Мр.Бранимир: СРБИЈАНСКА ЕТНОСОФИЈА И ЕТНОСОФИЗМИ

 Границе једне  тренутне државе пројективане су у давну прошлост, ништа изван  се не изучава, иако претежан део популације потиче из предела ван тих граница.

потпуна деконструкција сваког континуитета, примењено на Србијанце, подразумева да Србија нема никакве традиције пре 18. века.

ebb00fb4-e5a4-4083-836e-ea4b41a0deaf

„Нама Ромејима је овде било сасвим лепо док ви Словени нисте дошли.“
Љубиша Ристић

   Цитираћу један занимљив спис Драгољуба Јовановића, личности за коју вероватно нисте чули. Ништа зато, један је од многих што претежно мишљаше својом главом (што не мора нужно да буде врлина) које смо заборавили, јер само такве заборављамо, зато тако и пролазимо. А и они сви прођу ко Драгољуб, најебу и од једних и од других и од трећих. Помиње се само на маргини биографије једног од оних о којима нон стоп паламудимо -Добрице Ћосића. Наиме, млади Добрица се у младости колебао између два „сељачка“ утицаја – левичарског Драгољубоваца и богомољачког владике Николаја на чије је проповеди ишао. До краја се није одлучио, а није ни усвојио ни једно ни друго.
Елем:
Србија је земља емиграната, она је једна имигрантска област. Према томе, њено друштво је старо тек 150 до 200 година. Ова револуционарна теза прећутана је, јер не одговара актуелној митоманији, скоројевићском лудилу величине и успостављању вештачке високе вертикале континуираног развоја.
На простор Србије уселили су се најборбенији и најиздржљивији људи јужних и западних крајева, а у њој су прибежиште налазили и бегунци са истока и севера. Нико се није усељавао сам, већ читаве задруге, братства, не прекидајући породичне везе, нити мењајући начин живота. Усељавали су се лагано, по темпу стада на паши, и у етапама које су трајале по неколико година. Главно богатство Србије, сматра Јовановић, јесу људи. Они су најбољи људски материјал који се може наћи на Балканском полуострву, а можда и у Европи. Феномен Србија биће јаснији ако уочимо да она има граничарски положај. Између истока и запада, југа и севера, Турске и Европе, Русије и Атлантских сила. Ствара се србијански тип – то је један насртљиви и довитљиви, безобзиран и често бескрупулозан свет који мора да опстане, да се брани и иде напред.
Србијанце чине два типа људи: динарци и јужњаци. У друштвеном животу претежну су улогу играли људи са Запада. Они су војници и ратници, енергични и покретни, способни и спремни на све. Често су потомци убица и бунтовника, војних бегунаца, авантуриста и хајдука. Презиру рад и не трпе дисциплину.
Јужњаци су земљорадници, воле рад, поштују дисциплину, нису насилни и са много такта се опходе са људима. Та два типа се мешају већ 150 година и
 Србијанци имају, поред снаге експанзије, и страховиту асимилациону снагу – „нема тог страног елемента који они нису у стању за најкраће време да прогутају и сваре; у вене Србијанаца ушло је много цинцарске, влашке, па и циганске крви … ова способност је сасвим необична појава у једном сељачком народу, без традиције, без велике материјалне и духовне културе „. Као изванредну особину Србијанаца, Јовановић је истакао њихов антиклерикалан дух. Потпуно су несклони мрачњаштву верске затуцаности. „

http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/dragoljub_jovanovic_3_srbija_je_zemlja_emigranata.26.html?news_id=277978#sthash.4cnbVPon.ZRj0ci9Y.dpuf

Фокусирајмо се на однос чињеница и закључака у Срба … који моју маленкост увек збуњује.
– Факт: „Србија је земља емиграната, она је једна имигрантска област. Према томе, њено друштво је старо тек 150 до 200 година.“
– Закључак: „нема континуираног развојани континуитета са пређашним становништвом, ни са Немањићима а камоли са Константином ... што „не одговара актуелној митоманији, скоројевићском лудилу величине.“

Закључак је наизглед беспрекорно логички исправан у контексту који се намеће – поређења се емиграцијама у Америку нпр. И општеприхваћеној мудрости Драшковића Вука да је свака српска тараба старија од америчке културе – тој (Драшковићарији) „високој вертикали континуираног развоја … скоројевићском лудилу величине.

Придошлице у САД се доживљавају као табуле разе, празноглавци који не доносе никакву традицију, ни континуитет из својих прапостојбина.
Па џез нема никакве везе са афричким црначким традицијама, а устројство САД и морал њених белих ВАСП становника никакве везе са пуританским сектама и духовним традицијама којима су припадали кад су протерани из Британије и Европе, баш као ни интелектуалност и склоност „уметничарењу“ Јевреја из Бронкса са мистичним традицијама које су се гајиле у источној Европи одакле су побегли од прогона.
Само неки докони историчари уметности директно повезују апстрактно сликарство 20. века са окултним традицијама Јевреја источне Европе, а поп арт Ендија Ворхола са православним „иконографије“ најдиректније.

