Драгослав Павков: Скупе играчке за премијера и другаре

кад год видим напумпаног дркаџију са кожном јакном модел „Фрањо Клуз“ и РејБанкама – осетим снажну потребу да испразним црева

Хрвати увек имају јасан став о стратешким питањима, а код нас у духу дела „највећег србског политичара“ Николе Пашића увек –  може да бидне, али не мора да значи.

зашто не бисмо са РФ направили заједничку одбрамбену доктрину, а да декларацију о томе заједнички донесу Скупштина и Дума? Па да Русима под истим условима као што је тзв. Косово Американцима дало Бондстил – дамо војни део аеродрома у Нишу?

srbin

Након двадесетпет година, поно0во се налазим у ситуацији да пишем изјашњење, додуше – овог пута га пишем сам и својевољно, чисто да не буде „нико нам није рекао“. Наиме, у сред борби за Вуковар, са петорицом сабораца добио сам задатак да претресем једну дунавску аду, тзв. Орлов оток јер су безбедњаци од заробљеника добили информацију да је на њу убачена диверзантска група која намерава да се под окриљем ноћи пребаци на обалу и нападне командно место ЈОд – 3. Чим је пао мрак, на обалу према острву постављено је борбено обезбеђење, а са северне стране из правца Митнице,  нас шесторица смо се гуменим чамцима превезли и искрцали на ади. План је био, уколико се усташе исте ноћи не искрцају у нашу позадину где их чека заседа, да са севера према југу стежемо обруч, све док их не сатерамо на мали простор где ћемо их заробити или уништити. Чим је свануло кренули смо у претрес терена, и већ око поднева могли смо да известимо како је дојава лажна, на острву не да нема усташа већ нема ништа живо, будући да су га напустиле и птице уплашене силним експлозијама… „Мали“ проблем је постало то што се за дана нисмо могли вратити у састав своје јединице, из два разлога: путем којим смо стигли на острво дању се не може јер би нас бранитељи Митнице лако поскидали к’о зечеве, а са јужне стране је још опасније јер је тај положај (са наше стране) држала чета резервиста из општине Ада (Бачка) – јединица у којој су само командири водова знали српски… Нико „нормалан“ није могао да нас са њима дочека, јер нам се прислушкујући радио-саобраћај батерија на РУП-33 истрошила чим смо предали извештај о томе шта нисмо нашли у претресу острва, а резервна коју смо понели задњи пут је пуњена током мировне мисије на Синају, па нисмо хтели да ризикујемо и страдамо од својих. Елем, одлучили смо да до краја дана останемо где смо се задесили, само смо се повукли северније до чамаца. Тамбурање по граду је већ увелико трајало, а из правца Петрове горе чула се и јака ватра из пешадијског оружја… Не могу рећи да сам био незадовољан што смо добили такорећи дан одсуства, јер се увек некако дешавало – кад загусти било где: „… ви сте добровољци, ‘оћете ви…“. Заклали смо сваки своју СДО конзерву, потпалили „агор“-е и направили пикник… Само што смо попили аперитив у виду ракије коју смо понели „ако се неки нагрди или буде рањен“, чули смо звук млазњака. Окренули смо се према југу, и убрзо из правца Новог Сада угледасмо авион у ниском лету како нам се приближава… Једни су „препознали „орла“ други „галеба“, али то није битно, битно је то да је лудак за његовим командама истог момента кад смо га угледали испод крила откачио нека два говнета! Дрекнуо сам „у заклон“ више онако, махинално, јер заклона није било. Сваки од нас бацио се иза „своје“ врбе надајући се да ће га она колико-толико заштитити, а изнад нас небо је горело од експлозија „звончића“… Сероња је направио полукружни заокрет удесно и вратио се одакле је дошао, вероватно у Батајницу. Никоме од нас срећом није било ништа, осим што је Крле угруван када му је комплетан врх врбе испод које је залегао пао на леђа, одсечен рафалом гелера… Ми остали смо чудом прошли без огреботина, кажем „чудом“ јер то је била најжешћа ватра под којом сам се у животу нашао, а није да их није било… Сат времена касније на обали, на месту одакле смо кренули, појавио се наш Мрчо што је био знак да је сигурно, и са првим мраком вратили смо се у Вучедол. Командир јединице и ја отишли смо у команду да известимо и да питамо шта оно данас би. Честитали су нам на успешно обављеном задатку, а за авион – немају појма, или га је „наручио“ неко други, или је дејствовао самоиницијативно (пошто је често било и тога). Кажу „имали смо среће“… Гадно сам опсовао високог официра ЈНА, уз коментар да је боље да немамо авијацију ако већ немамо бољу од ове што баца бомбе у Дунав, а сат времена касније у викендицу у којој смо били смештени дошао је капетан – безбедњак са литром заробљеног Баделовог коњака и „другарском молбом“ да напишем зашто мислим да Југославији не треба РВ и ПВО, и да обавезно ставим потпис, пуним именом и презименом. Написао сам још током ноћи, никад више нико ми тај инцидент није поменуо, изјава стоји на сигурном месту, али од тада, кад год видим напумпаног дркаџију у кожној јакни модел „Фрањо Клуз“, понашањем Грунфа, и РејБанкама – осетим снажну потребу да испразним црева. Толико о томе зашто не волЕм пилоте…Сад, зашто ја вама ово причам?

