Милан Миленковић: На будалу увек можеш да рачунаш

Слепи за туђе, плитки у својим аргументима, сваки разговор, који би требало да буде озбиљан, сводимо на размену адреналина и питање части.

Језик је, а не писмо, тековина српског народа.

православље, данас ради против животних интереса српског народа, јер их подређује великим принципима, а не опстанку.

guma

Све што смо могли, ми смо побркали.
Није за Србина школа, јер ако је учи мало, остане полуписмен, са уверењем да нешто и зна, те да се сва велика питања могу бескрајно поједностављивати, до мере разумевања сваке незналице. Опет, ко преучи, ко се веће школе дочепа, и он меру губи, па се сасвим измешта у, од стварног живота отуђену, апстракцију, тако да губи додир и са људима и са проблемима.
Тек неписмени имају шансу да спасу душу и памет. Тако смо ми саздани.

Свако знање, сваку струку, која не може тренутно да се оваплоти у новцу, презиремо. Астрофизичар је будала, али аутомеханичар је момак коме су родитељи пажљиво планирали будућност. Адвокат је муљаш који нам треба, лекар је сеоски врач, а диригент је кретен који маше. Грађевински инжињер је паразит, знам ја и без њега кућу да направим, и деда мој је правио.

Ако сам ја данас открио неку тему, код фризера сам јутрос, док сам чекао на ред да се ошишам, напипао риболовачку ревију, увече сви у кафани морају да слушају о мојој новооткривеној страсти према пецању. То што никад штап нећу купити, нити удицу забацити, нема везе. Имао сам свој тренутак славе у кафани.

Јутрос сам, после кафе, очајнички, јер ме потерало, гледао коју књигу у клоњу да понесем, да скратим време. Паде рука на Библију.
По сата касније, са шоље устајем као религиозни фанатик.
Месец дана касније, већ сам прочитао сву религиозну литературу коју ћу икад прочитати (да се нешто трајно може унапређивати, нама напамет не пада) и остаје ми само да идем улицом и да давим људе к’о Јеховин сведок, причајући им о лепотама и врлинама наше вере православне.
Нормално, људи те не схватају заозбиљно, мисле да си прележао менингитис, али ти давиш упорније, па где се нађете. Већ ти се и речник променио, корак те дели да старогрчки проговориш.

Наш отпор дубљој мисли је епски; све је на површини, све је пред очима, све је упрошћено до непрепознатљивости. Сва значајна, као што рекох, животна питања сведемо на тривије, а онда наморавамо друге да те тривије признају за нешто озбиљно и смртно се увредимо ако они то одбију. Дуримо се, уместо да доказујемо једни другима. Слепи за туђе, плитки у својим аргументима, сваки разговор, који би требало да буде озбиљан, сводимо на размену адреналина и питање части. Чињенице нас не узнемиравају ни мало, али догме и идеологије нас, са температуром 40 из кревета дижу.

Да се испод наших површних мисли могу налазити мисли старије од две хиљаде година, да је о ономе, о чему ми јутрос мислимо уз кафу некада мислио и неки већи ум, сасвим је далеко од нас. Оригиналост у мишљењу се овде више цени од тачности. Да постоје правила мишљења и закључивања, да постоји читава једна методологија мишљења, која има за циљ да изведе корисне закључке, а не да афирмише мислиоца, Србин не опажа. Позивање на ауторитете, попут Платона, или Аристотела, дискусију не скраћује, већ онога ко се позива дисквалификује јер, ето, није у стању да сам смисли, треба му духовни шпрајц. Јебо те Аристотел!

Јуче напипам на мрежи неки текст, један од оних који оптирају за ћирилицу али, као и толики други, бескрајно је плитак, памфлетски, претенциозан, саморекламирајући за аутора, да ми се смучио већ после две реченице. Иначе је и сам назив претенциозан: „Нема србства без писма ћирилскога“. Не ћириличног, не Ћириловог, не чак ни ћирилице. Без писма ћирилскога. Нормално, доказује да су српство и ћирилица једно исто, те да, ако пропишемо латиницом, оде његово мило срБство у тандарију, ни пра’ од њега остат’ неће.

Пред собом тачно видим лобању која никад није мислила, а много је времена провела да изгледа као да мисли; видим једног од оних модерних, посткомунистичких Срба који, од свега што српство јесте, виде само форме: крвна зрнца, православље и ћирилицу. Да иза тога постоји нешто, што је старије и важније, појма немају.

Језик је, а не писмо, тековина српског народа. Он је створио језик, један од најсавршенијих језика који се на планети говори, а писма састављају људи, појединци. Оваква, или онаква. Шта бисмо да не би Ћирила, не бисмо били Срби? Или нисмо ни били, док смо били неписмени? Тек писмен Србин, који пише ћирилицу, је Србин? Наши чукундедови су били неписмени, али се не бих кладио да су били мање Срби од оваквих кукавних потомака. Аутор памфлета, међутим, никад није мислио о језику као старијем од писма. Није дотле стигао, али о писму већ дисертацију пише.

Корак уназад: начин говора. Један језик ни сви припадници народа не говоре исто. Једнима је он средство комуникације, другима саопштајно средство. Један га говори колико да уме да потражи леба и чорбе, други га говори на самој висини тог језика. Црњански дамара у Космосу, а на истом језику улични продавац хвали виршле и кобасице.

Још један корак уназад: језик који је прерастао у гест, који је непосредан, који је још само поглед, или слутња. Онај фини, једва ухватљив поглед између мајке и ћерке, или између двојице ратника, који мења, у делићу секунде, стотине речи. Језик као изражајно средство, језик као неизговорени симбол.

Шта борац  „писма ћирилскога“ о томе зна?

Од себе, Авалу не види. Неписмен на ма ком писму. Која је сврха писати неписмено ћирилицом? Ја не капирам, признајем. Да „утерамо“ Хрватима? Нећу, ваљда, да пишем ћирилицу њима за инат?