Такве табуле разе наилазе на пустој земљи на друге табуле разе – дивљаке, па је „На Полокову сликарску еволуцију велики утицај извршио () додир са америчким индијанцима и њихова пракса сликања по песку.“

Скоројевићско лудило туђе величине“ и потпуна деконструкција сваког континуитета, примењено на Србијанце, подразумева да Србија нема никакве традиције пре 18. века.

А, с обзиром да се обим појма „Срби“ током 20. века сузио од синонимског са „Илир“ и „Југословен“ скоро на Србијанца – становника Србије, и то само „српски крви“ и вере, исти немају право да баштине традиције ван ове територије. А ни СА ове, пре 18. века.

Усташки псеудо расисти су, дакле, у праву. Срби (јањци) су дивљаци и примитивци. Што потврђује и у свету најпризнатији србијански допринос историји светске уметности – зенитизам и његов барбарогеније. Чиј је творац Србијанац из Јастребарског (гулп, у Хрватској) у супротном писац и Манифеста Србијанства – једине преостале идеологије националног унитаризма, након што су од југословенства сви (Пилати) опрали руке.

Утолико горе по чињенице које сам Драгољуб наводи:

– А) „На простор Србије уселили су се најборбенији и најиздржљивији људи јужних и западних крајева, а у њој су прибежиште налазили и бегунци са истока и севера.“
– Б) „Нико се није усељавао сам, већ читаве задруге, братства, не прекидајући породичне везе, нити мењајући начин живота. Усељавали су се лагано, по темпу стада на паши, и у етапама које су трајале по неколико година.
– Ц) „Србијанци имају, поред снаге експанзије, и страховиту асимилациону снагу нема тог страног елемента који они нису у стању за најкраће време да прогутају и сваре; у вене Србијанаца ушло је много цинцарске, влашке, па и циганске крви … ова способност је сасвим необична појава у једном сељачком народу, без традиције, без велике материјалне и духовне културе „.

Укрстимо ли ове податке долазимо до два (опречна) закључка:

а) „страховиту асимилациону снагу“ има „народ, без традиције, без велике материјалне и духовне културе“, а асимиловали су ни мање ни више него потомке старих Римљана и њихових настављача „бизантских“ Ромеја – Влахе и Цинцаре.
б) тај „народ, без традиције“ досељен је са југа – из Македоније (и са Косова) и Грчке и са запада, из Далмације – „ђе су наше све светиње“ што би река „краљ НИкола на умору“. С подручја где су, за разлику од Србије у којој су до темеља уништени иу Шум (адиј) у претворени 20 античких велеграда, сачуване урбане целине бар од ренесансе, а доста и од средњег века и античког доба … где су биле наше средњовековне државе и престонице … где су у континуитету очуване неке „римске“ форме власти, попут самоуправа – скупштина градова и подручја и „римско право“, гарантовање (и наситнијх) приватних поседа и ( „Влашки / Илирски“) статуси (слободних грађана и слободе кретања).

Миленијуми ове традициије јамачно нису утицали на ове табуле разе, празноглавце. Слободарство Србијанаца и пријемчивост за „екстремно“ напредне идеологије су необјашњиви феномени. Ништа од развијене урбане Далматинске и левантински културе и трговачких и поморских контаката не оста у њиховим главама „несклоним мрачњаштву верске затуцаности.“ Како су је тако брзо заборавили, феномен је, с обзиром да се „Нико се није усељавао сам, већ читаве задруге, братства, не прекидајући породичне везе, нити мењајући начин живота. Усељавали су се лагано …“

Претпоставка ове етнософије је да су се у том историјском тренутку (17. и 18. век после аустријско турских ратова на њеном тлу) у неоспорно опустелом Србију доселили људи са разних страна који немају везе са пређашњим становништвом и културом.

Но кад се овај цитат: „Србијанце чине два типа људи: динарци и јужњаци. У друштвеном животу претежну су улогу играли људи са Запада. Они су војници и ратници, енергични и покретни, способни и спремни на све. Често су потомци убица и бунтовника , војних бегунаца, авантуриста и хајдука. Презиру рад и не трпе дисциплину.
Јужњаци су земљорадници, воле рад, поштују дисциплину, нису насилни и са много такта се опходе са људима. „…
… Упореди са сличним из 15. века (МАЛО ДЈЕЛО поштованог ГОСПОДИНА МАРТИНА ДЕ СЕГОНИС ПО националности Которанин (назионе Цатаренсис) А ПОРЕКЛОМ СРБИНА ИЗ НОВОМОНТА ДРУКЧИЈЕ НОВОБРДА названог ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ ЕПИСКОПА улцињског ПРЕБЛАЖЕНОМ Сикста ИВ РИМСКОМ ПАПИ)
… Налазимо на подударности, чудне с обзиром да је наводно реч о становништву које нема везе једно с другим.

