Александар Дикић: О новом уједињењу свих српских земаља

 

dikic

Као и обично ти догађаји гледају се из потпуне другог ракурса, праве се историјске паралеле и ламентира се уз накнадну памет и подсећање на трагичан завршетак заједничке државе.

Није спорно да је 1918. била година великих промена и још већих шанси за целокупни српски народ који је својим милионским жртвама заслужио слободу и уједињење. Нема дилеме да су те шансе пропуштене, да се кренуло путем којим се ређе иде, стазама пуних замки, нагазних мина, уз густе и „гушчје“ магле које су читав један народ, династију и државу одвеле у катастрофу.

 Потребно је да данашња елита тргне и разбуди српски народ, да не дозволи да окренут ка прошлости уназад корача у неизвесну будућност, чије стазе нису нимало сигурније од оних од пре једног века.

Често се чује да је садашњица најгори период у српској историји, да је свака борба узалудна, да се немилице троши национална супстанца и да смо на прагу истребљења. Дефетизам, некрофилија, песимизам део су нашег карактера, готово симболи нашег менталног кариотипа. Али то је само паучинаста опна, склерозирана можданица испод које и даље ври слободарска мисао.

Били смо сведени на обичну рају, без икакве политичко-територијалне самоуправе, без иједне инсигније националног идентитета. Па ипак, 1804. тај голоруки, неписмени, потлачени народ устао је против зулума и задивио Европу. Поразили смо неколико пута регуларну султанову војску, ослободили све утврђене градове (Смедерево, Шабац, Београд, Ужице, Соко. . . ), постали савезник великој руској армији и незаобилазни војни чинилац на Балкану.

Почетком 20. века Србија је била измрцварена сукобима монарха и радикала, октроисањем и укидањем устава, државним ударима, понижавајућим односом са суседном Хабзбуршком монархијом, губитком рата против Бугара, сукобом државе и цркве, скандалима на двору. . . А онда, за само једну деценију Србија се претворила у светионик слободе на Балкану, финансијски се консолидовала, територијално проширила на рачун умирућег турског царства и најзад задала смртоносни ударац Двојној монархији, на чијим рушевинама је настала прва јужнословенска држава.

Средином 20. века српско-хрватски сукоби потпуно су парализовали југословенско друштво које је пропадало под консеквентним таласима националних, политичких, економских криза. Непомирљива дихотомија партикуларног етнофилетизма и интегралног југословенства претворила се у тињајући жар који ће ветрови рата четрдесетих претворити у разарајући балкански пожар са милионским жртвама. Упркос нестајању Југославије после окупације (противно међународном праву), упркос до тада незапамћеном етничком, верском, грађанском рату, југословенски народи су успели да протерају окупатора, да поново створе заједничку државу и да кроз бенефите, које је доносио заједнички живот у миру, крену путем изградње, еманципације и модернизације.

 Данас опомињуће, курентно и отрежњујуће одзвањају Његошеве речи „племе моје сном мртвијем спава“. Али сан није смрт, ми нисмо у коми. Реагујемо и на вербалне и на моторне дражи, додуше неадекватно, несврсисходно, готово неконтролисано. Квалитетет и квантитет наше свести одавно је снижен, смењују се периоди сомноленције и индуковане, краткотрајне, реактивне еуфорије. Рефлекси су ослабљени, готово патолошки, а неки су и потпуно угашени. Веза између централног система и периферије је у прекиду, па хомункулус друштва изгледа као крпена лутка, без кичме, без скелетно-мишићне потпоре, без тонуса. Унутрашње крварење (неколико десетина хиљада абортуса и насилних смрти годишње) и спољашње (неколико десетина хиљада емигрира) гура нас у колапс, у шок. Дијагноза јесте озбиљна, прогноза више него забрињавајућа, али ситуација није безнадежна. Агресивна, правовремена и циљана терапија може дати позитивне резултате.

  prisajedinjenje-vojvodine-srbijiНе треба датум када су се Бачка, Банат и Барања присајединили краљевини Србији злоупотребљавати како би отпочела расправа о укидању АП Војводине. Потребно је започети опште-национални дијалог о будућем статусу Републике Српске унутар јединствене државе.

Не сме се ламентирати над расрбљеном Црном Гором и гуслати о Мојковачкој бици и Подгоричкој скупштини. Треба направити нови план о будућој заједници две старе српске државе, ма колико тај циљ данас изгледао далеко. Платформа за спровођење мора бити мултидисциплинарна, а најважнији нивои или трасе којима би се корачало ка коначном циљу су култура, црква, историјско наслеђе, језик. . .
Одржављење тих веза је кулминација која је могућа једино ако Србија постане јака, модерна чиме би емитовала јаке гравитационе силе ка данас откинутим етничким просторима.

