Мр. Бранимир: ГОРЕ ДИКТАТУРА

Није потребна богзнакаква анализа ил памет да би се схватило да је ВУчикратија управо супротно од диктатуре –

наиме, РАЗЛОГ да се уведе диктатура ради спаса отаџбине.

Ja jesam zainteresovana za bolju organizaciju. Napravila bih neku grupu na Fejsbuku ili Gugl plusu gde bi se ljudi učlanili, gledali planove kretanja i slično. …

Aleksa Ivanović, 24
 Mislim da bi bilo dobro da se jasno naznače sve te stvari, kompletna smena organa vlasti, RTS-a, REM-a i ostalih čuda…

Branka Smuđa, 32
koja je ideja i kako da bude organizovanije, stvarno ne znam.

Da znam, možda bih bila organizator.

Eventualno bih se uključila u neku anketu putem interneta…

https://www.vice.com/rs/article/pitali-smo-demonstrante-sta-su-sve-spremni-da-urade?utm_source=vicefbsr

 

Не знам зашто ми се, док слушам повике актуелних протеста ДОЛЕ ДИКТАТУРА, стално враћа у главу ово:

Кад су партизани ослободили Котор 1945., мештани су, инспирисани регионалним саставом истих, до следећег јутра исписали „графите“ ДОЛЕ ЦРНОГОРЦИ. Пошто им је добри Бог брзо услишио молбу, а игнорисали су упозорење – пази за шта се молиш, можда ти се и испуни, убрзо су осванули графити ГОРЕ ЦРНОГОРЦИ.

Али било је касно, па су данашњи Которани углавном потомци тих Црногораца, што не мора нужно да буде лоше. Лоше је што / ако (ствар процене) су премало Которани.

(Потомак осам стотина година старе породице бокељских поморских капетана и произвођача свиле, дон Бранко Сбутега, могао је за Боку само да констатује: „Умрла је и то ми је данас бјелодано. Умрла је онако као што је умрла Етрурија, стари Египат, Венеција, Дубровник, Астеци, Хетити, Келти … Помрли су људи који више нису могли своју повијесну меморију и навике које је она обликовала предати некоме другоме ... И тако – Бока је географски појам бременит свједочанствима своје прошлости без духовног упоришта своје будућности. Бити аутохтони Бокељ одређује ова свијест и увид. Срећом, премало нас је. Њезини становници пате од других осјећања данас.)

Реко бих да се иста ствар догађа и са данашњим Београђанима, изумиру док им сви земљаци чак и већина суграђана „пате од других осјећања данас“.

Јер „дијалектика“ коју је некоћ Никола Томазео дефинисао свом политичком опоненту Његошу „На Цетињу Спартанци у Котору дивљаци“ је универзална, а у данашњем ИЛИРКА побеђују Цетињани.

Није тако увек било. Давидовићева Србија и краљевина Југославија беху добро утемељна по угледу на Дубровачку републику, што се истицало стално.

Елем, Которане је докусурила потпуна дезорјентисаност у простору – шта је горе а шта боље / доле.

А највише чињеница да су послушали своје малограђане а не своје највеће умове.

Јер дон Нико Луковић је у погледу Црногораца имао сасвим другу тактику. Он је на њих гледао као на нужно биолошко освежење и нове Бокеље. Није их гледао са презиром и гађењем, напротив, сам се, и једини од свештенства у бискупији, после рата декларисао као Црногорац.

Алузија на београдску и новосаЦки велеградску малограђанштину (уз „глупа интелигенција“ данас најзнаковитија оксиморон) и њихов однос, прво према самим себи (ал смо лепи на селфијима богте) а онда према крезубим сународницима, је очигледна.
А сад на насловне баналности.ПРОГЛАС НАРОДА У ПРОТЕСТУ ПРОТИВ ДИКТАТУРЕ
СТУДЕНТСКИ ПОКРЕТ НОВИ САД · ПОНЕДЕЉАК 10. АПРИЛ 2017.

Елем, ако оШ да се бориш против дивљака – охлократије, прво што треба да постигнеш је да се од њих разликујеш.

Само Которски – разум и образованост.