Будући да је име покрајине Moesie после пропасти римске власти због наших различитих пропуста са исквареним изговором старог назива (треба Мојсија а не Мезија или Мизија прим брм.) Готово изашло из употребе код писаца нашега доба, … Ова, просто названа Србија или Рашка … према  опису старих писаца у њој се разликују три дијела или народа: први Рашани, који се према Птоломеју називају Трикорњани, имају ону област која лежи према Дрини и Сави, а онај, пак, део који је према Истру, Мезијци. … Средину покрајине насељавају Власи, о којима Птоломеј тако доноси: „Они који леже између називају се Пикензи … Остали народи сродни Македонцима су Срби, које исти аутор назива Дарданцима …. Рашани наиме први становници (најстарији прим брм. ) ове покрајине, дивљи и ратоборни, насељавају онај део који лежи према рекама Дрини, Сави и Истру. Власи су планинци, дивљи род људи – они су богати само стадима стоке; а други део, који је окренут Дарданцима, Македонцима и Трибалима, Срби, људи блажег начина живота и питомијег и лепог изгледа, зато што се простиру више ка југу и због многих путујућих трговаца.

Особине динарац / Рашана и јужњака / Срба – непромењене и после пола миленијума. А и Власи на истом месту.

Како то објаснити? Не пада ми напамет да оспоравам неоспориве чињенице о масовној имиграцији у Србију од 18. века. Кнежевина је педантно пописала у катастрима сваку породицу – ко се одакле доселио. Имате чак и на интернету. 3% тадашњег становништва се изјаснило као староседеоци, од којих је само 1% знао своје порекло. Сви остали су дошли – прецизно пописано одакле и од којих. (А онда у доба Слобе настане удружење Срба из Србије, да с .. против блиских рођака и себе самих, углавном и даље источнохерцеговачким дијалектом, којим говоре „Рашани“ / Динарци).

Гледе научних објашњена, директну узрочност, оно с чим мал Ђокице поистовећују научни метод, многих феномена тешко да је могуће доказати чак и копање етногенеза и миграција. Попут занимљивих чињеница да се неке појаве из античког доба и савремене, које немају никакве директне везе, шире унутар идентичних области.

Граница источнохерцеговачког и моравског дијалекта упорно иде тачно античком границом покрајина Мојсије и Далмације. Широм Далматинских планина, како су у римско доба звали ланац планина уз Дрину од Старог Влаха до Срема, укључујући и Срем упорно изговарају речи сличније Требињцима него суседним Шумадинцима, иако бар двесто година немају никаве институцуионалне потпре за то – медији и образовни систем форсирају београдски говор и екавски изговор. А нових већих имиграција нема бар стотињак година. Залуд, чим приградски бус изађе из Београда према западу, помислиш да си у Чапљини.

Обрнуто, чак и свеже насељени Црногорци и Херцеговци већ у првом покољењу проговоре моравски акцентом било где источно од Далматинских планина, од Македоније до Баната, укључујући и јужни Банат.

Слично, линија реке Шкумби у данашњој Алабанија била је некад граница распростирања старогрчког и латинског језика, данас је Разделници између дијалеката албанских Тоска и Гега, а, продужена на исток, и између српско хрватског и бугаро-македонског – дијалекта истог или засебних језика, по вољи вам.

Објасни то „научно“ мој брале.

Позовимо се на теорију типа кога никако не можемо дефинисати као распојаног идеалисту – филозофа, пре него оно што не можемо да објаснимо прогласимо непостојећим. На Теорију еволуције сложених система економисте, оца неолиберализма, Хајека.

Сложени системи, као што је друштво или тржишна економија, функционишу по правилима која су еволуирала експериментацијом. Наш ум није у стању да схвати зашто на нивоу друштва радимо то што радимо; ако хоћете да створите ефикасно друштво почев од ничега, нећете добити тако добар резултат као овај који је добијен спонтаном еволуцијом правила у друштву. Зато марксизам није успео – нема тог ума који је супериорнији од нагомилане историјске мудрости која је садржана у постојећим друштвеним правилима.
Ако не можемо да видимо или да рационално објаснимо користи од неких ствари, од приватне својине, религије, породице или државе, то не значи да су оне погрешне. То што су оне еволуирале у друштвеним интеракцијама је знак да у њима постоји нешто рационално, а што наша ограничена рационалност не може сагледати. “

http://trzisnoresenje.blogspot.rs/2011/04/hayek-i-barselona.html

Досад сам оспорио мнење да су придошли били „табуле разе“ „народ, без традиције, без велике материјалне и духовне културе“ и јасно дефинисао традицију и културу коју су донели са собом. Размотримо да ли је средина у коју се усељаваш, макар и сасвим опустела – табула раза. Једном аналогијом и простим питањем – које традиције су настављачи деца партизанских ослободилаца са или без наводника, по вољи вам, из Динарских крајева, рецимо баш омрзнутих Црногораца. Катунске или Београдске, града чије су староседеоце готово протерали сасвим и уселили се у њихове куће, тако бар тврде малобројни преостали „стари Београђани“? Какве везе има већ Драган, а камоли унук Стеван са сељанима ђеда Јова Капе, чувеног Утаманитеља старих Београђана?

