Мр. Бранимир: УЛОГА СТУДЕНТСКИХ ПРОТЕСТА У НОВИЈОЈ срБској ИСТОРИЈИ – објашњено деци на улицама Београда

Појавио се покрет и личности које су направиле озбиљан земљотрес и показале да је пут којим су ишли учинковит.

Разводњавање и обесмишљавање треба под хитно организовати, јер је сасвим извесно њихово тотално пуцање на изборима за Београд – НАЈВАЖНИЈИМ У ЗЕМЉИ,

ако млади крену путем којим се Бело иде. 

Горан Давидовић‏ firer @GoranDvd  24h

24 hours ago

More

Мислим да ће Вучић ако ово потраје рећи да су „студенти“ у праву. Могао би и испунити скоро све захтеве и готова прича…

„Imao je đavolast smešak na licu 

kada su „šezdesetosmaši“ razapeli platno preko zgrade rektorata

 sa napisom „Crveni univerzitet – Karl Marks“. 

Rekao nam je: „Proći će vas“.

Nataša Kandić  о Срђи Поповићу

Kada su scenaristi brodvejske „Kose” Džejms Rado i Džerom Ragni 20. juna 1969. odgledali jugoslovensko izvođenje ovog mjuzikla u Ateljeu 212, Ragni je novinaru „Borbe” izjavio:
„Svi su ovde tako veseli, ljubazni, lepi. Čini mi se kao da se samo jede, pije i peva. Ja ovde ne vidim one probleme o kojima ‘Kosa’ govori. Nema bespuća i ne vidim potrebu da mladi Jugosloveni traže pribežište u drogama.”
Ocena autora „Kose” da omladina u Jugoslaviji živi u blagostanju i da nema protiv čega da se buni 

27.marta- šetali.

06.aprila- Švaba bombardov’o

04.aprila 2017.- šetali

Kad ono reče da stižu ovi migovi?

Dejan Petrovic
 

Док промичу још једни улични протести које воде млади и студенти, чисто да се присетим(о) …

(требо би да се осећам ко у завршној сцени филма Вељка Булајића о Сарајевском атентату, кад остарели учесник змајеубиства Фердинанда поносно и узбуђено  гледа кроз прозор како се нови млади – партизани –  опет буне јер не трпе окове … али има једна суштинска разлика. Змајеубице и партизане је „васпитао краљ“, а  учесници „побуна“ о којима је у овом тексту реч најбоља су парадигма оног на шта је мислио чича кад је партизану 1945. реко – лако ће вама бити док још буду активни ови које је васпито краљ, ал шта ће бити кад стасају они које  ћете ви васпитати“. Знам да вам је ово апстракција,  јер је мало ко имао среће да одраста уз живог деду ко ја. Мој деда је био професор историје и директор гимназије у краљевини, па знам о чему причам, тј. колико је  тај етос, пре свега фанатичног просветитељства,  вама непојмљиво „сасвим супротан“ од оног на шта сте навикли. „Краљ“ васпитач  је, наиме, био загрижени либерал)

Елем, у први основне сам кренуо након варљивог лета 1968. Био сам једини у школи коме је мама дозовљавала „битлес“ фризуру. Сви остали су били ошишани на нокшир (у центру центра Српске Атине, не у Пржогрњцима). 

Те године су били чувени студентски протести, једна од најчешћих тема култизације и идеализације, не случајно. Идеализоване верзије изгуглајте, јер  других углавном ни нема. Ја ћу само укратко:

– Студенти су се бунили против започетих тржишних реформи, увођења тржишта и слободе предузетништва – због наводног социјалног раслојавања. ТАЧКА (феудално социјално раслојавање које стоји од 45. кад су се партизани уселили у туђе куће на Дедињу није им сметало, само што се неки приватник „богати“ на радницима и што неки техноменаџерски директор има згодну секретарицу и шофера.)

