Владислав Дајковић: Писмо из Шведске

Недавно сам стигао у главни град  Шведске , Стокхолм. Вријеме (не)изненађујуће хладно, готово да реже. С друге стране, стандард, тако кажу, грије. Разлог мог доласка, али не и тема овог текста: конференција Сапере Ауде у организацији Савјета Европе који сваке године окупља младе политичаре. Импресије о 50 сати трајања конференције у свега пет дана, не вјерујем да би одушевиле читаоце. Баш као што нису ни мене. Стога, боравак у Шведској и ово краткорочно искуство користим да повучем неке паралеле између нас и њих, чисто да видимо гдје смо, а гдје бисмо могли бити, само да хоћемо. И да, немам сумње да ће ми читање овог текста у својој канцеларији у ЦГ, бити баш као читање неког писма придошлог из будућности.

beton

И заиста, Шведска и јесте далека будућност за нас. Ова хладна хиљадугодишња (да је вјечна!) сјеверноевропска земља, пролазила је кроз различите фазе током своје историје. Од Свева, као првог народа који је населио обале садашње  Шведске , надалеко познатих Викинга, па до данашњих модерних Швеђана, пређен је дуг пут. Земља се полако дизала и настајала у леду, доживљавала историјске зените за вријеме Викинга, па пропадала у XИX вијеку, и, тек након ИИ свјетског рата ушла у мирне воде, те постала – у правом смислу те ријечи – држава благостања. У политичком смислу, Шведска је монархија коју контролише парламент – Риксдаг. Избори су сваке четири године и, вјеровали или не, власт се на њима заиста мијења.

У социјалном смислу, Шведска је идеално мјесто за живот. Минимална плата износи око 1.600 еура, просјечна око 3.000, а незапосленост је на минимуму. Ако неко жели да започне бизнис, држава му, дословце, дарује 26.000 еура почетног капитала. У здравственом, готово да јој нема равне. Здравствена заштита је међу најбољим у Европи. Ако је, на примјер, ваше дијете болесно и потребна му је специјална њега, држава ће вам дати плату од готово 2.000 еура да водите бригу о њему. Такође, такси ће бити на даноноћној услузи вашем дјетету и то потпуно бесплатно. Бесплатно лијечење и медицинска њега се подразумијева. Образовни систем је такође на високом нивоу, чему свједочи број од близу 50.000 студената који су на студентској размјени у Шведској. Привреда (знам да постајем досадан) је на изузетном нивоу. Земља је итекако богата шумом коју на пажљив и ревносан начин експлоатише, а рибарство је једна од основних грана. Волво, бренд свјетске аутомобилске индустрије, један је од стубова привреде.

С друге стране, Црна Гора, земља идеалног географског положаја, идеалне климе, ушушкана између оштрих планинских ланаца на сјеверу и предивног медитеранског мора на југу, представља мјесто за живот из бајке. На тој бајци се и завршава. Са својих 600.000 становника, са изузетним туристичким потенцијалима, са изванредним географским положајем, са излазом на море, ова мала земља у срцу Европе би требало по квалитету животног стандарда да буде раме уз раме, ако не са моћном Шведском, онда бар са Лихтенштајном, Монаком, Луксембургом, Словенијом.

Но, направимо паралелу. За почетак, и наша ЦГ броји 1000 година историје. Прије пар дана јој је и “осигурана вјечност“ уласком у НАТО, како рече неки представник власти. Шведској, с друге стране, није осигурана вјечност, јер није члан тог војног савеза. Мало их жалим због тога, али мислим да ће се снаћи. Надаље, ЦГ је парламентарна демократија. А демократија, сама по себи, подразумијева и демократско уређење, слободне изборе, или у најкраћем: принцип смјењивости власти. Црна Гора, поново нажалост, не познаје те принципе. Заправо, у својој хиљадугодишњој историји, ЦГ никад није смијенила власт демократским путем. Чудно, али истинито.

Минимална плата у ЦГ је скоро десет пута мања него у Шведској и износи око 190 еура. Минимална пензија у ЦГ, људима који су провели по 40 година радећи и уплаћујући доприносе држави, износи око 105 еура. Број незапослених је достигао историјски зенит прошле године, а оно што посебно пара уши је да се на бироу рада налази око 11.000 (!) високообразованих. Уколико желите да започнете сопствени бизнис у ЦГ, мораћете да будете члан владајуће партије, или бар близак пријатељ функционерима власти. Или можете једноставно бити премијеров брат, сестра, син, кум и бити, ето тек онако, милионер. Најчешће из блата, баш као у оном оскаровском филму.

Надаље, према свим релевантним истраживањима, црногорско здравство је међу најгорим у Европи. Ако вам је дијете у ЦГ болесно, припремите се да, дословце, преклињете државу да вам помогне. Ако имате среће и веза, помоћи ће вам. А ако немате, припремите се на, поново дословце, борбу на живот и смрт да спасите своје најближе. То спасавање најчешће укључује племените хуманитарне акције којима неки добри људи одрађују оно што би држава требало да уради.

Привреда у ЦГ одавно не постоји. Умјесто давно затворених фабрика и малих бизниса, бесомучно се отварају кафићи и кладионице. Црно тржиште цвјета, а банке и каматаши трљају руке. Причајући о дрвним (огромним) потенцијалима којима располаже, довољно је само споменути да сваке године по неколико хиљада кубика црногорског дрвета заврши на црном тржишту Косова и Албаније. За то, погађате, нико не одговара. Риболов, који би по географском аутоматизму, требало да буде високо развијена грана привреде, то одавно није. Напротив, свако мало чујемо како је неки крими-рибар разнио динамитом тону, двије рибе. За то, поново погађате, нико не одговара. О црногорском образовном систему нећу рећи ништа више осим тога да се ректорка Универзитета проводи са неосуђеним криминалцем и осуђеним нарко-дилером за истим столом, слушајући кафанску музику уз литре шампањца. Паметном (а и непаметном) доста.

Док се полако пакујем за повратак, уз осмијех (на свој рачун) се питам, како би се просјечан Швеђанин осјећао да зна да син бившег премијера  Шведске  без дана радног стажа посједује хидроелектране и вјетрењаче. Или да брат бившег премијера посједује банку преко које иде већина трансакција државних институција. Или да је најбољи друг бившег премијера цаппо ди тутти цапи мафије (упс, можда ми падне пегла на главу). Или да је бивши премијер сав свој радни вијек провео у премијерској фотељи. Или да… ма знате шта – није битно. Идем ја мојој кући. Ако ништа, макар је вјечна, а ту вјечност треба бранити. За фрижидере ћемо лако.

А вријеме… Вријеме је топло, али је све остало хладно.

(Аутор је дипл. економиста Универзитета у Мексику и мр политичких политичких наука Универзитета у Београду)

(Вијести онлајн)

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s