Марко Шикуљак: Да је Срђан преживео, данас би му судио Суд БиХ

Једини проблем са Срђаном Алексићем је то што га неки користе као доказ да постоји један добар Србин. Да постоји изузетак од правила. Јер сви Срби су иначе лоши, и удружено – злочиначко – геноцидни. Још је боље што је Срђан мртав Србин.

Није прошло пуно деценија, београдске синеасте су схватиле да нико жив у свијету не пуши приче о сивилу београдских блокова, о тегобности деведесетих, о другарима који су отишли, па се враћају и затичу сјебане другаре који су остали. Па су се сјетили рата

Оно чега смо ми у Српској сити је то да о нама филмове снимају они који о нама појма немају, нити их, право речено, интересујемо

myt

На овакав мој коментар добио сам много пријекора. Као, што релативизујем овај свети чин? Мисли се на Срђанов, не на Срданов. Тако се зове редитељ Голубовић. На двадесету годишњицу од смрти Срђана Алексића, на једном фестивалу у Америци, филм који је рађен по овом догађају освојио је некакву награду. Каква дивна маркетиншка коинциденција!

То је познат манир, скретања са једне, како би се расправљали о другој теми, која је уздигута на ниво моралног ауторитета. Понављам, ја причам о Срдану, не о Срђану.

Нема се о Алексићу шта рећи, он је своје рекао кад је требало. Спорни смо ми послије њега. Двадесет година послије, Српска му је додијелила орден. Надам се да неће проћи ни двије, када ће већ неком дати орден са именом Срђана Алексића. И то је то. Једини проблем са Срђаном Алексићем је то што га неки користе као доказ да постоји један добар Србин. Да постоји изузетак од правила. Јер сви Срби су иначе лоши, и удружено – злочиначко – геноцидни. Још је боље што је Срђан мртав Србин.

Такви су најбољи.

Да се којим чудом Главовић повратио да помогне свом спасиоцу, па у тим измијењеним околностима он страдао спасавајући српског војника од разуларене банде, шта би за њих био Срђан? Херој? Човјек са великим Ч?

Или би му судили за ратни злочин, као што је Суд БиХ судио Српку Пустивуку. То је онај човјек што је спасио двије дјевојчице, у акцији за коју су тврдили да је злочиначка.
Мислите да није тако? А зашто онда кад тражите нешто о Срђану, нађете да га славе они за које би био комплимент рећи да су (ауто)шовинисти. Љути Босанци, Е-новине, Пешчаник… Не знате ко су они? Благо вама.

Све ово сам ја почео писати због друге ствари. Због оних који су једну овакву трагедију искористили да би се гребали за међународне филмске фондове и награде на фестивалима. Гле чуда, баш на годишњицу смрти. Ко би био срца камена, да то не награди, тај дан?

Не доводим у питање редитељски квалитет господина Голубовића (не вјерујем да ће правити злобне плагијате као што су чинили аутори Устаничке улице), али сав поступак и игру коју игра свакако.
У интервјуу поводом свјетске премијере он је рекао да је за “причу о Алексићу чуо тек негдје 2007., а затим прочитао „неколико текстова“ о томе.” Пошто можемо претпоставити на којим медијима је нашао те текстове, није ни чудо што је он за свој филм рекао да је “најсрпскији”. Нек знају они дивљаци што мисле да му приговоре да је антисрпски, да морају да бирају између српства и људства, јер то једно са другим не иде.

Кад смо код људства

Оно чега смо ми у Српској сити је то да о нама филмове снимају они који о нама појма немају, нити их, право речено, интересујемо. Ако је Голубовић промијенио име главном лику, ако је умјесто требињског Старог града у позадину ставио димњак гатачке термоелектране, могао је осмислити и неки други рат. Боже мој, то је универзална прича. А не шлепати се на публицитет који ће донијети помињање ове наше незарасле ране. За коју је он чуо 2007. године… За такве су сви преко Дрине били само сељаци који су слушали Ханку и Бијело дугме, док су они слушали Коју и ЕКВ. И који су својим ратом прекинули весели период, кад су се спојили црвени пасош и реформа Анте Марковића.
Док смо се ми, чобани преко Дрине, млатили по својим вукојебинама, по Београду су се најближе тој тематици снимали филмови у којима је главно достигнуће било бјежање од војне обавезе.
Није прошло пуно деценија, београдске синеасте су схватиле да нико жив у свијету не пуши приче о сивилу београдских блокова, о тегобности деведесетих, о другарима који су отишли, па се враћају и затичу сјебане другаре који су остали.

Па смо се сјетили рата.

