Мр. Бранимир: ЗА КОГА ГЛАСАТЕ – ОБЈАШЊЕНО ДЕЦИ

На политичком „тржишту“ постоје само конзервативне (ДСС, Двери …), неоконзервативне (ДС, ЛДП, СДП, ЛСВ …) и њима вазалне социјалистичке партије

НИЈЕДНА ЛИБЕРАЛНА, дакле продемокрастка ГРУПАЦИЈА ИЛИ ОСОБА !!!

Халал вам избор.

Широм Илирика је раширено мнење међ политичким животињама да идеологије и имена странака нису битни, да су важнији људи. Па се политички програми своде на самохвалисање и процене бирачког тела „(Т)ко има већи“ и „где, тј. код кога сам највише ту ја“. На политичке програме, идеолошке темеље и на сама имена странака из којих су политичке личности више се уопште не обраћа пажња.

Па ћу бити слободан, уочи још једних избора, подсетити вас на најелементарније очигледности – што би требало да буду познате сваком детету.

Ово, дакле, није никаква научна анализа нити политиколошко предвиђање, још мање скривена агитација, осим што је заснована на основном методолошком полазишту либерализма: „плива ко патка, гаче ко патка, лети ко патка, онда је … патка“ и староримској мудрости “ Nomen est omen„.

А постоје само три политичке идеологије – либерали, народњаци и социјалисти разних врста и само два генерална усмерења – левица и десница (лажу да је та подела превазиђена, актуелнија је него икад, само у сасвим супротном, тј, у изворном контексту).

Генерална усмерења су се у данашње време највише замутила, толико да је „истина сасвим супротна“. Наиме изворни левичари су били националисти и либерали, заступници суверенитета свих грађана и принципа Слобода – једнакост, братство, док су у данашње време парадигма левице управо заговорници неосталешких поредака – било старе револуционарне партије које су заговрници класне борбе или новије – људско правашких неједнакости.

Дочим се три идеологије и нису толико замутиле, осим што је уврежено да се социјалисти не перципирају као јединствена групација – деле се на два тобоже супротстављена дела – нацисте и фашисте с једне и исходишно марксистичке гране – социјалисте, са комунистима и анархистима. Упрокос истом непромењеном – социјалистичком имену и сличности метода идеологија и деловања ко патка патки.

Елем, погрешно је занемаривати идеологије. Политичке идеологије су замениле оно што су у средњем веку биле конфесионалне припадности са свим последицама на морал, организацију и традицију заједнице.

Поглед на географску распрострањеност доминантних идеологија показаће невероватну подударност са некадашњом распрострањеношћу доминантних конфесија (лат- Исповест и признање; вероисповест).

Либерали су се примили на територијама прве шизме – аријанства и доминантних јереси настављача ове традиције – патарена, катара, богумила (приморски Илирик, приобална Германска племена – Готи, Бургунди, Нормани, Карпати и Закарпатје …), иконобораца и ислама (Грчка, Турска, Арапске нације). Део протестантских конфесија, али не све, су такође њихови настављачи. Аријанство је било конфесија књиге – Библија се преводила на народне језике (Вулфилин Готски, Илириски светог Јеронима, био он протосрпскохрватски или не, свеједно је за ову причу, Јерменски ...), људи су се описмењавањем стимулисали да самостално изучавају истине садржане у њој . Расправа и здрав разум (common sense) до данас су остали темељ либерализма.

Територијама које су током прве шизме биле Православне и данас доминирају народне, конзервативне, демохришћанске странке – Енглеска, Немачка, Мађарска, Италија донекле … Објашњење за недообразоване – сви су до друге шизме – раскола на православне и католике, били православци. δοξα је грчка реч која означава уобичајено веровање или општеприхваћено значење, касније у значењу и слава. Супротност докси је епистеме επιστημη – знање, наука разумевања. Очито је ово била права тема прве шизме. Придржавање, очување стално истих норми, неупитна правила самозване традиције темељ је конзервативизма.