Јесте православље овде оставило трага, али се стално брка вера и конфесија. Мене нико не убеди да постоји боља и гора конфесија, јер не видим који би критеријуми о томе одлучивали, а да нису строго квантитативни. Ко мери духовност, на ком кантару мери? На крају, свака прича о конфесијама се заврши пребројавањем лешева у име те конфесије.

Корак уназад: не, дакле, православље, већ метафизички капацитет једног народа. Српска варијанта православља је, у односу на руску, рецимо, бескрајно плитка и без историје. Без жара, без праве јерезе, без мученика унутар вере. Један топли, присни пантеизам, који је морао да сноси туђе и стране религиозне форме, јер православље није настало на словенском етносу и на словенској митологији, већ грубим покрштавањем и наморавањем једног читавог народа да одбаци паганско наслеђе, у име државне политике Немањића које – и то треба рећи – ништа није спречавало да буду верски колебљиви. То што постоје догме, ритуали, што постоји једна теологија која је досадна до плача, не значи ништа. То је форма. Није хришћанство обликовало Србе, него су они обликовали хришћанство. Све особине хришћанске ми смо имали и пре хришћанства, или неко можда мисли да смо људе јели док се нисмо покрстили? Разлика између хришћана и варвара је само у разлозима за пљачку и убијање, а не у изостанку пљачке и убијања.

Још један корак уназад: православље има космополитског бога у средишту, тако да данас, кад је оно битно теолошко, односно одвојено од племенских богова и наслеђа, одвојено од начина живота који га је обликовао, оно битно разара биће нације, јер је тера да, као и њен бог, буде космополит, грађанин света и Васељене. Оно, православље, данас ради против животних интереса српског народа, јер их подређује великим принципима, а не опстанку. „Боље да нас не буде, него да будемо нељуди“.
Ја мислим овако: боље да нас буде, па нека смо и нељуди. Ко мисли да је боље да га не буде, него да не буде човек, нека се обеси, ја му руку задржавати нећу, али нека не оптерећује нацију својим апстрактним будалаштинама и нека је не позива да се самоубије,  да би сачувала врлину.

Племенски богови, колико до пре сто година далеко претежнији него хришћански култови, држали су нацију у тонусу, у духу победе. Кроз Перуна и Световида ми поштујемо оне своје особине које су надмоћне у односу на друге народе. Хришћанство одриче надмоћ као концепт. Да су наши стари икад размишљали колико дечјих сузица треба да се пролије да се ослободи Косово, не би никад ни кренули у ослобађање.

Још један мали корак уназад: бескрвни, килави данас причају о вери. Чак и ово, космополитско православље, овај шминкерај паланачких љотићеваца и недићеваца би имало неку шансу да на веру личи, да га воде истински снажни духови, господствене природе, племениташи, јер би они, испод форме, опет тежили моћи и снази, као историјској предности. Али, килавери не воде никуд. Рад’те уста, тек да нисте пуста.

Пребројавање крвних зрнаца је тек будалаштина. То је израз несигурности у културни образац, који обликује човека. Дајте ми Кинеза од три године и направићу га Србином. Обрнуто, дајте некоме српско дете, ако је сам испао из културног обрасца, направиће Чеду Јовановића, са 100% српске крви.

Корак уназад: српство је засновано на културном моделу, а не на крвним зрнцима. Крвна зрнца има и вепар. Обликовна моћ културе је оно што нас чини припадницима и баш зато многи народи, чија је крв чистија од наше, не успевају да се као народи конституишу, јер немају ту чудовишну снагу коју има српска култура. Какве су то наивне и идиотске представе о чистоти крви?

Зла коб ових и оваквих лупетања у јавном простору није толико у нетачности, која је очигледна, али не кобна. Кобно је што су наши начини да пронађемо или стабилизујемо сопствени пољуљани идентитет, она иста средства и начини које користе народи, попут Хрвата, или Бошњака, који идентитет, у смислу у коме смо га ми имали, нису имали никад. Па зар да ми, после свега што смо кроз историју прошли, после Косова и после устанака, после толиких културних тековина, тако плитко везујемо нацију за облик писма, или конфесију? Па то они раде, аман. Они су Хрвати зато што пишу латиницом и зато што су католици. И зато што имају херуватско-готска крвна зрнца. Док не пронађу нека друга. Ми смо изнад тога, наш је идентитет стваран, није у форми исрпљен. Ми имамо културни модел, обликовну моћ културе; ми можемо да будемо Срби и кад смо атеисти, и кад пишемо латиницом, и кад нам је деда Цинцар, или Јеврејин. Зашто опадамо до критеријума вештачких народа, кад то нисмо? Зашто показујемо толико несамопоуздања, несамопоштовања? Заборавили смо да је језик срж писма, да је обичај срж вере, да је култура изнад крвних зрнаца и сад морамо, у туђем кључу, да доказујемо ко смо и шта смо.

Лично, никад нећу пристати да на тај начин доказујем било шта. Пишем, од кад знам за себе, ћирилицом и то ником за инат, већ што сам уобичајио. Почео сам у кући, док још нисам ни знао да сам Србин. На предшколском узрасту.

Православан сам, јер следим претке, а не догму. Да су моји били муслимани, ја бих, признајем, био муслиман, јер се више клањам наслеђу, него теолошкој исправности конфесије. Мени је мој деда, а не Исус, поставио задатак. Уосталом, ни кућног свеца нисам наследио од Исуса, него од деде, а слава је Јаровид, преведено као св. Ђорђе.
Стицајем околности, брђанин сам, а тамо, по копаоничким брдима, нема несрпског елемента, тако да су ми и крвна зрнца вероватно „српскија“, него што је то просек, али ме није то начинило Србином. Зар је један Србин са одличним крвним зрнцима данас – Хрват?