Назвати поредак Александра Вучића – диктатуром, може се толерисати узбуђенима тинејџерима. Али ово је, како се представљају, протест СТУДЕНАТА, а студенти су, ма колико млади и неискусни били, будућа интелектуална елита нације. Најмање што се МОРА од њих очекивати је да знају шта и о чему причају.

Чињеница да и маторе прдоње академици такође Вучићеву владавину зову дикатуру, није им никакво оправдање.

Јербо ово – „Име је долази од институције посебног државног службеника која је постојала у древној Римској републици.У ванредним ситуацијама, када је опстанак Републике био у опасности, тај службеник – под називом диктатор – добијао је неограничене овласти да предузме све могуће мере у сврху отклањања те опасности. Диктатура је, с друге стране, била временски ограничена, најчешће на шест месеци, те је након њеног престанка диктатор за своје поступке био одговоран … постоје одређене ситуације у којима је успостављање диктатуре оправдано, те устави многих демократских држава садржавају одредбе о околностима под којима владе могу преузети диктаторске овласти. “ – пише чак и у хттпс://сх.википедиа.орг.

Није потребна богзнакаква анализа ил памет да би се схватило да је ВУчикратија управо супротно од диктатуре – наиме, РАЗЛОГ да се уведе диктатура ради спаса отаџбине.

Општи захтеви студентског протеста су: УКИДАЊЕ ДИКТАТУРЕ И КОМПЛЕТНА СМЕНА ПОЛИТИЧКЕ ЕЛИТЕ НА ЧЕЛУ СА Александра Вучића, ФЕР И СЛОБОДНИ ИЗБОРИ, СЛОБОДА МЕДИЈА, департизација … да не цепдилачим даље са (бе) смислом захтева за децентрализацијом .. (зар је Србија централизована земља?)

А ко ће то да спроведе? Онај који је ове аномалије увео? Против самог себе, након просветљења?

Како ћеш га натерати?

Оружаном побуном или гандијевска методама? Слутим одговор,

па да подсетим на малу тајну успешности Гандијевих метода.

Током бомбардовања Британије од стране хитлере авијације, центар највеће коллонијалне империје света, коју је водио задрти империјалиста Черчил, очајнички је зависио од помоћи флоте САД, под командом задртог републиканца Рузвелта … који је невољу својих идеолошких архинепријатеља добро искористио за своје „фикс идеје „. Сваку помоћ условљавао је повлачењем са по једног колонијалног поседа у свету. Прво је очистио амерички континент од присуства Британаца, почев од Канаде, па преко Кариба све доле на југ, па је на ред дошао Индијски потконтинент. ЕТО тајне!

Черчил је очајавао: „Империје тако не раде„, а Рузвелт је победоносно одговорио „Али републике ТАКО раде„.

Наградно питање за студенте и напредну омладину: На чијој страни је данас америчка флота – Вучићевој или „Гандија“?

Следеће питање – да ли сте ондаК за насилну побуну, после искуства Украјине и Сирије под носом?

Чини ми се да сте на изборима на које углавном нисте изашли или сте гласали за Которске малограђане, имали и опцију која погледује на сасвим друге узоре – према Исланду, Швајцарској, Скандинавији и тако то … но избора ће бити опет и то превремених, тј. са премало времена да се противвучићеве опције организују.

Но, да се вратим на насловну тему.

Није ли било целисходније и превратничкије да сте колеге са протестне шетње по сунчаном дану из синдиката полиције и војске подсетили на примере турских колега, који су у условима сличних колапса демократских инстиуција државе, спасавали отаџбину – диктатуром. Ороченом, до испуњења конкретних циљева, неке сте мање више дефинисали.

Ово је само теоретска расправа.

– Јасно је да нема ко да изведе тај преврат. Турских Ататурковских националистичких официра спремних да због начела зртвују живот нема у Србији. (А више ни у Турској). Ал то треба констатовати, да се не би замајавали са том опцијом, и још их звати да држе одурне патетичне говоре за време летњих шетњи, тек сад кад је и на њих дошао ред за смањење плата и пензија.