naoruzajtese

Половина србијанске и српске јавности (ове друге нарочито) данас је егзалтирана донацијом шест ловаца МИГ29 од Русије, а друга половина је огорчена јер „Вучић себи купује играчке док се деца лече еСеМеСовима…“, па се поставља (по мени оправдано) питање треба ли овој и оваквој држави ловачка авијација.

Наравно да треба. Само – каква и колика? Ловачки авион јесте класа авиона намењена за ваздушну борбу против других авиона. Као такав он је од почетка створен са само једним задатком-да уништи све друго што лети. Као такав он увек мора бити степеницу изнад свега другог што лети, он увек мора бити јачи,бољи, бржи, окретнији он увек мора бити-најбољи. Као такав он је скуп највиших достигнућа у науци и техници, врх копља менталног напора једне нације. – каже ДрТомић у јучерашњем тексту, а ја се наравно слажем. Само, ја нисам интернет-четник кога је могуће импресионирати снагом турбомлазних мотора, количином потиска и узгона, током година натукао сам нека искуства и с њима повезана знања… Зато морам да поставим нека питања. На пример:
Која држава из окружења је претња територијалном интегритету Србије? Да ли та држава располаже ефективима да на Србију изврши агресију? Ако располаже – каква су јој средства на располагању, ако не – зашто је се плашимо, и у страху, превентивно, трошимо паре  које немамо, на огромно весеље непријатеља који се радују што пропадамо, и пријатеља који су срећни јер од нашег страха зарађују?
Да се не лажемо, једина држава која према Србији има одређене аспирације је Хрватска. Заправо, имају их сви суседи али је једино ирационална Хрватска спремна да се сукобљава око тога да ли граница иде средином тока Дунава или кроз мочвару километар источније…
Има ли Хрватска чиме да нападне Србију?
Наравно да има. На првом месту има јавно мнење за рат препарирано и припремљено још пре двадесетпет година, има професионалне гардијске бригаде које увежбава исто толико времена, има нешто артиљерије отете од покојне ЈНА и купљене са свих страна света, има НАТО иза леђа и има национални консензус о томе да Хрватска треба да буде што јача а Србија што слабија. Зато њихова власт не пропушта ни једну једину прилику да се сврста против Србије и српског националног интереса, без обзира на то да ли их се конкретан случај тиче или не. Па тако Хрвати увек имају јасан став о стратешким питањима, а код нас у духу дела „највећег србског политичара“ Николе Пашића увек –  може да бидне, али не мора да значи. Зато је Хрватска чланица НАТО, који ће је сутра бранити (јер је на то обавезан Повељом) ако она нападне Србију па добије по репу, а ми смо „неутрални“ па Русијска Федерација нема могућност да нас брани, јер смо јој везали руке.  Па тако Хрвати купују млазњаке јер им се ‘оће, а Србија их купује јер мора, пошто јој ето прети опасност а нема никог да иза ње и њених интереса стане са конкретном силом. 

