Драгослав Павков: Са моје тачке гледишта

rr

Једно од општих места хрватског наратива о тзв. Домовинском рату јесте да су хрватске сецесионистичке снаге у почетку рата биле слабе, ненаоружане и сумњивог морала, а након признања независности РХ од стране Немачке, Ватикана и њихових савезника, домољубље је прокључало и у срцима скептика и југоносталгичара, па је „ослобођење окупираних подручја“ постало само питање дана. Што се коначно и десило након војних операција ХВ под називима Бљесак и Олуја.
У принципу – то јесте то, али хрватска страна је своју историјску победу остварила не само захваљујући помоћи моћних савезника, већ ништа мање захваљујући и чудном понашању непријатеља; како руководства РСК и СВК, тако и обичних бораца.

У тексту хрватског новинара Дарка Худелиста кога је Преврат пренео, тврди се да је хрватска страна своје циљеве постигла захваљујући пре свих ратном министру одбране Гојку Шушку који је имао храбрости да све карте стави на авантуристе скупљене с коца и конопца пре него на школоване југо-официре пребегле из ЈНА, као и председнику Фрањи Туђману који је препознао вредност тога што Шушак ради па му је дао одрешене руке и сву потребну подршку. Наравно, у складу са горе поменутим наративом, аутор минимизира улогу страног фактора толико да се то мирне душе може упоредити са српским ауторима који ту улогу прецењују до граница шовинизма („ … усташе нису знале с које стране пушка пуца док им Американци нису дали инструкторе и најсавременије оружје…“), али тиме се као општим местом овде нећемо бавити. У поменутом тексту интересантно је нешто друго, на шта са ове, српске стране нема одговора. А одговор нема ко да напише, о томе ћемо овог пута прозборити коју…

Након врло коректног описа почетака стварања Хрватске Војске, аутор на једном месту помиње „хероја вијетнамског рата, наредника Ивана Шарца“ који је у Загребу током целог „домовинског рата“ био помоћник војног аташеа у амбасади САД. Обратити пажњу – подофицир је помоћник војног аташеа САД у главном граду државе која од САД очекује кључну политичку и војну помоћ да би у своју корист окончала рат који води против дела свога становништва.
Зашто подофицир, зар Пентагон нема довољно мајора, потпуковника и сличних „кадрова“, већ на кризно жариште шаље аташеа коме помаже будала која није могла да упише академију?!

Наравно да не, са ппуковником Хериком у Загреб је стигао наредник војне обавештајне службе јер је „тамо где треба“ исправно процењено да је „главни стожер“ њиховог новокомпонованог савезника препун генерала, пуковника, гласноговорника и „стожерних часника“, потпуно исто као Генералштаб у Београду; иста школа… Пентагон је знао да нова војска има проблем на најнижем тактичком нивоу, у јединицама ранга одељења и вода. Подофицири ХВ који су пребегли из ЈНА у тој војсци могли су да раде оно што су радили у бившим јединицама и командама – да кукају на разне „кључеве“ који су их спречили да упишу Академију, да гледају како свој посао да пребаце на потчињене, што успешније „хватају кривине“ и што брже дочекају пензију. У ЈНА то је могло да функционише јер се та војска није ни спремала за рат него за „чување мира“, у војсци која планира да покреће офанзиве – подофицири су потребни за друге ствари. Ту је хрватско „врховништво“ генијално одиграло слањем хиљаду пажљиво одабраних момака у базу Шепурине, где су професионалци од њих направили нареднике којима није циљ да дочекају пензију, већ да победе у рату. Али то бивши пица-мен Шушак није исисао из палца, то му је саветовао амерички војни аташе кога је на потребу образовања командира одељења по новом моделу упозорио стручњак – наредник Иван Шарац.

Шта је коначно подофицир, зашто је он у ХВ ефикасан а у српским војскама углавном служи да официрске мудрости преноси до најнижег у ланцу исхране – војника?
У хрватској и другим НАТО армијама подофицири се уобичајено називају „наредници“. Они уместо различитих чинова имају различите рангове који зависе од година службе, стручне оспособљености, ратних заслуга и угледа у јединици или команди где су постављени. Тако у америчкој војсци рецимо, имамо стаф – сарџента који је командир одељења или шеф смене на КПС или пријавници (попут нашег старијег водника) и сарџент – мејџора који је задужен за опште послове у команди батаљона или пука/бригаде (попут нашег заставника 1. класе). Слично је и у ХВ. Само, иако сам те нареднике упоредио са нашим ст.водницима и заставницима, мала разлика ипак постоји: „тамо“ се наредник постаје не јер због нечега нисте могли да упаднете на Академију и постанете официр па сте због тога тужни, несрећни, хендикепирани и вечно незадовољни, већ јер сте у јединицу дошли да будете војник, а онда вас неко приметио, пратио, предложио за напредовање и упутио на обуку јасно вам саопштивши да њему треба подофицир а не још једна примадона која од војне литературе најбоље познаје Правило службе и Закон о одбрани, посебно делове који се односе на постављења, унапређења и примања старешина.

У српским војскама подофицир је старешина који није успео у животу.
Њега не воли нико… Жена је незадовољна јер су јој кад је била млада све звездице исто сијале а сад јој касно, војска му се смеје због очигледне фрустрације коју ни не покушава да крије, претпостављени – како ко; они који од дотичног имају неку корист га донекле и цене, остали га мрзе јер није део касте а ипак морају да га трпе пошто га је неки паметњаковић поставио ту да се о њега саплићу… Свестан свега, он покушава да до циља (што раније пензије) стигне улажући што је могуће мање напора и труда, боли га уво за све, и тачно зна кога може да дрнда а коме је боље склањати се с пута.
Друго, током ратова деведесетих, наши законодавци су пропустили да донесу потребне законе везано за награђивање истакнутих појединаца у Оружаним снагама, па су команданти да би наградили нпр. храброг војника, истом давали подофицирски чин уместо одликовања које је човек заслужио. Сад, храбар војник може да буде и потпуно неписмен човек, као и човек који је асоцијалан, који се не уклапа у колектив… Када такав човек добије подофицирски чин, неко ће у једном тренутку пожелети и да му повери јединицу, или ће командир јединице настрадати а он ће као најстарији по чину преузети команду. А онда постоје само два сценарија у оптицају: или ће му потчињени одбити послушност (што се најчешће и дешавало), или ће кренути за њим па куд пукло да пукло. Нажалост, неки од нас се сећају да је пречесто пуцало, са трагичним последицама.