– јасно је и да је „Гандијева“ флота данас уз Вучића

Онда одбаците та два сценарија – „македонски“ и Гандијев и крените путем који се показао као ефикасан. Баш на овим изборима.
Да нацртам јо 1: Право и једино питање је хоћу ли бити градоначелник, закључио је Прелетачевић.

https://branali.blogspot.rs

 

 

Advertisements

9 mišljenja na „Мр. Бранимир: ГОРЕ ДИКТАТУРА

  1. Ете, једаред у животу тедох да шерујем иначе смушеног и змајевитог БРМ-а, кад оно међутим…
    Warning: This Message Contains Blocked Content
    Your message couldn’t be sent because it includes content that other people on Facebook have reported as abusive.

    Ништа. Фаљен ко измисли копи-пасте. Украшћу текст за свој блог (нису ни свраке тако глупе ко што изгледа) пак ћу одален ширити мудру мисао БРМ-ову (оксиморон ал’ јбг, чуда се дешавају).

    Sviđa mi se

  2. A gde je svima vama gospodo draga, što vas ovde upoznah i čitah, kao ‚‚glupo‚‚ usplahireno žensko, koje prirodno pati što se sve oko njega rastače, koje je prirodno zabrinuto za svog sina jedinca i mnogu dragu decu, koju poznajem, što tamo skaču i marširaju, nesvesni svoje nesvesti, dakle, gde je svima vama ono što visi između nogu – pa da, za promenu, nešto učinite!
    Odakle vam svima moralno pravo da šaranjem tekstova i šerovanjem istih, vodite jalovu borbu i još delite lekcije! Kapiram da ste svi tu negde u mudrim pedesetim i još u snazi! Hajde, neko oružje u ruke, pa odjeknite i budite spremni da izdržite konsekvence! Učinite vi to, ali da vidim, da osetim, da ima nekog smisla, a ja evo javno obećavam da ću se samospaliti kod spomenika knezu Mihajlu, u znak protesta zbog svega što se čini mojoj zemlji i mome narodu! Pre toga ću se postarati da ta vest, sa sve razlozima za taj čin, prostruji kuglom zemaljskom! Ali da vidim prvo vas, muškarčine!
    Znam, znam, nasmejaćete se na ovo i prezrivo reći: – Opet ova dosadna žena, ili nešto slično! – Ne verujući sama sebi da mi se ovo dešava – citiram JK i kažem: – Sram vas bilo!

    Sviđa mi se

      • Ma, pre neki dan slušam na Snazi naroda kod Marka Jankovića i Jasmine Bukve javio se uživo neki bivši vojak ( kao i vi(, naravno gaji maline negde u Šumadiji, vi, vidim, gajite cveće, sve je to lepo, ali bre, dajte odpacifikujte se malo, nikako nije vreme za toliku ‚‚pacifikaciju‚‚! Moj predlog: – za početak jedni na druge – da odvojite žito od kukolja, a potom ono najbolje među vama što ostane – pravac skupština! A potom jedno 10 godina stroge vojne diktature (hunte) da se ovaj raspojasani narod privede redu! Ili smo gotovi, što je, na žalost, mnooogo verovatnije!

