Branimir Marković: Naime, sada po prvi put izvozimo luftiguze

izvozimo ljude koji su umislili da su nešto, koji očekuju da su „država“ i „društvo“ dužni da im srede život. 
 Sa stanovišta nas koji ostaju ovde, moglo bi se reći da je ovo čak pozitivna selekcija, preciznije negacija negativne selekcije. 
 
 
 
Zbogom bogobrižnici s krstačom na retrovizoru Audija. Mada, tih ima i tamo. Ili su to Turci
 
Zbogom iskasapljene životinje, u susret macama i kucama koje imaju veća prava od žena u Srbiji.
 
Zbogom jedna jedina Ikeo. Čekasmo te godinama, a baš sad kad je Srbija na pragu izlaska iz srednjeg veka, mi eto, odosmo. Jebiga.
Zbogom senzacijo od jednog Lidl-a. Zdravo Lidli, Hoferi, Penny markti, Bille, Bipe, Baumarkti, Šparovi, Eurošparovi….
 
Biserka Gastarbartević Biki
Na konferenciji pod radnim nazivom „Ostajmo ovdje – kako zadržati mlade ljude u zemljama Zapadnog Balkana“
Naši predstavnici su imali zapažena izlaganja na panelima „Izgradnja miroljubivih i inkluzivnih društava kroz borbu protiv etnonacionalizma, ekstremizma i fašizma“ i „Ravnopravnost polova i porodična politika“.
испалому
Na konferenciji pod radnim nazivom „Ostajmo ovdje – kako zadržati mlade ljude u zemljama Zapadnog Balkana“

Naši predstavnici su imali zapažena izlaganja na panelima „Izgradnja miroljubivih i inkluzivnih društava kroz borbu protiv etnonacionalizma, ekstremizma i fašizma“ i „Ravnopravnost polova i porodična politika“.

Aleksa Šantić je davno SVE napisao, glede teme današnjeg pisanija,  u pesmi Ostajte ovde.
http://www.bastabalkana.com/2012/05/ostajte-ovde-uz-aleksu-santica-nostalgija-domovina-i-nece-vas-grejati-sunce-tudjeg-neba/

Povod je na prvi pogled bio drukčiji – pesma je izvorno posvećena zemljacima muslimanima, uglavnom begovima,  koji su napuštali sopstvena imanja i naše krajeve nakon oslobođenja, iz ideoloških, a ne iz ekonomskih razloga. Sujeta im  nije dozvoljavala da od danas budu ravnopravni s dojučerašnjom rajom. Kralj Nikola je takođe čak i pesmom pokušavao da odvrati nekada moćne a i dalje tašte Nikšićke begove, opevane u pesmi Smrt popa Mila Jovovića, koju je Rambo Amadeus reizdao. Zalud, njihova potonja  „epopeja“ po bespućima Anadolije nažalost je više komična nego tragična. Oni, slavni soj, utopili su se u masu Anadolske fukare i raje.

Danas nema Šantića i kralja Nikole, al su se raspisali „pesnici“ i „kantautori“ suprotnih namera. Baljezgarija baljezgariju stiže i ne zna se koja je gluplja i odurnija. „Toliko“ svakodnevno da sumnja u temeljnu organizaciju ne deluje paranoično.

Eve VI samo dva primerka od danas:
http://likemag.com/sr/zbogom-srbijo/586424
– https://www.facebook.com/vanyacontrios/videos/716945425173716/?hc_ref=ART34o1oq7YR2OGxvSwDpnz9Wgj0752wzjKLvYHEOPUexFKv_4xlyuCM7wUSAc5L3nk&pnref=story

Povod današnjih masovnih egzodusa iz Ilirskih domovina, a trenutno prednjače Slavonija i Srbija, posebno Beograd i Vojvodina, naizgled je (drukčiji) – ekonomski i politički.

Međutim, ako je ekonomski – zar je logično da se napuštaju baš dve među najuređenijim ilirskim regijama – Slavonija i Vojvodina … i Beograd izvikan baš po privilegovanim uslovima života i poslovnim šansama u odnosu na ostatak Srbije?

Ako je politički – zar su se politika i režimska ideologija izmenile u poslednjih par godina otkad je ova pojava eksplodirala?

Ekonomske migracije su nažalost česte u Iliriku, ali su i one izazvane političkim potresima, najčešće imperijalnim osvajanjima.