И коначно, нису наредници победили пуковнике. Рат у Хрватској изгубила је војска која је била неспособна да се мења и престројава. Када смо установили да у СВК имамо више команди него трупа, уместо да смо потпуковнике и мајоре упутили да организују обуку за командире најнижих састава, ми смо им давали безвезне задатке који подразумевају писање којекаквих „заповести за одбрану“, планова и програма, извештаја и одлука, све да би некако оправдали своје бивствовање на „ратишту“. Као што сам рекао у једном старом тексту, у СВК смо имали толико официра да смо могли формирати пар института, два-три војна оркестра, флотилу торпедних чамаца, али су нам недостајали компетентни командири. Подофицире које је „школовала“ РСК као „угледне“ бирали су чланови СДС, они који су долазили из Београда запоседали су канцеларије, сервисе, кухиње и команде. Како смо радили – добро смо прошли…

Одавно нисам „у том фазону“, живим од нечег сасвим другачијег, али на основу искуства које сам натукао и повремено виђајући поручнике и воднике са пивским трбусима – прилично сам сигуран да смо и даље на Титином путу. Само да се не таласа.

Радимо као да ће сто година бити мир, спремајмо се као да ће сутра избити рат – у Кореји…

 

Advertisements

43 mišljenja na „Драгослав Павков: Са моје тачке гледишта

    • Да, у праву си… Официри у РСК су се сваког јутра, међусобно тукли око тога ко ће пре стићи у трупу, команде и позадина су биле изузетно непопуларне. Дужина фронта је била позната и пре него што су почела б/д па су наши стратези могли да претпоставе колико војника ће им бити потребно да би покрили прву линију одбране, а прича о бабама и дедама ма како ти се чинило, лоше говори о Крајишницима; где су им били синови и унуци? Дакле, ако немаш довољно војске не идеш у рат него бираш други начин да оствариш своје циљеве. Седи – један.

      Sviđa mi se

      • Hm,hmm…u,vojsci vazi “ naredjenje izvrsenje“, veliki broj,oficira je dobio prekomande, VES-MESTO RODJENJA..potpaljen je fitilj..pa,izvolte u karucama,branite svoj kucni prag..

        Sviđa mi se

      • Hm,hmm…ali,oni nisu o tome razmisljali,neki od njih su ponudili “ za kralja i otadzbinu“, niko im nije “ o bznanio“, da je rec o kraljevini Srbiji a ne Jugoslaviji..i da primene pravilo “ sedi di si,kaki si nisi ni za di si“..Milan Babic,je komunicirao sa Mosom Djujicem…imao je, “ deset sati nedeljno,otvorenu medjunarodnu telefonsku liniju“ ,da sa izlapelim ludakom iz proslosti,marsira u XXI vek…..gusle javorove se ne cuju…samo se cuje, “ ceracemo se jos“.. I to u “ tudjoj kuci „…“ Sigurnoj kuci“….

        Sviđa mi se

  1. Када читамо текст католика и текст православца, очигледна је разлика у основу. Да ли се зове водник, или наредник и ко је боље спремљен је крајњи резултат. Текст католика, као и похвале америчкој војној обуци, лако је објаснити агресивном политиком католичке цркве и у склопу колонијалне политике. Текст православца, као и замерке обуци у војсци, лако је објаснити углавном одбранбеном и пасивном политиком православне цркве. Амери, Енглези и ини су се УВЕК спремали за ратове, па им је и обука била у складу са тим. Слушао сам, или читао о припремама за напад на Бихаћ. Наводно смо и ушли, али је стигла команда-повуци се. Може се претпоставити, да смо добили миг, да се морамо повући. Такав миг, католици нису добили, па сада славе Олују, као некакву победу! Ми само НЕ УМЕМО, да славимо победу. Зашто победа није, ако је на неким српским просторима први пут створена српска држава? Зашто би Худелистова „победа“ и некакав успех био, простор без становништва?

    Sviđa mi se

    • Текст православца, као и замерке обуци у војсци, лако је објаснити углавном одбранбеном и пасивном политиком православне цркве.

      Kad neprijatelj krene na juriš, pravoslavlje uči da treba okrenuti stražnjicu?!

      Амери, Енглези и ини су се УВЕК спремали за ратове, па им је и обука била у складу са тим.

      Srećom postoje slovenske vojske koje se UVEK spremaju za bezvezno izgibenije pa se lako uspostavlja ravnoteža između ovaca i kasapa.

      Може се претпоставити, да смо добили миг, да се морамо повући.

      A ja za ovih 55 godina koje sam sprcao u dupe, još nisam čuo ni za jedan srpski poraz za koji ne postoji odgovarajuća racionalizacija… Čuj „dobili smo mig…“. Čemu služi vojska koja se pokreće ili zaustavlja na nečiji mig, umesto po jasnim odlukama i naređenjima Generalštaba? Nadam se da ću doživeti da vidim Srbina koji nije zaražen teorijama zavere, ali jbg, sve su manje šanse

      Зашто победа није, ако је на неким српским просторима први пут створена српска држава?

      Zato jer to nije bio proklamovani ratni cilj. Ja sam se borio da svi Srbi žive u jednoj, a ne u nekoliko „srpskih“ država. Onaj ko se borio da bude upravnik neke prćije je besumnje uspeo u životu; da je meni neko rekao kako treba da idem u rat da bi bosanski švercer duvana danas mogao da se nadgornjava sa evropskim i američkim diplomata, ladno bih mu rekao „hvala ali ipak ne“ i ne bi mi omirisali ni izduvne gasove. Pošto mi je rečeno drukčije, a ja nisam od onih Srba što svako jutro dobijaju presedničke biltene iz Moskve i Vašingtona pa moram da funkcionišem sa onim što mi je rečeno a ne sa onim što stoji između redova – otuda ovakvi stavovi i tekstovi. Mene i hiljade mojih sunarodnika neko je debelo zajebao i ovo je najmanje što mogu da uradim: Da ih stalno podsećam kako se takve stvari više ne bi ponavljale. Što se tiče „katolika“, živi sam svedok da su oni za vreme rata – ratovali, i to cela Hrvatska, od Slobodnog tjednika i večernjaka do Feral Tribjuna. Nije bilo relevantnog Hrvata koji nije islio kako je Srbima mesto u Srbiji a ne u Hrvatskoj. Kod nas četvrt veka nakon rata, još uvek se pevaju pesme u ulascima u prazan Osijek i Bihać samo neko naredio kreni stani… Jadno.