        Sviđa mi se

      • Жао ми је Надо, али војска не функционише без јасног циља и одговарајућих наређења. То сте (ако сте хтели) могли да гледате током „деведесетих“. И није превелик проблем што то (можда) нисте видели, ни од мене нико не очекује да анализирам међусобне утицаје администрације и тржишта… Проблем је у томе што, када треба радити – и Ви лелечете уместо да узмете ствар (и) у своје руке. Конкретно – из овог нашег кратког познанства, јасно је да сте незадовољни квалитетом живота, али ипак не толико да бисте јуришали на кордоне. Ја сам незадовољан од кад сам се родио, али моје незадовољство не занима баш никога. Урадио сам све што је требало (што је било прописано), али некако се увек десило да га издувам. Ево један пример из војске (пошто ми се чини да бисте желели да се боље упознате са начином на који функционише та институција)…
        Елем, након потписивања тзв. Венсовог плана за Крајину, моја јединица је добила задатак да се повуче на територију Србије и своје положаје преда под надзор РУСБАТ УН. Пошто нисам вио АВЛ већ старешина по уговору, а на разне начине сам ипак задужио војну организацију, (уместо одликовања) понуђено ми је да бирам
        а) да наставим службу у ЈНА, само овог пута у Команди Гарде,
        б) да останем на териториији Славоније у Посебној јединици полиције РСК или
        в) да пређем у други део Крајине на место командира карауле.
        Свако од тих опција имала је своје предности и своје мане. Опција под „а“ подразумевала је службу у Београду, где бих са породицом јако тешко живео од подофицирске плате, без стана и без додатака који припадају Активним војним лицима. Или би жена морала да се запосли што би отворило проблем чувања четворогодишњака (данас Рељиног родитеља 🙂 ), или бих ја морао неком да се увлачим у гузицу да би ме што чешће слао на терен где су велике шансе да завршим каријеру пошто се у то време (крај априла ’92. у БиХ тек закувало.
        Опција под „б“ је била релативно прихватљива јер сам познавао терен и доста људи, али би подразумевала касарнски живот, а посебно лоше је било што није било баш јасно одакле ће се нова „крајишка војска“ финансирати. Будући да нисам користио прилике и крао током ’91. године (а није ми био план ни да почнем у ’92.), сигуран сам да не бисмо преживели месец-два без плате. Дакле, у том случају бих морао да се „сналазим“ на начин неспојив са униформом коју дужим, па сам и ту опцију ставио ван снаге. Опција под „в“ је преостала као једино солидно постављење, јер је подразумевала решено стамбено питање у селу, што значи војни стан са окућницом на којој се може направити башта, у селу је релативно лако (ако имаш некакву плату) доћи до хране, и треће – командир карауле је заправо подофицир са овлашћењима команданта. Због специфичности службе, на караули влада нешто друкчији режим него у касарнама, ту је командир бог и батина; како сејеш – тако жањеш. Значи, КАО ЈЕДИНО ЛОГИЧНУ И ПРИХВАТЉИВУ одабрао сам трећу опцију. Поздравио се са друштвом – они лево, ја десно. Одмах сутрадан јавим се команданту граничног батаљона, он ме нахвали само тако, чуо је за мене и тд, а мени се упали сензор за барабе који сигнализује да онај ко ми се увлачи према мени обавезно има лоше намере: Или хоће да ме јебе или да ме зајебе. Овај срећом није имао намере са сексуалном конотацијом, али је имао другара са фудбала, референта у локалном војном одсеку који је опет имао сина резервног поручника, привремено („док не прође лудило“) евакуисаног у Београд. О коме је сад требало под хитно направити легенду (зашто је био у Србији док су његови вршњаци гинули у Крајини) и пронаћи му место у ‘ладовини где ће утуцавати време, а нико му ништа неће набијати на нос јер човек има униформу. Нови командант ме послао на једну од караула на место заменика командира (десетарско место), да се „упознам са реоном и људством, док не буде написана наредба о постављењу…“. Да не дужим, након три месеца „упознавања са реоном…“ преко једног од командантових чауша обавештен сам да је промењена формација, и да по новом командир карауле мора да има официрски чин. Као када би министар просвете потписао акт кога му је неко подметнуо у којем стоји да професор физичког у Вашој школи у будуће мора да има диплому ДИФ, црни појас у аикидоу и најмање бронзу са Олимпијаде. Мени је друг чауш понудио да са карауле пређем на „боље постављење“ у Команду дивизије, или да останем где сам, на дужности коју обављам (као када Вама од следећег месеца више не би важила диплома, већ би сте иако радите све што сте радили до тада – убудуће примали трећину плате. Наравно, новопеченом војсковођи треба решити и стамбено питање, али то „није битно јер има напуштених хрватских кућа, могу да изаберем сваку која ми се свиди…“; што те куће имају своје привремено одсутне власнике такође „није битно, све су то усташе које се никад неће вратити…“. Коначно, прихватио сам прекоманду на боље место али за слабију плату, у војсци остао до Дејтонског споразума, затражио раскид уговора и решио се беде. Цвеће (поред осталог) гајим јер нисам довољно тешко рањаван да бих био РВИ, а било ме блам да себи пуцам у длан или у стопало… За пензију сам још млад и зелен, а и када је добијем – са примањима на 15-так година стажа има да се намлатим пара, биће за пиво/дан пред задружном продавницом… Свеједно сам сигуран да овде може боље, али за сада нема ко. Већини није никакав проблем да се гребе од пензионера (ја сирак тужни немам никог у пеМзији 😦 ), да носи транспарент за сендвич и „црвену“, да гласа за две црвене, да девојчице од 10 година приводи којекаквим модним и естрадним гуруима „да их пробију“, да од десетогодишњака праве јаничаре који већ и из нижих разreda основне школе изостају „због одласка на припреме са ФК „Победа“ из Прчиловаца“… Е кад је већ тако, ако Вама лично и Вама сличнима није догорело до ноката – жао ми је, али није ни мени. Ако ове зиме не будем могао да дељем шуњку и кулен, ја ћу у рерни пећи „полице“ кромпира и Матијевићеву сланину од цркотина, а Ви видите шта ћете. Па кад нешто стварно организујете – ево мене, ево вас – рат лоповима! До тада…

