Драган Томић: Треба ли Србији небо?

без човека, ловачки авион је само гомила метала и да би био комплетан, захтева човека једнаких карактеристика као и он- захтева најбољег. Тек када се та фузија оствари ловачки авион је комплетан и само и једино тада он постоји.

питање, да ли Србији треба више од два МиГ-29, после тирада о осиромашеном уранијуму делује бесмислено. Логика налаже да после таквог искуства, све о чему Србија и Срби би треблао да мисле је САМО и ЈЕДИНО авијација.

Држави где једна старлета од 20 година са својом пичком за дан зарађује преко 1000 евра, авијација није потребна. Не зато што час лета пилота кошта колико курва заради за три или четири дана, већ зато што курва није вредност која се брани.

firstserbianarmedplane1915_14757580870

“ На небу Србије, током битке за Цер, у периоду 15-24 Августа 1914, дошло је до прве ваздушне битке између авиона две армије. На слици, први Српски пилот ловац, поручник Миодраг Томић у авиону Блерио тандем, са митраљезом Шврацлозе.“

Ловачки авион јесте класа авиона намењена за ваздушну борбу против других авиона. Као такав он је од почетка створен са само једним задатком-да уништи све друго што лети. Као такав он увек мора бити степеницу изнад свега другог што лети, он увек мора бити јачи,бољи, бржи, окретнији он увек мора бити-најбољи. Као такав он је скуп највиших достигнућа у науци и техници, врх копља менталног напора једне нације. Међутим без човека, ловачки авион је само гомила метала и да би био комплетан, захтева човека једнаких карактеристика као и он- захтева најбољег. Тек када се та фузија оствари ловачки авион је комплетан и само и једино тада он постоји. Ловачки авиони, појавили су се први пут у Првом Светском рату. На почетку, авијација је сматрана бесмисленом и врло скупом новотаријом која неће имати велики утицај на исход битака и рата, и у новинама је названа “бесмисленом игром”. Међутим, РЕАЛНОСТ, је врло брзо доказала колико је СТАРО знање бесмиселно и колико СЛЕПО држање за традиције ратовања кошта у моменту када су извиђачки авиони почели да врше коректуру артиљеријске ватре. У том моменту, бесмислена новотарија постала је врло реална претња. Противавионско оружије пружало је донекле решење, међутим врло брзо је схваћено да најефикаснији начин да се противнички авион елиминише, управо путем- другог авиона. Тако су авиони постали наоружани међутим и то се није показало довољним. Потреба за авионом дизајнираним само за ту сврху, показала се као исправна.

Ловачки авион је рођен, и као такав из корена ће изменити начин ратовања у годинама које ће доћи. Како је време пролазило, његова улога постаће све битнија и битнија и у Другом Светском рату, приликом Битке за Британију, показаће се кључном у одбрани домовине. Током Другог Светског рата, улога ловачке авијације показаће се пресудном у свакој операцији, од Нормандије до Пацифика и наставиће да расте све до данашњих дана, када се ни једна озбиљна војна операција не може ни замислити а да се предходно не оствари ваздушна превласт над противником. Као што смо и ми, уосталом, и искусли.

Стога питање, да ли Србији треба више од два МиГ-29, после тирада о осиромашеном уранијуму делује бесмислено. Логика налаже да после таквог искуства, све о чему Србија и Срби би треблао да мисле је САМО и ЈЕДИНО авијација. Међутим чињеница да је контекст супротан од здраворазумског, показује да је проблем много већи од пуког техничког аспекта.

Наиме, проблем са авијацијом јесте да она, по самој својој природи, јесте делатност у којој корупција није могућа. Физички није могућа, јер због природе окружења у којој функционише, кумовска логика није могућа. Није могућа јер да би нешто добро летело, потребне су године и године одрицања, учења, тешког и мукотрпног рада, потребна су велика улагања како материјална тако и финансијска. И ако кренеш да се „шемиш“ на „фору“ авион или не лети или падне. Одма следи карма.

У авијацији нема места за пајсере, за сналажљиве. За њу су потребни одрасли људи. Потребни су зрели, одговорни људи.

Авио индустрија представља врх научно технолошког напретка једне нације и ловачка авијација је врх копља. Она је спој, симфонија теоретског и практичног, спој ума и тела. Зато што је екстремна. Просечна радна температура у мотору ловачког авиона износи између 1000 и 1600 степени, при чему на лопатице турбине делује центрифугална сила од 7 до 12 тона. Сама лопатица турбине је тешка свега 700 грама. Обично су моно кристалне или са вишефазном усмереном кристализацијом, направљене од егзотичних легура, никла, титанијума,ванадијума, молбдена итд, обложене керамиком и израђене са толеарнцијом од 0,0000001%.