Србија има непријатеље па увек мора бити спремна за рат  и способна да се брани. „Срећна“ околност је у томе што Србији и Русији прети исти непријатељ, па водећи мудру политику Србија може да прође релативно јефтино. Рецимо, зашто не бисмо са РФ направили заједничку одбрамбену доктрину, а да декларацију о томе заједнички донесу Скупштина и Дума? Па да Русима под истим условима као што је тзв. Косово Американцима дало Бондстил – дамо војни део аеродрома у Нишу? То је наше суверено право и ми то можемо без икаквих проблема. Осим ако неко има приватне договоре са НАТО, у то не бих улазио јер ме не занима. Не занима ме као приоритет.
Тако би се „ер полисинг“ – ом бавили МИГови и Сухоји, али о руском а не о нашем трошку. Ако небо изнад Србије уместо ескадриле полураспаднутих „али још добрих“ МИГова буде чувало Ратно ваздухопловство Русијске Федерације, ми ћемо лако моћи да се посветимо Хрватима, Шиптарима или било коме другом из комшилука. Међутим, ако војника професионалца будемо терали да за 35000рсд месечно у пуној приправности  одржава борбено средство за које је задужен, коси траву, кречи просторије и односи смеће, док касарнске страже дају официри као командири и разводници а подофицири као стражари, док се обука не изводи јер „морамо да модернизујемо и занављамо ресурсе“ – лоше нам се пише.

Наравно, ако баш морамо да водимо рачун о интересима наших „пријатеља са запада“ јер нас кредитирају итд – можемо да животаримо и овако док нам не „истекну ресурси“. Али у том случају никако нема сврхе да одржавамо десет суперсоничних МИГова. Оно што нам је у складу са тренутном ситуацијом дозвољено да радимо, врло успешно и ефикасно можемо да урадимо и са једном „паром“ ловаца пресретача, док би друга била у приправности или на редовном сервису. Конкретно,  ако нас ради запоседања дела територије нападне неко из комшилука – или смо бројчано и технички трагично хендикепирани у ваздуху, или тај непријатељ уопште ни нема авионе које би требало пресретати. Значи, обрачун ће се догодити на копну за шта кључну предност дају АРЈ и јуришна авијација, а ту смо и овакви никакви далеко изнад потенцијалних противника. Наравно – то је оно што треба занављати и развијати, јер то је ниво државе каква је Србија. За контролу и заштиту ВаП од терористичких активности као што рекох довољна су два ловца. Крај приче.

Везано за патријотске јадиковке о очувању летачке традиције и слично, морам да подсетим да су и пилоти ловаца – бомбардера летачи, баш као и пилоти транспортно-борбене хеликоптерске компоненте РВ. Нико се не залаже за укидање РВ или Ваздухопловне војне академије, само их треба прилагодити новим геополитичким и геостратешким условима. Немам егзактне податке, али сам сигуран да су обука и кондицирање десетак пилота за МИГ много јефтинији у Русији него код нас. А да ли ће их Руси врбовати за ФСБ – па господо, немојте да шаљете лабилне особе склоне корупцији и подложне уценама. ДрТомић вам је лепо објаснио какав мора да буде пилот ловац; ако таквих немамо – боље да немамо ни ловачку авијацију, да се не брукамо.

Advertisements

19 mišljenja na „Драгослав Павков: Скупе играчке за премијера и другаре

    • uh, što ti je komentar jbt… sličan vučećevom objašnjenju zašto se do juče igrao vozićima a danas avion(čić)ima: Zna se zašto nam trebaju!
      Hajde objasni ljudima od koga ti MIGovi mogu da nas odbrane i kako ćemo ih održavati ako se zna da ona dva koja već imamo lane nisu leteta zbog ćelavih guma, a godinu dana pre jer nisu imali akumulatore? Lovačka avijacija je preskupa igračka za detinjaste premijere i internet vazduhoplovce.