– Београдски универзитет су назвали „Црвени универзитет Карл Маркс“, такви су им били и ултраегалистички  захтеви – штребера режимских уџбеника марксизма ТАЧКА

– у партиократско и УДБОкратско устројство државе нису пуно задирали (сем особе из наредне реченице)

Студенте је на крају подржао сам Тито. Од револуционара НИКО није најебо сем Владе Револуције (Мијановића) ЗНАК УЗВИКА

Што је парадигматичан  крај свих протеста у Србији одтада па надаЉе и убудуће: 

Студенти су брзо схватили да ипак неће све остати како је било и да је ово максимум који је могао да се добије. Демонстрације су се претвориле у манифестације са песмом и клицањем Титу.

Нормална настава тј. испитни рок је успостављен после недељу дана да би се студентима дало времена да се припреме за испите.Последице[уреди]

Шеф београдске полиције Никола Бугарчић није смењен. Уведена је категорија „минимални лични доходак“. Оштре економске реформе су изгубиле дах. Коловође револуције Владимир Мијановић „Влада Револуција“, Соња ЛихтЂорђије Вуковић и други су избачени са факултета, одузети су им пасоши.
– Ко што (не) каже Википедија, студентски протест је био геополитичка разделница Титине Југославије. 

Дотада, Југославија је имала, уз Јапан (Јужну Кореју)  и Немачку, највећи економски  раст у свету, стандард је растао готово рапидно. Мала тајна коју вам шездесетосмаши и Википедија никад неће рећи била је – огромна количина (иста мање више)  америчких долара уложена у ове три државе, као стожерне савезнике САД против совјетске пошасти. Осим у војном блоку придруженом НАТО пакту – бедему који је спречавао прилазак Русије  „топлим морима“, који су чинили Иран, Египат, Турска, Грчка и Југославија, потоња је била и генијални предводник покрета несврставања, који није био ништа друго него брана европском колонијализму (отуда константна мржња Британаца и Француза) с једне стране и лудачким екстремним револуцијама совјетског типа, попут „поља смрти“ у Камбоџи или Вијетнаму, диљем Азије, Африке и Латинске Америке.

Цена овог савезништва коју Тито није хтео да плати била је уподобљавање политичког и економског система. Наиме, све државе бедема према морима свакако нису биле демократске, али су биле либерално економски устројене. И то стварно – дисперзија власништва и либерализовано унутрашње тржиште, уместо концентрације капитала карактеристичне за фашистичке и совјетске моделе, били су темељи за дугорочан и стабилан економски раст тих земаља, који је у некима (Иран, гле чуда дошли из емиграције у колонијалном Паризу) настављен и након политичког преврата. Ајатоласи, наиме, нису дирали у унутрашње либерално тржиште, јер уопште није у супротности са исламом, дапаче.

Тито је жртвовао економску и геополитичку стабилност државе ради очувања своје партиократске „јапајаније“, а студенстки протест са својим маоистичким будалаштинама му је сео ко кец на једанаест. 
Епилог – САД су престале да упумпавају доларе у СФРЈ, ЈНА је изненада почела да увози совјестко оружје, што је коштало итекако, па је Тита кренуо у задуживање, САД је узвратила са условима ММФ-ом као осветом и почели су са плановима за распад Југославије. Почеле су сталне економске кризе и инфлације – до сталних рестрикција струје. Познато?

А оно што вам Википедија и шездесетосмаши неће рећи је – од та доба Грчка, Турска, Египат,  па и Иран, су дебело економски прешишали Југославију својом дисперзивном либералном економијом заснованом на ситном поседу и домаћем власништву над капиталом. Управо наши суседи и балкански лењивци, Грчка и Турска, А НЕ КИНА како нас уче, су 90.тих имали највећи економски раст икад на свету  забележен у мирнодопско време(нормално је да  после ратних разарања раст буде велик, кад је полазна тачка скоро па нула). Што је трајало до трагичноог уласка Грчке у ЕУ.

Протести 68. наравно нису се десили само у Београду – него широм Европе.

И такође су били геополитичка разделница.

Осим либералне економије, САД, западно Европске државе и државе обала Медитерана и Тихог океана карактерисало је и либерално државно устројство – све су биле националне државе, а и сам светски поредак се звао Уједињене нације, као одјек идеје братства слободних нација из Француске буржоаске револуције.