Najmasovnija je bila iz Dalmacije (i Boke) i veoma širokog zaleđa u 19. veku, kad su se, voljom velikih sila, a najviše ljubaznim ustupanjem od strane matuške Rusije za koju su se borili, nakon rata s Napoleonom probudili u sopstvenim domovima i „vekovnim ognjištima“ u – Austriji… koja je promptno blokirala pomorske puteve i trgovinu sa Levantom, od koje je pretežno Dalmacija živela milenijumima, i monopolizovala Jadransku plovidbu … što je, uz tehnološku revoluciju – parobrode, koje su stari pomorci prezirali ostavši verni jedrima, dovela do potpunog ekonomskog kolapsa – gladi, bukvalno.

Ova prva masovna paradigmatična je i za ovu našu „ekonomsku“ migraciju. Jer su akteri i uzroci isti – Nemačka (EU) i imperijalno presecanje tradicionalnih trgovačkih i uopšte puteva saobraćaja, koji su i u  obe Jugoslavije bili dominatno isti kao i tokom više milenijuma pomenute Dalmatinske istorije – ka Levantu i dalje na istok, gde smo  razmenjivali naše „know how“ za jeftine sirovine, najviše naftu.

U prvom naletu „privatizacije“ šapatom su pale brojne i uspešne pomorske brodarske kompanije od Istre do Istera, tj Beoplova, u drugom rečne, u trećem brodogradilišta rečna i morska … nikad sa ekonomskiim, uvek s nekim nemuštim neprepričljivim argumentima tipa „nije evropski standard“, „Evropska komisija nije tog mišljenja“.

Stari majstori i mornari i njihovi potomci danas rade na stranim brodovima i stranim, mahom zapadnoevropskim brodogradilištima – za isto ili manje para. Štaviše turistički kruzeri su postali značajan socijalni ventil za Srbiju, poznajem neverovatan broj ljudi najrazličitijih struka (fotografi, maseri, kuvari, konobari …)  koji plovidbom izdržavaju porodice. Na stranim brodovima kao sluge,  umesto na našim kao suvlasnici.

Ovi ljudi su prava ekonomska migracija, ali oni nemaju vremena da pišu „postove“ s onakvim baljezgarijama. I novac donose u svoju domovinu, koju, uzgred , ne pljuju nego su je više zavoleli upoznavši vrli strani svet.

Nikad nisam registrovao ni jednog političara, bar u istočnom delu Ilirika (u Hrvatskoj je bilo bar kuknjave) koji je  pomenuo potapanje naših brodova i brodogradilišta. Snimio sam tri polusatne dokumentarne emisije o gotovo okultnom nestanku Kotorske Jugooceanije (koje su uništene), koje su pratili muk i zakonomerno nestajanje struje u gradićima u kojima je signal te lokalne televizije imao domet u vreme njihovih emitovanja.

Al je barijera udarena i prema zapadu, gde MI izvozimo jeftine sirovine i hranu, a i prema Evroaziji, novom alternativnom tržištu.

Paralelno s brodarskim nestale su  tako i poljoprivredne zadruge, a kasnije gigantski moderni i racionalno organizovani poljoprivredni kombinati… do PKB-a danas.  I rudnici. Tako će dojučerašnji kooperanti i zadrugari uskoro postati jeftina radna snaga u nemačkim svinjcima i arapskim poljoprivrednim kombinatima.

Još jedan izvozni sektor je brutalno uništen – naučni instituti, koje su Tito, Nehru (ili beše već Inidra?), iranski šah i Naser zajednički osnovali da zemlje trećeg sveta ne bi bile tehnološki pa tako i politički zavisne od najrazvijenijih zemalja. Naučnici koji su tako postali suvišni takođe su prava ekonomska migracija, al tek oni nemaju nameru da pišu onakve baljezgarije, dapače, imali bi da pišu o pokradenim patentima i tretmanu na zapadu.

Sve ove strukturno ekonomske kataklizme imaju zajednički uzrok – nečinjenje, nereagovanje, nerešavanje problema od strane dominantnog dela stanovništva. Ništa se nije desilo preko noći, dešava se i dalje, posledice nisu bile nedokučive ni za osobe nižih koeficijenata inteligencije, a većina stanovništva i dalje čeka i ne čini ništa. Sem malog broja  prave ekonomske emigracije koja nam šalje lovu s brodova.

E po tome se razlikuju one ekonomske od ovih baljezgatorskih fejsbuk emigracija.

Naime, sada prvi put izvozimo luftiguze. Dosada smo izvozili razne sposobne ljude, od dobrih majstora, naučnika, stručnjaka,  do čuvenih kriminalaca.  Ovaj izvoz je bio štetan jer su naši ljudi školovani našim parama podizali tuđe zemlje i negovali tuđe ljude. Al je bio i ekonomski koristan, jer značajan deo našeg deviznog priliva čine „doznake iz inostranstva“. Bio je i tehnološki koristan jer su mnogi majstori stekli u razvijenijem svetu dragocena znanja i iskustva koja su preneli vrativši se u domovinu.