Посебно ми је одвратно што, ако и вештачки народи, нисмо задовољни својом веома богатом историјом, него још морамо да је китимо и измишљамо. Ако Хрвати имају 77 краљева, ми морамо да се измакнемо још једно 2000 година уназад, да адоптирамо и Асурбанипала, да бисмо били старији и бољи од других. Каква је то идиотска трка? Доказујемо тазе народима да смо старији од њих, па кад они лажу, да и ми досолимо с наше стране. Сакрили нам Германи, украли нам историју, забранили је? Како? Како једном народу можеш да забраниш сећање? Што нам нису забранили и епику, па да се не мучимо? Украли нам књиге староставне? Ако већ верујете у ове будалаштине, замислите себе као крадљивца туђе историје: како би сте то урадили? Који је механизам крађе? Па није то крађа банке, уђеш, изађеш и готово. И то украдеш историју народу у коме је сваки чобанин, кроз предање и песму зна. Како су крали историју? По кућама? Као у филму „Људи у црном“ – бљесне лампа и ти све заборавиш? Какве су то ступидарије, шта се тиме доказује? Какву утеху у оваквим идиотијама налазимо и чега нас је то живот лишио да нам овакве утехе буду потребне? Ко бежи од стварности? Увек онај ко трпи од ње, а то смо, данас, ми – Срби.

Али, бекство од стварности је пут у ништа.

Молим да се ово не схвати као патетика, него као пример:
болестан сам озбиљно и не заваравам себе да имам кијавицу. Не правим планове за летовање, чак и не почињем да читам фељтоне. Гледам смрти у очи и не измичем поглед, не зато што сам храбар, него зато што знам да ми само то даје шансу. Ако почнем да лажем себе, ако почнем да гатам и да бајем, да бежим од стварности, ја сам битку изгубио. То важи и за народе. Ако себе лажемо, ако мислимо да ћемо живот преварити гаткама, правилним писањем, или ученим православљем, зелен смо бостан обрали. Провешћемо се као Енглези на Соми, који су, уљуљкани у артиљеријску припрему, мислили да живог Немца у рововима више нема, па су кренули у шетњу по ничијој земљи и то, до вечери, платили са 30 000 лешева.

Само храбар поглед, поштовање чињеница, могу да нас одрже у игри. Жртве заблуда су увек веће од жртава које падну у борби. Ко не разуме: Јасеновац  је поприште заблуде, на бојним пољанама тих жртава нема. У Јасеновцу се умирало од илузије да бити Србин није кривично дело и да не можеш само зато главу да изгубиш. Онај, ко је на бојном пољу историје, те заблуде нема, он зна зашто је ту и шта ризикује. На бојном пољу умиру Пера, Лаза и Мика, али биолошка маса остаје; у Јасеновцима се ископавају читави родови, читаве крвне линије. Заблуде су најскупља ствар.

Уместо да идентитетска питања бранимо у животу, у стварности, кроз начин живљења, ми их бранимо будалаштинама и још се надамо да наплата за будалаштине неће доћи. Тешко нама, као народу, ако нас, кад за то дође време, од кама и бомби буду бранили ћириличари „писма ћирилскога“, апстрактни православци и ови са чистим крвним зрнцима, јер сви заједно, и свако од њих појединачно, немају тестостерона колико га миш има. Бескрвна банда, која би, на два шамара, продала мајку рођену.

Та и таква, кукавичка и бајалачка расположења, морају се жигосати и мора им се рећи да замукну, јер судбину народа оптерећују својим мисленим утварама. Они, ти фићфирићи и та розекошуљашка патриотска младеж, свој народ, који бране, виђају само још на пијаци, и то ако их мајка поведе. За њих је село само још туризам, а природа место где се добијају алергије. Ни у десет модерних патриота нећете наћи једног који може да претрчи километар, али су много паметни. Од педесет, један је видео кафанску тучу, а да виде клање пилета, носили би доживотне трауме. То треба да води српски народ, то да га учи идентитету? О, Боже, баш нам се ругаш!

Ми, Срби, данас, ако нас Бог опет погледа, чекамо вожда, неког клинца, који данас шета по Србији, по некој вукојебини, и који осећа у себи позвање и чежњу за великом судбином, а не килавце и мамине рузмарине, који ће дам објасне нешто. Ми чезнемо, ако још крви у себи имамо, за победом, за тим да други дрхте пред нама, да осетимо моћ и снагу историје, а немоћ и снагу закржљалих хришћанских принципа и апстрактних вредности. Моћ у царству земаљском нам треба. Онај, сваком расном човеку, сам по себи разумљив осећај и нагон да се отме ономе ко има, да се победи, па да се на темељу победе гради своја правда и истина, а не обрнуто – да се остваре правда и истина, па ћемо за победу лако. То је будизам, то нисмо ми. То је подла издаја предака, културе и историје, а под плаштом бриге да се баш све то очува.

(Блог Милана Миленковића)

Advertisements

49 mišljenja na „Милан Миленковић: На будалу увек можеш да рачунаш

  1. Hm,hmm..religija je opijum za narod, invalidska staka nesposobnih,sebicnih,egoistickih grupa i pojedinaca, na celu sa nekom Amfilohijem Radovicem,koji krsti Cedu Jovanovica, „primi naske u redove..“..“ja sam ciganin drzava me zove om“,kako kod ga zvala, Ceda je „cedo“,zla.

    Sviđa mi se

  2. Одавно нисам дочекао са таквим нестрпљењем да један текст прочитам до краја, само да бих га што пре поделио на ФБ. Међутим, како дођох до краја, ентузијазам ми спласну. Они због којих ћу га поделити неће ни прочитати овај текст. Предугачко је ово штиво за њих. Шта је ту је, одох да делим, па ке видеме…

    Liked by 2 people

  3. Текст је изузетно поучан. И на овом сајту, као и на сајту аутора, било би корисно поставити везу за пренос на Линкедин.

