Милко Грмуша: Либерална платформа за Републику Српску

ако постоји само један концепт у оптицају, свакој опозицији (…) је тешко да побиједи власт, јер је једна политика доминантна и гласачи ће у избору између позиције и опозиције које имају исти политички концепт, редовно дати предност позицији, јер власт има механизме који су гласачима примамљиви (буџет, запошљавања у јавном сектору и слично).

људи овдје на ријечима и у епском заносу прихватају и воле и Сјеверну Kореју и Kубу, али не одлазе да живе у те земље, него упорно и сваке године све више емигрирају у земље Запада да би се тамо запослили и пронашли своју срећу

истински патриотизам данас јесте учинити све да Срби и сви њени грађани остану у Републици Српској, да се врате они који су отишли, да се од Републике Српске начини друштво у какво наши људи одлазе кад напуштају Српску.

liberali can we

У серији претходних текстова („Промјена парадигме у Републици Српској“, „Сукоб идеја умјесто јединства“, „Престати се бавити политиком проблема, креирати политику рјешења“, „Нови политички концепт Републике Српске“ и „Зашто не трећи блок“), јасно је назначено да Република Српска тренутно има само један политички концепт, једну парадигму која је традиционална мјешавина народњачког конзервативизма и социјалног популизма. Све иоле релевантне политичке партије у Републици Српској његују тај политички програм, а разлике су једино у финесама и нијансама. Из тог разлога свакој опозицији у Републици Српској је тешко да побиједи власт, јер је једна политика доминантна и гласачи ће у избору између позиције и опозиције које имају исти политички концепт редовно дати предност позицији, јер власт има механизме који су гласачима примамљиви (буџет, запошљавања у јавном сектору и слично). Зато је данашњој опозицији тако тешко да побиједи СНСД, баш као што је и СНСД-у било немогуће да побиједи СДС прије двадесетак година, све док није прихватио политику СДС-а, а она јесте од 1990. године била заснована на народњачком популизму. Због тога ће данашања опозиција или морати осмислити нови политички концепт или ће морати постати радикалнија од СНСД-а у тој политици народњачког популизма, односно ако хоће да побиједи Додика данашња опозиција би морала да пронађе Додика који би био више Додик и од њега самога, морала би да на свакој сједници Народне скупштине тражити расписивање референдума о независности Републике Српске, а не би јој било згорег нити да тражи припајање Грахова и Гламоча Републици Српској, будући да су то општине са изразитом српском већином.

Политички-прагматично гледано, није спорно радикализовати постојећи политички концепт. Вјероватно би то осигурало солидан изборни резултат. Но, дугорочно и објективно посматрано, проблем са тим концептом јесте у томе што је он у самој својој суштини дубоко контрадикторан, односно ријеч је о томе да су практичне посљедице таквог концепта да је Срба сваке године мање у Републици Српској, да је Српска сваке године све сиромашнија, да млади људи одлазе одавде у потрази за бољим животом и да је перспектива неког нормалног живота сваке године све суженија. Ако инсистирате на постојећој политици, а поготово њеној радикалној варијанти, онда вам не преостаје ништа друго него да пратите модел Јужне Осетије, Абхазије и Придњестровске Молдавске Републике које су у жељи за својом независношћу изабрале пут изолације од окружења и потпуног окретања ка Русији. Ни такав модел није споран ако се прихвате његове посљедице, но проблем је у томе што људи овдје на ријечима и у епском заносу прихватају све то, прихватају и воле и Сјеверну Kореју и Kубу, али не одлазе да живе у те земље, него упорно и сваке године све више емигрирају у земље Запада да би се тамо запослили и пронашли своју срећу. То је оно својеврсно лицемјерје које нас у одређеној мјери карактерише и њега треба бити свјестан.

Дакле, шта чинити у постојећим политичко-социјално-економским координатама?

Kао што сам писао у назначеним текстовима, истински патриотизам данас јесте учинити све да Срби и сви њени грађани остану у Републици Српској, да се врате они који су отишли, да се од Републике Српске начини друштво у какво наши људи одлазе кад напуштају Српску. Дакле, то је друштво пуне владавине права умјесто свемоћне политичке олигархије, то је друштво засновано на тржишној економији која је плод приватне иницијативе умјесто друштва планске привреде базиране на вољи политичког естаблишмента ко ће и како трошити јавни буџет, то је друштво окренуто модерним технологијама и иновацијама умјесто друштва које се плаши технологије јер не жели да мјења устаљени начин живота, то је отворено друштво које нема проблем са својим окружењем и које прихвата различитости, умјесто затворене, ксенофобне и свачим уплашене мале средине која се плаши и која мрзи све што је другачије од ње и која одбацује сваку другачију идеју из истог разлога.