 Свенационални циљ треба да буде држава која би ујединила српски народ на простору Балкана, решила српско национално питање и као таква постала оквир у којем ће Срби моћи да се осете равноправним политичким, економским и војним фактором у овом делу Европе.

Историја нас је научила да је концепт унитарне државе погрешан. Он је био део експеримента, покушај екстреполације француског модела, modus procedendi да се путем заједничког државно-правног хабитуса изнивелишу етничке, конфесионалне и језичке разлике. Прва Југославија пала је на испиту, јер модел високе пећи која би излила нову легуру од истопљених и утопљених различитих елемената претворио се у темпирану бомбу, у реторту која је експлодирала и разнела лабораторију и све у њој. Национални конструктивизам је отров, а не лек за јужнословенске народе који су већ почетком 20. века достигли висок степен афирмације, идентификације и диференцијације. Ако желимо државу српског народа, она такође не сме бити унитарна. Форма функционалне федерације већ је историјски и правно потврђена (Немачка, Русија). Четворочлана или петочлана федерација, са дводомном Скупштином, Конгресом као представничким телом народа и Сенатом као репрезентом покрајина, могла би бити успешна формула за очување неопходног државног јединства. Уз истовремену ефикасну децентрализацију која ће омогућити сваком региону равноправни развој. Дакле децентрализација, без опасности од дезинтеграције.

Иако Србија има трауматично косметско искуство, могуће је таквој заједници дати кохезивну садржину и уклонити претње сепаратистиче бирократизације или неоетногенеза. Поред уставно-правних решења, поделе надлежности, начина финансирања, пореског система, координације и субординације, од есенцијалне је важности истицање идентитетских символа које грађане једне државе или етноса претварају у народ. Та арматура заједничке колективне свести и подсвести која једну заједницу чини постојаном, дуготрајном државотворном целином су језик, писмо, традиција, култура. . .

Временске инсигније заједничке државе могу бити – Дан уједињења (фиктивни датум у будућности, надамо се што скоријој, када ће се остварити свесрпско уједињење), Видовдан (косовски мит је незаобилазна повезница свих Срба), Савиндан (светац, личност, државник који обједињава у себи политичку, националну и верску вертикалу).

Ако би се већина Срба одлучила да рестаурира монархију, обзиром на срећну околност да су једини народ који има легитимне и легалне претенденте на престо и припаднике народне ројалне династије што је европски раритет, та краљевина би могла бити реорганизована по следећем принципу. Краљ би столовао у Београду где би се крунисао и одакле би владао (наравно симболично и формално). Његов наследник или вице-краљ (попут некадашњих зетских краљевића) био би владар Црне Горе, док би Република Српска са промењеним именом Српска Крајина, добила свог бана краљевим указом, а Војводина војводу. И бан и војвода били би аутентични представници круновине која им је дата на управљање, што је симултано поштовање традиције, историјских заслуга и народног суверенитета.
Приметна је и сигнификантна обрнута пропорционалност титула и бројности наведених српских покрајина.

Црна Гора, као део српског корпуса, кроз историју је достигла највећи степен еманципације, била је међународно призната држава и без обзира на малобројност становништва ту историјску чињеницу остатак српског народа мора поштовати и неговати. У част славне црногорске историје њоме би управљао наследник српског престола. Српска Крајина, иако на периферији мора имати највећи степен аутономије и бити важан драгуљ у српској круни. У име свих оних који су своје кости уградили у темеље прекодринске државне творевине она мора остати препозната и призната од Београда, а не апсорбована и утопљена у остатак Српства. Војводина, иако најбројнија покрајина, иако део који се први прикључио матици, иако део са највећом културном и економском афирмацијом, мора бити развојна локомотива заједничке државе, њен прамац и мотор. Попут немачких државица којима је „вечним уставом“ загарантовано очување идентитета, било би крајње контрапродуктивно, ако не и непатриотски, одузимати права овој покрајини која је она већ стекла, јер се точак историје не може окретати уназад. Неопходно је учинити Војводину аутархичном целином која ће, поред своје неспорне диференцијације, остати неотуђиви део васцелог Српства.