Нација значи СВИ грађани без обзира на етничка, верска и културолошка обележја. Разнолике језичке, верске и етничке групе држао је на окупу арапски, ирански или турски национализам. СВИ су Турци, чак и Курди и ТАЧКА. СВИ су Сиријци – и шие и суни и православни хришћани и несторијанци и католици.

Овај концепт подразумевао је склоност и усмереност ка компромисима, расправама  и договорима врло различитих људи и група.

Баш тих година убијена је политичка личност која је најбоље оличавала тај дух – италијански премијер Алдо Моро, који је постигао дотада немогуће – „историјски компромис“ да заједно у влади буду комунисти и демохришћани. На веома сличан начин, као и гледе убиства Зорана Ђинђића много касније, инспиратори и организатори нису ни назначени, а камоли откривени.

На исти начин ликвидиран је и Олаф Палме, шведски премијер, парадигма успешности социјалдемократског модела.

Од тог доба историја је кренула на другу страну.

Да појава добије готово окултне размере, Зоран Ђинђић, иначе баш личност која је ЈЕДИНА указивала на погубност екстремних идеологија које су уништиле национални консенсус Илира у 20. веку,  убијен је након што се састао са шведском премијеркм Аном Лунд …  коју је касније на исти начин ко некада такође незаштићеног Олафа Пламеа убио – луди Србин.

Треба уочити да  најучинковитији метод идеолошке борбе против либерализма нису расправе, утуци, докази – него просто убиства највиђенијих.  Од министра Драшковића и краља Александра до наших, Ђинђићевих, дана.

Идеје 68. су биле комунитаристичке и протокултуралистичке. Уместо субјективитета уједињених појединаца све више се форсира колективизам. Нужно одумирање (читај НАЦИОНАЛНИХ) држава је био аксиом.

За СВЕ протесте 68. је заједничко да су били расадник будућих владара и владајућих структура тих држава.Листа је заиста повелика.

Што екстремнија идеологија 68. то виши положај у власти.

Рецимо,  Daniel Cohn-Bendit, један од вођа француског протеста данас „.. podržava ideju jedne federalne europske države..„, за шта се доследно бори па  тако – “  1994. postaje njemački predstavnik u Europskom parlamentu, kao zastupnik ekologista, 1999. izabran je kao francuski predstavnik, 2004. kao njemački i ponovno 2009. kao francuski zastupnik ...“, оличивши сопственом каријером спрдњу са националним суверенитетима за коју су се изборили.

И овде је Србин, ко у вицевима, све зајебо. Особа хапшена у кружоку са најекстремнијим шездесетосмашем, јединим који је најебо – Владом Револуцијом, постао је председник Србије. Борис Тадић. Ако мислите да је то случајно и да је он идеолошки „мутав“,  варате се.  „Бићемо посвећени осмишљавању механизама подршке културној разноликости, чиме ћемо афирмисати мултикултурализам, као темељ друштава која данас представљамо“, нису празне флоскуле него конкретан план. Ако то још нисте укапирали – идите на чување оваца.

Готово да не  постоји ниједан високи дужносник „дубоке државе“ из формативног периода постјугословенске Србије, било у институцијама било у параинстиуцијам (НВО сектору), који није са Београдског Црвеног универзитета Карл Маркс.

Од лидера највећих/најутицајнијих  странака Драгољуба Мићуновића, Љубише Ристића или Вука Драшковића, преко идеолога од Михаила Марковића („учесник и стратег демонстрација 1968. на Београдском универзитету“), Светозара Стојановића („био је специјални саветник Добрице Ћосића, тадашњег председника СР Југославије. Водио је његов саветнички тим.“), Срђе Поповића  до Милана Николића са супругом Лихт, Наташе Кандић и Соње Бисерко … А већина је и дан данас на врху.

Следећи истовар каријерних студентских јуноша у дубину државе био је дан после 9. марта 1991.
Намерно кажем дан после 9. а не 10., јер исто важи и за оба 5. октобра.  Дан после деси се  обесмишљавање и темељно суштинско преобртање историјског догађаја, мање више истом методом. Зато нам још није свануо ни 10. март ни 6. октобар.