Све наведено јесте либерална платформа за Републику Српску. То је истински другачија политичка концепција у односу на постојећу. Она патриотизам посматра другачије у односу на постојеће значење те ријечи. Она патриотизам види првенствено као љубав према људима са којима се живи, њен патриотизам према Републици Српској значи да Српске буде за педесет година, да буде бројнија и богатија него што је то данас, а не да се све посматра од данас до сутра, да се нема осјећај одговорности према будућности, да је важније бусати се у патриотска прса умјесто чинити све да Република Српска заиста буде свима нама на понос.

Сам појам „либералан“ данас је значајно компромитован различитим људима, партијама и идејама које му се приписују. Но, због тога што су неољевичари и различите барабе користили и користе тај појам од њега не треба бјежати. Једна од првих партија у историји Срба била је Либерална странка, а либерали Владимир и његов син Слободан Јовановић, Чедомиљ Мијатовић, Јован Ристић и други представљају крем српске политичке сцене модерне Србије, односно Србије по ослобођењу од Отоманске империје.

Дакле, либерална платформа Српске није анационална, поготово није антинационална, она није у условима дејтонске Босне и Херцеговине унитаристичка, она није квази-грађанска, она није плод визије неког са стране како Српска и овај простор требају да изгледају. Управо супротно, либерална платформа Републике Српске је слободарска, цивилизацијска, модернистичка, патриотска. Либерална платформа за Републику Српску значи да Српска у оквиру постојећег уставног уређења БиХ жели да промовише оне вриједности које ником нормалном, рационалном и добронамјерном не могу да буду спорне, а то су владавина права, поштовање устава БиХ и устава Републике Српске и Федерације БиХ, тржишна економија, интеграција балканског простора у смислу пуне слободе кретања људи, капитала, услуга, радне снаге и идеја, секуларно друштво, пуна права и слободе сваког човјека, без обзира на његову националну, вјерску, политичку или било какву другу припадност.

Према томе, либерална платформа за Републику Српску значи да је њен циљ отворена и просперитетна, богата Република Српска у којој су устав и закон изнад свега и изнад свакога. Та платформа нема ништа против дејтонски устројене БиХ, односно инсистира на исто онаквој Босни и Херцеговини каква је и либерална Република Српска. Ако партнери у Федерацији БиХ не желе такву БиХ, ако инсистирају на вјерском догматизму, супремацији вјерских лидера над политичким, ако смисао идеолошких вриједности виде негдје тамо у Анкари, онда са њима либерална платформа Републике Српске има озбиљан концепцијски проблем јер тад постоји цивилизацијски раскорак између нас.

Оно што је веома важно нагласити јесте да тренутно тог цивилизацијског раскорака између официјелних политика Срба и Бошњака у БиХ нема, јер су обје политике затворене, ксенофобне, окренуте ка Оријенту, искрено згађене према капитализму, тржишној привреди и цивилном друштву. Ако искрено желимо да будемо другачији од тога, ако истински желимо другачију Републику Српску, онда се либерална платформа намеће као једини логичан избор, јер једино она представља врата за Републику Српску према владавини права, истинским индивидуалним правима, слободама и одговорностима, тржишној привреди и друштву у којем свако може да живи од сопственог рада и према својим способностима, труду и залагању.

Потпуно сам свјестан чињенице да је либерална парадигме Републике Српске у потпуној мањини у Српској, чак и да је у квантитативном смислу готово непостојећа. Но, исто тако сам свјестан и да будућности Републике Српске нема без те либералне платформе. Једино она може бити онај замајац и она енергија која може покренути ствари са мртве тачке, односно која може дати нови импулс квалитативном развоју нашег друштва. Све друго би било пресипање из шупљег у празно, без било какве суштинске разлике у односу на оно што већ имамо. Чак и да она никад не постане доминантна политичка концепција у Републици Српској, њено постојање је неопходно како би се у Српској коначно десило здраво такмичење идеја и програма, односно како би Република Српска добила алтернативу. Овако, те алтернативе нема, сви то осјећамо и оно око чега се сви слажемо јесте да овај наш воз неће нигдје скренути, он неумитно иде куда иде, а ми појма немамо гдје тачно иде. Мишљења сам да тај пут, ипак, мора бити плод преиспитивања, размишљања и дијалога, чак и ако је позитиван, јер увијек може боље и увијек треба његовати различитости јер без њих нема нових идеја и нових вриједности. То је додатни разлог зашто Република Српска треба своје либерално крило.

Свако од нас има неке своје вриједности и начела, и то је добро и то се треба поштовати. Либерална платформа, онако како сам је описао и у овом и у претходним текстовима, јесте оно што лично живим и како промишљам уређење земље коју волим, у којој сам одрастао и у којој радим, те којој желим све најбоље, а то је Република Српска. Да ли ће та платформа да се оствари у будућности, када и у којој мјери, то зависи искључиво од увјерења људи у исправност њених принципа. Она се не може наметати, она се не може фингирати, нити то смије тако да се ради. Оно у што сам сигуран јесте да ће сваки наредни дан, мјесец и година показивати и доказивати смисленост постојања таквог, прије свега вриједносног, а тек потом и политичког концепта.

(Фронтал)

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s