    Sviđa mi se

    • Тачно је да од вишка глава не боли, али нисам сигуран да на мрежи попут ЛинкедИн-а чланови очекују овакве текстове. Какогод, сигуран сам да се аутор неће наљутити ако линк ка Преврату или његовом блогу поделиш својим другарима тамо.

      Sviđa mi se

      • Не очекују, али ја патим од „едуковања“, па понешто пошаљем на цирка 7.000 адреса. То је једноставно, када на сајту имам везу и не морам, да питам за дозволу. Сада сам поново пажљивије погледао Миланов сајт и видео, да постоји могућност.

        Liked by 1 person

  4. Svaki dan u svakom pogledu sve više i više napredujemo.Već duže vremena razmišljam o malo dužem pisaniju na prilično sličnu temu- naime ja mislim da je jedan od većih problema sa kojim se sreće naš narod mistifikacija svega što se može i nemože mistifikovati a najviše politike i društva.Nisu li „najveći Srbi“ upravo oni koji Srpstvo prodaju na kilo i na sniženju? Hoću li ikad dočekati da mi neko od tih velikosrba objasni zbog čega je to Dači, Toma diploma, vojvoda Voja ili Dodik veći srbin od Čede bede a da ima malo jače argumente od ličnog mišljenja???Čeda jeste urnisao Fidelinku i još ponešto ali sve to vrijeme je Dači bio vlast dakle sve to mu omogućio. Svi pobrojani su u politici decenijama i koja je to korist koju Srbi imaju od njihovog političkog angažmana??? Ja ih ne vidim a čini i se da ima podosta argumenata da tvrdim da bi bolje prošli da smo na njihovom mjestu imali nasumice izabranog Albanca sa ulice u Prištini jer šta su to mogli gore uraditi nego što su uradili a da za predsjednika imamo prosječnog Albanca trudio bi se da posao obavlja tako da dobije još koje izbore a naše zaboli vršnjak i ako izgube niko ih ne maknu sa grbače a osim toga Albanac bi znao šta ga čeka ako zabrlja.
    SPC je priča za sebe i jedan od težih tegova koji nas vuku na dno http://pressrs.ba/vijesti/komentar/dusan-maric-ima-li-medu-svestenicima-spc-hriscana-31-10-2016 ako je u bilo kojoj organizaciji u rukovodstvu trećina kriminalaca (a recimo mog električara nisu ni pomenuli iako ima puuuuno tazloga za to) onda je ta organizacija u grdnim problemima a u još većem problemu je narod kome ta organizacija nastoji da bude capo di tuti capi. Posebna priča je što ta organizacija nema razvijene mehanizme samoodbrane pa je tako objašnjenje da patrijarh ne može da disciplinuje „mangupe iz sopstvenih redova“ jer je samo jedan od jednakih po meni može proći samo u crtankama do pete godine.Jel bi to sudbinu nacije trebali da određuju propali električari i koji su to kriteriji po kojima se određuje ko kosi a ko vodu nosi???Po meni su srpstvo i pravoslavlje kakvo se danas praktikuje u veelikom sukobu i to je jedan od razloga naše propasti.
    Stvar koja mi nije jasna zašto se takve stvari mistifikuju i da li su većina komentatora i bar 90% autora na „patriotskim sajtovima“ idioti, korisni idioti ili namjerno ubačeni neprijateljski elementi. Pošto sm odatle da kažem za RS: Dodik je vlast već decenija. Da li se za to vrijeme povećao broj Srba njihov standard zdravstvo školstvo…..nije ništa. Dodik nije za predsjednika i tačka. Druga je priča jel za zatvora jer je svojoj kući umio doći za razliku od zajedničke. svako ko je ikad prošo pored fakulteta zna da je uništenje svakog vida kulture i obrazovanja namjerno i u poodmakloj fazi a društvo na tome stoji.
    Ima toga do sjutra ali ja nemam vremena pa drugom prilikom