Направити ТО да издржи и функционише беспрекорно захтева године учења, милионе уложене да се направи и испита. Захтева дисциплину, захтева поштовање правила, захтева фокус. Захтева одгој.

Младом инжењеру је потребна вера и потребни су му снови, јер то је све што има. Снови о небу.

Њему смета када му се родитељи свађају јер немају за нове патике, када немају за храну. Када иде у исцепаној одећи. Али докле год има сан, то га неће скренути са курса. Вредно ће учити и поред тога. Сметаће му и то када у школи крену да га зајебавају зато што је штребер и што не игра фудбал, што је асоцијалан. Али не превише, јер увек има свој сан у који се враћа. Сметаће му и то што га девојке неће хтети јер за разлику од њега, оне већ са 16 година купе минић од 3000 динара, и троше месечно колико кошта његова година на машинцу, у замену за своју златну вагину, наравно… Е ту се види да ли има или нема и колико верује у свој сан. Ако му остане веран, издржаће и тај тест и наставити са школовањем. Јебаће га оне много, биологија је јака али ако успе да сачува свој сан наставиће са школовањем. Проблем настаје онда кад заврши школовање и када нема где да тестира своје знање а камоли да га примени. Ту је проблем.

Да се запосли у СДПР клану не може јер није Црногорац. Да се запосли у војсци не може јер војска не постоји а и ономе што је од ње остало, СДПР диктира шта да прави а то шта јој диктира шта да прави може и мало креативнији лимар из Малог Мокрог луга.

Једино шта му остаје је виза и Канаде, Америке…

У држави која се води шибицарско-шверцерском логиком, у којој је битније кога знаш него шта знаш, озбиљни људи немају шта да траже. У тој личној држави, бити озбиљан, поштовати правила значи бити будала, јер ниси умео да се снађеш. Усудити се да сањаш да тежиш ка нечему вишем, аутоматски значи бити на самом дну гажен од разних “успешних” типа Мика Гајбица или Жика Пајсер. Србија константно промовише оно најгоре и уништава оно најбоље. Држави где једна старлета од 20 година са својом пичком за дан зарађује преко 1000 евра, авијација није потребна. Не зато што час лета пилота кошта колико курва заради за три или четири дана, већ зато што курва није вредност која се брани. Мика Гајбица није вредност која се брани. Држава која промовише курву и Мику није држава која је вредна одбране и њој небо не треба. Јер јој је поглед увек усмерен ка земљи, ка трулежи.

Ка гробу.

Advertisements

19 mišljenja na „Драган Томић: Треба ли Србији небо?

  1. Леп текст о авијацији, без обзира што аутор инсисистира на ловачкој. Међутим, када аутор почне, да све своди на „оне већ са 16 година купе минић од 3000 динара,“, „да га зајебавају зато што је штребер и што не игра фудбал, што је асоцијалан.“ и „Држава која промовише курву“, као да је одлутао у неку другу причу, која нема везе са ликом будућег пилота.

    Liked by 1 person

  2. „питање, да ли Србији треба више од два МиГ-29, после тирада о осиромашеном уранијуму делује бесмислено.“, јер „све о чему Србија и Срби би треблао да мисле је САМО и ЈЕДИНО авијација. “

    Када се након овог изведе закључак да „курва није вредност која се брани. Мика Гајбица није вредност која се брани. Држава која промовише курву и Мику није држава која је вредна одбране и њој небо не треба“ – поставља се питање да ли је аутор улетео у неку лову па се одвалио, или је само добио промо – паковање неке синтетичке гудре.

    Liked by 1 person

  3. Штета, велика штета.
    Из искуства знам колико је тешко писати овакве текстове под фрустрацијом. Није проблем са „материјом“ већ са фрустрацијом. Ако успеш да останеш фокусиран на тему, биће добро. Ако превлада фрустрација, рад се уруши и велики труд остане скоро узалудан.

    Мој савет аутору би био да пусти мало, па да се поново врати на чланак, преради га, прошири, продуби и баналност скрајне, не да то испадне поента текста. Тема има велику потенцијалну снагу јер се до сада нико тако стручно није бавио њоме. Дакле, више „струке“, контроверзи итд, мање минића.