      Sviđa mi se

      • Hm,hmm..“ Tekst“, ovlascenih pravoslavaca je “ ucenje Arsenika III Carnojevica“.. “ “ sabornost u matici“.. Lecenje bele kuge, i povecanje,srbskih dusa,za drzavu “ poreskih i vojnih obveznika“, pa,hebiga,ako moze “ malo veca srbija“..“ U boj, u boj,za narod svoj“…ispade, Arkan,Giska i ostali “ vernici“.. Prometa, roba,siroke potrosnje i poroka, i dan dana su,tajkuni,ostali u “ bratstvu i jedinstvu“.. Sto,drugima nisu dozvoljavali.

        Sviđa mi se

    • Зашто би Худелистова „победа“ и некакав успех био, простор без становништва?

      Je li baš jako teško da se shvati kako NI JEDNA ŽRTVA NIJE MALA ZA ETNIČKI ČISTU HRVATSKU, prazna zemlja je sitnica, ona ne traži kruha? Ako jeste, rat još nije gotov, a lakše nam je uterati kamu u vrat nego istinu u glavu.

      Sviđa mi se

    • Zato jer to nije bio proklamovani ratni cilj. Ja sam se borio da svi Srbi žive u jednoj, a ne u nekoliko „srpskih“ država. Onaj ko se borio da bude upravnik neke prćije je besumnje uspeo u životu; da je meni neko rekao kako treba da idem u rat da bi bosanski švercer duvana danas mogao da se nadgornjava sa evropskim i američkim diplomata, ladno bih mu rekao „hvala ali ipak ne“ i ne bi mi omirisali ni izduvne gasove. Pošto mi je rečeno drukčije, a ja nisam od onih Srba što svako jutro dobijaju presedničke biltene iz Moskve i Vašingtona pa moram da funkcionišem sa onim što mi je rečeno a ne sa onim što stoji između redova – otuda ovakvi stavovi i tekstovi. Mene i hiljade mojih sunarodnika neko je debelo zajebao i ovo je najmanje što mogu da uradim: Da ih stalno podsećam kako se takve stvari više ne bi ponavljale. Što se tiče „katolika“, živi sam svedok da su oni za vreme rata – ratovali, i to cela Hrvatska, od Slobodnog tjednika i večernjaka do Feral Tribjuna. Nije bilo relevantnog Hrvata koji nije islio kako je Srbima mesto u Srbiji a ne u Hrvatskoj. Kod nas četvrt veka nakon rata, još uvek se pevaju pesme u ulascima u prazan Osijek i Bihać samo neko naredio kreni stani… Jadno.“
      Potpisujem.
      Inače Hudelistov tekst je školski primjer reklame u stilu „usta moja hvalite me“ i nema puno veze sa istinom. Učestvovao sam „oružanim sukobima“ 91-95 isključivo sa regularnom HV i nisam zapazio neku bitnu razliku u obučenosti na početku i na kraju ali jesam u opskrbi i vatrenoj moći.Na početku su „moji“ prali noge u lozovači i na hitac iz lovačke puške odgovarali baterijom minobacača od 120mm. Hrvati su od početka dali vojsci koliko su mogli i što se tiče hrane i opreme od početka su, ne računajući „slobodne aktivnosti“ bolje jeli i bili bolje obučeni od nas. Jeli su kvalitetne Podravkine konzerve, cedevite i slično su imali koliko su htjeli dok smo mi praznili vojne magacine od robe koja se nije mogla prodati, ne kažem da je to bila hrana lošeg kvaliteta i bilo je koliko hoćeš ali se dešavalo i da dobijem ćufte u umaku stare 20 godina.Oružja i municije je bilo koliko hoćeš ali relativno zastarjelog da bi se i to s vremenom promjenilo pa su 94 i 95 Hrvati na našu granatu odgovarali plotunom VBR a neke su vojnike pobili najsavremenijim laserski vođenim raketama.Takođe smo dogurali dotle da smo dijelili paštete.Međutim sve ovo nije razlog gubljenja Krajine nego prethodni dogovor „najvećih sinova naroda“ Mogu potpisati da NI JEDNA ČUKA JUŽNO OD NERETVE NIJE PROMJENILA VLASNIKA BEZ PRETHODNOG DOGOVORA a za Krajinu ne mogu potpisati ali logikom stvari….
      http://www.slobodnadalmacija.hr/novosti/hrvatska/clanak/id/199389/general-bojnik-ivo-jelic-tuman-i-milosevic-sreli-su-se-42-puta-dogovarajuci-stvaranje-velike-hrvatske-i-velike-srbije
      Što se obuke tiče bila je očajna na obje strane a ja sam zadužio BST na sledeći način: pošto sam po ves pomoćnik mitraljesca (oho vidi ga taman za postolja) zapao me prateći vod. Postrojili su nas i zaduživali oružje. Kad je došlo do BST ispostavilo se da po ves ima samo jedan nišandžija i onda su pitali šta je ko po struci i kad sam rekao da sam student rekli su „od danas si nišandžija BST ti si student i snaćeš se“ Kad san pitao vodnika kako se nišani on je ladno odgovorio „ja sam u Sloveniji nišanio kroz cijev“ i to je bila sva moja obuka. Poslije sam neslužbenim kanalima nabavio „uputstvo za rukovanje “ ipročitao nekoliko puta. Oni koji su prošli relativno ozbiljnu obuku a ja jesam jer sam bio graničar znaju o čemu pričam, mislim da i danas u svim uslovima i danju i noću znam rastaviti i sastaviti M53 i kalašnjkova da ne pričam o ratifikaciji nišana jer je jedan moj komšija po zanimanju kuvar a u ratu snajperista ovako opisao jednu bitku „navalili oni i ja gađam ali niko ništa e kad sam skunuo optiku jebo sam im mater“ a nije bilo bolje ni na drugoj strani. Kao posljedica toga u prva 4 mjesec moja jedinica je imala VIŠE GUBITAKA OD PRIJATELJSKE VATRE NEGO OD PROTIVN IKA. I ŠTO JE NAJGORE ZA TO NIKAD NIKO NIJE ODGOVARAO.Poslije je bilo samo još gore jer je kadroviranje u VRS preuzeo SDS ali na svu sreću vojska i niži oficiri su se opasuljili pa guzonje niko nije uzimao za ozbilno. Tako se desilo da je glavni se glavni artiljerac Pa… izderao na tobdžije jer samoincijativno i za rakiju prodaju čaure na što mu je jedan od prisutnih odgovorio „Šta se dereš na nas mi vraćamo čaure idi to reci minobacačima oni nikad nijedne nisu vratili i ON JE OTIŠAO I REKAO TO NJIMA“ . ŠTO BI REKO RATNI DRUG „NIJE TO LAKO ČITAV ŽIVOT VOZAŠ ŠPENU U FABRICI I ONDA ODJEDANPUT GOSPODINE KAPETANE“
      P pošto je na kontra strani stanje bilo isto ili gore na ovom dijelu ratišta nisu imali nijednu pobjedu a mislim da je isto i na drugim mjestima a mogu se oni faliti koliko hoće. Što se mene tiče jedina posljedica ovog je kad neko pomene srbstvo instktivno naslonim guzicu na najbliži zid i stisnem ovo malo šlajpeka u ruku ali nažalost desetine hiljada su prošle sa puno gorim posljedicama i onda se još nađu podguzne muhe svake vlasti pa seru o srbstvu