Степе срца Евроазије које су тада још биле нехристијанизоване, настањене кротким ратарима које тлаче освајачи коњаници – потоње племство, који им силом намећу хришћанске конфесије, а који (становништво) задржавају своју анонимну народну паганску културу, од првих сељачких буна до данас су царство социјализама ( од наше Паноније па степама на север и исток, укључујући ратарски елемент асимилован у данашњи Немачки народ …). Побуна и борба за праведнији свет (у ултралевичарској половини) или бар решавање историијских неправди (у наци половини) углавном „у хоризонту будућности“, тј. никад остварено до концептуалне неостварљивости, темељ је социјализама разних.

Научно необјашњиви феномен „патке“ с врло мало изузетака током историје веома дугог трајања. Уз многа историјска нужна појашњења која не мењају основни став, а за која су премало и томови књига а не један текстић.

Најважније (појашњење) за ову причу је да су после друге шизме православци из царства потоњег конзервативизма постали стожери католичанства, а степе будућег социјализма делимично христијанизоване већином православљем, извитопереним на далеком северу до непрепрепознатљивости у поређењу са левантински оригиналом … и да је рано примећена појава „већи католици од папе“, рецимо кад су бивши аријанци, Нормани пожурили да се под изликом верског рата на страни папа, обрачунају са православним Англима и Сасима (истим оним Варјазинма, Риђокоси – који су освојили и Русију и, по једној од верзија, дали том народу име), освојивши Британију под Виљемом освајачима. (Исти ти Риђокоси Варјази – православни Енглези повукли су се у Контантинополис где су до пада царства били василевсова лична елитна гарда).

Елем, где год имамо конзервативне, демохришћанске, народне или демократске са етничким придевом (Српска демократска странка, Демократска странка Србије ...) странке имамо посла са католичком социјалном теоријом и стратегији – (папским) универзализмом у унутрашњим односима међу етничким групама и историјским провинцијама , империјализмом у спољној политици и степенованим вазалством и „количином суверенитета“ одређених провинција подређеним централној, владајућој нацији. Тако је још од Франачког „Светог Римског царства германске нације“, тј. Првог рајха, до данашњег, четвртог – Европске уније. Није случајно што је изразито антилиберални и антинационална Устав Србије, саобразан до перверзних детаља доминатном „универзалистичком“ мултикултуралситичком концепту, донет баш за владавине локалне испоставе католичке социјалне мисли – Демократске странке Србије и персонално од стране локалне интелектуалне елите која је директно повезана са немачким католичким стожерним универзитетом у Фрајбургу и немачким Демохришћанске фондацијама – Конрад Аденауер је највећа.

Ово није ништа ново у српској историји. На готово идентичан начин је у доба Обреновића тадашња Србија била постепено уклапана у ширу интеграцију Аустро Угарске империје која се управо темељно реформисала. „Имлпементацја“ ове интеграције није изведена јавно него дворски, путем дворске странке – Напредњака. Данашњи напредњаци, покорни реализатори налога Куртза и Меркелове, нису ништа друго него – то исто.
објашњено овде
http://branali.blogspot.rs/2016/11/deutsch-serbische-freundschaft.html

Чисто да знате за ШТА гласате кад заокружите Напредна странка или Демократска странка Србије са бројним дериватима (Двери и бројни отпадници из изворне ДСС).
О Дверима ДАВНО (11. август 2011.) објашњено овде – хттп://бранали.блогспот.рс/2011/08/блог-пост.хтмл

Но, ово је само најдословнијем грана конзервативизма – она отворена и релативно поштена.
Далеко је подмуклија друга, пандан оног што су у ЛБТГ популацији – латентни. Групација вербално и демагошки наводно сасвим супротних ставова. Планетарно раскринкана тек након победе Доналда Трампа на изборима, кад су се аналитичари коначно одважили да их отворено назову – неоконзервативци, neocons. 

Neocons су потекли из „противничког“ јата, стожерне странке светског либерализма – Демократске странке у САД, и то из њеног екстремно левог крила, јеврејске урбане уметничарске андерграунд интелигенције, да би завршили као дворски „други сталеж“ низа администрација САД, и то претежно републиканских , током којих се некадашњи светионик слободарства, предводник и заштитник „Слободних нација“ и антиколонијализма дегенерисале у сопствену супротност. У чист империјализам и сасвим первертирани универзализам.

