Evolucija junaštva, o čojstvu drugi put

Predstavljajući pljačku kao oružanu borbu protiv spoljnjeg neprijatelja, vrednosni sistem ovog pastirskog društva ne samo da je tolerisao razbojništvo, već ga je i slavio.

Građevinarstvo, stolarstvo, kovanje, krojenje, pa čak i držanje prodavnica bila su niska statusna zanimanja, „odurna nacionalnom poimanju časti i slobode“ i njima su se najviše bavili imigranti koji su zarađivali visoke nadnice zbog odsustva konkurencije.

Do 1855. godine, pravo na pljačku na otomanskoj teritoriji regulisalo se crnogorskim zakonom i tek ju je zabranio knjaz koji je nestrpljivo želeo da dobije međunarodno priznanje državnosti Crne Gore.

 

myt

„Tada, kao i danas, Crnogorci su isticani po svojoj dobroj muskulaturi i visokom stasu, tvrdeći 1902. godine da je prosek za muškarce 1,80 metara. Čak i za pleme Mirkovića, bez obzira na njihovu ekstremnu štedljivost, tvrdilo se da su zdravi i snažni i da ih retko muče bolesti. Smatralo se da je smrtnost dece visoka, a pripisivala se najviše roditeljskom nemaru. Potrošnja odeće, „jedini luksuz Crnogoraca“ odnosila je veliki deo novca. Kao i drugde na Balkanu, kućama je možda nedostajao komfor, ali „prekomerna taština u izgledu“ dovodila je do toga da ljudi „osiromaše zarad divne odeće“… Čak i u relativno obilnim osamdesetim godinama 19. veka nije prošla nijedna godina bez izveštaja o gladovanju i umiranju od gladi, koji su došli do vlade u Cetinju. …

Patrijarhalna kultura i razbojništvo

Poljoprivreda, posebno u planinskoj katunskoj nahiji i Brdima, nije zahtevala intenzivnije korišćenje radne snage jer je obradivog zemljišta bilo malo i bilo je neproduktivno, a i zbog toga što je stočarstvo zavisilo od ispaše na neobrađivanom zemljištu. Obrada useva mogla bi se stoga u najvećoj meri pripisati ženama. Kako su oružani sukobi ili pretnje silom bili stalna odlika društva, crnogorska kultura priznavala je muškarcima isključivo ulogu ratnika i pastira, opterećujući žene napornim poslovima. Intenzitet polne podređenosti bio je ekstreman, čak i po balkanskim standardima. Manuelni rad smatrao se „uvredljivim“ za muškarca, pa je bilo smisla u stereotipu koji se pojavio o Crnogorcima kao o lenjoj, arogantnoj i ratobornoj naciji. Naravno, stereotip je odražavao stavove i ponašanje muškaraca, ali, s druge strane, iskorišćavanje žena kao tovarnih životinja odmah se komentarisalo. Čak i uvozna trgovina soli, alkoholnih pića i industrijskih proizvoda, uglavnom je stizala na leđima žena koje su nosile tovare od 45 funti (1 funta = 0,45 kilograma, prim, prev.). …

U takvom društvu, gde je poljoprivredni rad prepušten ženama, odbojnost muškaraca prema ikakvom radu osim onoga pastirske ili vojne prirode, pravdala se tome što je smatran „uvredljivim“. Trgovina, kao i poljoprivreda, smatrali su se ponižavajućim. Prema rečima Ami Bue: „U Crnoj Gori su tako zaluđeni posedovanjem oružja da su na sve ostale zanate gledali s prezrenjem; tako je sav tamošnji krojački zanat žensko zanimanje [i] kovači se nazivaju Ciganima“.

Građevinarstvo, stolarstvo, kovanje, krojenje, pa čak i držanje prodavnica bila su niska statusna zanimanja, „odurna nacionalnom poimanju časti i slobode“ i njima su se najviše bavili imigranti koji su od toga zarađivali visoke nadnice zbog odsustva konkurencije na tržištu rada. Čak je 1910. godine trgovina najvećim delom bila pod monopolom muslimana i Albanaca katolika. Ono malo seljaka, uglavnom iz Riječke nahije, koji su radili kao zidari ili stolari, zahtevali su razumne nadnice i retko su oskudevali u poslu, ali drugde, „samo slabija plemena su ulazila u zanate“. … U dinarskim provincijama stav muškaraca prema poljoprivrednim poslovima doveo je do toga da samo žene bave poljoprivredom.