    Sviđa mi se

  5. Zahvaljujem svim bogovima, i paganskim i ovim zvaničnim, što sam, zahvaljujući novinarki Biljani Đorović, pre otprilike dve godine, otkrila i upoznala lik i delo ( uz mnogo poštovanja pišem obe ove reči, odavno ih nisam adekvatnije upotrebila ) novinara, politikologa, mislioca, a pre svega hrabrog, konformizmu nesklonog ( retka osobina u Srba danas ) Milana Milenkovića!
    Naime, slušajući izuzetno obrazovanu, temeljitu, ponekad čak naporno upornu ( a može li drugačije) Inforatnicu protiv novog svetskog poretka, Biljanu, prvo u emisijama Silen na II programu Radio Beograda, a potom u emisiji Inforatnici, na radiju Snaga naroda, napipah i Milanove emisije – Gnev Srbije!
    Mnogo sam dobila, neopisivo mnogo sam dobila, slušajući ove emisije, što uživo, što odloženo! I ne zna se koje su bile bolje – one sa tematikom iz kulture, ili one sa tematikom dnevne i ine politike! Ili razgovori sa mudrim slušaocima, koji imaju šta da kažu, a Milan ume da ih navede da to učine!
    A eto, preko tih emisija saznah da postoji Dragan Tomić, pa Prevrat, pa Dragoslav Pavkov, pa g Mlinarević, . . . pa sad kom pravo, kom krivo, ali meni je veoma drago što vas upoznah!
    Gospodine Mlinareviću, nađite i preslušajte, evo Vam link https://www.youtube.com/watch?v=HwSeg1Fhjuc antologijsku Milanovu emisiju pod nazivom – Srbi iz Vojvodine! Slušala sam je jedno 4 puta, i opet ću! Neverovatno, kako nikada nije dosadno! Takođe, imate na sajtu, hm da li slučajno, emisije o mojim najomiljenijim domaćim piscima, Pekiću i Seleniću! Pekića je malo ko u stanju da uopšte čita, a tek da o njemu pravi emisiju, . . .
    Kažu stari Latini. – Sličan se sličnom raduje. – Da, tako je, neverovatno je kako je Milanu polazilo za rukom da uobliči, artikuliše, napiše – mnoge moje misli, a što ja u svojoj ženskoj pameti i ograničenosti šerpama, varjačama, peglama etc – ne stigoh!
    Hvala milanu i želim mu da što duže nađe snage da svoje suštinski mudre spoznaje – deli sa nama!
    Naravno, poput našeg selindžerovskog junaka HK ( ili ХК 🙂 ) i ja entuzijastički delim Milanove tekstove i emisije na fejsu, pritom imajući na umu drage ljude, za koje znam da će naći vremena i energije, te iste pročitati, ili poslušati.
    Znam da je opširno, ali samo još nešto!
    Nastavljam da slušam Milanovim stopama utaban gnev Srbije, koji, hajde za 4+ vodi mladi Igor Antišić iz NS! Bila mi je jako simpatična ( i vrlo indikativna) njegova pričica ispričana neki dan pre Nove godine, gde opisuje svoju mladu prijateljicu iz jednog sela u okolini NS, koja je, po svemu sudeći, stub kuće, jer joj je otac nešto bolestan, a domaćinstvo tipično seosko. I koja je ‘ladno, ne trepnuvši, priklala kravu, koja se nešto razbolela, te sačekala da dođu da joj pomognu da se ta krava istranžira, . . . Kaže Igor. – odavno se nisam tako postideo, ja što se iz ovog novosadskog betona, kao muško, jedva sećam vremena kad sam gledao kako moja baka kolje piliće, a meni bilo smešno kako refleksno nastavljaju da trče, iako obezglavljeni, … malo muškaraca znam koji bi bili u stanju da ‚‚prikolju kravu‚‚ – E to je to selo, o kome Milan često piše, a mnogi ograđeni gradom, to nisu bili u stanju ni da razumeju. Srećom, i sama imam te korene ( bogami i te sposobnosti ) i mene na Mars da baciš, i ja bi kao Met Dejmon ( u filmu Marsovac) krenula da navlačim humus, kopam rupe i sadim krompir! Stoga, kad rešite da srbiju premestite na Mars ( možda bi se tamo bolje primila ) setite me se, nećete biti gladni!
    Mir božji, Hristos se rodi!

    Sviđa mi se

  6. @nada2509
    Као и обично, више сте у емоцијама, него у реалности, па је и коментар такав. Ништа не рекосте о тексту, али нахвалисте Милана? Упућујете нас на Јутјуб и емисије оних, чије Вам се причање допада. Да ли сте прочитали Миланов текст ПРЉАВЕ РУКЕ и да ли Вам се исти допада? За овај текст сам написао, да је поучан, иако има пуно намерно написаних предрасуда, које се престављају, као општа правила. Па например, ја лично познајем бар три млада човека око 30. година, који свет не посматрају, кроз новац, као што Милан пише. Знам неке и на селу, којима не пада лова на памет ни када „пада“ са неба. Код Вас све пође од слушања, онако успут, Миланове емисије о Војводини. Мало критичког погледа, на баш оно што Вам се свиђа, никако није на одмет. Има код Милана текстова, који су поприлично проблематични. За мене је текуће питање, зашто скоро сви аналитичари, који нам се допадају, не улазе у политичкиу борбу, него се задовољавају паметовањем, на сајтовима, јутјубовима, фацебуковима и слично? А Милан на своме сајту не написа ништа о себи?

    Sviđa mi se

    • Прочитала ПРЉАВЕ РУКЕ, одушевљена, мислим да гађа право у центар, хтела сам Драгославу да предложи да тај текст овде постави! Шта да Вам кажем о критици, најтеже је критиковати СЕБЕ, а рекох да Милан одлично артикулише МОЈЕ мисли. Да, могла БиХ Вам сада набројати и Миланове и моје мане, и Ваше предности у односу на нашу генерацију, али остављам то за нашу приватну конверзацију. Нисте слушали Миланове емисије, иначе бисте сазнали много тога о њему
      Уколико Вас занима, лако ћете наћи јутјубу наћи ове последње, мени врло занимљиве аудио записе из болнице, где много тога износи о себи, нимало не претендујући да је најпаметнији, богомдани пророк, већ дајући своје тумачење нас Срба данас и указујући на могуће путеве опстанка, а што, по њему, апсолутно искључује данашњи модел демо(но)кратског политичког деловања.
      Његовим путевима изласка из овог ужаса у коме живимо је блиско оно што је урадио Ваш син, а Ви никако не одобравате! И за крај једно питање: – да ли бисте Ви, сутра у ситуацији неке прилично реалне катаклизме, умели да закољете, уредите и на заложеној ватри испечете пиле, или нисте чекали да Вам неко други то учини? Будите искрени, ништа лично, чиста хипотетика! 😊

      Sviđa mi se

      • Није нарочит проблем поставити овде Миланов нити било чији текст, али да мисли како је потребно – поставио би га он сам или би тражио да га ја поставим (у дневној смо вези иначе). Милан има свој блог, тамо може да се нађе скоро све што је икада написао, тако да…