(И ово је нама Илирима познато одавнина. И хрватски клеронацисти – потоњи усташе, потекли су од екстремно лево либералног национално унитаристичког  и антиклерикалног покрета Анте Старчевића, а затим од сличне сељачко бунске странке Стјепана Радића, а срБски од још екстремније сељачко бунске доктрине Светозара Марковића. Јосип Франко, Николе Пашића и Влатка Мачека, једноставно су сменили (или убили) осниваче и потпуно изокренули изворну доктрину покрета на начин који се начелно уопште не разликуе од neoconsa, наших савременика.)

За време мандата Била Клинтона и Барака Обаме, neocons су од ДС САД учиниле исто што и НВОкратија од србијанске ДС за вакта Бориса Тадића.

Много раније западноевропске социјалдемократске, чак и Зелене странке (министра војног Јошке Фишера у време бомбардовања Србије), на сличан начин су претворене у сопствене супротности.

Чисто да знате за ШТА гласате кад заокружите било коју особу потеклу из НВО сфере или странака преварно либералних имена – ДС, ЛДП …. у којима су излегли своја кукавичка јаја.

У овом контексту пад Берлинског зида изгледа сасвим другачије него што смо га по инерцији, вођени циљаним идеололошким прокламацијама, посматрали (као тријумф САД, монопларног света, крај историје и победу (Фукојаминог) либерализма).

о томе  – циљаној пропаганди – овде  http://branali.blogspot.rs/2016/11/blog-post_17.html

Све је јасније да то не беше тријумф него пропаст либерализма. Поједини петлови који су кукруикали да су баш САД највећи губитник пада Берлинског зида (Домагој Маргетић нпр.) Све мање су смешни у друштву.

Преглед које странке и личности су претежно на власти у владајућим земљама ЕУ (од Саркозија до Меркелове) почетак је разјашњења. Ујдурма са neocons у САД тек је сад јасна. Но кључан је одговор на питање – а којој идеолошкој групацији припада Путин?

Хм – социјалиста није, либерал није, дапаче, онда је …

Синергија деловања наводних непријатеља – неоконзерватиовне САД, конзервативне Аденауреовске ЕУ и ултра конзервативне Русије у постојаном уништавању националних држава од Ирана, Арапских, преко Украјине, данас Турске … постаје мање мистериозна. А све је почело Либаном и Југославијом. Југославијом? Па сетите се да је Титово руководство оптужено 1948. за ревизионизам и НАЦИОНАЛИЗАМ. Шта исти уопште нису „нијекали“. Коча Поповић Ајзенхауеру 1952. године у јулу месецу у Паризу глатко без трунке оклевања каже „борићемо се свом снагом зато што то није идеолошко питање већ питање независности земље и питање империјализма једне земље која јесте социјалистичка али је империјалистичка. „

Упс, империјализам смо навели као одлику конзервативне, католичке геополитичке доктрине. Изворни левичари су били националисти и либерали, заступници суверенитета свих грађана и националних држава. Модус међусобне сарадње у међународним оквирима било је „братсво и солодарност слободних нација“, институционале крунисан Уједињеним нацијама.

Према националним државама и самом концепту нација мржњу (са конзервативцима) деле и настављачи сељачких буна – социјалисти, али своју доктрину називају интернационализам. Интернационализам, „оно“ супротно од национализма, је империјализам без државе, јер је њихов концепт – одумирање државе. Данашњим очима – чист прото неолиберализам.

Стање без државе показало се, није стабилно. Прелази или у потчињеност другој, моћнијој држави или у сопствени империјализам, што је тачно оно што је Стаљин васпоставио. Обновљени руски империјализам у најмоћнијем виду икад. И зато га данашњи руски конзервативци – вечина у Русији, с правом славе као највећу историску личност.

Социјализам и комунизам се, из данашње переспективе, показују само као преварна транзиција из релативно дисперзираног власништва у гомилање националне имовине у руке 1% популације, власника скоро свог националног богаства. Десно крило социјализма – фашизам, проваљен је нешто раније, али је Хитлеров (и Павелићев) покрет поново замутио поглед, јер људи перципирају да је клање Срба и Јевреја суштина национал СОЦИЈАЛИЗМА а не укрупњавање власништва и узурпација и уништавање националне државе.

Мање нације могу само да (мисле да могу) бирају којој ће империји да буду вазали.

