Мр. Бранимир: Преозбиљан ТЕКСТ О ЈЕДИНОМ неозбиљном КАНДИДАТУ

На овим изборима се, КАО НИКАД ДО САДА, заиста бира …

између низа професионалних и озбиљних кандидата, ОБЕ дозвољене ПОЛИТИЧКИ КОРЕКТНЕ ОПЦИЈЕ – за сваког према укусу

– neocons – то су они са плакатима у националним бојама на белој позадини (Вучић, Јанковић …) а има и мало латинице, или

– конзервативци разних нијанси – то су они са плакатима у националним бојама у којима доминирају плава и црвена, истог су ћириличног фонта, само је код једних болдовано име а слоган није, а код других обрнуто. (Јеремић, Поповић, Обрадовић, Шешељ).

А контра њих неозбиљни аматер готово без шанси.

Озбиљни професионалци се понашају савршено у складу са својом политичком идеологијом.

(Чије је исходиште Ватиканска социјална доктрина „припремана у католичкој идеологији све од завршетка револуције 1848 – 1849. године. Први документ у томе је папска посланица“ Аллоцутио „у време револуције, а последњи енциклика у облику научне и филозофске расправе“ Рерум новарум „, 1891. године. „- – http://standard.rs/vesti/36-politika/6348-milorad-ekmei-srbi-su-za-ameriku-narod-koji-u-sebi-nosi-opasan-virus-.html)
којом се помоћу ванинституционаних пучких покрета (охлократије) од националих држава преузима један по један елемент суверенитета и ингеренција. Ко што више пута указах –

хттп://бранали.блогспот.рс/2017/02/за-кога-гласате-објасњено-деци.хтмл?виев=тимеслиде)
Помињу људска права, патриотске сентименте, куну се у мултиетничност чак и паса и позитивне дискриминације, изјашњавају се само о оним небитним међународним интеграцијама које не стварају одијум у јавности (ЕУ која је већ пропала или голуб на грани Евроазије), а избегавају хуманистичком и патријотске демагогијом, ко ђаво крст, расправу о јединој суштинској која нам је давно у дворишту – НАТО. Декламују ПР урадком у којима су наглашени успеси, а неуспеси наравно прећутани.

Штавише расправа уопште нема, не само зато што их Вучић неће, него што би се показало да између озбиљних нема разлике ни у једном битном питању – попут става о националним рудним и водним ресурсима, концепту вечних приватизација које теку, монетарном не-суверенитету, светским трговинским споразумима и економским интеграцијама и протекционизма, контроли здравља и исхране становништва, социјалној политици, концепту образовања итд.

Укратко, само се надовезују на демагогију мантрања једног те истог „безалтернативног“ (приватизација, европских интеграција, „суочавања са реалношћу“, промене свести …), која траје већ четврт века непрекидно.

За разлику од њих неозбиљни аматер је сасвим супротних ставова, толико екстремно другачијих и толико револуционарних, опомињућих и непријатних људима, да је једини начин да се искажу, а да говорника не затворе у лудницу или у затвор због недвосмислено превратничког деловања – хумор.

Бели је то јасно објаснио – ово није зајебанција, није ни озбиљно – ово је озбиљна зајебанција.

Нација Бранислава Нушића је заборавила да хумор није неозбиљна појава, напротив. Да је баш оно што су „кроз зајебанцију“ изрекли Нушиић, Стерија, Домановић или Држић, јаако болна истина, на коју указивати је јаааако велика грађанска храброст.

Да поновим кључне речи ИСТИНА И ХРАБРОСТ.

Епски и лирски песници нису често најебали у срБској историји, али у затвору су били баш Нушић и Домановић, Држић је био протеран из Дубровника, што је тада грађанину била највећа казна, а Стерија због револуционарног става према контра-револуцији 1848. био проглашен за изданик. Наша истори – ОИКА и даље слави ликове које је он исмејао у Родољубцима, па исте грешке периодично понављамо са све траги-комицнија исходом.

(ЈЕДИНИ који се усудио да постави питање одговорности за исувише погинулих (рецимо 40 000 „тинејџера“, умрлих прелазећи Албанију, јер им је то директно наређено да их не би мобилисала противничка војска) и то одмах по самом завршетку Великог рата био је Нушић – у потресном сведочаснтву 1915.)

Нешто јако дубоко је почело да се буди са појавом овог белог аматера.

Да подсетим само на најаву две (или две у једној) темељне геополитичке „претумбације“, најављене у параболама о Русу као брату од тетке, с којим се волиш и посећујеш ту и тамо иу добрим си односима, ал ондаК свако у своју кућу .. .

и првом комшији коме се првом обратиш кад си у невољи. Наравно „кроз зајебанцију“ са југо – тито – носталгичном иконографијом Филмских новости. И „шеретску“ изјаву да не треба само са Југословенима, него и са Бугарима и са Румунима и са Албанијом и са Грцима … да се ујединимо и сложно сарађујемо.

Иронично је што је то једини реалан програм за излазак „региона“ из неоколонијалних канџи.