Да ли је Озил више Анадолац или Берлинац? Да ли је Зидан црни Арапин или Парижанин?

Зар је тешко исту аналогију повући и далеко у прошлост, у време сеобе народа и пропасти – било Отоманског румелијског или Римског царства свеједно? Сваки придошлица је из неког конкретног разлога дошао баш на ту територију. Није се ту затекао случајно ко магаре из магле. Нека симпатија између придошлица и средине, ма колико наизглед различити били, мора да постоји.

Дакле теза да је србијанско „друштво старо тек 150 до 200 година“ нема пуно смисла ни под предпоставком да заиста придошлице немају никакве везе са пређашњим становмиштвом – ко Полокови генетски преци са Индијанцима.

А посебно нема много смисла шире контекстуализована историјом дужег трајања и укупним подручјем Илирског Тропоља (Хемског полуострва), којим се крећу мање више исте масе становништва бежећи од ратних невоља и тражећи оазе мира. Исти они „цивилизацијом на доконовање осуђени староседеоци“ који су се склонили сасвим уз Јаданску обалу, бежећи пред „историјом у политички живот позваник новик народа сарматском низије и Крапачких гора“, временом и сами измешани са тим некада „дивљацима скитско пустарске сиромаши“, чим се бојно поље изместила из бујне Мојсије и Паноније, вратили су се.

Теза ипак упорно опстојава свој бесмислености упркос. И штетности.

Због таквог мнења Србијанци не баштине:

а) културу подручја из којег су њихови преци досељени пре само 150-200 година. Тако модерна Србија створена и пројектована ‘по угледу на Дубровачку републику као нескривени узор, у којој се говори „јужним наречјем“, опет Јужнојадранска, штокавским говором, као најчистијим, настављач државних традиција средњовековних држава и република и заједница сеоских општина са јужне јадранске обале, нема наводно с том баштином никакве везе. Србија „није имала“ ни хуманизам ни ренесансу, чак ни барок. Мислиоца нашег језика тог периода не изучавају се чак ни кад су, попут другог преводиоца Библије на наш језик, Пазанин Кашића, основали прву београдску гмназију, једну од најстаријих у Европи.

али, кад би се доследно спровело ово бесмислено начело, не би требали да баштине ни

б) традицију пређашњег становништва данашње Србије – Немањића нпр. на основу истог начело по ком не признају Константина или Лицинија,

као што не баштине ни

ц) традицију становништва које се иселило из Србије током 17. и 18. века – у Панонију углавном

Границе једне  тренутне државе пројективан су у давну прошлост, ништа ван тих граница се не изучава, иако претежан део популације потиче из предела ван тих граница.

Вукова језичка „реформа“ не може да се схвати без Бартола Кашића (оснивача Прве Београдске гимназије) и Антона Далматина.

„Чудо“ Давидовићевог Сретењског устава „роб ступањем на тло Србије постаје слободан„, мање је чудно кад би се знало да је „Корчулански општински закон био први. Он датира од 1214. кад таквог чега нигде не беше. И у том закону најплеменитије је то што се забрањује трговина робљем. Шта више неким страним лађама забрањено је у пристаништу бавити се дуже од неколико часова „јер Каталонци и Сицилијанци тргују с робљем„. “

хттп://арцхиве.орг/стреам/илирскотропоље00драггоог#паге/н13/моде/2уп
Понеко образованији зна да је „Одредба о забрани трговања робовима донесена у Дубровнику 27. 1. 1416. у Великом већу„, али какве то везе има са Србијом и њеним табула ражама, Дорћолцима из кварта којег су основали Дубровчани?

Да закључимо још једном: „Ако не можемо да видимо или да рационално објаснимо користи од неких ствари, … то не значи да су оне погрешне. То што су оне еволуирале у друштвеним интеракцијама је знак да у њима постоји нешто рационално, а што наша ограничена рационалност не може сагледати.

http://branali.blogspot.rs/

Advertisements

34 mišljenja na „Мр.Бранимир: СРБИЈАНСКА ЕТНОСОФИЈА И ЕТНОСОФИЗМИ

  1. narod bez tradicije:

    Свети Јероним prvi prevod Библијe na latinski
    Аnтун Далматин, прoтестант, Библија на наш nardoni jezik
    Бартол Каћић, језуита Библија isto

