Милан Миленковић: Мрачњак

Свако коме треба оптимизам а с њим и нада, треба да оде у кафану, поручи освежавајући напитак дестилисан од ферментисаног воћа, те позове музичаре, а не треба да чита политичке анализе

Бол због тога што немају бар два сома евра месечно, зато што су у мајке паметни а у послу успешни, српски интелектуалци носе теже него што је Христ носио крст до Голготе.

Ко год нас трезни, непријатељ нам је. Не расола, шљивовицу дајте.

please

Као и за сваку Нову годину, дао сам мишљење како ће се одвијати ова, 2017-а.
Прве реакције читалаца су биле као и увек: мрачиш, тон је песимистичан, дај мало оптимизам, наде…. Исто, сваке године. Ја их упућујем да погледају шта сам писао о 2016-тој (иначе сам веома задовољан, годину дана касније, том анализом), па да виде да ли сам мрачио, или предочавао реалност.

Свако, дакле, коме треба оптимизам, а с њим и нада, треба да оде у кафану, поручи освежавајући напитак дестилисан од ферментисаног воћа, те позове музичаре, а не треба да чита политичке анализе. Може и овако: да упали Пинк, или РТС и да слуша како живи у најбољем од свих светова, али и он, тај мученик који чита моје текстове и слуша моје емисије, зна да ови лажу да малер пада.

Уватио сам и себе да нисам сасвим поштен: чекајући сваке године да ми кажу да мрачим, почињем да пишем у грубим цртама, без да предочавам стварну дубину пада, крајње консеквенце суноврата, него им канцер саопштавам као грип. Да не мрачим превише.

Публика, пак, затрпана масонима, светском завером, деретићима, разним будалаштинама  и пророцима, сасвим губи око за опипљиве проблеме, а нарочито за оне планове који раде против ње, а нису чак ни софистицирани, односно не морају да им објасне теоретичари завере и остали мудраци. Примерице: људи не примећују да им извршитељи отимају станове и имовину, јер су загледани у небо, да виде иду ли авиони који остављају хемијске трагове; кад изгубе посао, прво обрате пажњу која је масонска ложа крива за то; кад му ћерка остане трудна у седмом основне, пошто три дана кући није долазила, он се утеши тиме да смо народ најстарији. Развили смо, као неку врсту вере, способност да ирационално  реагујемо на рационалне изазове. Док овако мислимо и реагујемо, Вучић је безбедан и миран, а с њим и цео систем.

Српски интелектуалци, који читавом народу сврдлају мозак како су му они елита, хронично су увређени што живот никако да прими на знање њихове умне планове за преуређење миле нам и напаћене отаџбине, а још су увређенији што је сваки од њих, бар по два пута, био примљен код Вучића, све му лепо објаснио и овај се никад више није јавио. Да сам на Вучићевом месту, не би их ни примао, камо ли им још нешто отписивао доцније. Бол због тога што немају бар два сома евра месечно, зато што су у мајке паметни, а у послу успешни, српски интелектуалци носе теже него што је Христ крст носио до Голготе. Лоша вест за ту и такву  интелигенцију је ова: да нешто вредите, у практичном смислу, дао би вам сам Вучић та два сома, него шта ћете и њему, а и нама? Не вредите, углавном, ни тог сома што добијете.

Најгора, дакле, прогноза за 2017-ту је да нећемо, као народ, бити у стању да идентификујемо ма и један опипљив проблем, с којим би могли да се боримо. Трпећемо поразе у месној заједници и општини, док побеђујемо Велику ложу Оријента, јер нам је НЕКО објаснио да је то наш највећи проблем. Ајд’ да погађамо: да ли тај неко дели сиромаштво са нама, или нас замајава за добру лову? Све да је Деретић за Нобелову награду, а пре је за неку менталну установу, ви и даље, као најстарији народ, морате да савијате кичму пред најнижим чиновником. То баш не бисте морали, али ћете радити, јер не капирате мале, него само велике светске подвале. На три шибице вам локална бараба извуче плату, а Обама не може да вас превари, ту сте геополитички експерт.

