Златко Минић: Злобница

тј. Натпредседник владе, господар неба и земље, ајатолах рок ‘н’ рола…

Код публике пролазе наивни и предвидиви заплети у препознатљивој сценографији. Сви глумци стоје, а онда имамо зум на лице главног јунака који открива „истину“

у директном преносу сваке недеље, редовно као некада давно Династију, гледали смо конференције за новинаре. Повремено смо добијали и посебне посластице – преносе седница, било владе било штабова и тела на чијем је челу Вучић. Са репликама које се памте – „Тишина тамо“. Шта ћеш транспарентније од тога, ти страни плаћениче, а из које редакције или невладине организације си ти?

Najnovije vesti

Александар Вучић је сигурно био у дилеми којим од симбола своје трогодишње, то јест петогодишње владавине да обележи последњи дан на месту председника Владе – да ли да организује неку промотивну активност попут посете обновљеном тоалету школе или болнице, да ли да положи камен темељац за обилато субвенционисану фабрику или да одржи конференцију за новинаре.

Одлучио са за ово последње, то јест монолог о успесима, жртвовању и мукама кроз које је прошао, искушењима са којима се суочавао, после кога је одговарао на наручена новинарска питања и цинично раскринкавао непријатеље који стоје иза новинара који постављају заиста важна питања.

Резултати последњих избора, после којих ће се овај ријалити наставити у новом декору, показују да су продуценти и маркетиншка екипа која стоји иза тог програма добро проучили лектиру бирачког тела – све оне робиње Исауре и гуштерове осмехе, боље животе и срећне људе.

Код публике пролазе наивни и предвидиви заплети у препознатљивој сценографији. Сви глумци стоје, а онда имамо зум на лице главног јунака који открива „истину“ – да је трудан, да је његов пашеног изгубљени сестрић заовине тетке, да Мексико има највећи раст џи-ди-пи-ја у региону, да „њима“ неће дозволити да из сценарија избаце Родрига… И шта остаје у глави после одгледане епизоде? Утисак и осећање, а никакво знање. Вучићев ријалити заснован на „шпанским серијама“ иза себе оставља разнежене домаћице забринуте за јунаке и јунакиње, а колоплет конференција за новинаре и промотивних парадогађаја осећај да је нешто протутњало, да су нас бомбардовале крупне и дугачке стране речи, да је махањем папира то документовано, да Вучић све зна и да о свему брине.

И ако питате тог пасионираног конзумента директних преноса из Немањине 11 – да ли је рад Владе Србије чији је Вучић био председник (а претходно први потпредседник – функција измишљена за њега, па озакоњена тек 2014. за Дачића) био транспарентан, понудиће вам свој најјачи аргумент – у директном преносу сваке недеље, редовно као некада давно Династију, гледали смо конференције за новинаре. Повремено смо добијали и посебне посластице – преносе седница, било владе било штабова и тела на чијем је челу Вучић. Са репликама које се памте – „Тишина тамо“. Шта ћеш транспарентније од тога, ти страни плаћениче, а из које редакције или невладине организације си ти?

Ботови прве генерације који су пејстовали исти коментар на стотине вести, на ову аргументацију би могли да залепе: „Свака част Вучићу, за само пет година је својим преданим радом успео да убеди Србију да је конференција за новинаре исто што и транспарентност рада Владе“.

А да ли је тако? Да ли је транспарентно када Влада пет година одбија да објави ко су саветници првог потпредседника и премијера, какве уговоре имају са Владом, колико су и за шта плаћени? Када Влада одбија да објави уговор са ХПК о управљању Железаром Смедерево? Кад државни органи траже од Комисије за заштиту конкуренције да уговор са приватном фирмом прогласи недоступним? Када се шест месеци аргументацијом недостојном ни „шпанске серије“ одлаже објављивање уговора за Београд на води, а потом објави уговор без бизнис плана који би показао када ће и како приватни партнер испунити обавезу изградње објеката јавне намене вредних 33,7 милијарде динара? Када се после годину дана одлагања објави само део уговора закључен са Етихадом и то прогласи „испуњавањем личне обавезе према грађанима Србије“ иако „није било предвиђено да уговори буду објављени“? Да ли је транспарентно када Влада одбија да објави било шта у вези са концесијом за аеродром Београд, укључујући и студију која показује зашто се тражи концесионар за фирму која остварује такве приходе да смо, како рече Вучић, „и сами у стању да улажемо у аеродром“?

Било би чудо, равно ономе када је Есмералда прогледала, када би се нешто променило преласком Вучића на нову функцију и деташирањем његовог изабраника на привремени премијерски рад у Немањину.

Аутор је новинар из Београда и сарадник Транспарентности Србија.

Пешчаник.нет, 30.05.2017.

(Наслов и илустрације – Преврат )

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s