        ПС: Гледе друштвеног активизма; покушао сам да оснујем синдикат незапослених (има овде текст Савез пролетера на ту тему), a запело је код чланарине од претпостављених 100рсд месечно. Речено ми је да „паре не расту на дрвећу“. Дакле, прави Србин очекује да се неко због њега бесплатно, чисто мазохистички качи са мафијом, политичком и пословном, да кисне и пржи се на протестима, а он да седи уз комп и закера? Ман’те ме Надо, нису братја Срби гладни 😦

        Sviđa mi se

      • „Bismo mi, no ne možemo da se dogovorimo dal dudarimo na Vučića ili jedni na druge “

        Imam li dozvolu da ovo citiram 🙂
        Kratko ali jebitačno!

        Sviđa mi se

  3. Проблем је у томе што, када треба радити – и Ви лелечете уместо да узмете ствар (и) у своје руке. Конкретно – из овог нашег кратког познанства, јасно је да сте незадовољни квалитетом живота, али ипак не толико да бисте јуришали на кордоне. Ја сам незадовољан од кад сам се родио, али моје незадовољство не занима баш никога. Урадио сам све што је требало (што је било прописано), али некако се увек десило да га издувам – Uh, ovo jbt k’o da sam ja izgovorila! Gde mi se baš vi nađoste prozvani, ali naravno, ko će drugi, nego savesni, . . . Ovaj moj revolt se više odnosio na naše beogradske prijatelje, a vaše cveće i maline onog gospodina mi se nekako složile, mada, nikako ne zameram, naprotiv!
    Već sam vam pominjala da sam seljačko dete, naviknuto od malena da radi i to savesno, bez fušeraja. Apsolutno cenim kada neko radi nešto konkretno, rukama, snagom i pameću naravno!
    Ali Dragoslave, složićete se, živimo svi u takvom smradu, da ako ne krenemo da čistimo, uskoro ćemo se ugušiti. O sebi više ne mogu, nemam živaca, nisam se šalila kad sam spomenula ono samospaljivanje.
    Rešila sam čvrsto da, da bih se koliko toliko mentalno sačuvala prestanem da dnevno pratim sva ova monstruozna spinovanja, obavljam savesno dnevne poslove, a u dokolici se vratim kvalitetnoj proverenoj literaturi, jer ću kroz tu formulu najbolje pomoći bližnjima. Samo – pazite sad!
    Moj muž spada u vrstu sličnu nama – savesnu do bola. Imao je teško detinjstvo, razvedeni roditelji još potkraj 60-tih ( majka poreklom iz nekada jako bogate novobečejske porodice, koju su crveni raasturili, otac iz seljačke, a socijalizam mu dao sve i fakultet i status, naravno da se nisu mogli uskladiti), a moj nesrećni muž izuzetno inteligentan, sjajan đak, odličan student građevine, pa magistratura, pa doktorat. Pravi doktorat sa sve istraživanjima i merenjima odbranjen 2007 godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Tema u mojoj slobodnoj interpretaciji – kako rešiti problem štete od vibracija izazvanih masom vode na ustavama sa segmentnim zatvaračima, karakterističnim za ravničarske reke – Posle odbrane se posvađao sa mentorom, jer je ovaj hteo da koristi njegovo znanje, a da sam ubira slavu i pare, time mu je mogućnost za univerzitetsku karijeru u NS stopirana. Početkom 2016 godine dobija poziv od čoveka, koji mu je bio neka vrsta uzgrednog konsultanta, a uspeo je da ode u London i tamo gradi univerzitetsku karijeru, dakle dobija poziv da prisustvuje svetskom kongresu inženjera i informatičara ( skraćenica SEMC) u Kejptaunu, Južna Afrika. On se služi engleskim solidno, ali sam ja bila ta koja je udarila glanc na prevod( hajde malo da se pohvalim) sve je primljeno, bez primedbe! Ne