Пишем већ месец дана о томе да се овде, организовано и с прилично пара, гомилају медији који протурају болесну, али заиста болесну русофилију и подгревају лажне наде о спасу са Истока. Последица тога је да ја испадох русофоб. Потпуно сам уверен да све ове портале, у којима је Рус од 100 пута, 100 пута преварио, надмудрио победио Запад, уз то издоминирао шармом и елеганицијом, направио Ладу према којој је Порше канта и слично, праве и одржавају људи са задатком примљеним од супротне стране и помоћу или западног, или овдашњег прљавог новца. Али, не. Ко год нас трезни, непријатељ нам је. Не расола, шљивовицу дајте.

Тамо где битке могу да се туку, ми их не тучемо. Лако је испрсити се пред масонима, јер ни једног не познајете, али пред нашим чиновником…„Добар дан, ја само да питам“… Не питај, захтевај, ти га плаћаш. Дери се, свађај се. Кад неког на улици дрнда комунална, испрси се, немој да прођеш, бори се за правду ту, а не тражи да се НАТО изведе на суд због осиромашеног уранијума. Нећеш га ти на суд извести, луди мој земљаче. Кад неког ухати контрола у бусу, немој да га мрзиш што има петљу да не плати, а ти ту петљу немаш, па зато што немаш, стајеш на становиште контролора. Кад одеш у ПИО да, коначно, регулишеш пензију, па те развлаче пола године, отиди, демолирај им канцеларију. Јесте, платићеш казну, али ти гарантујем да нећеш чекати још шест месеци. Кад комшији дођу извршитељи, стисни петљу, не дај. Шта може да ти се деси?

Туци битке које можеш да добијеш.

Зато ће ти, мој народе, и ова година бити килава, јер ни не уочаваш стварне проблеме. Јер ти је ОНО добро зато што бар нешто ради, а није ти важно шта ради. Јер те Шешељ, ни после четврт века, није убедио да није патриота. Јер верујеш у демократију, односно своје право да без мозга и знања одредиш ко ће да те јаше. Кад би те неко на силу натерао да ходаш усправно и да будеш поносан, мрзео би га што те није питао. Није теби до успеха и поноса, до самопоштовања и самопоуздања, него до шопинг мола и пузања, јер пузање не тражи ни одговорност, ни размишљање.

Само и ово треба да знате: на Кајмакчалан су јуришали слободни људи, а на шопинг молове јуриша робље. Није мене, ни у историјским, ни у практично-политичким питањима страх од Вучића, Новог светског поретка, масона; страх ме је ко стоји испред њих, а стојимо ми, неодговорни, лењи духом, неспремни да тучемо ма и најмање битке. Ми смо проблем 2017., а не систем. Зато је прича мрачна. Још је црња, јер одговоре свуда тражимо, осим у себи.

Овде чак и не говорим о конзуметима Фарме, Парова, Информера и сличних јахача Апокалипсе. Такви су трајно изгубљени и ја један секунд мог живота нећу провести покушавајући да им ишта у главу усадим. Рачунам их као чист кал у српском народу. Отпало и тачка. Растур. Испарило. Бар да је у Турке прешло, да њих контаминира.

Овде не говорим ни о онима међу нама, а таквих је к’о ‘ладне воде, који би гузицу сваком дали за тањир чорбе. И они су изгубљени и сутра, кад се срећа окрене, треба да знају да су макар негде упамћени и нотирани. То су хијене и изгубљени су за свет људи. Они сада припадају животињском царству. Неоцењива је улога Александра Вучића што их је разобличио и хвала му због тога. Ово кажем без ироније.

Када говорим, говорим вама, за које мислим да сте још живи, да још дамарате, али мислите да је узалуд давати отпор. Вама, који сте, као и ја уосталом, стотину пута били поколебани, али сте се увек, као после нокдауна, враћали у борбу. Вама, који негде испод прага свести, добро знате да од мудросералија српских интелектуалаца и спасавања деморкатије нема ништа.

Ја своју битку бијем годинама, не обазирући се на то да ли успева, или не. Бијем је, јер су живот и борба једно исто. Не знам, чак, ни да ли успевам, верујте ми. Као паук: колико год пута му поцепаш мрежу, он је плете опет. Никад не каже: не вреди, поцепаше је зликовци. Истина, мени је лако: имам некакав свој извор прихода, па могу да крекећем, многи ту привилегију немају. Ипак, док глас не дигнемо, неће нас чути.