А који рат имамо ближе него онај у Босни (отегните о, да звучи као кад они изговарају). Нису имали херца као Бјелогрлић да то ураде док се пуцало, па може и сад. Нема везе што их то никад није интересовало, и што не знају разлику између Херцеговине и Босне, битно је да за такве приче Еуримаж одобрава паре. А за разлику од Анђелине, имамо и неку родбину тамо.

За оне којима је попустила пажња док су читали, не, ја немам ништа против Срђана. Имам против београдске филмске екипе. Све и један јеврејски редитељ, снимио је бар један филм о холокаусту. Макар прије тога снимао филмове о ванземаљцима. Од вас ником није пало на памет да снимите филм о Јасеновцу.

Колико ће година проћи док чујете за Српка Пустивука, па одлучите да снимите филм о њему. Или ћете до тада као и Бјелогрлић прећи на спортско – љубавне приче између два рата?

(Фронтал)

Advertisements

15 mišljenja na „Марко Шикуљак: Да је Срђан преживео, данас би му судио Суд БиХ

    • Bato, jel’ ti veruješ u sve što priča dr MIroljub ili samo u ovo što ti se sviđa? Autor ovog teksta veruje kako treba, kako je za Srbe korisno da postoji mit o Srbinu koji je poginuo braneći „prijatelja muslimanske vere“, ti (verovatno) misliš da je istina važnija ma kakva ona bila… Prevrat će rado objaviti vašu polemiku na TU temu (ako je bude), a nadamo se da neće biti previše potrebe za uklanjanjem vulgarnosti 🙂

      Sviđa mi se

  1. Па ја не видим да је користан мит по коме један леп српски дечак гине бранећи јадног муслимана од српске руље. По том миту Срби= дивља руља.
    У напису „Срђаном против истине“ цитирао сам сведоке, факта и то је то. Не видим шта би се још могло о томе причати.

    Што се Бјеле тиче, он је деформисао стварност да би је угурао у пожељни комунистички идеолошки клише и утрпао братство-јединство тамо где га апсолутно није било. У ту сврху служио се и фалсификатима. Реални догађаји су били занимљивији од онога што је приказано у филму.

    А што се „финоће“ тиче, пристојнији сам ја од већине. Најнепристојније је ругати се мртвим људума, жртвама, деци особито. Ја бих Лунета, због оног коментара о СТРЕЉАНОЈ деци, моментално бановао. Уместо тога, ти си стао на његову страну.

    Ево, сад један изједначио у некој полемици ЈАСЕНОВАЦ са абортусом!!! И са таквим треба пристојно полемисати? Е, и њега си мало раније подржао.

    Па ти види…

    Sviđa mi se

    • Hm,hmm..da su me zarobili, kao „dragovoljca iz Beograda“, verovatno bi me zaklali, ne bi me streljali,a sestre od tetke, sin 21 godinu,kao vojnik poginuo, sto se tice pomenutog Jasenovca, moji su, njih petoro „abonenti“, Jadovna..bice, da sam uocio neke stvari na ratistu,pa i sa TV…i tako to.

      Sviđa mi se

    • Hm,hmm..ja sam, sam na svojoj strani, samnom niko i ne polemise,niti daje podrsku, a to o „streljanoj deci“ ti je mnogo „bombasto“, iskreno neznam na sta mislis pa malo dopisi.

      Sviđa mi se

    • Pa znam da bi ti „banovao“ svakog s kim se ne slažeš, a naročito onoga ko se usudi da bude veći Srbin od tebe. Nismo od juče. Što se tiče fakata, citirao si Miroljuba koji nije bio svedok već prepričao šta je čuo od boraca, nezadovoljnih što su u rovu dok drugi, „ugledni“ sugrađani valjaju farmerke, cigarete i sve drugo deficitarno. To je dokaz potpuno jednak onome da je pok. Srđan kao ratnik ubio više ustaša nego što si ih ti video. Rekla-kazala

      Sviđa mi se

      • Hm,hmm..bilo je i toga, par boraca je, u menzi staba brigade, videla bele stolnjake na stolovima, usledio je „protest“..smene iz rova, a na pitanje komandanta, ko njima brani da stave stolnjake i jedu „sa belog carsava“, cutali su. Radi se o jednoj skoli u selu, koja je imala skolsku menzu i stolnjake,pa ko je hteo,koristio je..zavisi „od navika’..stecenih kod kuce.

        Sviđa mi se

  2. Ма о чему ти? Просташтво није ствар договора. Поготово није зависно од твог Мерила.
    Срђана, између осталог, нема на списку бораца, али се може наћи као актер „алтернативних анти-ратних позоришта“ за истог врмена. Да су шверцовали фармерице, нико не спори. Да је био дрогераш, исто неспорно. Да ти браниш мизерије који се попишавају по побијеној деци – да није можда и то спорно?

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s