Sada izvozimo lezileboviće kojima je malo jedan Lidl i ne mogu da dočekaju Ikeu, pa idu na gotovo tamo gde ima puno Lidla. Po tome je ova emigracija suštinski ista ko ona „Šantićeva“, begovska, izvozimo ljude koji su umislili da su nešto, koji očekuju da su „država“ i „društvo“ dužni da im srede život. Brza transformacija ovog „soja“, kakvog jedva čekaju na zapadu, u Anadolsku fukaru (Nikšićkih begova) negde u Norveškoj ili Nemačkoj malo će koga da rastuži. Ovi sigurno neće slati „devizne doznake“ voljenoj bakici, ništa od bednih prekarijatskih nadnica neće preteći iz Lidla. Sa stanovišta nas koji ostaju ovde, moglo bi se reći da je ovo čak pozitivna selekcija, preciznije negacija negativne selekcije. 

Naravno, ove konstatacije važe ukoliko je pojava uopšte realna, a ne tek proklamovana. Citiram sam sebe: „Toliko“ su svakodnevni ovi „postovi“  da sumnja u temeljnu organizaciju ne deluje paranoično.

Ako pogledamo Slavoniju gde se masovni egzodus zaista desio, njemu je takođe prethodila temeljna medijska „artiljerijska priprema“ u vidu identičnih „postova“ „spontano “ širenih po najgledanijim korporativnim tabloidima i portalima.

HRVATSKA SE DOSLOVNO RASPADA: NAKON 20 GODINA LJUDI BJEŽE IZ SLAVONIJE –

http://hu-benedikt.hr/?p=61311

Naravno bitnije su političke barijere za slavonske proizvode i prema ostatku Ilirika i prema Rusiji jer su EU i prema EU jer nisu dovoljno po EU standardima, koje su ekonomski uništile stanoništvo. Međutim, da bi se problem rešio prvi uslov je preduzetno, što obično znači mlado, stanovništvo. Depopulacijom, međutim, smanjuje se tražnja za zemljom i nekretninama, čitaj spušta se cena, što je idealno ako planirate Land grabbing ove bogomdane zemlje . A i neće biti ko da protestvuje.

A ako neko i dalje misli da je bitna razlika između Slavonije i Vojvodine ta što su tamo dominatno „Hrvati“ a ovde „Srbi“ – šta da mu radim(o). Naročito pred skorašnje otvaranje zakonske mogućnosti da stranci kupuju poljoprivrednu zemlju u Srbiji.

„Biznis plan“ u tim postovima nema veze s zdravim razumom i ekonomskom logikom. Pledira se da mladi zbog „prenapučenosti“ i nezaposlenosti u tri velegrada odu ko magarad u maglu u potpunu neizvesnost i da ponesu za prvo vreme za put, najam  i dok se ne snađu – otprilike istu svotu novaca potrebnu da u nekom od divnih a potpuno opustelih Banatskih ili Šumadijskih sela u krugu od samo 70 km od Beograda kupe i kuću i dobru zemlju s kojom bi mogli da zasnuju sopstvenu porodičnu ekonomiju. Banatska sela, osim izvanrednoo kvalitetnih kuća na prodaju imaju i  objekte društvenog standarda – Domove zdravlja i kulture, i odlično organizovan prigradski javni prevoz prema Beogradu. Za pola sata do diskoteka i splavova u bilo koje doba dana i noći. Samo nemaju mladih stanovnika, koji se guše u izlivenim septičkim jamama Beogradskih favela.

Posebno je odurna „etika“  baljezgarija u tim postovima. U 100% slučajeva nepotpisanim.

Gotovanski ološ nesposoban da sredi svoju zemlju i gradove dolazi na gotovo u sredine koje je domicilno stanovništvo mukotrpno sređivalo decenijama.

Mlada lepotica iz bljutavog balaševićevskog spota ladno izjavi da se školuje da bi u Nemačkoj bila doktor. Mi (poreski obveznici Srbije, gde je školovanje još uvek koliko toliko besplatno) da te plaćamo da bi lečila Nemce! A Srbija ne valja!

Propagiranje depopulacije ne odnosi se samo na prostore gde je poljoprvredno zemljište nego i na velike gradove, posebno Beograd.