Кад приватник малтретира вашу жену, која ради за 20 000 динара, сви знате шта треба да урадите. То се, међу Србима, увек знало. Или кад вас тера да ринтате и још се дере. Размислите: ако вам је 20 000 мера части, ћутите и трпите. Али, ако није, одмах у дандару. Не други, не трећи пут. Први пут. Тако се прави добар радни амбијент, а не мудрим законима. Да су два Кореанца добила по носићима, сад би они носили пелене кад улазе у погон, а не радници. Је ли ово позив на насиље? Не, позив на насиље је кад те неко тера да носиш пелену, кад те понижава и вређа. И реч уме да буде насиље, није само летва.

Кад се чиновник продере на тебе, врати му, не остај дужан. Кад ти поп свети водицу, дај му и реци: „Попе, од мене оволико, а ако ти је мало, немој да долазиш“. Његов возни парк није твој проблем.

Ако немаш снаге, ако си уморан, а јеси, кварат века те киње и муче, сети се да је и неки твој деда прелазио Албанију, и он је муке видео, па се није дао понижавати. Реч-две, па за коц, како се код мене каже (колац).

Стави зид између себе и лопова, себе и политичара. Немој да су лопови кад ти нису потребни, а господа кад јесу. Престани да им се јављаш на улици, изађи из кафане кад уђу, окрени им леђа ако сте се срели у позоришту. Нека зна да ти знаш шта је и ко је. Кад ти нуде сендвич и сок да им урлаш по улици, немој. Нико није умро без сендвича и сока. И не дружи се са онима који прихватају тај сендвич и сок, они више нису људи у ужем смислу.

Дакле, и ова, и свака друга година, биће онаква какви смо ми. И то не сви ми, од та посла више вајде нема, него „ми“ који још нисмо пали. Они који су пали, који се ваљају, ваљаће се сутра и за нас. Луд је онај ко од гмизаваца прави људе, а паметан је онај ко пита: за кога ће сада да гамижу?

Да ли је потребна нека организација? Да, али ни налик овоме што сад постоји. Неформална, кадровска, са снажним личним везама, али са дифузном структуром, која може да издржи ударац служби и поткупљивања. Без идеологије, без србовања, оријентисана на чисто практична питања. Нешто сасвим другачије од савремених политичких партија, које су хиперидеологизоване, овцоизоване и дневно поткупљиве од система. Није циљ партије структура, већ да се направи структура која може да досегне циљ, а циљ мора да буде не „срећна Србија“, не „православно братство“ и сличне будалаштине, већ опипљив, дневно мерљив, коригован онако како се околности мењају. У животу не вреде велики циљеви, него само они који могу бити досегнути. Уједињено српство је сан, избацивање извршитеља је опипљив циљ, то је разлика. Укинути масонерију је будалаштина, али упристојити свог доктора, свог чиновника, па и полицајца, није недостижно, то се може.

Дакле, кад говорих о 2017-тој и кад рекох да ће нас пљачкати даље, нисам имао у виду да ће они постати бољи пљачкаши, напротив, постају чак и аљкави, али смо се ми свикли. Дерите се, не дајте, не мирите се. Немојте да се са сељаком на пијаци свађате око 10 динара, а кад вам Вучић цепне 50 јура од пензије, вама таман. Само да не узме више! О, грдне ли философије.

Пошто знам да се ништа у систему власти, нити у било ком сегменту система, неће мењати, бољој години ћу се надати кад видим да се мења народ, односно кад видим да се тањи трпило, а расте свест да се даље овако не може. Унутар система добрих вести, или фактора на којима може да се гради оптимизам, неће бити. Два су разлога: један се тиче странаца, односно тога што они управљају Србијом и разбуцавају је и друго – међу политичарима ми немамо, ни у власти, ни у опозицији, карактере који нису деструктивни. Од свих бесмислених епитета које качимо властодршцима, овај смо некако избегли да видимо. У питању су људи декомпозиције, деструкције, који и кад граде, заправо руше, јер им је таква природа. Политичким животом у Србији данас руководе Вучић, Дачић, Николић, Вулин,  додајте их даље према укусу, а нико од њих није чак ни своју партију створио, него су се на друге шлеповали  нико није, сем са позиције власти, икакве изборе добио, ако се не рачуна Томина победа 2012-те, са честитком спонзора три сата пре окончања гласања. У питању су субдоминантни деривати Милошевића и Шешеља, који нису развили лидерске, него слугерањске рефлексе и само су променили господаре. Баш зато је деструктивност њихова главна особина, чак црта душе. Зато од њих никад ништа добро доћи неће, таман да им странци и препусте Србију.