    Средњовековни словенски филозоф Герман Далматински (1110–1160) радио на првом европском преводу Курана на латински језик.
    Svoje najznačajnije delo „O bitima“ je završio u Bezjeu u Langedoku 1143. godine. U njemu iznosi vlastiti sistem filozofije prirode spajajući zapadnoevropsku tradiciju platonizma i arapsku tradiciju Aristotelove prirodne filozofije. [4] U delu De usu astrolabii (O upotrebi astrolaba) iznosi saznanja o konstrukciji i upotrebi astrolaba koje je stekao prevodeći Ptolemejevo delo Planisfera na latinski jezik.
    Herman Dalmatin je rođen početkom 12. veka na Istri, koja se tada nalazila u sastavu Vojvodine Koruške, a danas u sastavu Hrvatske. Školovanje je verovatno započeo u benediktinskom manastiru u Istri, da bi kasnije nastavio u Francuskoj i Španiji, od 1130. do 1135. godine. [2] Nakon studija putuje po Sredozemlju i Bliskom istoku sa svojim školskim kolegom Robertom iz Ketona. [3] U Carigradu i Damasku se upoznaje s arapskom naukom, čijim dometima na polju matematike i astronomije je bio potpuno očaran. Pokazivao je veliki interes i za nauke drugih istočnjačkih naroda, posebno Indije. [2] Oko 1138. godine se vraća u Španiju i Francusku (Langedoku) prevodi na latinski jezik arapske prevode starogrčkih dela, kao i mnoga izvorna dela arapske kulture. Oko 1142. godine Herman i Robert sreću u Španiji Petra Prečasnog (1094—1156), opata iz Klunija, koji im je predložio da prevedu Kuran na latinski jezik. [4] Njihov prevod, završen 1143. godine i izdat od strane Petra Prečasnog pod naslovom Lex Mahumet pseudoprophete (Zakon Muhameda lažnog proroka), predstavlja prvi evropski prevod Kur’ana.

    u Španiju i Francusku (Langedoku) prevodi na latinski jezik arapske prevode starogrčkih dela, kao i mnoga izvorna dela arapske kulture. .. kad tamo vladaju katari

    Sviđa mi se

  2. Hm,hmm..ozbiljna drzava, ima svoj geografski definisan prostor, Ustav koji pokriva taj prostor,vojsku koja ga cuva,“narodnu miliciju“,koja sprovodi red,ustav,zakone unutar, i ne dozvoljava, „da se tim pitanjima’,bave „mrsimudi“,poput Nikolaja,Tarabica,Dobrice Cosica,Vlajka Petrovica,Dragoslava Mihajlovica,Arkana,legije,“kuce Draskovica“.“kraljeva beogradskih trgova“,svi rodjeni i nerodjeni, dodjosi moraju da postuju zakone drzave u kojoj zive, u suprotnom…zna se…!

    Sviđa mi se

    • Хм, хм, била је таква држава па нико није хтео да је брани. Биће да се већини својих грађана ипак (из неког разлога) није допадала.

      Sviđa mi se

      • Hm,hmm..mislim, da je neko, dirigovano sprecio, „pravilno rukovanje TO“,pa,i sloupotrebljavao istu..pa nije imao ko da je brani.Ja,sam,hm,hmm..kad vec puklo, otisao u zavicaj 60 dana

        Sviđa mi se

      • Nisu imali težak posao, ti što su dirigovali. Ogromna većina ljudi sa kojima sam u to vreme razgovarao u vezi uvođenja višestranačja, kapitalizma i deobe zemlje mislila je da će od svega toga profitirati. Mnogi i jesu, ali ovde govorimo o većini koja se sad češe gde je ne svrbi, ali još uvek odbija da se leči jer lek ima neprijatan ukus.

        Sviđa mi se

  3. Фино размишљање. Још неколико брејнсторминг тривиа:

    Апропо вишанског вина, позната је она спонтана реакција тамошњих оточана из двадесетих година прошлог века кад су спонтано, без икаквог наговарања или прозелитизма, одлучили да пређу у православље и сазидају велелепни храм светих Кирила и Методија (то, наравно, „нема“ никакве везе са глагољашком традицијом коју латински попови нису могли да искорене међ’ далмашким пучанством, као ни са повесницом из старина : „…Отац је сину увек причао о крају својих прадедова. У многим кућама биле су скривене иконе крсних слава и кандила. Неке од тих икона су сачуване…“.) https://pravoslavljepzv.wordpress.com/2013/05/23/%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE-%D1%81%D1%83-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%81%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D1%83-%D1%81%D0%B2-%D0%BA%D0%B8/

