програмирање попуњено појмовима који им се сервирају у васпитно образовној форми ће имати тенденцију да произведе децу по мери Новог светског поретка. Најгоре што можете детету да урадите је да му у мозак убаците слике са сексуалним садржајем и то подржите ауторитетом васпитача, учитеља и наставника. Када се детету говори о сексу и када му се сервирају слике и постављају питања типа: „Да ли желиш да те додирују“? „Где желиш да те додирују“ – дете се осећа уплашено. Оно осећа да таква питања не би требало да му се постављају и испуњава га мешавина великог узбуђења и страха. Педофилски монструми, постављени на руководеће позиције управо то стање код деце желе да изазову широм света, јер је то стање које сексуални первертити и садисти обожавају – мешавину страха, срамоте и секса.

(Др Џудит Рајсман (Judith Reisman) је аутор књига: „Меки порно игра грубу игру“ (1991); „Кинси, Секс и превара“ (1990); „Кинси, Злочин и консеквенце“ (1998, 2000, 2003); „Слике деце, злочина и насиља у Плејбоју, Пентахаусу и Хустлеру“ (1986, 1989, 1990); „Сексуална саботажа: Како је један луди научник покренуо епидемију корупције и заразе у Америци“ (2010). Др Рајсман је своју каријеру посветила вишедеценијском истраживању процеса током кога је сексуалност постала моћно оружје за форматизацију човека по мери моћних интереса. Њена истраживачка мисија усмерена је на излагање, декодирање и борбу против модела сексуалности чији је научни утемељитељ био Др Алфред Кинси (Alfred Kinsey) на чијим је студијама: Сексуално понашање мушкарца (1948) и Сексуално понашање жена (1953) засновано функционисање сексуално-индустријског комплекса као едукационо-порнографско-хомосекслуално-фармакоиндустријског гиганта који умрежен и опремљен методама, техникама манипулације, контроле и форматизације појединаца, народа и држава, беспоговорно намеће свој модел света, орвелијански називајући апсолутну, тоталну и тоталитарну неслободу, контролу и инжињеринг – људским правима и слободама.)
(Фејсбук Репортер)

Наслов и опрема за Превратдрп

Advertisements

12 mišljenja na „Превара и злоупотреба генерација

  1. Неко вече сам посетио трибину, на којој је било речи о порнографији. Госпођа је довела и децу. Девојчица претшколске доби је имала маникир на ноктима, а клинац се све време играо са мобилним. Трибина је била строго православна. Слово је држао В. Димитријевић, а поменута мајка је имала и питања. Нисам имао три чисте, да њу и Димитријевића приупитам о чему они причају и да ли је могуће, да је Димитријевић потпуно искључен из стварности и свега онога што се око нас догађа.

    Liked by 1 person

    • О људима попут твоје „госпође“, гђа Нада Михаиловић и ја смо имали занимљиво сучељавање ставова на Фејсбуку , са једним модерним Србином, а Димитријевић је врло укључен, само још нисам успео да уклавирим ко то тачно (и зашто) плаћа.

      Sviđa mi se

  2. @prevrat
    Нажалост, не успевам да те пратим. Појма немам о „сучељавању“, ко је тај Србин и како је Војин „укључен“.

    Sviđa mi se

  3. У реду све, само ја накнадну памет не признајем (бар себе ради) као ваљану памет.
    Власници овог сајта су били најжешћи противници спречавања парада педера, и узалуд им је било објашњавати (и) то да је следећи корак педера педофилија, а и да желе да узму власт?
    Што сад нама обзнањују оно што њима није било могуће објаснити пре 5-6 година?

    Sviđa mi se

    • @Нимбус, Млинаревић…
      по обичају причате глупости, ваљда да бисте изазвали свађу, шта ли… Власници овог места никада нису подржавали безвезна парадирања, ни војна ни „породична“ ни педерска, једино што јесте чињеница – то је да смо увек аргументовано и правовремено указивали на противуставно деловање оних који парадирање покушавају да спрече силом. Демократија подразумева поштовање процедура и партиципацију грађана у доношењу одлука. А процедуре кажу да су забринути за сигурност својих усахлих гузица имали прилике да учествују у јавној расправи приликом доношења Устава Републике Србије који каже да грађани имају право на окупљање, а притом ништа не говори о јавном моралу, опасности од саблазни, и сл. Све то је препуштено законима на које опет нико од вас није имао времена да се осврне пре њиховог доношења у Скупштини. Што се мене лично тиче, сумњам да је неко заинтересован за моје средовечно дупе, а ако неко од мојих потомака више верује у оно што причају Ламброс, Аздејковић или нека пролупала баба – од воље им к’о Шокцима пост, само не у мојој кући. То је либерално, тога се одувек држим, и за сада ми добро иде. Друго, протекло је доста времена па мислим да је дошло време да објавим једно своје писмо написано „старешинству Двери“ везано за тему која заокупља србске патриоте, она за шта су сви стручњаци. Само ако успем да га пронађем у архиви.

      Sviđa mi se

      • Ма те твоје етикете окачи мачку о реп.
        Ја сам само подсетио на ваше раније делање. Просто, на чињеницу. Узрок-последица.Чега ту свађалачког има?
        И да се манемо демагогије? Важи?
        Сматраш ли да само власт има право на против-уставно понашање?
        Да би спроводио „демократску процедуру“, мораш имати демократију. Нема демократије, нема ни процедуре.
        За демократију је потребан (чак) и колико-толико слободан проток информација. Тог чуда више нема ни на Интернету,
        Коначно, мислиш ли да је власт власна да крши законе?
        Лепо те замољавам, ма шта лично мислио, прочитај ово што нудим,, па после, ако те воља понављај мантре о „уставности“ и „демократској процедури“,можеш и о „поштовању закона“, колико хоћеш, нећу те ометати, Ја, ето, сматрам да сваки народ када живи у неслободи има право да отме своју слободу.
        http://nimbusovpodrum.blogspot.rs/2017/03/3-10-2010.html
        .

        Sviđa mi se

      • Читао сам тај текст још онда, кад је објављен, тако некако смо се и „упознали“. Добро констаНтујеш али не радиш, као уосталом и огромна већина припадника небеског народа. Као аутомобил без ауспуха и мењача: далеко се чује али не иде. А мене учило како је аутомобил направљен да би се кретао…

        Sviđa mi se

  4. Као и Нимбус, ја не признајем накнадну памет. За разлику од Нимбуса, правим разлику накнадне памети обичних људи и на кратак рок. Накнадну памет Мићуновића, Латинке и сличних у потпуности осуђујем и не прихватам. Некоме је било одмах јасно у ком правцу парада педера иде. Неко спорије схвата и појаве око себе не разуме у реалном времену. Мислим, да нема смисла свима замерати.

    Sviđa mi se

  5. @prevrat
    Поново не разумем о каквим глупостима пишеш? Није ми пало на памет, да ћеш сам себе наћи у мом коментару! По мом мишљењу ни ти, ни Нимбус нисте они, који имају накнадну памет. Чак и да имате, то ја не могу знати. Навео сам јасно имена на које сам мислио, када сам написао своје мишљење. Оно „сличних“ се не односи на тебе!

    Sviđa mi se

    • Извињавам се ако сам те погрешно сврстао уз Бату али он сигуран сам, није мислио ни на јахача попова ни на баба-Лату већ на мене и БрМ-а као „власнике овог места“ (или како већ би)

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s