Остаје да се надамо сами у себе и да се прво, на приватном плану, свако од нас, оснажи и охрабри. Да се макар окренемо, да видимо од чега бежимо. Можда и нису баш  аждаје. Ја верујем, а многе политичаре знам, да су то зеке чим се обезбеђење помери три метра. Нису они људи од формата. Да јесу, не би служили странце и партијске шефове.

Мера наше храбрости је мера наше будућности; ако стиснемо петљу на 60% оне коју су наши дедови стискали, имаћемо добру и 2017., и 2018. и сваку другу. Ако чекамо Русе, Бога, чудо и тајну, имаћемо сваке године мали Армагедон.

(Блог Милана Миленковића)

Advertisements

20 mišljenja na „Милан Миленковић: Мрачњак

  1. Hm,hmm…“dva soma evra mesecno“..?stara je to tema, i „otac“ SrBkog naroda, Dobrica Cosic se vajkao svome drugaru Manojlu Manji Vukoticu..“sta mogu da radim, kad moji srbijanci,neznaju nista drugo da rade osim da tresu sljive i cuvaju svinje“..“Brdoviti Balkan zemlja seljaka, sa par stotina hiljada i vise bez osnovne skole“..nekada besplatne.

    Sviđa mi se

  2. Počinjem da pravim izvod iz ovog članka za svoj FB nalog, a krećem ovako…

    10 zapovesti Milana Milenkovića:

    Mračnjak

    Milan Milenković je novinar kojeg izuzetno cenim, britko pero, oštar um, beskompromisan, prek ali pravičan. Ipak, često nepotrbno preopširan pa ponekad deluje i konfuzno sa svojim mislima, razvodnjava ih tako i gubi pažnju čitaoca. Zato ću ja pokušati da izvučem suštinu iz njegovog članka “Mračnjak“, odnosno da izvučem njegove “zapovesti običnom čoveku“, a ko bi želeo više neka pročita ceo članak.

    Sviđa mi se

    • Odlična ideja, dobro zapažanje! Slažem se da Milan ume da se izgubi u svojim digresijama, mada ga negde razumem. Pisah svoj komentar u isto vreme kad i Vi i verujte da sam mogla esej ispisati, toliko mi je ideja prolazilo kroz glavu, da potkrepim Milanove teze, ali shvatam da je negde, što bi rekli komunisti, kontraproduktivno, za ovu internet formu i njene konzumente. Tako i Milan, pokušavajući da potkrepi svoje teze sa što više argumenata i stavova, često odluta, a kako su i sami stavovi dovoljno oportuni ( šta mi je večeras, regrediram u komunistički vokabular 🙂 ) današnjem konformističkom umu prosečnog stanovnika Srbije, isti je sklon da to štivo i ne čita.
      Tako da je Vaša ideja o ‚‚izvlačenju‚‚ suštine i pravljenju 10 zapovesti – za svaku pohvalu!