    Српски „Олуј“ јесте био један од првих авиона-ловаца, но ради се о француском авиону који је само преправљен и уграђен је тешки митраљез. Иначе, јесте се први ваздушни дуел догодио за време Церске битке, али не „Олујем“, већ „обичним“ извиђачким авионима, а оружје су били – пиштољи. Наиме, најпре је – супротно дотадашњој идилично-витешкој пракси, где су се пилоти међусобно сматрали браћом – Томић пришао својим авионом аустроугарском авиону да га поздрави, аустријанац је из пиштоља почео да пуца на Грујића. Било је бушотина на плату авиона. Следећи пут и Томић је понео наган.

    Дигресија: За све је потребна посвећеност. И све се гради генерацијама. Принцип је исти. Зар нису биле потребне генерације које су посвећено радиле, училе и одрицале се разних младалачких задовољстава, да би југословенска кошарка избила у светски врх? Исто је и у фудбалу. Ја јесам човек фудбала, али често сам улазио у оштре полемике са фудбалским „пауновима“ јер стојим на становишту да тешко могу постојати „Доктори“ фудбала. Можда један или два на свету. Марија Кири је открила радијацију у оквиру рада на докторској дисертацији, код нас „фудбалски доктори“ постају на основу „тестирања“ две групе дечака где (знам) су резултати тестирања отприлике на нивоу садашњег сондирања „јавног мњења“. Али, врхунски фудбалски тренери јесу на нивоу врхунских инжињера, и треба врхунски тим стручњака и дуго време да у једном клубу остваре континуитет у врхунским резултатима. Некмоли када је у питању цео систем (држава). Проучите нпр „случај“ Белгије.

    Е, тако је створена Српска војска. Генерацијама. Најпре је усвојен „концепт“, који се ослањао на пруски војнички дрил. У војсци краљевине Србије није било импровизације, а корупције (о којој пакосно пише Лајош Зилахи па се даље каче комуњаре) још мање. Знатно мање него у другим државама. Ја на жалост не могу да нађем нигде стари чланак у коме је описивано како је изгледао „тендер“ када се Србија одлучила да купи француске пољске топове 75 mm М.1907 Шнајдер и брдске топове 70 mm М.1907 Шнајдер. Пошто се радило о огромном послу, на конкурсу су учествовали сви водећи произвођачи. Шта су српски артиљерци захтевали да топови раде доводило је до тога да се представници фирми хватају за главе. На крају су одабрани поменути модели. Французи одахнуше…Алиии… само још ово… Онда су окачили брдски топ за локомотиву и у пуној брзини вукли га по пружном насипу 20 км. Топ је одскакао као играчка. Онда су га откачили и извршили брзу паљбу. тек тада је потписан уговор. У Европи се после тога раширио израз „СРПСКА ПРОБА“. Како се тај топ показао у следећим ратовима, знамо. Е то је оно о чему Томић размишља. То је то.

    Зато је Краљевина Југославија у свом врло кратком и „турбулентном“ трајању могла направи ловац ИК-3, способан да се супротстави Месершмиту.
    https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A0%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%98%D0%9A-3

    Замислите да је данас Србија кадра да произведе авион кадар да се супротстави Ф-16?

    После рата, у СФРЈ, војска је екстензивно расла претварајући се у кастрираног мастодонта. И тада, наши конструктори су направили одличан млазни авион „Галеб“ – ЗА ОБУКУ. Могао је да лепо делује на аеро-мититнзима, али у борби -не.

    „Орао“ је био сврака.

    Томић на крају пише о моралној пропасти у нашем садашњем друштву и тиме објашњава наше заостајање у авијацији, али прескаче „феномен“ како је ЈНА са својом моћном авијацијом, разлупана од домобрана.

    Зашто је синтагма „СРПСКА ПРОБА“, по мени свесно, избрисана из српског сећања, је дубинска тема.

    Томић је побркао узрок и последицу и ту се одлично започет текст суновратио.

    Sviđa mi se

    • Ja sam postavio glupo pitanje „treba li Srbiji više od dva MIG29“, ovaj tekst je odgovor na provokaciju, a ti si se sasvim korektno dopisao – ćisto da se zna. Kada sam postavio pitanje, zapravo anketu na Tviteru, namera mi je bila da se razjasni kakva korist od ubojitog oružja u rukama slepca, što evo počinje da se realizuje. Proprativši link koji si zalepio ovde, naiđoh na interesantan opis aviona IK-3 u kome se kaže:

      Током Априлског рата учествовало само шест авиона овог типа. Упркос томе ИК-3 се показао као равноправни противник у сукобу са немачким Месершмитима.

      Pa me zanima, zašto smo izgubili bitkuu vazduhu ako „ИК-3 се показао као равноправни противник у сукобу са немачким Месершмитима“?
      Bilo mLogo meseršmita, ili?