Елем, после 9. марта, жестоких и насилних демонтсрација пајЗ сад – ЗА НАЦИОНАЛНУ ДРЖАВУ, либерални економски и демократски политички поредак, А ПРОТИВ НАСТУПАЈУЋЕГ ГРАЂАНСКОГ РАТА(„мултикултурализам, као темељ друштава која данас представљамо“), после којих је режим први пут извео тенкове на улице неког југословенског града, „догодила“ се „Плишана еволуција“. Студентски протест.

Свим демонстрантма 9. марта било је јасно да се боре за РУШЕЊЕ ПОРЕДКА, који смо звали „комунофашистички„,  несвесни дословне прецизности тог имена, као што нисмо били свесни тада да наши омиљени Секс Пистолс ДОСЛОВНО певају против наступајућег „фашистичког режима“ Меги Тачер о ком нисмо знали ништа. И били смо спремни на све.

Бели  против црвено-црних !

А онда су „спонтано“ дошли плишани студенти.

Парада тирада паланачких амбициозних мудросера који су сатима и данима паламудили са бине сасвим је разводнила 9. мартовску револуцију. Епилог беше исти ко 68. „Демонстрације су се претвориле у манифестације са песмом и клицањем Титу.“, пардон помирењу са Слобом и СПС ом, доведеним 9. марта пред потпуни колапс,  и морбидним повратком опозиције у скупштину, само је козарачко ХВалило, али не и лудачки еготрипни говор Мићуновића у ком је испричи све „и што зна и што не зна“ из историје филозофије – једно сат.

Млади и наивни, да не кажем глупави, какви смо били, поново нисмо обратили пажњу на дословност (ко у фашист режим гад сејв д квин). Плишана Еволуција је то заиста била. Узор за кога смо сви знали и на који су алудирали,  требала је да буде Плишана Револуција у Чешкој, заиста преврат -револуција, из совјестког у либерални поредак. Наши комунофашисти су поштено рекли- еволуција ПОСТОЈЕЋЕГ ПОРЕТКА. Коју деценију касније на једној обљетници студентског протеста  скупила се сва елита одатле произашла – угледни академици, политичари, председници и сл. Један од њих је реко „АЛ смо еволуирали“. Ништа тачније и искреније! Никад црвени универзитет нису ни напустили.

Плишана еволуција истоварила је низ кадрова будућих власти – будућег министра културе нпр.

Следећи истовар каријерних студентских јуноша у дубину државе био је тијеком уличних протеста 1996.

Свашта се ту догађало, најважнији модус ублажавања протеста била је естрадизација, еготрипизација (Београд је свет, ал смо паметни и лепи боГТе)  и карневализација. 

На крају се све претворило у паланачки уметнички перформанс у ком су учесници давно заборавили за што су уопште на улици. И Слоба је спокојно наставио да влада.

У позадини  уличних дешавања измилели су неколико студентских вођа – Драган Ђилас, Чеда Јовановић  и Чедомир др Антић   нпр. који ће обележити, свако на свој начин, ал никако „на ползу народа“,  наредну декаду.

5, октобра свесни студенти нису стигли да се консолидују па да угуше и ту револуцију. 

То се десило касније из дубине државе у коју су већ уронили студенти са прошлих, поменутих протеста. Што се није десио 6. октобар, пресудно су утицали 68маши – Драгољуб Мићуновић као идеолог стожерне странке, са учеником  и колегом са  истог Инситута Војиславом Коштуницом, који је замену плишане револуције  еволуцијом унапредио  легализмом – признавањем закона претходног поретка – ког дакле последично НИСМО СРУШИЛИ.

И тако.

Гледам ових дана пети пут у животу исти развој догађаја и једини гунђам.

Појавио се покрет и личности које су направиле озбиљан земљотрес и показале да је пут којим су ишли учинковит.

Партиократија (први сталеж), НВОкратија (други сталеж) и стране амбасаде (империје) су у озбиљној паници. Трећи сталеж побеђује боГТе ( а онда зна се шта следи – гиљотина)!