      Sviđa mi se

      • Предпостављам да би ти било лакше да су вас засули огњеви или пламенови или хаубице или топови или минобацачи. Како ти никад није пало на памет да је разлог зашто се то десило управо тај јер вам није радила веза, ниси јавио положај, акција је била тајна, мада када сте се опустили видели су вас наши и дејствовали као да сте непријатељ. Шта је ту чудно. Мислим, по тој логици ја би био за то да се укину јуришне пушке јер је први метак који ми је пролетео поред главе дошао од стране пијаних резервиста.

        Sviđa mi se

      • Pa nije baš tako… Ako ti je lakše zasipali su me u Spačvi i Ognjevi a to jeste bilo zbog loše veze, ali ovog puta nije tema. Artiljerija može da greši, naročito na manevarskom zemljištu i u situaciji gde nema svoje izviđače koji vrše korekture. Pilota je neko zvao da gađa određeni cilj u gradu, ali se njemu (tvrdim sa 95% sigurnosti) nije baš izlagalo dejstvu ustaške PVO pa je svoje bombe istovario dva kilometra pre nego što je doleteo u zonu cilja. Baš kao što je njegov kolega sa Plesa tri meseca ranije isto uradio u Dravovgradu – između blokirane oklopne kolone JNA i kasarne, po sred toka r. Drave, i još mnogo puta uključujući raketiranje kolone 2.gpd kod s. Opatovac, itd. Ako toliko nikad osporenih proašaja stane u samo dve rečenice ovog komentara, zamisli koliko ih je bilo na celom jugoslovenskom ratištu, i zapitaj se čemu (kome?) služi takva avijacija. Po mom shvatanju, ona od vremena JNA do danas služi isključivo za ukras, pranje novca i plašenje mečke rešetom. Srbi moraju da se opredele kakvu državu žele i kakva vojska takvu njihovu državu može da sačuva. Tek nakon toga može da se razmišlja o nabavci konkretnih tipova aviona i modela koji su na tržištu. I da, ako nisi znao razlika između pilota i komandira haubičke baterije je u tome što pilot kada je u nedoumici da li da otvori vatru ili ne, uvek može da postupi po savetu one spartanke („ako ti je mač kratak – ti priđi bliže“) što je ovom drugom iz čisto tehničkih razloga nemoguće. Zato, misliti da su artiljerci po defaultu pičke a piloti mudonje je nivo vrtića „Raspevana pčelica“.

        Sviđa mi se

      • Ja sam služio u jedinici koja je „top level of infantry“ 🙂 – ponosni prašinar. A kako se to desilo, ima i o tome priča, samo dok me neko relevantan (vojni peznioner najbolje) potegne za plajvaz 🙂

        Sviđa mi se

      • od prvih dana služenja vojnog roka fasciniran sam vojnom doktrrinom JNA .. već na prvoj uzbuni su nam objasnili da je naš zadatak da, ako italijani napadnu, brzo stihgnemo na jedan brteg i tamo što kasnije poginemo, dok stignu tenkovi iz ilirske bistrice .. na svakoj sledećoj uzbuni je glavna zajebancija bila gde ćemo da pobegnemo ako stvarno napoadnu italijani ..

        posle sam doktrinu video na antologijskoh+j reportaži RTS-a reportaži iz jasenovca .. vod poređan prema neprijatelju na obali Save leđima okrenut reci, reporterka ŽENA pita starešinu a gde vam je rezervni položaj, a on ponosno nema povlačenja do poslednejg

        Sviđa mi se

      • ako italijani napadnu, brzo stihgnemo na jedan brteg i tamo što kasnije poginemo, dok stignu tenkovi iz ilirske bistrice

        Da, šta je sporno?! „Nije cilj poginuti za otadžbinu, već učiniti da što više neprijateljskih propalica pogine za svoju“ Paton

        Sviđa mi se

      • Hm,hmmm..i konacno, predbozicna radosna vest, Bogoljub i Sreten Karic, sleteli su privatnim jeroplanom u Beorad, doce u „nivoju’..majka rkva, lebac i sol, uz socinjenije drzavne zastave..samo fali Aleksandar Deroko, da malo opise..