У овако шаљивом тону изгледа далеко мање лудачки него у озбиљном. Рецимо оном што је изречен две године пре најаве појаве Трампа: „Данас, 2015. године, након руске интевенције у Сирији, свакоме би требало бити јасно да је на површину испливала нова геополитичка реалност. Униполарни свет је готов, ас њиме и диктат сила Новог светског поретка. На терену сад поново постаје опасно: клатно за рушење се враћа назад и помест ће све што је у међувремену постављено.
Америка је до сад могла практички сама свакоме диктирати што хоће и радити свуда што хоће, али то више није могуће. У новој ситуацији Америци поново требају савезници да се успостави нови баланс сила. А где је најважније да се то направи? Па тамо где је прво нарушен, а то је ОВДЈЕ. Југославија је пала као прва жртва Новог светског претка и са њом је отишао стуб стабилности хладноратовског света. То је, на неки начин, и кармички дуг Америке, судбински одређен Зиммермановим тестаментом и без новог ступа управо на овом терену где највише недостаје, неће се постићи никаква стабилност .. „
(ПОЛОЖАЈ ИЛИРИКА У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ- објашњава Домагој Николић, да и малој деци буде јасно)

http://branali.blogspot.rs/2015/11/blog-post.html
А врхунац ироније је спот у ком „обећава очигледно немогуће“ (свемирски програм, море, тријумфалну државничку посету посету Африци, ИТ индустрију, замислите и метро линије …). „Обећава очигледно немогуће“ што је већ било! (Ето колико је немогуће). На шта подсећа музички лајт мотив.

Не мање битна је и најава унутрашње идеолошке претумбације, најава монетарног суверенитета, кроз параболу о Чики који држи паре и даје пољопривреднику да организује производњу.

Проблем свих проблема, јасно је сваком сем економистима, је акутни недостатак новца у оптицају, недостатак елементарног еквивалента, у толикој мери да више није пуки еквивалент ко што би требао да буде, него напумпана вредност по себи која обезвређује сву другу корисну робу.
Озбиљни професионални кандидати не обећавају ништа. Излажу себе, евентуално и своје лепе жене, (онај) ко има (лепу), као на избору за мис. И истовремено наглашавају да неозбиљни кандидат не зна шта је држава. Шта звучи веродостојно, јер су они бар деценију на државним јаслама.

С чим се слаже и неозбиљни каднидати: „Нажалост, нисам довољно компетентан да водим земљу, али око себе ћу имати 20 или 30 интелектуалаца и стручњака. Бели ће бити само фигура чистоће коју народ воли. Имаћемо грађанску управу на месту председника.“

хттп://ввв.курир.рс/вести/политика/први-велики-интервју-љубисе-прелетацевица-белог-пласе-ме-се-и-власт-и-опозиција-цланак-2731639

Заиста шта је демократска држава, да се укратко подсетимо лекције из основне школе.

Демо-кратија, владавина народа, је настала у античким грчким градовима – полисима.

Реч полис – град (град је оно где се гради и остаје, а насеље је оно где се привремено седне, па се сели даље) корен је две речи кључне за теорију државе – политика и политизмос.

Политика се на данашњи срБски преводи Хомоними – политика, који одавно у нашој свести нема оно значење које је имало изворно – урбанизам на латинском, пре свега брига о бедему, лимесу (безбедности) и о путевима и саобраћајницама. Управо о оном што деценијама нема ни помена у „политичким“ расправама у Србији.

Политка – урбанизам је „смарање“ баналним конкретним проблемима и њихово конктретно решавање. Политиком може и МОРА (што је данас заборављено) да се бави сваки слободан грађанин. Једна од најстаријих института политике је бирање жребом у градску већницу – неееш глуварити по крчмама Фиренце у слободном времену, има да се „смараш“ поправком водовода. Једини остатак овог института данас је обавезан излазак на изборе о понекој земљи, попут Грчке или Данске. Озбиљно треба размислити о повратку ових мера. Обе.

Политика је знатно мања и мање битна сфера управљања полисом – демократије.

Далеко већа је политизмос, која се обично преводи као уметност. Јер се тиме баве они што УМ – еју. Шта осмишљавају, планирају, конструишу, истражују … Пригодна латинска реч би била (по синониму за град – урбс) цивилизација – колоплет УСТАНОВА (оно што је установљено – трајно ..) којим се испољава умност државе (а држава је оно што је трајно, што се о-држава).

„Демократија“ сведена само на политику, без политизмоса УСТАНОВА оних који умеју, није демократија, него олигархија маскирана охлократијом.

Оно што је заједничко за све озбиљне је истрајавање на највулгарнијем неолибералном наративу „одумирања државе“, „сечења паразитског јавног сектора“ .. посвемашње укидање и резање УСТАНОВА.

КО је сада неозбиљан?

Озбиљни, који тврде да не може свако да се бави политиком (но само они изабрани)?
Или неозбилљни, који каже: „Уколико имаш енергије да промену друштва започнеш од себе, а да ти нови политичари буду подршка у томе, или бар да не сметају, подржи Белог. Уколико желиш да ти Бели заврши посао који ниси у стању да урадиш сам , онда мењај свог кандидата!
хттп://ввв.самојако.рс/2017/03/блог-пост_21.хтмл
Озбиљни који сугеришу да ће сама њихова појава и директно владање донети промену?

Или неозбиљни који, понављам, каже – нисам довољно компетентан да водим земљу, али око себе ћу имати 20 или 30 интелектуалаца и стручњака.

Толико за данас.

http://branali.blogspot.rs

 

 

Advertisements

Jedno mišljenje na „Мр. Бранимир: Преозбиљан ТЕКСТ О ЈЕДИНОМ неозбиљном КАНДИДАТУ

  1. Hm,hmm..da li se, radi o Robinu Hudu, ili mozda Petru Panu..Mirko i Slavko, to bas ne razumeju dobro. Mozda,moze da im pomogne Kekec ili pastir Kostja..posto vise nema „tataratiraaa“.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s