Među Crnogorcima parazitizam je obično bio u formi krađe stoke i oružanih napada na glavnim putevima. Pošto su žene obavljale poljoprivredne poslove, muškarci su imali dovoljno vremena, a nisu imali ni prilike ni sklonosti da ga produktivno upotrebe. Oni su takođe otkrili da je teško pretvoriti proizvode u gotovinu, pa se interesovanje za razbojništvo povećalo. To su, manje ili više, bile osnove na kojima je knjaz Nikola branio sistem pred Vikontesom Stranfor, koja je 1863. godine posetila Crnu Goru. Ona je smatrala da je problem „prouzrokovan siromaštvom i čisto ukorenjenim divljaštvom, pre nego duboko ukorenjenom zlom voljom“. Predstavljajući te aktivnosti kao oružanu borbu protiv spoljnjeg neprijatelja, vrednosni sistem ovog pastirskog društva ne samo da je tolerisao razbojništvo, već ga je i slavio. Prioritetna meta bila je stoka zbog lake prodaje. Stoga bi se moglo tvrditi, s punom ozbiljnošću, da je, barem u godinama kada je cena žita bila visoka, razbojništvo bilo najznačajnija grana privrednog života.

Čini se da je razbojništvo doseglo vrhunac posle bitke na Grahovu (1858) kada je otomanska civilna moć van crnogorskih granica privremeno oslabila. Na obali je usledila ogromna prodaja plena, „poboljšavajući materijalno stanje porodica koje su ga prodavale. Potreba da prodaju plen i kupuju žito osnažila je crnogorske aspiracije ka boljem pristupu tržištima. Niko nije bio više slavljen od razbojnika iz plemena Kuči, koji su u teškim vremenima „živeli gotovo isključivo od pljačke i ratnog plena“. Kuči, međutim, nisu čekali glad. Za njih, razbojništvo je bilo dobro organizovan posao. Ono je čak obezbeđivalo primitivnu socijalnu zaštitu jer se deo plena namenski delio kao pomoć udovicama i siročadima. Ovo pleme nije imalo moDo 1855. godine, pravo na pljačku na otomanskoj teritoriji regulisalo se crnogorskim zakonom i tek ju je zabranio knjaz koji je nestrpljivo želeo da dobije međunarodno priznanje državnosti Crne Gore.nopol nad razbojništvom jer su Ceklinjani sa Skadarskog jezera slavljeni „kao prvorazredni junaci na vodi“, pošto su pljačkali trgovačku robu na jezeru „i na taj način se enormno obogatili“.

Do 1855. godine, pravo na pljačku na otomanskoj teritoriji regulisalo se crnogorskim zakonom i tek ju je zabranio knjaz koji je nestrpljivo želeo da dobije međunarodno priznanje državnosti Crne Gore. Njegovi odani podanici, pak, smatrali su da je taj zakon bio čista šminka i još više su ga zloupotrebljavali. Jedan Crnogorac se „bezazleno“ poverio posetiocu: „Kada ne bi bilo Turaka, ne znam kako bismo živjeli“. U svakom slučaju, nikada nisu bili posebno izbirljivi što se tiče meta. U 18. veku, Dubrovnik, a ne otomanske provincije, bio je glavna meta jer su njegovi stanovnici bili bogatiji, a potvrđeno je i da su Crnogorci otimali dubrovačke devojke da bi ih prodavali Turcima. U 19. veku bande Kuča kao plen su videli sve i svakoga, uključujući i svoje sunarodnike Crnogorce.

Aktivno ratno stanje protiv Otomana nudilo je izuzetne prilike za pljačkanje i davalo snažan podsticaj plemenima da u tome učestvuju. Nakon 1878. godine proredile su se prilike za organizovano razbojništvo, ali stare navike su teško umirale. Iza vojnika u balkanskim ratovima išle su žene da bi se s fronta vratile povijene do zemlje pod teretom opljačkane robe za domaćinstvo. Osvajanje teritorije (sve do 1918. godine) bilo je praćeno mahnitom pljačkom u koju su bili uvučeni čak i oni koji su joj se opirali iz straha da će biti ostavljeni. Godine 1991. kada su procurele prve vesti da crnogorske trupe granatiraju Dubrovnik, pisao sam novinama spekulišući da taj napad nagoveštava novi talas organizovane pljačke. Jedva da sam i verovao svom ličnom argumentu, ali njega je, nažalost, potvrdio opis pohoda koji je dao Miša Gleni. Srbija je bila „dala“ Crnogorcima Dalmaciju kao laku i rentabilnu metu. Vrhunac invazije bila je pljačka carinske prodavnice na dubrovačkom aerodromu, a u pozadini vojne kolone po sprženoj zemlji južne Dalmacije kamioni natovareni plenom vraćali su se da bi ubrzo tom robom bilo preplavljeno crnogorsko tržište.“

(Majkl Palare, Balkanske privrede oko 1800–1914, 179-183)

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s