      Liked by 1 person

      • Хрвати су поред свега успели да обуче врло употребљиве „гардијске“ бригаде, јединице специјалне полиције а увреме примирја на линији додира су држали будале из ХОС-а који су слободно могли да гину као на такмичењу јер за њих никога није било брига. Што се тиче домобранских пуковнија и „причувних бригада ХВ“ са којима смо најчешће имали посла – резерва ко резерва. Нажалост, ми смо са наше стране слабо шта урадили да макар одржимо пчетну предност. Сам си рекао о прању ноге у лозовачи и дељењу паштете два-три године касније. Војска која изгуби иницијативу неминовно губи рат. За људе попут Млинаревића и то је победа јер су изгинули недисциплиновани екстремисти, а ово што је остало су прекаљени ратници који само чекају Путина па да ударе у контранапад… Таквом човеку кад мува улети у уста он не каже „фуј“ већ „одлично, сад не морам куповати вечеру“, и њему не вреди објашњавати шта се дешавало на ратишту јер он није излапео већ се одлично сећа шта је у то време писало у Новостима и Експрес политици, а и данас по вас дан слуша пуковника Јевтовића и мнозину срБских ђенерала што певају „… каааааа-ко смо-се-сла-вно бооо-риии-лииии“ а што Срба нема на половини територија чији су земљишно-књижни власници криви су католици јер су се срам их било од почетка рата обучавали за рат а не за мир.

        Sviđa mi se

      • Hrvatska je postigla dogovor sa „zapadom“ i ulozila znatna sredstva (krediti) u stvaranje oruzanih snaga. Hrvatski vojnici su imali visoka primanja, privilegiju u drustvu, dobijali su ukradene stanove, itd.
        U Hrvatskoj je 1991. g. vladala opca anti Srpska histerija. Nisi mogao zapoceti niti jedan razgovor s niti jednom osobom (musko, zensko, staro, mlado, nepismeno, visokoobrazovano) a da prvu polovicu razgovora ne kenjaju po Srbima. Nazalost ovo se odnosilo i na zgodne djevojke i zene.
        Srpska strana kada je imala inijacitivu 1991. g. trebala je nastaviti s ratnim operacijama do konacnog poraza neprijateljske strane. Problem je u promasenosti srpske politike. Izgleda da je postojao dogovor izmedju Zg i Bg u preseljavanju stanovnistva. Zato je Bg. i podrzao krajiske Srbe a zatim im uskratio podrsku ne bi li Hrvati imali „pravo“ da oruzanom akcijom otjeraju krajiske Srbe. Drzava Srbija je jedna velika prevara stoga sto narod vjeruje da institucije drzave Srbije rade u interesu srpskog naroda, a sto nije istina. Vjecito se ponavljaju klanja Srba i gubici teritorija. Da je zaista postojala iskrena podrska Srbije 1991. g. trebalo je doci do ujedinjenja, mobilizacije u Srbiji koja bi poslala svoje vojnike na drugu liniju, logistiku, tehnicke sluzbe i sve sofisticirane poslove jer krajiski Srbi nisu imali dovoljno stanovnistva odnosno strucnih kadrova.
        Ili je Srbije otvoreno mogla reci da nece podrzati nikavu Krajinu, nego da Srbi treba da ostanu u RH i da postuju hrv. ustavni poredak!
        „Pricuvne“ i domobranske jedinice vezivale bi srpske snage duz cijele duzine fronte, dok bi gardijske brigade bile slobodne i sa spec. jedinicama Mup-a RH vrsile bi napadne operacije.
        Kako je rekao gen. Novakovic, Krajina se mogla braniti samo odmazdom. Nesto slicno kao sjeverna Koreja danas. Zato su „crvene beretke“ iz Srbije i onemogucile upotrebu artiljerisko-raketnih sistema. Inace neke artiljerijske baterije su cekale naredjenje iz komande u Kninu za otvaranje vatre. Ne imajuci ikakvu vezu (nisu ispalili niti jednu granatu) otisli su u Knin da se informiraju kod nadredjenih, ali u Kninu umjesto srpske „komande“ pronasli su stotine hrvatskih vojnika. Casni srpski oficiri zaprasili za Bosnu.
        Po izjavama krajiskog vrha sve je krenulo naopako 1992. g. kada su obavjestajnu sluzbu krajine preuzeli beogradski „strucnjaci“.
        Hrvatski vojnici nisu imali visoki nivo poznavanja oruzja, taktike, itd. Ti „narednici“, docasnici, podoficiri su uglavnom napaljeni cobani koji su vise vremena proveli pumpajuci sklekove nego izucavajuci vojnu teoriju, tehniku i sl. I niti jedan nije bio otporan na metak, tako da bi ga jedan dobar lovac na divlje svinje dobio ko od sale. Taj rat je bio i jednistvena prilika za slabo obrazovane da se ekonomski i stambeno osiguraju.
        Dok su srpski vojnici bili: naoruzan, nepismen, neokupan, neosisan, neobrijan,… narod. S nekakvim imidzom „hipika“ ili bulajicevih cetnika. Neki od njih su vjerovali da ako hoce da mogu da stignu do Beca. Kao sto su 1999. g. vjerovali da ce da „obaraju Nato avione kao glinene golubove.“
        Ne poznajem dogadjaje iz prve ruke ali mislim da je knjiga „Knin je pao u Beogradu“ najprecizniji opis dogadjaja. Prigovore na napisano imao je pok. general Mile Novakovic. Na zalost mislim da nikada nije doslo do debate izmedju dva generala, Sekulic-Novakovic.
        Pitanje koje se postavlje je: sto pojedinac moze uciniti u ovakvom odnosu snaga i ovako iskvarenom sistemu a da ne propadne ekonomski, kulturno i da nebude fizicki likvidiran jednoga dana zajedno sa clanovima svoje porodice? Koje su garancije da opet nece doci do ratnog sukoba? Stanje oruzanih snaga kod Srba nikada nije bilo losije. Po meni to je priprema za novi sukob u kojemu Srbi opet treba da ginu kao ekseri i da gube teritorij.
        U svakom slucaju svoje politicko neznanje, nepismenost i vjeru u politicki Beograd Srbi iz Hrvatske-Krajine su jako skupo platili.

