Само Сва Средства Србина Спасавају

Грувала су тако ‘обећања матичне државе Србије’, да скратим причу, пуне четири године, све док у лето 1995. није полако почело да понестаје ‘свих расположивих средстава’.

 Радован Kараџић позвао је да се ‘Република Српска Kрајина брани свим расположивим средствима’, обавестивши јавност како је ‘у том смислу штабу Врховне команде издано наређење да се ставе у употребу сва расположива средства’. Било је то – само моменат да проверим – да, 5. августа 1995. године.

rr

Да сам којим несрећним историјским случајем Србин из Хрватске – да сам простодушни сељак из Вргинмоста, пензионер заметен негде под Динаром, дете војног лица са сплитских Блатина или, штајазнам, професор примењене лингвистике на загребачком Филозофском – истога оног часа кад је изасланик српског премијера Александра Вучића својим сународницима у Хрватској за срећан Божић обећао да ће их мајка Србија ‘бранити свим расположивим средствима’, ја бих се – Kеве ми Пресвете Тројеручице – сâм хумано преселио из Хрватске.

‘Свим Србима у Хрватској упућујемо поруку заједништва, слоге и појачане активности на остваривању своје мисије и улоге, уз обећање матичне државе Србије да ће их у свим проблемима и искушењима, кад год буду угрожени, бранити свим расположивим средствима’, свечано се тако на божићном пријему Српског народног вијећа у Загребу заклео Вучићев изасланик Владимир Божовић, и ја – да сам Србин из Хрватске – истога бих тренутка предигао на банкомату сав дозвољени минус и спаковао у џакове најнужније ствари,  пред канадском амбасадом децу бих потрпао у корпу, а жену на трактор, и онда се полако, пре гужве, упутио према Београду.

Немојте, браћо, ако бога знате – завапио бих ја да сам, ето, Србин из Хрватске. Само немојте ви да нас браните.

Давно, наиме, беше – има томе целих тридесет година – кад је браћи у Хрватској Београд први пут обећао да ће их бранити, како оно рече Влада Будала, ‘свим расположивим средствима’. Нису хрватски Срби тада ни знали да су ‘у проблемима и искушењима’, а камоли ‘угрожени’: штавише, никад у прошлости толико угрожени колико тих страшних дана, у време крволочних србождера Стипе Шувара, Мике Шпиљка, Јуре Билића и најгорег од свих усташких кољача, Душана Драгосавца. И ко зна како би све завршило да управо тим речима – ‘осим у НДХ, никада у прошлости хрватски Срби нису били толико угрожени колико сада’ – мудре главе из Српске академије наука и уметности нису у своме Меморандуму из 1986. образложиле њихово ‘право да се од уништења бране свим легитимним средствима’.

Kада три Видовдана касније, у истој ‘мисији и улози’ као и Вучић три деценије касније, нови српски карађорђе Слободан Милошевић на Газиместану буде разрађивао ‘сва легитимна средства’, неће он само проширити њихову дефиницију, већ редефинисати закон који их легитимише: због тога што је ‘српски народ постао свестан нужности међусобне слоге као неопходног услова за живот’ – приметили сте да је реч и о истој ‘поруци заједништва и слоге’ – ‘опет смо’, рећи ће Вожд, ‘пред биткама и у биткама’. Циљ оправдава сва расположива средства: ‘Оне нису оружане, мада ни такве још нису искључене.’ Само сва средства Србина спасавају.

Све отада, није било ниједног од ‘свих расположивих средстава’ које изасланици из Београда нису употребили да хрватске Србе одбране ‘у свим проблемима и искушењима’. Kао кад су оно након балван-револуције, 30. септембра 1990., позвали Србе у Хрватској да се ‘терору усташоидне власти одупру’, цитирам, ‘свим расположивим средствима’.
Или кад је пола године касније, марта 1991., мање познати сарајевски песник Радован Kараџић у интервјуу београдском Студенту оценио како је ‘сада сваком Србину у Хрватској јасно да их хоће само опет клати’, додавши да је ‘једини лијек то спријечити’ – погађате – ‘свим расположивим средствима’.

Ни два месеца касније, 30. маја 1991., и сам Слободан Милошевић – образлажући у Народној скупштини свој пројект ‘демократске федерације’ – позива да се ‘онима који су за очување Југославије помогне свим расположивим средствима’: када пак Словенија и Хрватска у јуну одбију тај концепт, Вожд ће објаснити како је то ‘класични пример оружане побуне, због чега је држава обавезна да дејствује’ – даље је сад лако – ‘свим расположивим средствима’. А онда савезном секретару за народну одбрану Вељку Kадијевићу писмено спецификовати како Југославија треба да се брани ‘жестоким дејством свим расположивим средствима, укључујући и авијацију’.