      Sviđa mi se

      • Ниси прочитао – пише све тамо. Најпре, са нашим невеликим могућностима, није у кратком времену могла бити достигнута масовна производња. Такође, објективно пише да су ИК били спорији, али бољих маневарских способности. И друго, недостајала је запаљива авијацијска муниција, што је такође била новина. АК јесу бушили десетоструко и више бројније Месершмите, али то није било довољно.
        Што се тога тиче, какво је стање било генерално на небу над Европом, где је однос снага био равноправан?
        Над СССР однос оборених авиона је био 10:1 у корист Немаца.

        А, да, ондак је Фрањо Клуз формирао Партизанску ескадрилу, те су почистили небо над Европом, тако да се не бих спорио даље.

        Sviđa mi se

    • Hm,hmm…avion ORAO, nije imao suknjicu, nego tangice OLUJA,a general Jaksic je, na TV,dao izjavu,posle sastanka „kluba gnerala i admirala“, da je JNA,mogla za 48 sati,avijaciom da urnise Zagreb i Ljubljanu,ali je procenjeno,da osim razaranja i pogibije ne bi bilo nikakvih druih efekata..

      Sviđa mi se

  4. Hm,hmm..“nebo i zemlju“, su pocistili,tenkovi i kacuse, Crvene armije..pocevsi Kursku bitku, sa odmoristem u Berlinu. Mislim, da Srbija, mora i treba da ima avione, sposobne, da dejstvuju i na nebu protivnika, sa jako izrazenim efektivama PVO na zemlji.

    Sviđa mi se

  5. Hm,hmm…sto se tice Franje Kluza,bio je prehladjen,zbog cokula sa kartonskim djonom,kada je bio na zemlji..a,topovske granate,pogresnog kalibra, nisu mogle da pomognu, pa je seo u avion..nesto o temi,napisao je i Aleksandar Deroko..mislim..“kada je nad Beogradom letijo avijon“…

    Sviđa mi se

  6. A ja mislio da si ti Crnogorac posto neznas da zarezis rrrrrrr …
    Ta stvar sa kurvanjem je iznudjena,ipak mislim da je kod Srba muski princip slab(zato su i ginuli u ogromnim kolicinama) jer nije dovoljna samo volja nego treba i neki razum valda.Danas te patrijote
    pateticno eksploatisu te zrtve kao da je ideal ginuti u sto vecem broju;i naravno bezocno lazu kako je svuda uranijum koji nas polako sve ubija…
    A to sto Srbi hoce avione je samo nastavak price ‘Avijoni,kamijoni brte’

    Sviđa mi se

  7. Povratni ping: Драгослав Павков: Скупе играчке за премијера и другаре | P R E V R A T

  8. Драги моји људи, ајде да и моја маленкост дода нешто!
    Мој сан, као детета је био да будем космонаут! Успео сам да догурам до пилота авиона! Посао пилота сам добио у 7 земаља, летео сам око 20 типова авиона. Американци су ми два пута дали оцену да сам изнад америчких стандарда! Дипломирао сам Ваздухопловну војну академију, и прошао све авио школе у бившој СФРЈ. Има тога још али довољно за почетак!

    Уважени господин који пише ове текстове, тиме се бави бриљантно!
    Таква је моја оцена и овог текста!
    Могао бих о овој теми нашироко и надугачко али даћу само пар запажања.
    Дипломирао сам са 23 године Ваздухопловну војну академију, и после тога сам се школовао још око 20 година!
    Авион опстају у кретању флуида искључиво по егзактним или другачије речено, животним правилима!
    Значи, неможе мозак на послу да ти ради у складу са богом и природом, а после радног времена да будеш преварант! Многи су пробали али неиде!
    Истина је да постоје, добри пилоти и мртви пилоти!
    Иза сваког прописа у авијацији стоји по нека људска глава!
    У вези дешавања из 1999. И тада смо имали авионе МИГ 29, али су сви до једног полетели неисправни! Значи, елиминисати издају!
    Ако сте приметили, када год настрада неки пилот, кажу, то је био наш најбољи! Јадна нам мајка, какви су онда најгори? Дали се то може замислити?
    А да неидемо у небеса, ајмо по земљи! Рецимо железница! Руси нам дадоше ове нове лепе возове, наши га одмах слупали, пре неки дан!
    Дадоше нам Руси хеликоптере, ваљда су читави, али невидим да лете!
    Голема је то мука, докле је све ово отишло!
    Има међу нама сјајних људи, ја бих волео да ти људи засијају и да наше земље засијају!
    Уздравље!

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s