Разводњавање и обесмишљавае треба под хитно организовати, јер је сасвим извесно њихово тотално пуцање на изборима за Београд – НАЈВАЖНИЈИМ У ЗЕМЉИ, ако млади крену путем којим се Бело иде. 

Чак су и боје исте – Бели против црвено црних. Нису црвени него нанЏарасти ја раЗЛке.

Ми ни 88. ни 91. ни 96. ни 2000. нисмо имали бистрог „вођу“  који би нас тако јасно упутио, мање више смо бауљали ко магарци у магли, сами.

(А ништа нисмо знали о закулисној дубокој држави. Данас се сами јављају и отворено хвале својим манипулацијама и преварама  – види – условно речено мој –  претходни пост) 

Ljubiša Preletačević Beli:
·
„Не могу никоме да забраним да иде на протест, свако треба своје мишљење да искаже али се плашим да неко оће ту омладину да искористи зарад личних интереса и интереса своје странке. Зато, само паметно и лагано молим вас. Пс. да додам, немојте ми наметати да ја треба испред те омладине да стојим. Ја сам своју мисију одрадио, показао сам да може, а сад лепо спремајте локалне покрете и мењајте ствари из корена, не са врха. До сад смо мењали ствари са врха и многооо нам је лоше.Настављамо да ширимо љубав. Аве“ 

Може ли се јасније и паметније НАЦРТАТИ?

Џабе – „млади“ ће поново да начине исте, наше грешке.  

Пријатељи ми кажу пусти младе дивни су, оматорио си,

млади кажу – ђубре маторо,

Јулци и Јулке, данас  предводници и гласноговорнице нанЏарасте демократске опозиције ми кажу –  ђубре Вучићево.

– Паметан се учи на туђим грешкама, а будала на својим … (а кретени не уче)

– урадити све исто у истим околностима а очекивати друкчије резултате – дефиниција је лудила

https://branali.blogspot.rs

Advertisements

7 mišljenja na „Мр. Бранимир: УЛОГА СТУДЕНТСКИХ ПРОТЕСТА У НОВИЈОЈ срБској ИСТОРИЈИ – објашњено деци на улицама Београда

  1. Ето. Да крава триест литара млека, па се ритне ногом и све проспе.
    Да не идемо у детаље – Управо је Зоран Ђинђић упропастио последњу српску револуцију. Управо је он оно ВРХУНСКО ПОДЛАШТВО о коме у осталом делу написа тачно пише БРМ.

    Sviđa mi se

  2. Dragomir Milenković

    2 ч. ·
    Beli je lakmus papir koji je pokazao svu trulost pozicije i opozicije, koji su dva lica istog Demijurga. Ta dva lica istog Demijurga se smenjuju već 30 godina, i služe da se svako od njih periodično kači na grbaču naroda. U našem narodu su ta dva lica Demijurga poznata kao kurta i murta. Ko se ne bavi psihologijom bogumilstva, nikada neće socijalno progledati. Trula, parazitska, i naopaka vlast, koristi proveren način vladanja pomoću pozicije i opozicije, pomoću kurte i murte , koji se dogovorno smenjuju i dele plen vlasti.
    To je jedno isto preduzeće. Stvar je u periodičnoj podeli plena, po sistemu, malo će te vi, pa ćemo malo mi. Pa onda sve iz početka. I tako iz decenije u deceniju.
    Pa šta onda učiniti?
    Ne igraj, i ne ulazi u igru koju određuju pravila Demijurga. Ne glasaj ni za jedno od njegovih dva lica. Obriši ga iz svog uma kao takvog. Kako god glasao za neko od njegovih lica, uvek hraniš upravo njega. Nateraj ga da on služi tebi, a ne ti njemu.

    Sviđa mi se

    • Обрнуто је. Бели је доказ да је народ пропао, будући да нико нормалан, или, хајде, одговоран, не би дао глас да аветан буде Председник државе.

      Титоисти су темељно извршили радне задатке.

      Sviđa mi se

  3. Корисна анализа историјских дешавања на тему „студентских“ протеста и резултата истих. Могло би се направити листа „корисника“, како би се видели бројни „корисници“, којих је и данас онолико на све стране.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s