        Sviđa mi se

  7. @nada2509
    Почећу однатрашке. У нижим разредима основне школе имао сам прво дрвени нож, јер је то била претпоставка, да сам Индијанац. Уласком у извиђачку организацију, још увек у нижим разредима основне школе, добих и прави нож са футролом. Сину купих нож на запрепашћење свих укућана. Прошле године и унуку, који има 12. година. Надам се, да би свако од нас успео да закоље то Ваше пиле, од кога правите неку велику уметност, којом се дичите. А гладан човек ће и живо појести! Као што рекох, емоције и само емоције. Кажете, Милан артикулише Ваше мисли? Да ли је то тако, или Милан СВЕСНО пише и прича за одређену публику, па Ви имате привид, да су то Ваше мисли? Слушао сам дијалог младог историчара и писца који за собом има најмање 13 високотиражних књига. Младунац очекује савет и реалну помоћ од старог вука, а „вук“ му објашњава, да је за писање књиге „потребно“ изабрати циљну групу и пита га, да ли је изабрао. Објашњење у том смислу је било веома детаљно“пикирао сам на домаћице, медицинске сестре и тако то“. Тај „вук“ је прву књигу објавио 1999 са пуних 49 година! И сада му добро иде. Као што рекох, покушајте у три споменута текста наћи недоследности, контрадикторности, прочитајте их без визуелног односа у ријалити програму и „слушања“ уз клање пилића и можда ћете видети, да неартикулише Милан Ваше мисли, него пише, да што већем кругу удовољи. Зар Вам коментари нешто о томе не говоре? Холден написа, да је једва прочитао и да је за његову публику сувише дуг. Зар је то онда текст, који артикулише Ваше мисли? Па ја дадох позитивнији коментар о тексту и од Вас и од Холдена!

    Liked by 2 people

    • Али ја немам потребу да у овом Миланово бескомпромисном и нимало “ масама удовољавајућем“ тексту “ било шта додајем, одузимам, copy-paste passages ,па да коментаришем, шта ћу, кад немам! За сваки навод о особинама нас Срба данас, могла БиХ наћи много примера из нашег непосредног окружења, да покажем колико смо и морално и духовно и у сваком вредносном смислу пали, да се убијем овде од посланика и да апсолутно не будем схваћена! Па нећу, више волим да своје време одмора од домаћих дужности и неговања непокретне свекрве ( за коју сте ми Ви, by the way, сугерисали да је стрпам у дом и пустим да умре неприродно и без д од достојанства ) проведем играјући слагалицу на фб
      ! А исти Милан је, у пар наврата, имао трактат о томе да јеиз много разлога , противник старачких домова, те да је чак и своју баку неговао под старост! Да, баш је “ популарно“ и баш је “ подилажење масама“ домаћица, које данас неће ни децу своју савесно да негују, а камо ли свекрве, а “ чесницу наручују у пекари, јер их мрзи да месе“ ( опет Миланова мисао)
      Да не БиХ некога повредила, нешто погрешно спојила, покушаћу само из личног искуства и угла да осветлим појаве о којима Милан пише у овом тексту, где заиста артикулише моје мисли и емоције, да и емоције, у којима често преовлађује невероватан осећај гађења и нагона за повраћањем – док гледам у шта смо се као народ претворили! Ако сам притом гуска, којом Милан вешто манипулише, нека сам, ево добровољно пристајем! Ех, да је више таквих манипулатора попут њега!
      А сад мој лични пример. 2004 године услед одласка из БГ, повратка у завичај, почињем да радим у једној основној школи, где упознајем брачни пар, он је тада директор те школе, а она наставница српског језика, одлична наставница, али као личност, прилично неуротизована, неуравнотежена, експлозивна, конфликтна, те као таква неомиљена у колективу. Наравно, везује се за мене као нову, а њен муж стиче.поверење у мене, врло брзо почиње да му поверава и разне административне послове јер школа има тада младу ( 30-так година,) тотално неспособну правницу, наркоманку, на коју се не можемо ослонити и која , за коју годину умире од overdose-a!
      Дакле, полако сам се спријатељила са директором и његовом женом, често се посећујемо и дешава се да они код мене упознају мог младог, много млађег од нас, комшију, избеглицу из Сплита ( ух и то је прича за себе )а мени је требало месец дана да схватим да га је госпођа без пардона, стида.и срама смувала и да још од мене очекује да јој будем куплер мајстор и уступим простор своје родне куће у коме живим са малолетним сином! Мени посао виси у ваздуху, али битан опцију да јој у лице саспем да је то што ради неопростиво и да ја то не могу да толеришем ни због њеног мужа, кога поштујем,а ни због породице тог момка са којом је моја.породица била генерацијски пријатељским везама повезана. Наравно, одмах сам пала у немилост, моји послови се смањују, и приходи наравно, најављује ми се губитак норме за следећу годину, те се ја на то све пожалим мом рођеном брату, кога сам до тада сматрала примером честитости, поштоваоце патријархалних норми, вредним, аутентичним човеком! Ја: – Али, ја заиста не могу због чувања радног места да правим од наше родне куће – куплерај! А брат ће мени: – Ако је за посао, за егзистенцију, да правиш, да правиш, него шта! – Ни сада док ово пишем, тешко ми је да.поверујем да је мој брат то изговорио! А јесте! И отац и мајка су нам се у гробу преврнули!
      Е о томе свему, драги моји, пише и говори Милан Миленковић. Ту емоцију, коју сам сада покушала да опишем – погађа! Преживела сам, нисам од куће направила куплерај, нашла сам начине да решавам егзистенцију, не идући линијом мањег отпора! Ако сам, понављам, Милановим тезама изманипулисана, ако сам их погрешно разумела, нека сам, пристајем да будем гуска, мада из стомака осећам да то није тако, па све ако рацио говори супротно!

      Sviđa mi se

      • Hm,hmm..evo,pre par minuta, probao sam da stavim kodM.Milenkovica komentar,pa ne ide,kaze „pokusaj te kasnije“..a, ja volem te teme poput „dece komunizma“..ta,nekada takodje „deca“..su,pored puteva, postavljala bandere za elektrifikaciju Serbije,ali,“deca cetnicizma“, bi nocu,testerama i sekirama sekla bandere,“da im ta komunisticka svetlost“ ne udje u kuce..valjda,lose utice na sprecavanje „bele kuge“stali je vec.