(Српски културни клуб)

Advertisements

76 mišljenja na „Александар Дикић: О новом уједињењу свих српских земаља

  1. Да нам ово стигне из ројалистичког друштва!!! Ко да преписаше оно из 1974, а ројалисти? Понекад се питам, где многи аутори налазе рецидиве југоловенства, оно ето га и код ројалиста. Побрка аутор Немачко уједињење са Србијом и Србима, ради краља, увео би и бана и војводу и дводому скупштину, као 1974? Изгледа, да се друштво бацило на освајање гласова аутономаша, па посветише толику пажњу војводи. Наравно, да нас то много не мора да чуди, када је господин Антић члан, чини ми се, крунског савета, пропале монархије са недостојним престолонаследником.

    Sviđa mi se

    • Federalizacija je jedino što može ograničiti samovolju i uzurpacije pojedinaca. Za nas su demokratske procedure španska sela, jest i budet, a da li će nas u zajednicu okupljati kralj, predsednik ili nešto još originalnije sasvim je sporedno. Predlog je na mestu, a lično bih voleo da vidim malo jače argumente protiv nego što je to neuspeo pokušaj ironisanja.

      Sviđa mi se

  2. @prevrat
    Какви су аргументи за краља, вице-краља, бана, војводу, конгрес, сенат, коментар мора бити ироничан. Навести Немачку и Русију, Немачку од пре два века(Попут немачких државица) и Русију у овом веку, а заборавити, да је још има федерација(Амери), баш и није аргументовано. Када је реч о Немачкој, оде лако „вечни устав“ у аут, када дође Хитлер на власт. Оде и царевина и „вечни устав“. А федеерализацију у Руса, као и код нас уведоше „мрски комунисти“. Ако је федерализација решење за Србе на овим просторима, колико ће да коштају „власти“ у свакој „федералној“ јединици? Да ли ће бан, да има „банске дворе“ и свиту, војвода то исто, вице-краљ и „краљ“, такође. Иде ту и крунски савет, па бански савет, па војводски савет! А где су ту конгреси, сенати и остала камарила? Ту је и неопходно „племство“, јер какав је краљ, ако не додељује титуле племића? И на крају пише аутор: „Неопходно је учинити Војводину аутархичном целином….“! Као да му није познато, значење речи АУТАРХИЈА. Све у свему, из Српског културног клуба излазе и неупоредиво вреднији текстови.

    Sviđa mi se

    • Мислим да је немачка федерација поменута искључиво у циљу да се демонстрира како држава може да функционише и ако свака федерална јединица води политику из своје надлежности онако како њој одговара, уместо да целом државом управља „домаћин“ попут Вучића или Миле Ронхила који у поједине делове земље оду само из маркетнишких разлога, а један вуче у Београд док други изграђује Лакташе. Коме се не свиђа нека пати. Војводина је у протеклих седамдесетак година стекла неку врсту сопственог идентитета, што се не би десило да су Срби мало мање „паметни“ а да су мало више обраћали пажњу на то шта у уставу и законима пише. Све што се по питању Војводине ради последњих четврт века, заправо је кукање над пролчивеним млеко, Сада треба видети шта и како даље да та покрајина ипак остане што боље везана за остатак српства, уместо да правимо непријатеље тамо где их објективно има врло мало. Мислим да је Дикићев текст корак у том правцу, мада се ни мени лично не допада идеја о рестаурацији монархије под ЊКВ-ом, оваквим какав је.

      Sviđa mi se

  3. Аутор је на трагу идеје о краљевини и у покушају, да докаже исправност те идеје, употребио масу „доказа“ и „примера“, који нису одговарајући. Као што написах, завршава се: “ „Неопходно је учинити Војводину аутархичном целином….“, што показује, да је то наставак доказивања, које Чедомир Антић, члан Крунског савета, покушава да пласира о чему је било и полемике у дневној штампи. Ако се вратимо на федерализацију Немачке, верујем, да аутор ЗНА, али свесно заобилази чињеницу, да су немачке САМОСТАЛНЕ феудалне јединице правиле федерацију, што се не може упоређивати са нашом ситуацијом. Помињање некаквог вечног устава је такође бацање прашине у очи, јер тај устав НИЈЕ обезбедио демократију и није био ВЕЧАН. Да додам. Ја нисам срео некога са подручја Војводине, који је себе претставио као Војвођанина. И очигледно је, да то занима само политичаре у борби за власт. Зар је потребно мењати политички систем и измишљати нешто ново, само због редовно изабраних ликова, који нам се лично не свиђају?
    Шта рећи о паролама и глупостима:
    „А онда, за само једну деценију Србија се претворила у светионик слободе на Балкану,
    „Веза између централног система и периферије је у прекиду, па хомункулус друштва изгледа као крпена лутка, без кичме, без скелетно-мишићне потпоре, без тонуса.“
    „Агресивна, правовремена и циљана терапија може дати позитивне резултате.“
    „Историја нас је научила да је концепт унитарне државе погрешан.“
    „Ако желимо државу српског народа, она такође не сме бити унитарна.“
    „Дакле децентрализација, без опасности од дезинтеграције.“
    „Временске инсигније заједничке државе могу бити – Дан уједињења (фиктивни датум у будућности, надамо се што скоријој, када ће се остварити свесрпско уједињење), Видовдан (косовски мит је незаобилазна повезница свих Срба), Савиндан (светац, личност, државник који обједињава у себи политичку, националну и верску вертикалу).“
    „Краљ би столовао у Београду где би се крунисао и одакле би владао (наравно симболично и формално). Његов наследник или вице-краљ (попут некадашњих зетских краљевића) био би владар Црне Горе,“
    У складу са свим што написах, очигледно је, да је ИРОНИСАЊЕ једино могуће поводом овог текста.