    Такође, нпр. дуго се о Милошу Обреновићу прежвакава она иста прича о њему као „неписменом“ горштаку, обескорењеном у смислу небаштињења било какве друштвено-политичке традиције (како повесне, тако и тада актуелних европских), мада му се шатро признају „домишљатост“ и „природна ‘телигенција“ којима објашњавају његове дипломатске успехе и статус који је за себе и свој народ прибавио код Порте. Дакле, сасвим је „случајно“ што је тај необразовани сељак и војвода био потомак досељеника из Братоножића, јединог племена из црногорских Брда које је неколико векова имало од султана потврђен кнежевски статус над околним српским и албанским племенима; које се бунило против Турака само због зулума и нарушавања верске и судске аутономије, претпостављајући унутарњи поредак, стрпљиву радиност и друштвену кохезију апстрактној „слободи златној“ и револуционарним подухватима; чија старинска братства столећима чувају предање да потичу од последње српске династије (од брата Вука Гргуревића Бранковића); које је у једном тренутку чак дало човека који је херцеговачко-влашким досељеницима у Катунској нахији успоставио прве државолике институције, морајући притом да свој ауторитет потврђује лажју да је руски цар, итд. С друге стране, један аустријски ратник, потомак посрбљених арбанашких Климената насељених у Тополу, који за разлику од Милоша заиста не баштини никакву традицију сем примитивно-племенске, бива отворен за свакакве пречанске слаткоречиве second-hand просветитељске бајке по којима устројава државу усред устанка (!), ипак се интуитивно супротстваљајући „чекићу и наковњу“ којим Совјетлије покушавају да му ограниче власт, и покушава да у Пашалуку опонаша Хуњадија/Еугена/Кочу капетана/you name it, па у том идентитетском процепу бива сломљен и политички и психички.

    Драгољуб Јовановић (ако се мисли на послератног професора права) је занимљив лик који је оставио печат у светској правној теорији 20. века због своје утемељене критике накарадне егзегезе изворног (континенталног) концепта људских права од стране англо-америчког глобалног естаблишмента који га од 1946.-е почиње реинтерпретирати у духу неевропске прецедентске судске праксе и користити га као инструмент свог неоимперијализма.

    А што се тиче утицаја чифутске мистике на апстрактно сликарство:
    http://www.independent.co.uk/news/world/modern-art-was-cia-weapon-1578808.html

    Sviđa mi se

    • ako mislite na ovog …“Kako je, nesumnjivo, Voždovo krsno ime bio Sv. Kliment KO MARKOVIĆA (koga su njegovi preci počeli da slave po prelasku u Vranj), to se njegovo poreklo dovodilo u vezu sa Klimentima, među kojima ima i mnogo poarbanašenih Srba. Istina, Voždovi preci su jedno vreme bili na području među Klimentima, a na više mesta i u susedstvu ovog ratobornog i pokretljivog plemena, ali ovakvo tumačenje porekla nema nikakvu osnovu, za šta je dovoljno ubedljiv podatak da sami Klimenti, dok su održavali krsnu slavu, nisu slavili Sv. Klimenta, već, kao i Kuči, Hoti i Grudi – Sv. Nikolu.“

      jerbo … „A upravo se u Crnči nalazi ključ rešenja zagonetke o poreklu Voždovih predaka. Crnča, veoma staro selo, koje se pominje u Žičkoj hrisovulji (1220), … „Vožd je tada lično predvodio glavninu ustaničke vojske kroz Bihor. U selu Crnči sreo se sa svojim rođacima Gurešićima (od ovog roda je poticao Karađorđev đed Petar). Neki podaci govore da ih je tom prilikom darovao oružjem i municijom, navodno i nekim vojničkim kazanima.“
      Osim predanja i porodične tradicije ima u Lutovčevim zapisima i vrlo dragocen podatak o krsnom imenu, koji potvrđuje srodstvo Gurešića sa Karađorđevićima. Naime, u Bihoru i Koritima je ukupno 103 sela i u njima 334 srpska roda, koji slave dvadeset različitih krsnih imena, a među njima jedino Gurešići slave Sv. Klimenta, slavu koju su Karađorđevići održavali sve do 1890. godine, kada su je promenili… Karađorđev predak Tripko je, po rodu, predanju i pesmi, bio – Knežević. Umesno je je zapitati se: otkuda mu kneštvo?

      Po predanju koje je zapisao sakupljač narodnog blaga Dragutin Vuković, knez Bogdan Vojinović predak Tripka Guriša Kneževića, naselio se u selo Liješnje u Rovcima negde početkom XVI veka…. Vojinovići, na koje danas podseća veliki kameni Vojinovića most u Vučitrnu, ispod koga je Sitnica, promenivši tok, prestala da teče pre više od dva veka, jer se 1792. pominje da je već na suvom, van sumnje su ona porodica koju narodni pevač uzdiže u pesmi“Ženidba Dušanova“. Da oni nisu samo plod mašte naroda junačkog pesništva, svedoči podatak da se Miloš Vojinović pominje 1333. godine kao stavilac u dvorskoj službi kod kralja Dušana, a u jednoj ispravi (tada već) cara Dušana 1351. godine se pominju vlastelini Vojinovići – Vojislav i Altoman. … Kada je Nikola savladan 1373. godine od združene vojske kneza Lazara, bosanskog kralja Tvrtka i kopljanika ugarskog kralja Lajoša, koje je predvodio Nikola Gorjanski, Vojinovići su, usled promenjenih prilika, bili slabašni i nemoćni da imaju vidnijeg udela i pokušaju da povrate staru svoju državu, našavši pribežište i spas u susedstvu Dubrovčana“