        Sviđa mi se

  8. @nada2509
    Шта ја да додам, када аутор написа: „православље, данас ради против животних интереса српског народа, јер их подређује великим принципима, а не опстанку.“. Ја ово читам, да аутор мисли, да је у питању опстанак и поред тога, што је то православље преживело све и свашта, а са њим и народ. Наравно да су велики принципи ВАЖНИ. Важни су и симболи, а не голи опстанак. Да ли то из Вас избија неки марксиста, па Вам се чини, да је горњи навод тачан и да су принципи православља безвредни? Као што видите, Милан ипак пише за Вас, а не за Драгослава и мене. Пише аутор: „Језик је, а не писмо, тековина српског народа.“. Да ли се и са овим слажете? Или мислите, да се данас може причати само о језику и да језик може, да опстане без писма? Навео сам Вам две тезе аутора, које су потпуно бесмислене. Када слушате јутјуб, ријалити и слично, ради се о утиску, а писани текст се може и анализирати. Наравно, да нећу слушати шта Милан прича. Не слушам ни шта остали „причају“ на ТВ и по ријалитима. Ту и тамо нешто прочитам, покушам да сазнам нешто о аутору, па затим изводим закључке.

    Sviđa mi se

    • Hm,hmm…u, sunce ti hebem, al ga sredi..samo, dune ono „marksista“.“komunista“..i problem je resen. A, sto jes, jes marksisti koriste i pismo i jezik,kako bi inace „edukovali,istinski proletarijati postenu inteligenciju“,onako marksisticki, sa beplatnim skolovanjem. Naravno,pravoslavlje ne gledati kroz nekog kacavendu ,pahomija, to je nesto drugo.
      http://www.ateisti.com/raskrstenica

      Sviđa mi se

  9. православље, данас ради против животних интереса српског народа, јер их подређује великим принципима, а не опстанку.“. I šta – ja sada treba da ovde branim pravoslavlje od Milana Milenkovića!?
    Ma, ne pada mi na pamet! To bi bolje od mene učinili izvesni vladka Mercedije i vladika Audije, ako ih pozovemo u neku tv emisiju da ospore ovu Milanovu tezu! Ili onaj velikodostojnik, ne mogu na sabajle da mu se setim imena, što mu je nedavno na liturgiji zazvonio mobilni telefon! Ili oni popovi što će uskoro, kako reče onaj divni čovek Vladimir Dimitrijević ( čijoj se pameti i obrazovanju, ja guska, takođe divim, a čiji je jedini ‚‚greh‚‚ bliskost Dverima, ako je današnjim Dverima, uopšte više i blizak), dakle, oni popovi što će uskoro na liturgiju nositi laptop da se podsete! Oni neka brane pravoslavlje od ‚‚napasti‚‚ poput Milana! Ja to, u svojoj ženskoj gluposti, nisam u stanju! Ja sam samo u stanju da, ženski intuitivno, iz stomaka osetim – koliko je Milanova teza, danas, nažalost, važeća i istinita!

    Sviđa mi se

  10. @nada2509
    Сазна смо и нешто ново. Интуиција је у женском стомаку! Мало сте контрадикторни. Негде сте написали, да НЕМАТЕ потребу, да коментаришете, а после и да НЕМАТЕ потребу ни да Милана браните!!?? Па зашто пишете и шта онда Ваше коментарисање значи. Поставио сам Вам два питања, на која нисте одговорили? Покушавате, да Ваша размишљања претворите у уопштавања, па стално пишете у множини. Испада, да Милан и Ви пишете у моје име, а и у име коментатора, који се, чини ми се, не слажу са Вама. Замислите колико још има грађана и народа, који се неби сложили са Вама? А Ви пишете „iz stomaka osetim – koliko je Milanova teza, danas, nažalost, važeća i istinita!“ Ви из стомака, а народ из главе? Мало сте и Милана свели на стомак. Не верујем, да би био срећан, да сазна, да га не подржава Ваш мозак, већ стомак. Уосталом, посветите мало пажње и осталим коментаторима.

    Sviđa mi se

  11. Evo za SVE komentatore: – i ljudi imaju prvo primarne instinkte, pa emocije, pa tek potom koji gramčić racija, pameti, uma, kako kome drago, . . . Ali taj gramčić im je toliko važniji i bitniji od ovog primordijalnog, toliko su antropocentrični, ubeđeni u sopstvenu kompetenciju za sve i svašta, da je to prosto neverovatno. Nesvesni sebe kao dela celine ‚‚slamke jedne međ’ vihorove‚‚ . . . Da, kad god sam u životu reagovala slušajući stomak – nisam pogrešila.
    Evo još jedne sjajne misli mog voljenog, a vidim sa sadističkim uživanjem na krst razapinjanog, Bore Pekića: – Ne veruj nikad razumu. U zatvoru, on uvek radi za policiju! –
    Evo i jednog temeljitog, argumentovanog, na zanimljiv način promišljajućeg teksta profesora Vladimira Dimitrijevića, pa ko voli, nek’ izvoli! I njega, za svaki slučaj, na krst razapnite! Valja se!
    http://borbazaveru.info/content/view/2352/52/

    Sviđa mi se

    • Hm,hmm…pravoslavlje, kao „teorija bez prakse „, postoji, i ne treba
      ga mesati sa „SPC Ltd.“..luta ono po narodu, po stepenicama „5
      oktobarske slave“,sa pokradenim slikamai stolicama..sa badnjakom u
      kabinetu patrijarha,pardon „precednika“Nikolica, sa socinjenijem
      Dodika i Vucica..sa,ne isplacenim rezervistima, proteranima iz
      RSK..buducim primaocima , vojnih poziva „za jopet jovo nanovo“,
      Vasilija Krestica i ,necemo sad o imenima, kvota jos nije
      ispunjena,pomenuti,mator i vojno nesposoban je jednom „rekel“, da ni
      2.000.000 zrtava nije mnogo za takav veliki cilj. Hoce li,izbegle
      Srbe,mobilisati „zatako visok cilj“,oni „drugi“ nisu htelini
      „devedesetih“, nesto malo, tek da se sa danas nepriznatom Crnogorskom
      bracom ispisju u bazen pevacice..i poskidaju pumpe za vodu,vlasnice
      Tereze Kesovije..