        Sviđa mi se

      • „Pitanje koje se postavlje je: sto pojedinac moze uciniti u ovakvom odnosu snaga i ovako iskvarenom sistemu a da ne propadne ekonomski, kulturno i da nebude fizicki likvidiran jednoga dana zajedno sa clanovima svoje porodice? Koje su garancije da opet nece doci do ratnog sukoba? Stanje oruzanih snaga kod Srba nikada nije bilo losije. Po meni to je priprema za novi sukob u kojemu Srbi opet treba da ginu kao ekseri i da gube teritorij.“
        Nemoj tako Mićo. Kako šta pojedinac može učiniti ? Pa može poginuti za carstvo Lazarevo iako za njega ne poginu ni njegov sin. Šta ima veze što će mu udovicu hebati dezerter a djeca kopati na njivi lokalnog ološa bitno je da je Mlinareviću srce na mjestu
        Dragoslave krajem devedesetih sjedim u kafiću u Tb sa drugom bivšim zisovcem Z.M. koji i nema običaj da laže i on me pita „Vidiš li ovu sa fiokom preko puta“ Pokazujući na damu preko puta sa jačom bradom „Vidim“ “ E ona je A.P. ćerka šefa artiljerije 93 “ i onda ispriča ovu priču a s obzirom da lika lično poznam vrlo vjerovatno da je istina pošto čuo poto prodo

        Sviđa mi se

  2. @prevrat
    Kad neprijatelj krene na juriš, pravoslavlje uči da treba okrenuti stražnjicu?!
    У сваком случају не учи освајању и колонизацији.

    Srećom postoje slovenske vojske koje se UVEK spremaju za bezvezno izgibenije pa se lako uspostavlja ravnoteža između ovaca i kasapa.
    И ја бих волео, да смо спремнији, али ја не причам шта бих ја волео.

    Један од наших проблема је и то што сви све знамо. Тако наши водници воде политику и оцењују одлуке и наређења Генералштаба. Надам се, да се можемо сложити, да то наредницима НЕ ПАДА НА ПАМЕТ.

    Ко је и где прокламовао ратни циљ? Ако си ти то тако разумео, очигледно је, зашто си разочаран. Извињавам се што нам „истина“ није иста. Худелист, иако је свестан, да Хрватска сама никада не би успела, ипак покушава, да и ситнице увелича и престави, као хрватски успех. За разлику од нашег обичаја, да све излажемо руглу и сами себе потцењујемо.

    Ја спрцах скоро двадесет година више од тебе и не успевам да разумем, зашто ми сами по себи серемо.

    Чудиме, да МИГ ниси разумео.

    Sviđa mi se

    • Тако наши водници воде политику и оцењују одлуке и наређења Генералштаба.

      Jedno je izvršiti svako naređenje pretpostavljenih pa naknadno komentarisati koliko je ono imalo veze s mozgom, a sasvim druga stvar manir tipa „Gospodine precedniče srpska vojska je spremna da izvrši svako Vaše naređenje…“, a kada dođe do izvršenja – ustanovi se da je plan glupost neopevana, pa se traže izgovori da se u realizaciju ne kreće. TO je manir JNA i kasnijih srpskih vojski, zbog toga je komandant morao da bude prisutan od početka do kraja svake operacije, inače mrka kapa. Narednici ne komentarišu jer su pobedili pa bi svako čačkanje vrlo brzo dovelo do loših rezultata po zvanični narativ. nastavak kasnije, trenutno imam pametnijeg posla.

      Sviđa mi se

  3. @zdravko
    Није ваљда, да сте се повели за Лунетом, па постављате потпуно неразумљиве коментаре. О каквим милионима или милијардама пишете?

    Sviđa mi se

  4. @zdravko
    Inače Hudelistov tekst je školski primjer reklame u stilu „usta moja hvalite me“ i nema puno veze sa istinom.
    Потписујем!
    Наравно, да у обе главе немам исто мозга!

    Sviđa mi se

  5. @prevrat
    „њему не вреди објашњавати шта се дешавало на ратишту јер он није излапео већ се одлично сећа шта је у то време писало у Новостима и Експрес политици, а и данас по вас дан слуша пуковника Јевтовића и мнозину срБских ђенерала што певају „… каааааа-ко смо-се-сла-вно бооо-риии-лииии““
    Сигуран сам, да ћеш бити разочаран, ако ми поверујеш. НИКАДА нисам читао Вечерње Новости и Експрес политику, као ни Новости. Јевтовићеве текстове читам, али немам разумевања за исте.
    Пишеш:“ Војска која изгуби иницијативу неминовно губи рат.“ И тиме показујеш, да ни историју непознајеш, или заборављаш! Да ли је потребно, да те потсећам на војске које су имале иницијативу, а ратове губили? Муче те емоције и успомене, на чему не могу да се заснивају озбиљни политички и историјски закључци.