      Sviđa mi se

      • ako je tačno da je knez MIloš potomak Brankvoća a Karađorđe Vojnovića, … zaniimljiva ova istorija dugog trajanja ..
        eto moram da branim rođaka (i Markovići su bili Crnčani i slavili su svetog Klimenta)

        Sviđa mi se

    • a glede CIA i apsttraktne umetnosti i džeza – pa tako radi pametna država, zato su i najjači na svetu ..

      slušam onaj radio SPutnjik svaki dan silom prilika

      pa ti Rusi samo znaju da se hvale najnovijim tipovima oružja i hvalospevima Putinu od strane njihovih režimskih analitičara, gorih uvlakača od Raduna i ANđelkovića (koji tamo kampuje kao stručnjak) – apsolutno nikakvog drugog sadržaja nema

      i oni će da budu bi u bipolarnom svetu – ma hajde

      Sviđa mi se

      • Hm,hmm..iste te „glede i gede“,Srbija je,napredovala u „razvoju“, imali smo vek „hipika“, muskarci sa kosom do ramena,na putu „jednorodnosti polova“..uz „socinjenija LGBT“..prateci „kulturne tokove“,presli smo na frizure „americkih marinaca“,koje su za pretka ima hitler jugend frizure,da bi se, okrenuli Musolinijevim celavcima,i zastavom, musolinijeve falange cuvenom pesnicom „OTPOR“,da bi, napravili dodatak,prateci „trendove“,istetovirane celavce,kik boxere,necije falange i tabatore, na putu prema demokratiji.Naravno, da ne kriva ni tamo ni amo,balansiramo odnose „kao Tita“, u razvoju su kozaci,cuvari parafoslafnog krsta,proglasavanjem, atamana na Ravnoj gori..i,citam u Crnoj Gori.

        Sviđa mi se

  4. Hm,hmmm…uporno se izbegava, da se makar pomene, da je Prvi ustanak, protiv Turaka, podignut u Vrscu,svestenik, vladika sta li je bio, inace,poreklom iz Bosne..mnogo godina „pre rodjenja Karadjordja“..i nekog Velje Ilica i slicnih.

    Sviđa mi se

      • Заправо, епицентар устанка је био у Старој Херцеговини, док је у Банату била једна његова метастаза. Та побуна је резултат промене политичке парадигме српске цркве и каријеристичких сукоба у њој, када се са трона светог Саве уклањају Соколовићи (обновитељи Патријаршије, пореклом од „стариначких“ србљачких братстава из Пиве), а на чело Цркве и народних кнезова долазе представници ново-посрбљених влашких фамилија из Роваца, Бањана и сл. који више верују папској тијари и бечкој круни него турском турбану. Сличне смене се дешавају и касније, закључно са катастрофом из 1740. год. коју је проузроковао Бањанац Шакабента. Мени није познат податак да је Теодор вршачки био родом из Босне, за разлику од неких учесника у каснијим сличним дешавањима (нпр. ђакон Авакум у Хаџи Продановој буни).

        Sviđa mi se

      • @ Рудничанин
        vidim da puno znate o odnosu starinaca srbljaka i novopridolih, današnjih crnogoraca..
        i meni se čini da je tu jedna sasvim alternativna istorija neispričana i neistražena ..

        istorija po ratarima

        Sviđa mi se

      • Hm,hmm..moz da bidne,to su „putevi gospodnji“..koji su ga, doveli u Vrsac,stari barjak vrsca, ima sablju sa turskom glavom,ali,uznapreovalo se, istom linijom, pa je cela RSK,stamburana u Serbije, „da je brani od turaka“..da ne nasele Vojvodinu.

        Sviđa mi se

  5. a ovo samo da nerviram NImbusa: Upravo iz krajeva u kojima su boravili potomci starih Vojinovića i Voždovi preci potiču mnogi znameniti ljudi Prvoga ustanka: iz Rovaca je jasenički knez Teodosije Marićević u Orašcu, iz Pipera Voždov barjaktar Tanasko Rajić i Uzun Mirko Apostolović, iz Bjelopavlića kapetan Milutin Garašanin, iz Kuča vojvoda Vasa Čarapić pod Avalom i Jovica Milutinović u Sankoviću kod Mionice, iz Drobnjaka predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta Mladen Milovanović i vojvoda Stojan Čupić, iz Vasojevića su starinom Hayi Prodan Gligorijević i Čolak Anta Simnović, iz Banjana znameniti valjevski Nenadovići i vojvoda Luka Lazarević, iz Pivljana vojvode Miloš Pocerac i Arsenije Loma, iz Nikšića Sima Milutinović Sarajlija, knezovi Grbovići u Mratišiću i Petar Moler, iz Morače su vojvode Petronije Šiša i Hajduk Veljko Petrović, dok vojvodu Lazara Mutapa svojataju, kao i Karađorđa, više plemena (Cuce, Rovčani, Vasojevići, Pivljani), itd.