      Sviđa mi se

    • Evo i malog citata iz teksta V Dimitrijevića (pošto krenuh ponovo da ga čitam), pa i Dostojevskog malo na krst razapinjite! Za neke, kamo sreće da se nikada ni pojavio nije!
      Зар о томе није говорио Достојевски у „Записима из подземља“? Сетите се: „Видите, господо, разум је добра ствар, то је неоспорно, али је разум ипак само разум и задовољава само разумске човекове способности – а хтење је израз целог живота, то јест целог човековог живота, заједно са разумом и свим осталим чешкањем. Иако наш живот у својим манифестацијама често испада ништаван, ипак је живот, а не само извлачење квадратног корена /…/ Два пута два је четири, то је ипак несносна ствар. Два пута два је четири, то је, по мом мишљењу, просто безочна дрскост. Два пута два је четири понаша се као мангуп, испречио вам се на путу, подбочених руку и пљује на све /…/ Ви верујете у неразрушиви кристални дворац, наиме, у тако савршено здање да му се неће моћи ни кришом језик исплазити нити у џепу показати шипак. А ја се, можда, зато и бојим тог дворца што је кристалан и неразрушив, што му се ни кришом неће моћи језик исплазити

      A evo i onog starog dobrog vica – da malo olabavimo.
      Negde u Sibiru, leta Gospodnjeg na pr. 1947-og, predaje učiteljica u prvom razredu osn. škole matematiku i piše – 2 + 2 = 4 ! Ustaje drug Semjon Semjonović i kaže: – Molim učiteljice, ja ću da dokažem da su 2 +2 = 5! – Ali, druže Semjone – buni se bezuspešno učiteljica, jer je on već izašao, uhvatio kredu, te pola table ispisao! U jednom momentu, počne da se pita: – Uh, majku mu, gde sam pogrešio!? – A ceo razred će u horu: – Druže Semjone, greška je u drugom integralu sleva! –

      Ja bih uvek glasala za druga Semjona, a vi? I evo skrušeno obećavam: – danas više ništa ovde neću pisati, u cilju obuzdavanja svog đavoljeg ženskog ega! I ovo je bilo previše!

      Sviđa mi se

  12. @nada2509
    По обичају писање на брзака и из стомака. Реците ми молим Вас, у којој то школи и која УЧИТЕЉИЦА учи и која то деца знају ИНТЕГРАЛЕ? И то још 1947? Допао Вам се виц, који нема везе са стварношћу!!?? А Достојевски није из Вашег „филма“, нити је желео да нам саопшти, то што Ви „разумете“. Какве то везе има са досадашњим разговором, изузев Ваше потребе, да нам саопштите које све ауторе волите? Стижете полако, али сигурно на ниво Лунета, такозваног Хм, хмм…, кога ништа не разумем. И ја СКРУШЕНО обећавам, да убудуће нећу коментарисати Ваше коментаре.

    Sviđa mi se

    • joooooj, pa ne mogu da verujem! hajde, evo, molim Vas, preklinjem vas, pročitajte vic još jednom! Pa, to je jedan od najboljih viceva koje sam u životu čula! Pa, mislim, stvarno, gospodine Slobodane! Ne, ne mogu, izvinjavam se što sam uopšte upadala u vaš neverovatni muški svet! I quit, I give up!

      Sviđa mi se

      • Hm,hmm..vic ? pa, znam jedan vic, u arhivi NOB,pronadjeni su dokazi, da je Tito koristio internet, i ne samo Tito, radi se o telegramu koji je poslao Drazi Mihailovicu..“ Drazo prestani da cetujes “ tada svet nije ni znao da postoji….a „e ldobar ?

        Sviđa mi se

    • Hm,hmm..Dostojevski,uciteljica, su za nekog Palmu „Betoven“,a,onako statisticki, oko 800.000,nasih,nacionalno uglavnom svesnih,bez osnovne skole, nisu ni culi za Dostojevskog,uciteljicu znaju kao komsinicu..pa hebiga, nije Dostojevski „Vuk Draskovic“,pisac,pa da su „svi,svi,svi“ culi za njega

      Sviđa mi se

    • Hm,hmm..mozda je bilo 1947, dok se drug Semjon, bavio kredom i tablom, drug Staljin je rekao, znaci nije vic,iima neke veze..“ Dali smo seljacima pare, a odnjih ne dobijamo hleb,da nije bilo Sovhoza i Kovhoza,kako bi SSSR, ratovao 1941.godine..sta o ovoj izjavi misle Dodik i Vucic..?

      Sviđa mi se

  13. @nada2509
    У међувремену запитах куму, где јој је интуиција и на запрепашћење сазнах, да и она мисли, да се то налази у стомаку! Изгледа, да жене имају неку своју „науку“, па и о интуицији.

    Liked by 2 people

    • Е живела Вам кума! 😊 Аман, зар је то тако чудно, из женског стомака људски живот долази, логично је да су нам Бог, универзум, природа ( одаберите сами у шта верујете ) баш ту све главне сензоре сместили!

      Sviđa mi se

  14. @nada2509
    Може ли тај „људски живот“ сам од себе из женског стомака да „дође“? И поред Вашег уверења, да интуиција долази из стомака и то само женског, наука каже, да су сви нервни завршетци у мозгу. А жене ко жене, ко о чему оне о стомаку, а око женског стомака има и неких других прича. Као што видесмо, нико се не држи обећања! Сведосте и мене на Лунета! Алал вера! Нећу више, мајке ми!

    Sviđa mi se

  15. “Слепи за туђе, плитки у својим аргументима, сваки разговор, који би требало да буде озбиљан, сводимо на размену адреналина и питање части.“

    Него, о чему се ради у овој вашој заврзлами од расправе? Ел’ би могао неко да ми преприча у кратким цртама 😀

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s