    Sviđa mi se

    • НИКАДА нисам читао Вечерње Новости…

      Не мари, да си се информисао и из Српске речи, свеједно су ти информације из друге, треће руке. Или једноставно волиш да будеш „антипротиван“ 🙂

      Не знам да ли си приметио, али ја се с тобом никад нисам спорио на теме које се тичу ствари за које си ти стручан (банкарство, правна струка, фудбал…), увек је спор око принципа или нечега што бих ја по природи ствари требало да знам боље од тебе. Рецимо, ти мени овде суверено објашњаваш где сам ЈА био и шта сам радио пуне четири године, на кога сам пуцао и ко је пуцао на мене, зашто смо то једни другима радили, а све твоје информације су ИСКЉУЧИВО или кафанске природе, или из ПОМНО БИРАНИХ медија и литературе. Одакле ти идеја да је ратни циљ Срба била још једна српска држава? То је најобичнија рационализација неуспеха српских политичара. Ко ти гарантује да Република Српска неће бити збрисана неком од одлука Високог представника или тзв. међународне заједнице? Ко гарантује да данас-сутра (и) она неће постати антисрбијанска прћија попут Црне Горе? Знаш ли да се одбрана Р. Српске данас заснива на истим принципима као и пре 200 година – пушку у земљу, памет у главу и дупе уза зид, да је ВРС која се успешно изборила са муслиманско-хрватском коалицијом одавно разоружана? Треба ли сви Срби да славе што по градовима Српске харају федерална полиција и тајне службе, или су овације предвиђене само за оне који су се дочепали власти и синекура?

      Што се тиче мојих квалификација, мораш да знаш да ништа од написаног није исисано из прста већ је сведочење из прве руке добровољца ЈНА, два пута ванредно унапређеног командира одељења, подофицира по уговору – к-дира вода у команди дивизије и референта у команди ОкБ као резервисте. Дакле, лично и персонално сам учествовао у борбама, водио јединицу у исте, учествовао у изради планова обуке и извођењу наставе за потчињене, као и демонстрација за претпостављене. Војну каријеру сам напустио кад сам постао сигуран да нема шансе да у односима какве сам у тексту описао ментално читав дочекам пензију. Извршио сам свако наређење које сам добио, а када су иста наређења постала толико идиотска и бесмислена, поднео сам захтев за прекид службе и отишао. Сада неке одлуке војсковођа коментаришем на исти начин као што ти коментаришеш одлуке селектора реп’стације или умешност роштиљ мајстора у Мадери. А ти види куд ћеш 🙂

      Sviđa mi se

  6. @prevrat
    Нисам коментарисао твоје личне успомене. Пишем само о ономе што ти некипут, на основу успомена уопштаваш. Тачно је, да многима изгледа, да сам стално „антипротиван“. Отераше ме са три сајта. Очекујем протеривање и са четвртог! Не овог. Бејах и ја у војсци и није ми било потребно да ме задеси рат, да видим све ово о чему ти пишеш. Беше то 1974, када нас истераше на границу, због Устава, постављања табли „Република Словенија“ на граници са Италијом и НАТО игара у Тршћанском заливу. Три пута сам као обичан прашинар преузимао команду на нивоу вода. Можда би у рату настрадао, али ми није пало на памет, да мислим о одлукама оних који су нас извели на границу са Италијом. Имао сам, САМО 28 година. Ваљда сам имао довољно година, да видим и схватим шта се у војсци збива? Разликујемо се у томе, што ја мислим, да о томе нема користи причати. Зар није боље понашати се и причати у јавности, онако како ради Худелист? Што се тиче Мадере, нисам био посетилац помодарских „библиотека“. У селекторске одлуке се никада нисам мешао, иако управо водим расправу о квалитету Пирмајера и Војина Лазаревића. Мислиш ли, да данас неко у мом друштву зна какви су то врсни техничари били? Све у свему успомене су увек и само личне. Општим разматрањима успомене врло слабо доприносе.

    Sviđa mi se

    • ти некипут, на основу успомена уопштаваш

      Ако неко прави глупости, облачи се као будала и уопште изгледа као будала – онда врло вероватно и имамо посла са будалом, да парафразирам великог државника са западних страна. Што се тиче мојих „личних“ успомена, ако имаш воље коментариши их слободно, ја с тим немам никакав проблем, а истину говорим искључиво да не бих морао да памтим шта сам кога слагао.

      Бејах и ја у војсци и није ми било потребно да ме задеси рат, да видим све ово о чему ти пишеш.

      Бејах и ја више пута у банкама па свеједно не бих да коментаришем одлуке гувернерке или министра финансија. То што сам много пута био на шалтеру да подигнем или уплатим новац, не квалификује ме да дебатујем о финансијским темама. Али одлично знам кад имам новца а кад немам. Надам се да то моје знање не задире у банкарску струку, као и да ћу избећи гнев еснафа јер тамбурам о нечему о чему немам појма. Са друге стране, ако си тада, са 28 година „видео оно о чему ја пишем“, шта се куробецаш?! Ваљда би било реално очекивати да и ти прозбориш коју о томе што си тамо видео КАКО СЕ ГРЕШКЕ НЕ БИ ПОНАВЉАЛЕ, уместо да чуваш свети пламен недодирљивости тигра од папира. Али јок, ти си одлучио да браниш војску, и то од мене…

      Три пута сам као обичан прашинар преузимао команду на нивоу вода

      Хајде нам бога ти исприповедај ту заврзламу, како се то десило? Официри морали на припуст, Бугар ударио или било крви до колена па се персоналци нису снашли… Где бејаху стажисти ШРО, где Титини десетари, или се десило оно о чему стално тупим: самовлашће појединаца, избегавање и изврдавање процедура… Да те обавестим – и данас је много злоупотреба, машина ради ко подмазана. Управо сам обавештен да је мој некадашњи командир чете, „ратни херој“ и актуелни бригадни генерал попасао кривичну пријаву… Знаш шта се десило? Он наредио војној полицији из своје јединице да како зна и уме пронађе било шта о подносиоцима (Војни синдикат Србије), да му без компромитујућег материјала не излазе на очи. Значи – „поново ради биоскоп“

      Зар није боље понашати се и причати у јавности, онако како ради Худелист?