    Sviđa mi se

    • Ја нисам срео некога са подручја Војводине, који је себе претставио као Војвођанина.

      Да, то јесте проблем… Исти као са аналитичарима који се информишу само из литературе и медија који им се допадају. Вероватно ћеш се запрепастити, али има много људи који се осећају као „војвођани“ а исти се све чешће тако и декларишу. И није до њих, већ до српских интелектуалаца који то не виде или ако и виде – праве се ћорави. На исти начин су се правили слепи и на шиптарску иреденту, и на хрватско пролеће, и на Исламску декларацију… Ноторно је да и историју учимо али је по правилу не разумемо.

      У складу са свим што написах,

      јасно је да си увек на правој страни – на страни онога што се назива „већином“. Као што ћеш сутра кад се већина промени – бити на страни нове већине. Зато у Србији ништа нема да се мења, „нама је лепо – таман како смо заслужили“

      Sviđa mi se

      • Hm,hmmm…“sav svet iz temelja se menja, danas si niko sutra si sve“..tako peva Internacionala. E, sad..bio sam Jugosloven srpskog porekla-Licanin po ocu Sremac po Majci.Ali, posto YU vise nema,RSK vise nema,porodica izbegla u Vojvodinu,a Sumadinac mi „priopcio“ da je doslo vreme da se naucim da sam gradjanin drugog reda u Srbiji,potkrepljeno pamfletom „udruzenje starosedelaca Srbije“, a to nije Vojvodina,koristicu „kuferaski ostatak“, i bicu „ljuti Vojvodjanin“..

        Sviđa mi se

  4. @prevrat
    Упоређивати „шиптарску иреденту, и на хрватско пролеће, и на Исламску декларацију“ са питањем Војводине је на тему „баба и жаба“. Жиео сам две године у Панчеву, ту и тамо бивао по Срему, Бачкој и Банату и не сретох. А како и да сретнем, када тих твојих Војвођана нема ни за две-три целе генерације. Или се Срби не насељаваху, бар у три туре на тим теренима. Ко је себе сматрао „војвођаниним“ до 1974? Зар не беше Срем, Банат и Бачка три срца јуначка? Нешто се слабо сећам, да има неки стих на ту тему са „војвођанима“? Чини ти се, да сам на страни већине. То ти нико, ко ме познаје не би потврдио. А у мањини сам од малена. Зашто сам је овде на тапету, ако је на дневном реду објављени текст? А јасно сам навео и то не све, пароле и глупости. И јасно написао одакле ветар дува и из које кухиње каша долази.

    Sviđa mi se

    • А како и да сретнем, када тих твојих Војвођана нема ни за две-три целе генерације. Или се Срби не насељаваху, бар у три туре на тим теренима.

      A Srbi su naravno kompaktni i u jednomisliju – političkom, zemljačkom, poslovnom… ko rogovi u vreći. Dobro je, drugo nisam ni očekivao

      Sviđa mi se

    • Poštovani gospodine Mlinareviću!
      Uz svo uvažavanje, moraću Vam replicirati, na jedan, nadam se zanimljiv način. Naime, bila sam nekada vrlo talentovana za recitovanje ( bogami i pamćenje ) stihova! pa i pisanje! Dakle, negde 1973,( Bože, kad pre prođe to vreme) pobrah silne nagrade sa, malo je reći genijalnom ( i vrrlllooo dugom ) poemom – pazite sad VOJVODINA – izuzetnog Miroslava Mike Antića! Neke delove upamtih za ceo život, te kad se skupe prijatelji, koji u tome umeju da uživaju, rado govorim! Evo, malo i Vi uživajte u ovim za ceo život upamćenim fragmentima.