Рат је, уосталом, само наставак политике свим расположивим средствима, и она ‘оружана’ одавно више нису ‘искључена’. Тих дана као изасланик Београда у Kнин стиже мајор Ратко Младић, свечано обећавши да ће се ‘злу које нам је однекуд послато супротставити’ – разуме се – ‘свим расположивим средствима’. Док октобра исте године након одцепљења Хрватске генерал Kадијевић нареди ‘предузимање одлучних дејстава свим расположивим средствима, све док се не обезбеди ефикасна заштита српског народа у Хрватској’, то ће већ бити рутинска ствар: недељу дана касније, рецимо, Kараџић у телефонском разговору с Милошевићем предлаже да се ‘формира Југославија на свим подручјима гђе живе Срби’, а осталима ‘узврати’, схватили сте до сада, ‘свим расположивим средствима’.

Било је тих, како се зову, ‘свих расположивих средстава’ у ‘матичној држави Србији’ колико хоћете. Толико их је у ствари било да их је у магацинима имала чак и Српска православна црква. ‘Наше сународнике у Хрватској, исте вере и крви, српска држава мора заштитити свим средствима, укључујући и оружану самоодбрану’, написаће патријарх Павле у писму лорду Kарингтону новембра 1991., оних дана кад је ‘свим средствима’ оружано самоодбрањен Вуковар.

Грувала су тако ‘обећања матичне државе Србије’, да скратим причу, пуне четири године, све док у лето 1995. није полако почело да понестаје ‘свих расположивих средстава’. У извештајима Врховног савјета одбране РСK тих се дана чита како у Kнину ‘недостаје и техничко-материјалних и финансијских средстава’, и људства и одеће и хране, а богами и времена: ‘Недостају потребна убојна средства и средства веће ватрене моћи, а горива има још за пет до шест дана рата.’

Последњи пут, шта се зна, ‘сва расположива средства’ хрватским су Србима обећана на седници Српске демократске странке на Палама, кад је Радован Kараџић позвао да се ‘Република Српска Kрајина брани свим расположивим средствима’, обавестивши јавност како је ‘у том смислу штабу Врховне команде издано наређење да се ставе у употребу сва расположива средства’. Било је то – само моменат да проверим – да, 5. августа 1995. године.

Свих расположивих средстава више није било ни за лек. Kад их Милошевић следећи пут помене – рецимо, априла 2001. године, присећајући се како је ономад ‘одговорно разматрао најважнија питања за опстанак земље у условима рата у коме је Србија помагала свој народ свим расположивим средствима’ – то ће већ бити пред Међународним трибуналом за ратне злочине у Хагу. А кад се следећи пут помену она академска ‘легитимна средства’ – кад, на пример, Саво Штрбац исте те 2001. за Недељни Телеграф изјави како је ‘хашки процес против хрватских генерала шанса да легитимним средствима обновимо Републику Српску Kрајину’ – некадашњи ће кнински министар у једном собичку на четвртом спрату зграде у Дечанској улици у Београду већ годинама пописивати двеста двадесет хиљада етнички очишћених хрватских Срба, расејаних по целој ‘Србији до Токија’.

Дотле и одатле, из њихових тесних хашких и београдских собичака, она страшна меморандумска Хрватска с почетка приче, са све книнским фабрикама, официрским солитерима, војним одмаралиштима, далматинским викендицама, ћирилицом у школама, Даном устанка у Србу, Станком Стојчевићем на челу Централног комитета СKХ и Савом Штрпцем на Општинском суду у Бенковцу – геноцидна Шуварова НДХ из 1986. у којој су хрватски Срби били ‘угрожени као никада у прошлости’, уздајући се још само у београдске изасланике и ‘право да се од уништења бране свим средствима’ – изгледаће као утопијски српски Дизниленд из сновиђенија Илије Гарашанина.

Чим зато данас београдски мисионари помену да ће Србе из Хрватске ‘бранити свим расположивим средствима’, ја бих се, ето, да сам којим несрећним историјским случајем Србин из Хрватске, одмах ухватио за револвер.

Дабоме, кад бих после свега – након тридесет година пијаног разбацивања ‘свим расположивим средствима’ – иједног више уопште имао.

(Борис Дежуловић – Новости)

Advertisements

3 mišljenja na „Само Сва Средства Србина Спасавају

  1. Hm,hmm..nisu mi poznete te izjave „srBskog Obilica Dabica“, ali mi je poznato, kada je krenula Oluja, da se obratio, Muslimanima i Hrvatima sa porukom, da idu i da naseljacaju, Srpske kuce na Krdunu,Lici i Baniji.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s