pitajte kakve su vratolomije morale biti izvedene u JP Vode Vojvodine, gde moj suprug radi, da bi mu taj put, u iznosu od oko 2000 evra, bio plaćen! Umesto da bude firmi na čast da je njegov rad primljen i prihvaćen, da bude zvanično svetski prezentovan, možete samo zamisliti, koju zavist i surevnjivost je to kod kolega izazvalo! Nije bilo ni čestitanja pri povratku! Nećiu ni da pominjem da moj muž radi kao šef radne jedinice u NOvom Bečeju, posao, koji bi uspešno mogao da radi malo vredniji tehničar – te da nema šanse da priđe tzv beloj zgradi u NS, jer principijelno neće da se bavi politikom.
    Epilog puta u Capetown je sledeći: pre jedno mesec dana se mome mužu mejlom javio izvesni Alfons Zingoni, organizator konferencije ( ja mislila da je italijan, a ono crnac da crnji ne može biti, vrlo prijatan, profesor na tamošnjem fakultetu) i obavestio ga da je i njegov rad, uz izvestan broj ostalih, ušao u SCOPUS ( nađite šta znači skraćenica da sad ne objašnjavam), a kriterijumi su VRLO strogi!
    Epilog kod kuće – čujemo ovih dana da će draga nam vladajuća stranka posmenjivati SVE rukovodioce u JP Vode Vojvodine, naravno, ako joj ne iskažu lojalnost! Pitanje je šta će biti i sa mojim mužem, bez obzira na sve reference, jer pre bi se ubio nego da pristupi. Već neko vreme, ovako matori, tragamo za nekim poslom za njega napolju, on je malo mlađi (1964, znači ima 53 godine), ali sve to ide teško! Btw sada ima za 15% manju platu, nominalno, nego pre 6 godina kad sam ga upoznala..
    Pomenula sam vam već da ima 79 godina staru, dve godine nepokretnu majku, koju ja negujem, jer mi ne možemo da odvojimo da nekog plaćamo, a kamoli da je negde smestimo. Moju bednu invalidsku penziju dajem sinu studentu. Dragoslave, mi smo kvalitetni obrazovani ljudi, koji skoro da ničemu ne služe i nikome ne trebaju! Naravno da smo IZBEZUMLJENI. Ja, ono, svaki dan hodam po kući i ponavljam ‚‚ ZEN mudrost‚‚ ‚‚prihvati i ne opiri se‚‚ – ali osećam da gubim razum!
    Znam da su oni gornji komentari bili preoštri – ali samo slušam logoreju naših raznih manje ili više ‚‚pametnih‚‚ ljudi i postalo mi je bljutavo, odvratno, . . . Ova deca su se bar pobunila, Milan Milenković opali takav pljuv po njima da ne mogu više da ga slušam, mada mi je drag! Kakvi bre hipsteri, pa ja znam jedno desetoro dece sa straaašnim životnim pričama, koja se bore hrabro da postanu obrazovani ljudi, svi su bili tamo, umirala sam od straha da se ne krene na njih, evo suze mi kreću dok ovo pišem, a zaista niišta ne patetišem, dovoljno ih je život šamarao, ne moraju još i da ih pendreče! Nadam se da će ipak to sve stati, jer naravno da nema svrhe! Ali, šta li nas tek čeka! Da, u pravu ste, dok ne krene PRAVA glad, ništa se ovde neće pomeriti sa mrtve tačke!
    Izvinite za ovoliko pisanije, ali nemam para da plaćam psihijatra. Uh, moj muž bi se jako ljutio da zna da sam sve ovo napisala, ali moram malo olakšati duši. On je pametniji, ništa ne prati, čita knjige iz istorije i umetnosti i evo ozbiljno usavršava znanje engleskog, jer ako se ukaže prilika, pakovaćemo kofere, kako stvari stoje.
    Izvinite još jednom, najmanje sam imala nameru da VAS isprovociram, ali je tako ispalo! Sve najbolje, i ne brinem ja da vi nećete nekako odgajiti svinjče-dva, te da će uz police iz rerne biti i šunke i slanine! i luka!

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s