Зато кад гласате за социјалисте, знајте да је чињеница што је Бајатовић директор руског империјалног Србија-гаса концептуалније природе него што вам се чини, да замена Бајатовића Јабатовићем ништа не мења.
На домаћем политичком плану у току је међусобна борба за превласт вазала различитих страних империја.

На политичком „тржишту“ постоје само конзервативне (ДСС, Двери …), неоконзервативне (ДС, ЛДП, СДП, ЛСВ …) и њима вазалне социјалистичке партије (СРС, СПС, Вулин, Кркобабић ..).

Још горе је на листи председничких кандидата:
Вучић или Николић – конзервативци
Б. Обрадовић, Поповић .. конзервативци.
Саша Јанковић и Јеремић – neocons, особе изразито комесарских – повереничких биографија (оно кад ничим изазван сванеш млад на одговорном месту без икаквих јавности познатих предходних искустава и препорука).
Шешељ, евентуално Дачић или неко екстремни УДБИН патриоЈота типа Образа – социјалисти, махом национал …

НИЈЕДНА ЛИБЕРАЛНА, дакле продемокрастка ГРУПАЦИЈА ИЛИ ОСОБА !!!

Сем ако српски Колинду, Данијелу Сремац не схватате озбиљно.
Халал вам избор.

ПС – либерализам је уништен на исти начин као јереси у средњем век – на силу – и физичким ликвидацијама (Ђинђић), и на превару.

А и муслимани су поново представљени као бич Божји,
Божја казну за наводне грехе Европљана, као разлог увођења још горег таквог есктремизма међу хришћане. Ко и онда.

http://branali.blogspot.rs/

Advertisements

8 mišljenja na „Мр. Бранимир: ЗА КОГА ГЛАСАТЕ – ОБЈАШЊЕНО ДЕЦИ

  1. Hm,hmm..na sceni je mahom „praznoslovlje“,prerusene „harambase“, „mudri otaci“,sas „srednje vekovljem“, svako ima svoju „zonu odgovornosti“,“nahiju“,sa naravno pricama o „demokratiji“, a „zivotom u privatnom vlasnistvu nekog drugog“. Vesna Veizovic,je sa jednim clankom i „primerom iz prkse“dala odgovor“ . Odzu, na minaretu,vernici ispod minareta,pitali,sta je to demokratija., „..Demokratija vam je, da ja imam pravo da vas popisam, i vi imate isto pravo da popisate mene“.Pa je legendarni Mujo, pozvao telefonom skupstinu..Haloo, jel to skuptinaaa? dobar dan,jeste izvolite sta vam treba ?ovde Mujoo. ja hocu da budem clan parlamenta, jesi li ti lud ? Jesam,a sta mi jos treba..??

    Sviđa mi se

  2. Hm,hmm..dokle god postoji drzava,ustav,zakoni, gradjani su ograniceno slobodni, znaci bez demokratije. A, stranke,koje je nude se bore, za to koja ce stranka da rukuje „ogranicenom demokratijom“..iz licnih i grupnih svojinskih interesa. Kada, radnicki sindikati,pocnu i politicki da se angazuju, za „svoju grupu i interese“..mnoge demokrate ce da „saviju sipke“,pociste srcu „na splavovima i dzunkama na vodi“..“prociste auspuhe na dzipovima“, da ne gade zivotnu sredinu i okolinu“.

    Sviđa mi se

    • Hm,hmm…jedinstvo naroda, sad je prilika, „sa izvora dva putica vode na dve strane’..jedan je da niko ne izadje na izbore, a drugi je, da svi izadju na izbore i precrtaju biracki listic, a njihove kladionice propanu !

      Sviđa mi se

      • Hm,hmm…predizborna „utrka“ je u toku, uz saznanje, da su,tamo neki Seselj,Dobrica Cosic,Ljuba Tadic, Nadin Mihiz, skupljali peticiju „SANU“..da se Alija Izetbegovic i Franjo Tudjman, puste iz „Komunistickog zatvora“..kako bi,obezbedili,drugu stranu za razbijanje SFRJ, danas, razbijaju Republiku,da vaspostave monarhiju..“ ko to tamo peva“, u „nimbus podrumu“, sa dzakom, belih listica, „za nedaj boze“..?

        Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s