      Није. Ако не будемо причали истину већ јавности продавали мртвог коња, поново ће нам се десити ’91. кад је 58 добровољаца након првог пушкарања тражило да се врати кући јер је њима речено да „зенге и муповци имају само ловачке пушке и румунске калашњикове без муниције, а они наоружани скоро као ми“. Лагање ником није донело добро па неће ни Худелисту. Мада лично, мислим да је његова промиџба рвацке војнице у овом случају уступак уредништву Глобуса, да би текст уопште био објављен. Они једноставно имају „обвезујући напутак“ како се мора писати о „домовинском рату“. Ко се не држи шаблона, може да пише само за српске Новости, а Срби слабо плаћају, па…

      У селекторске одлуке се никада нисам мешао,

      НИси ни могао, сигурно бих те запамтио да си био члан неког стручног штаба. Ни ја се нисам мешао у одлуке Генералштаба или МО, не јер не бих имао шта да кажем, већ јер сам ситна риба. Само, стоји и чињеница да сам многе војсковође направио будалама. Попут једног који је тврдио да за пад Западне Славоније није крив командант корпуса који није командовао, већ капетани и заставници који нису самоиницијативно „бранили своја огњишта“. Али о томе други пут

      Sviđa mi se

  7. Mlinareviću oćeraće te sa svakog sajta jer si kompletan idiot, rijetko pokvaren lik ili i jedno i drugo. Tu priču o militantnom katolicizmu i humanom pravoslavlju moš pričati samo idiotima koji su pročitali jednu Vukovu i dvije Vojine knjige.Ja sam živio u mješanoj sredini sve tri religije u čisto katoličkoj sredini i u čisto pravoslavnoj sredini i jedina razlika koju sam uočio između katoličke i pravoslavne crkve je u načinu organizacije, katolička crkva je organizovana poput multinacionalne kompanije i kao takva je puno agresivnija i organizovanija, nudi skuplju i kvalitetniju uslugu a pravoslavna je organizovana kao udruženje zanatlija pa samim tim manje agresivna i nudi jeftiniju i lošiju uslugu.A ako pravoslavlje nije militantno kud se onda đedoše bogumili?I Šta o humanom pravoslavlju misle folksdojčeri?I kako se zvala Koritska jama prije nego što je postala „koritska“?Koliko procenata muslimana ima u Nikšiću danas a koliko je bilo u Onogoštu prije 150 godina? Kud se đedoše Kadići iz Kadića boana? Da ne idem u širinu evo zašto mislim najgore o svakoj religiji
    http://pressrs.ba/vijesti/komentar/dusan-maric-ima-li-medu-svestenicima-spc-hriscana-31-10-2016 ne kažem da je sve istina ali bar 90% jest a recimo mog vladiku nisu ni spomenuli iako je zaslužio.Navešću samo jedan primjer. Kad je poznanik iz Mostara trebao negdje smjestiti staru i bolesnu tetku i otišao u svoju župu ponudili su mu 4 staračka doma: Mostar, Međugorje, Čapljina i mislim Široki a na teritoriji eparhije
    Zahumske nema NI JEDAN STARAČKI DOM BOLNICA ILI ŠKOLA A VLADIKA VOZI MASERATI.Kad se za župnika u jednoj župi u okolini Čapljine POSUMNJALO da se spanđao sa mještankom završio je na drugom kraju Hrvatske a „mog“ vladiku su hakali na tv Duga (naručivali pjesme u ime švalerki A.P. i B.B.) pa nikom ništa.
    Inače Pavkova optužuješ da na osnovu ličnog iskustva donosi opšte ocjene a to je daleko bolja kombinacija nego da kao ti na osnovu jeftine propagande donosi opšte zaključke.Zašto misliš da je bolje gurati probleme pod tepih nego ih rješavati a prvi korak svakog rješenja je da se problem konstatuje i tačno definiše? Jel misliš i zašto to misliš da će RS biti jača ako ovdje napišem da je MD veliki i iskreni patriota iako iz pouzdanih izvora znam da mu je uvjek u životu šlajpek bio najbitniji a rahmetli Arkana su on i Čičić zvali vitez jer mu je uspio vratiti par šlepera nafte koju mu je zaplijenio SDS bez nadoknade.Jel misliš da je neko ovdje osim tebe dovoljno glup da misli da je MD dozvolio pljačku od milijarde km(zvanični podaci MUP RS o aferi Birač) a da nije dobar bar 100 miliona??Naravno da takvih nema i ako nekog ubjeđuješ u suprotno to je kao da mi se posereš na glavu pa još tražiš i tariguz i logično je da ti onda napišem ono na početku komentara ako već ne mogu da te skinem sa sajta.
    Svaka vlast je vlast odnosno monopol sile i samo je nekoliko naroda na svijetu uspjelo da taj monopol stavi pod kontrolu i da od sile ima više koristi nego štete i to su baš oni narodi o kojima nemaš baš visoko mišljenje? Naš narod nažalost ne spada u tu ekipu niti je ikad spadao između ostalog zbog konstantnog zaglupljivanja vlasti uz pomoć religije i podguznih muva a dijelom i zbog kuće nasred puta.Meni nikad nije bilo jasno zašto je za srpstvo bolje da ja ne znam da je Vukan bio katolik da je Stefan riješio pitanje pagana na način da je trećinu pobio, trećinu protjerao i trećinu pokrstio, da je drugi Stefan 4 godine nakon što su mu Turci ubili oca ratovao sa njima a dvadesetak godina kasnije kod Angore bio veći Turčin od Turaka.
    , da su Srbi na Kosovu isto kao i danas ratovali i na jednoj i na drugoj strani?Naravno da je za srpstvo a i za mene bolje da ovo znam ali nije i za MD, AV i mog komandira jer bi ja ne daj bože mogao posumnjati da prvi krade da drugi ima psiho problema a da treći hebe ratnu udovicu dok mu vojska gine jer im fali komanda i u tome je suština.Neko napisa da u učionici ne visi čobanova slika da se stado ugleda nego da znaju u čije stado spadaju.
    Ima tu još toga koliko hoćeš pa tako nemaš baš neko mišljenje o komunističkom vojnom kadru ali zato misliš da vojnik treba izvršiti svako pa i najgluplje naređenje tih starješina, ponosan si na svoje bankarsko i nogometno iskustvo a i jedno i drugo su bili na nivou Afrike u vrijeme kad si se time bavio, sad si velik Srbin a ako si bio bankar morao si biti isto tako velik komunist i Jugosloven i onda se čudiš čto si prošao kao bos po trnju.
    Dragoslave tačno je da su Hrvati imali nekoliko pristojnih brigada ali da su bile nešto posebno-nisu. Uvjek kad je dogovoreno da napreduju grupisali su po nekoliko takvih brigada prema jednoj našoj i nisu se baš nešto proslavili, doduše najsavremenije naoružanje su dobili pred kraj rata tako da su ga koristili samo nekoliko puta i pitanje je kako bi se mi proveli da su recimo dobili stotine laserski vođenih raketa a rat nastavljen ali to već ne spada u obuku jer je daleko veće umijeće ručno ućerati maljutku kroz prozor tvrđave sv. Ivan „u krilo“ posadi trocijevca nego laserski navođenom raketom pogoditi kamion a i takvih majstora smo imali. Drugi faktor je hrabrost a ni sa njom nisu baš dobro stajali jer recimo jedan naš je sjeo u T84 otišao preko Bosanke do tvrđave imperijal na Srđu i kroz svaki otvor rokao po jednu granatu dok mu nije nestalo municije a u povratku su mu oštetili tenk zoljom.Slične stvari sa njihove strane se ne mogu sjetiti ali zato mi poznanici iz Dubrovnika tvrde da je tih dana u svakom kontejneru za smeće bila najmanje jedna puška.
    Inače još se sjećam onog teksta o kosi i razmisli koliko bi naših a koliko njihovih moglo napisati nešto slično o pušci, mitraljezu ili topu?