        Sviđa mi se

  1. Мој текст је био одговор теби, проширено додуше. Зато је тако збрзан али сад следи прави текст.

    Sviđa mi se

  2. Жао ми је што си искусио то, мој драги диверзанту (ово ништа педерски, чисто да се зна)…

    Sviđa mi se

  3. За ове теме сам, наравно, тотални лаик и аутсајдер, па сам мислила да прећутм, уосталом ( морам малчице бити женски отровна, чисто да изнервирам Ивковића), одавно сам научила, а учење је било и теоријско и практично и врло систематично – да се на вас мушкарце жена не може ни у чему ослонити, а поготово овде и сада – у одбрани отаџбине! Да, и врло болно је било то учење! Могла БиХ итекако сада да развијем ову тезу, али неком другом приликом!
    Сада да, ипак, останем у теми. Оно што хоћу да питам неког ко је вољан да одговори, је следеће: – шта се дешава са Пилотском академијом у Вршцу? Откуд ми сад то? Па, ако се добро сећам, беше година 2009 када сам са ђацима ( бејах тада наставница енглеског језика) посетила Вршац, па и ову академију. Била сам врло пријатно изненађена топлим пријемом предусретљивошћу особља, спремношћу да се одговори на сва питања нарочито одушевљених дечака,! А највише сам била одушевљена присутношћу једно десетак страних полазника, академаца, различите боје коже, сећам се двојице Непалаца, неколицине Африканаца и чини ми се да је било и Грка, тако да су моји ђаци могли да вежбају и енглески на лицу места, што су врло спонтано, иначе су били сјајна деца ( мада сеоска ) и чинили! Касније нам је неки лик са чином објаснио да имају око 40-так страних полазника, рекао цифре у доларима, које они плаћају, не сећам се више, али нису биле мале, објаснио да ту функционише и хотелски смештај, да ти људи оставе новац, на разне начине, и граду Вршцу. Моје питање је – ако смо ми тако безвезни ЗАШТО су ти странци долазили баш у нашу земљу? Јер, Драган је у праву, са летењем нема шале, нема фолирања! Ни војним, ни цивилним! Друго питање је – функционише ли та академија још увек, или је и то fucked up? Да не БиХ лупетала овде, укуцах на гуглу, али добих све неке застареле дуго неажуриране податке. Па ето, ако неко нешто зна, нека напише. Осећам да је некако волшебно и то све растурено, можда у нашем стилу приватизовано, што значи – изгубило међународни кредибилитет! Мајстори смо, нема шта!

    Sviđa mi se

  4. Vrlo interesantno, niko se ne izjašnjava o tome šta ON misli, trebaju li nam lovci, ako trebaju – zašto trebaju, ako ne trebaju – zašto ne… Osim naravno DrT-a ali on je više tehničko lice 🙂 njemu nikad dosta megatona, hektopaskala, itd

    Sviđa mi se

    • Hm,hmm..sasvim je normalno, imati neki „element uzvracanja“..eventualnog agresora. Znaci, avijacija je potrebna, naravno, sa ostalim oblicima „preventivne odbrane“, i bez „pesadije“, na ulicama i mitinzima za „koru hleba“,To,ovih dana mitingovanje, je „psiholosko dejstvo“..vlasti, da zamisljeni agresor,iz redova „nasih prijatelja“,vidi da smo kapitulirali,laksa varijanta od Milana Nedica, koji je utovario 400.000 vojnika u stocne vaone za nemacku.

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s