Bajka o naoružanom narodu u praksi

ili

Drugi amandman američkog Ustava štiti ideju ‘naoružanog naroda’

 „Pitanje nikad nije bilo – ‘hoće li ljudi biti naoružani’. Glavno je pitanje glasilo – ‘ko će biti naoružan’?“
prvobitni smisao ovog amandmana bio je stvaranje građanske milicije, koja će braniti zemlju. Kada bi se to danas primenilo, Amerika bi postala militarizovana zemlja, nešto poput Izraela ili Švajcarske.
Prvi saziv Kongresa, pogotovo James Madison, nastojao je u svaki amandman ‘ugurati’ dodatna jamstva koja se odnose na slobode i prava građana (a onda su se umešali „TUMAČI“ i sve je otišlo do q… – prim. drp )

images

Prošlomesečno masovno ubistvo na univerzitetu Virginija Tech šokiralo je i Ameriku i svet. No, u nedeljama nakon tog tragičnog događaja razmerno se retko čuo predlog da treba ukinuti pravo građana da poseduju lično naoružanje. Zašto je to tako – i zbog čega je Amerika u tom smislu jedinstvena među zemljama sveta?

Za američke građane verovatno najvažniji deo ustava je Povelja o pravima koja se sastoji od deset ustavnih amandmana.
Njihova svrha je zaštititi prava građana od – kako se to krajem 18. veka govorilo – opasnosti da vlast postane ‘tiranska’. Sadržaj amandmana se – u skladu s anglosaksonskim običajnim pravom – kontinuirano prilagođava sadašnjem društvenom trenutku zemlje.

Prvi amandman na ustav jamči slobodu govora.
Drugi amandman na američki ustav štiti pravo građana da poseduje oružje.
O ovom se pravu često debatuje – pogotovo nakon tragičnih događaja poput masakra na univerzitetu Virginija Tech. Koliko god šokantan, ovaj događaj nije doveo do glasnog zahteva javnosti da se pravo na posedovanje oružja ograniči ili potpuno ukine.

Istoričari tvrde da je oružje u zemlji koja je nastala na granici nepregledne divljine – uvek bilo važno.
Osim toga, utemeljitelji američke republike bojali su se da bi takozvana ‘stajaća’ vojska mogla ugroziti demokratiju, pa su želeli da stvore i paralelnu građansku miliciju. Advokat Stephen Halbrook, jedan od najprominetnijih stručnjaka za područje Drugog amandmana, kaže: „Pitanje nikad nije bilo – ‘hoće li ljudi biti naoružani’. Glavno je pitanje glasilo – ‘ko će biti naoružan’?“

Stephen Halbrook kaže da su utemeljitelji Sjedinjenih Država pri pisanju ustava bili inspirisani čitavim spektrom ideja – od antičke Grčke i Rima, preko renesanse pa do tada savremenih engleskih filozofa. „Najveća debata se vodila između pristalica Platona i pristalica Aristotela. Platon je svoju ‘idealnu državu’ zamislio s ‘kraljem-filozofom’ na vrhu. Kasta ispod njega su vojnici, koji izvršavaju šta on kaže.
Ispod te kategorije – običan narod, o kojem Platon nije imao baš naročito mišljenje…
Platonovim idejama suprotstavljene su Aristotelovegrađanstvo učestvuje u političkom životu.
Ono takođe ima pravo da bude  naoružano
“ – objašnja Halbrook.

Autorima ustava očito je bila bliže Aristotelova koncepcija. No, drugi istoričari naglašavaju da u debati o pravima građana, pravo na posedovanje oružja nije bilo jedno od najvažnijih.

„Često se zaboravlja činjenica da drugi amandman – odnosno pravo građana da poseduje oružje – predstavlja ogroman teret za celo društvo“ – kaže Saul Cornell, profesor istorije na  Ohio State univerzitetu. On smatra da se drugi amandman više odnosi na sposobnost države da organizuje nacionalnu obranu, nego na pravo pojedinca da poseduje lično naoružanje: „Kada bi se drugi amandman počeo tumačiti prema originalnoj intenciji autora ustava – niko ne bi bio zadovoljan. Ni oni koji žele da ograniče pravo posedovanja oružja, niti oni koji žele da situacija ostane kao što je sada. Jer, prvobitni smisao ovog amandmana bio je stvaranje građanske milicije, koja će braniti zemlju. Kada bi se to danas primenilo, Amerika bi postala militarizovana zemlja, nešto poput Izraela ili Švajcarske. Osim toga, trebalo bi uvesti i dodatne zakonske odredbe, recimo – u vezi redovne inspekcije oružja koje je u rukama građana, ili redovne obuke u rukovanju tim oružjem. To se nikom ne bi svidelo.“

Drugi amandman američkog ustava različito se tumači. Oni koji žele da se pravo na posedovanje ličnog naoružanja ograniči – ističu da se amandman odnosi prvenstveno na ovlašćenja Nacionalne garde, koja je rezervni sastav oružanih snaga. Oni pak koji smatraju da je pravo na posedovanje ličnog naoružanja vrlo bitan aspekt američkog ustavnog poretka – ističu frazu o ‘pravu na posedovanje oružja’.

David Hardy, stručnjak za ustavno pravo, kaže da su utemeljitelji američke republike na umu imali i jedno i drugo: „Prvi saziv Kongresa, pogotovo James Madison, nastojao je u svaki amandman ‘ugurati’ dodatna jamstva koja se odnose na slobode i prava građana. Prvi amandman, na primer,  štiti i slobodu govora, i slobodu štampe, i slobodu vere, i slobodu udruživanja, kao i pravo na podnošenje predstavki vlastima. Sve je to ‘spakovano’ zajedno. Drugi amandman međutim ima dva, odvojena aspekta koji imaju dve različite svrhe – jedan se odnosi na građansku miliciju, drugi se odnosi na pravo posedovanja oružja.“

Očito je da ovo pravo ima duboke korene. Oružje je pomoglo kaubojima, traperima i naseljenicima uopšte da ‘pripitome’ Divlji zapad…
Međutim, u modernom društvu ‘građanin’ i ‘vojnik’ najčešće nisu identični – tako da pravo koje jamči Drugi amandman ustava možda izgleda arhaično, preživljeno. No, pravo na posjedovanje oružja u Americi je i dalje vrlo popularno – i političari ga vrlo nerado kritikuju, pogotovo ne pred izbore.

(VOA)

Advertisements

Jedno mišljenje na „Bajka o naoružanom narodu u praksi

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s