    Sviđa mi se

    • Hm,hmmm….Srbi,sa Kosmeta,dosta njih,su,prodali kuce i imanja,za debele i predebele pare.,,ostao je zal za crkvama,umesto,rudnicima,termo elektranama,i mnogim drugim ojektima,iz “ fonda za nerazvijene“.. A, mozda je neko i to debelo,vec napatio,a vlasniku treba i “ plac“… Na,kome mu je “ nepkretnost“.

      Sviđa mi se

  8. @zdravko
    Анонимусу, ниси открио нешто ново, када си ме прогласио за идиоте. Имам ближих од тебе, који су ме по разним основама проглашавали за идиота. Ти си први, који ме прогласи за комплетног идиоте. Оно „покварен лик“ није ми нико, до сада, прикачио, тако да неверујем, да си ту у праву. Мој мејл је „slobodan.mlinarevic@gmail.com“ па се јави, ако си расположен за рамену мисли, а можда и знања.

    Sviđa mi se

    • Ne bih da advokatišem, ali ti kao i obično ne čitaš pažljivo što je vrlo čudno za školovanog pravnika koji bi trebalo da zna važnost pravilnog razumevanja izgovorenog/napisanog. Čovek je napisao u kondicionalu „kompletan idiot, rijetko pokvaren lik ili i jedno i drugo“, što znači da možeš da izabereš između dve opcije. Naravno da njegov utisak nije merodavan jer te poznaje samo po komentarima a ne lično. A oko komentarisanja bi mogao malo da se potrudiš…

      Sviđa mi se

    • Prvo ja nisam anonimus pisao sam ovdje pod imenom i prezimenom ko i ti drugo nisi naveo ni jedan argument da promjenim mišljenje o bilo čemu
      Ja nisam pravnik i nisam se nikad bavio društvenim naukama ali je činjenica da su najnaprednije države na svijetu protestantske ili ateističke, zatim idu katoličke pa onda ostali a bude i neki izuzetak i to bi se moglo i teoretski dokazati ali nemam vremena. Ti pravoslavlje kuješ u zvjezde bez ikakvih argumenata kao i za sve ostalo.Ja smatram da si komplentna ili budala ili fukara ili oboje jer:
      – tvrdiš da bi bezgranično trebao vjerovati Mili ronhilu iako opravdano sumnjam da je pokrao stotine miliona i namjerno upropastio sve što je mogao i za to ne nudiš argumente
      – tvrdiš da bi ja bezgranično trebao vjerovati poručniku muslimanu koji je na 10 m od mene ubio mog saborca, Dragoslavovog zemu, sa leđa i namjerno i za to ne nudiš argumente
      -Tvrdiš da bih bezgranično trebao vjerovati govnetu od čovjeka koje je poslalo mog ratnog druga Z.S. da izvuče šleper municije kog je on ostavio u Slanom i on je poginuo sa19 godina, kuća se ugasila a ono govno sam vidio neki dan peče rakiju i daje unučadima za čokoladu
      – tvrdiš da si bio vrstan bankar a svi ovdje odlično znamo kako je funkcionisalo bankarstvo u to vrijeme
      ima toga koliko hoćeš ali nemam vremena a tvoje znanje i iskustvo me uopčte ne zanimaju imejl ćeš dobiti da ne misliš da sam fukara i ne treba mi nikakva prepiska jer ne vidim o čemu bi mogli pisati

      Sviđa mi se

  9. @prevrat
    „Бејах и ја више пута у банкама…..“. Неће бити, да је одлазак до шалтера, повремено, и војни рок, исто. Као што ни војни рок и учешће у рату нису исти. Али и при редовном служењу војног рока у миру, могу се видети многи проблеми које ти наводиш. Покушао сам, да кажем, да лична искуства из живота, нема смисла уопштавати. У сваком случају, лично, поштујем све оне који су учествовали у ратовима.

    Sviđa mi se

    • Nećeš verovati ali potpuno je isto. Kao što su za mene bankarski službenici gospoda u odelima koja poznaju tokove novca, tako su za nekog ko je samo odslužio vojni rok starešine ili glupani i kukavice kojima previše stegnuti opasači sprečavaju dotok testosterona u mozak, ili mitska bića poput tao nekog „majora Brke sa kojim bih išao u vatru i vodu, i koji je pred celim bataljonom reko da niko nume da skuva kafu ko ja…“. Nego, šta bi sa tvojim voždenijem vojinstva, neobično me zanima kako se desilo da je „…обичан прашинар преузимао команду на нивоу вода“? To je jako bitno za pravilno razumevanje ovog teksta a ne gde je ko bio; komentarišemo tekst a ne biografije čitalaca i autora.

      Sviđa mi se

  10. @prevrat
    “ jer si kompletan idiot, rijetko pokvaren lik ili i jedno i drugo.“ Где ти овде нађе кондиционал? Што се тиче мојих успомена са „служења војног рока“, прича је сувише дугачка. Сва моја очекивања су се показала погрешним. У разочаравајућем смислу. Није ми пало на памет да то уопштавам. Можда се сретнемо једног дана, па ћемо се испричати.

    Liked by 1 person

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s