Džentrifikacija – uređivanje nekada zapuštenih kvartova, koji se srede pa preprodaju po paprenoj ceni, nakon što se prethodno oslobode problematičnog domicilnog stanovništva, jedan je od najisplativjih biznisa. U Beogradu je uveliko „u tijeku“  mnoge multinacionalne korporacije za promet nekretnina zauzele su busiju i niski start u Beogradu, ne baš postepeno potpuno potisnuvši lokalnu boraniju i jajare iz biznisa.

socijalizacja srBske  dece

Daleko je isplativije kupiti stanove dok su još jeftini od pametnjakovića iz ovih postova koji napuštaju svoju nepodnošljivu sredinu, nego kasnije od Delboja i Rodnija, koji su strpljivo dočekali da u Pekamu postanu milioneri, jer su cene nekretnina i u tom ubogom kvartu otišle u nebo.

Del Boj i Rodni bi danas zaista bili milioneri – http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2017&mm=08&dd=25&nav_id=1296845

Primer Njujorka Vučićevog idola Đulijanija pokazuje da džentrifikacija ne zahvata samo uži centar nego postepeno ceo megalopolis. Zašto je prenaivno pretpostaviti takav scenarijo u Vučićevom Beogradu, kad se u jednoj Svetovoj Budvi već desio.

Elem glupani – prodajte svoje stanove i bežite iz bedne Srbije. Kad  moramo da gledamo Vučićeve krezube, bar vas da ne gledamo.

(brANALI)

Advertisements

11 mišljenja na „Branimir Marković: Naime, sada po prvi put izvozimo luftiguze

  1. Као што рече аутор, почели смо да извозимо луфтигузе. Тако изгледа из разних „опроштајних“ писама. Рекао бих, да баш и нису ауторска, већ их пишу новинарска или слична пискарала. Занимљива је и прича која нам се сервира о „потребама“ васељене за нашим „стручњацима“ из ИТ сектора. Купујући књиге за средњу школу на београдским улицама, сретох младог човека, који је у том „послу“. Једна ме је девојчица зауставила и упутила на другу. Друга ме је довела до њега јер је он „надлежно“ лице за продају књига. Међутим, када је дошло питање цене на ред, обрати се он телефоном, да сазна коју цену да ми саопшти. Ја беспослен и упитах га, шта иначе ради, осим што „руководи“ сезонском продајом књига. Похвали се он, да је најбоље знао математику и информатику у средњој школи. Боље од наставника, да је сада хакер и тако то. Питах ја, зашто је даље школовање напустио и ту се згранух. Нема он више шта да научи, ни од кога! Замишљам како ће то да буде, када стигне у бели свет, када буде нешто почео да ради и када буде имао газду, кога неће моћи ни да види.

    Sviđa mi se

  2. Цела фртутма са „одливом мозака“ се своди на то да овде нема посла и нема закона… Заправо, има и посла и закона али посао за обичан, пристојни свет је слабо плаћен, док су закони спрдња и мртво слово на папиру па би вероватно било боље да их ни нема. То је одговорност наше генерације од које нас неће опрати ни Дунав ни Сава. Многи који оду ће се вратити жељни јефтиних цигарета, пива, блеје и мамине кујне, многи ће се увалити или скућити па ће тамо далеко остати заувек. И ту нема ништа лоше. Лоше је кад човек нема опција, а одлазак је опција и то потпуно легитимна. Оно што иритира је патетика и типично балканска потреба да се буде јадан, тј. да изазиваш сажаљење. Јбг, у целом нормалном свету људи се труде да изгледају чвршћи, стабилнији и јачи него што стварно јесу, код мене у комшилуку човек тражи социјалну помоћ јер је „осто без леба“ након што је сину преписао комплетну имовину. Кад сам га питао зашто је све дао сину (и сам себи ставио омчу око врата) одговорио је да „има право“, а сад има право и на помоћ из државног буџета; биће за дуван и понеко пиво. Значи…

    Sviđa mi se

  3. http://www.atvbl.com/danijela-je-otisla-u-svajcarsku-zbog-posla-koji-u-srbiji-svi-izbjegavaju/
    A ova što veli da će biti doktor u Njemačkoj je valjda par puta prošla pored medicinskog ali kao manekenka živi bolje od većine doktora još samo da dogura do nekog realitija pa da je bog vidi. Inače nedavno sam bio sa rodicom koja je na drugoj godini specijalizacije a o ostanku i ne razmišlja razmišlja između Njemačke i Australije a ja ni njoj ni bilo kome drugom ko ode ne zamjeram možda ću uskoro i sam ići jer ovdje preživljavam radeći povremene poslove a nedavno sam dobio ponudu da idem vani za platu koja je u jako blizu petocifrene a ako se računa bruto petocifrena je (u KM). I na kraju krajeva zbog čega to glasači AV i MD zaslužuju bilo kavu zdravstvenu zaštitu tražili su nek gledaju.

    Liked by 1 person

  4. @zdravko
    Још да нам откријете у којој би то држави добијали петоцифрену бруто плату? Значило би, да нам саопштите и за који посао.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s