    Sviđa mi se

    • Што мислиш да ме тиме нервираш?
      Може и с друге стране… Воја Танкосић и Курсула Јово су Босанци.
      Лаза Пачу из Чуруга, цинцар, ако се не варам.
      Мој Друговац су цца 40% населили Херцеговци, док моја линија води порекло са Метохије, преко Топлице. ИТД…
      Питање које стоји као провалија између нас је ес’ дош’о к’о човек или као окупатор?

      Sviđa mi se

      • u čemu je načelna razlika između CRnogorca koji oslobađa Beograd sa ili bez navodnika, jer u Beogradu je tada živeo saom jedan Srbin Ludi Nasta, pa se usleljava u kuće turskih begova i daje imena ulicama po sebi – gospodar Jovanova, Simina, Dobračina …i zemljaka koji to isto uradi, samo na Dedinju? pa dovede svoje zemljake – sirotinju u kuće Nemaca, proteranih zbog saradnje sa okupatorima, a nikog domaćeg ne dira?

        u čemu je načelna razlika između mog dede, koji je zemlju u pustoj peščari Banata dobio zbog učešća una SOlunsmom frontu, kao dobrovoljac iz SAD i nečijeg drugog dede koji je to isto dobio kasnije zbog Si+utjeske i Neretve?

        Sviđa mi se

      • Hm,hmmm..razlika je,najmanje ogromna, tvoj deda,i moj deda,dobrovoljci iz Jamerke,preko Soluna,su dobili,pogranicne zemlje,“ novu Krajinu“,da „bidnu“ prva linija odbrane, u slucaju novog rata, i zastite „one dede na Dedinju“,nisu li Nemci, 1941, hapsili solunske dobrovoljce, po Vrscu i okolini, i odvodili u nemacku,rasporedjivani su u glavnom,kao slugani kod nemackih seljaka, da se kao pobednici Prvog,sa iskustvom, ne dovate puske.

        Sviđa mi se

  6. Брме, ако и хоћеш да провоцираш, сачувај бар мало људског достојанства.
    Да допуним твоје дилеме: У чему је начелна разлика између оних који су 1945. до смрти премлатили војводу Бојовића и пуковника Гавриловића и оних који су погубили на Ада-Кале београдске дахије. По теби, начелне разлике нема.

    Sviđa mi se

    • ja ne govorim o komunističkim zlikovcima nego o običnim čestitim ljudima – mom dedi u solunskoj oslobodilačkoj vojsci, i DrPovom ocu u partizanskoj (moj je bio u vojnom zarobljeništvu posle aprilskog rata)
      a o komunistgima mislim gore nego ti, samo što ih ti svojim generalizacijama amnestiraš od konkretnih zločina

      Sviđa mi se

      • Hm,hmm..bio je u zarobljenistvu ? pa, zato sto su ga „nekomunisti“,oni sto su kapitulirali,utovarlili u stocni vagon i otpravili u logor,umesto da udare po okupatoru,ili demobilisu pa da se snadje „volj cetnici,volj partizani“..?

        Sviđa mi se

      • Hm,hmm.. ne pravdajuci neke zlocine, koji nisu obelezje „NOB i revolucije“,ipak, sve se svodi da je bilo „zlocin i kazna“..“sa kolateralnim stetama“ kako se to danas zove !

        Sviđa mi se

    • Hm,hmmm…Bojovic, nije zrtva „komunizma“, nego, osionih pobednika,koji su igrali pili i veselili se oslobodjenju, a stari vojvoda, dobronamrno,kritikovao zbog ponasanja na ulicama.Sumnjam, da su imali pojma, koga su tukli.A,Gavrilovica su, takodje „nekomunisti“,brizno utovarili u stocni vagon i „otpravili“ u njemecki logor.

      Sviđa mi se

      • Нисам знао да су у ствари у Београду 1945. власт имали „осиони победници ‘некомунисти'“ , па су ти владајући „неконумусти“ забранили и да се поменута два славна српска официра сахране како људима приличи.

        Од Ужица, преко Ц. Горе и Херцеговине, где су мало лево скренули, па до Србије и „пасјих гробаља“, партизане не одликује ништа друго до злочин, пљачка и бежанија. У тим бежанијама је Тито – сведоче његови најближи сарадници – често блокирао од страха, па су морали да га вику и гурају.

        Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s