      Liked by 1 person

  3. Upravo sam pročitala i podelila ovaj tekst na fejsu. Uđem ovde da vidim šta ima, kad ono isti tekst! Da l’ da o’ćutim, da l’ da reknem koju, vredi li!? Znam da ne vredi, al’ ću da reknem, to je jedino što mi preostaje! i da budem ponosna što, u duhu Milanovog teksta, a u toku prošle godine, raznom birokratsko-medicinskom nesoju očitah! I uglavnom ne propustim priliku. Često i u korist svoje štete, ali neka. Čuli su. Možda se i opsete šta su čuli, kad negde ostanu sami sa sobom, pa makar za mrvicu smanje svoju arogantnu samoubeđenost i ‚‚kompetenciju‚‚!
    Ali da bi se moglo od sebe polaziti i na bolje menjati, čovek mora da ima to organsko ( kako Milan to zove), ne znam kako se to stiče kad ga familija jednom izgubi, kad se svo korenje iščupa ( i pojede). I nužno mora da ima dodir sa stvarnim, sa selom, sa zemljom, sa životinjama, opstankom u njegovoj ogoljenosti. Ako bude mlađih Srba, koji to shvataju, opstaćemo, sa sve verom prađedovskom, u punoći i prožimanju Peruna, Svetovida, Svaroga i Isusa Hrista, koji negde reče ( ne mogu da kopam sada i tražim gde, ali misao vredi da se napiše, pa sve ako su mu je falsifikatori u usta stavili) – Ko ČUVA dušu svoju mene radi, IZGUBIĆE je! Ko IZGUBI dušu svoju, mene radi, NAĆI će je! – Ako ne bude, nema nam šanse, postaćemo đavolovi kiborzi!
    Taj ‚‚povratak na selo‚‚ nikako nije korak unazad, naprotiv, ali ja to ovde ne mogu crtati! To se nacrtati nikome ne može, za to se i um i snaga moraju upotrebiti!! to se gospodinu Slobodanu, ili Nad Alfa mužjaku, kao tipičnim predstavnicima (beo)gradske vrste Ne može objasniti, te neću ni da pokušavam! Ništa lično, nema ljutite!
    Aman, bre, Lune, što si zapeo da komentarišeš na originalnom sajtu, kad možeš i ovde!? Verovatno škripi neka tehnička mogućnost! Imaš tamo mail, pa možeš poslati poruku, imaš Milanov profil na fejsu, pa komuniciraj! Bar je on otvoren za komunikaciju!

    Sviđa mi se

    • Hm,hmm…ja, kada posetim neku stranicu, proctam tekst, i ako je nosilac stranice predvideo rubruku za posetioce, ako imam komentar ja ga prilozim, niti Milan pise meni, niti ja njemu, a mi posetioci ucestvujemo u raspravi.

      Sviđa mi se

    • Hm,hmm..mi, „dinarci“, nismo priznati kao „Beogradska vrsta“..po novom nacinu razmisljanja, dodjemo mu vise kao „okupatori“..ali, zakinut je i status „izbeglice i oko toga“..a utehu po nekad Vrsacki breg moze,Fruska gora takodje, „za pljuckanje sa visine“, seciranje zivine, malo teze, jagnjetina moze, prasetina takodje, jaretina ispod saca za desert.

      Sviđa mi se

  4. Mozes da seciras kokoske za potrebe rituala koliko hoces i u gradu(nemoj samo jarcu da seces onu stvar jer pretpostavljam da ga mnogo boli)
    Mogo bi ja da zivim i sa seljanima ali da imam jedan zamak,malo povise,na brdu,mislim ipak sam dinarac,arhetip zove;ne smeta mi cak ni da spavkam u sanduku.

    Sviđa mi se

      • Hm,hmm..vise godina je proslo, a ja ne retko se setim,tv monologa, pokojnog glumca Jerinica, sa ulogom,iseljenika Licanina u Londonu,mada mi nije poznato da ih bas ima mnogo,ali,obucen je u srbijanskom,jeleku vezenom, od coje,i,posle duzeg boavka, zakljucio je, da je doslo vreme, da i on,pozove goste,mislim da se emisija zvala „moj prvi caj“, u kojoj,on prica,kao obraca se gostim i cesto ponavlja „nekada,dok sam jos bio licanin“.

        Sviđa mi se

      • Drakula?E to je pravi mracnjak!Mnogo ljudi crne danas taj mrak,a on je dobar je za razvoj sluha i drugih sposobnosti…hehe,Bog stvara svetlost iz mraka ‘koju mrak ne obuze’-znaci da i on zivi u mraku?5
        Nego,sta bi vise volela da budes Mina ili Lusi?

        Sviđa mi se

  5. Nad-alfa muzjak

    Zar se to pitanje postavlja? Well, I am a woman ‚‚with great wavy masses of golden hair and eyes like pale sapphires‚‚ ! Actually – I WAS ! Now, I’m just an old, nagging retired witch, without any sorcery power! 😦
    !

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s