      Vjeruju vo jedinu i vo jed i vo inu
      ravnicu, mater moju i zapljuvanu i svetu,
      tu Vojvodinu, u soli, u ‘lebu i u vinu!
      I ne verujem joj, veru joj njenu
      i krv joj slepačku i prokletu, . . .

      Zaigraj, zavitlaj zemljo, lepoto bosonoga,
      nevesto moja najlepša u dronjcima i plaču,
      Ti, što se moliš Bogu i ti što pljuješ na Boga,
      ti što si dugovala i naplatila račun
      na zdravlje, diži čaše, razbij astale šakom
      zapevaj preko njiva neka zabride kosti!
      Ti, od ponosa i stida, od đinđuva i vađki
      Ti ljuljaško i rako, žut zubat smeh ne skrivaj,
      pevaj pijano RACKI, MADŽARSKI, TOTSKI, VLAŠKI
      MAKEDNOSKI I LIČKI preko dalekih njiva!
      I tako do smaka sveta, najteža zemljo moja
      sa ukusom muškatla, krvi, hleba i saća;
      OD PAORSKE SAM LEPOTE, RADOSTI, PSOVKI I ZNOJA
      RAZDRLJI PRSLUK I GUTAJ – JA OVU ZDRAVICU PLAĆAM!

      Poštovani Slobodane, od snage ovih stihova uvekse naježim, mada sam tek treća generacija,
      moji su 1929 godine došli iz Like, ali ja lično sam pre svega Vojvođanka, a to što umem i da volim i da psujem i na rumunskom i na mađarskom i svašta još – to je bogatstvo, za koje se plašim da će skotovi uspeti da ga ukradu! I meni, i svima koji slično misle!

      Sviđa mi se

  5. Nema me sa vama svima poslednjih dana, jer čitam i varim poslednje Basarino delo – Andrićeva lestvica užasa – Preporučujem! Kakva vivisekcija NAS i svih naših UŽASA, kroz misli poštovanog ( i kad je god bilo moguće malčice u blato gurnutog) našeg nobelovca! pročitajte, pa tek onda opljujte po Basari!

    Sviđa mi se

    • Sa te vrteske tuzne sto je Mlinar pravi
      Ne sidjes gde pocnes da kruzis – vec gde te Andric prestravi.
      Evo ako provalis koji pesnik pesnici iza mene pusticu te da mi umesis kiflice.

      Sviđa mi se

      • Не проваљујем, признавам! А да би ТИ СТЕКАО ПРИВИЛЕГИЈУ да ти ЈААА умесим кифлице, морао би бар – да НАПИШЕШ РОМАН!

        Sviđa mi se

  6. @nada2509
    Песник пева: „…pevaj pijano RACKI, MADŽARSKI, TOTSKI, VLAŠKI
    MAKEDNOSKI I LIČKI..“. У стиховима на које се позвасте нигде нема ВОЈВОЂАНА. Ако мислите, да неко, ко се досели у неки крај, треба да се зове по том крају, чини ми се, да нисте у праву. Наравно, да сте 1973 године побрали све награде. Само сте заборавили, да су пре тога донети Уставни амандмани и да се припремало усвајање Устава из 1974. На крилима тих догађаја стигао је и наслов песме, који наведосте. Зато је и Антић насловио песму ВОЈВОДИНА. Нису Ваши 1929 дошли у Војводину, свако може, да себе сматра за шта жели. Међутим, овде није прича ни о песмама, ни о интимном осећају. Овде је текст о АУТОХТОНОЈ Војводини и још једном ВОЈВОДИ.

    Sviđa mi se

    • Али баш ме онако, господине Слободане ( he, he, nomen est nomen ), повукосте за језик! Хајд’ кад смо код Римљана Ево још једне – Ubi bene ibi patria! Е одавно већ није bene (добро) у Војводини, о којој Мика сигурно није певао по партијском задатку! Послушајте поему, забога, добили сте линк! У три лепе пм ја сам Српкиња из Војводине. -. да ли Вам то боље звучи! Несрећна, врло несрећна, што по свим мојим сазнањима(/ ( историјским и осталим) ова област – звали је Ви како год хоћете НИКАДА није била јаднија, беднија, тужнија, пустија, него сада, под окриљем САМО мајчице Србије, која, тежећи да се успешно претвори у београдски пашалук, под све једном шљивом, чини СВЕ што је у њеној моћи, да Војводину ћушне од себе! Па кад је већ тако питам ја Вас, зашто ова регија не би постала НАМЕРНО самостална, организовала се по угледу на Швајцарску, па да јој поново Бог сиђе са земље! Примера имам колико хоћете, али ево Вам један: – Импозантну зграду зрењанинског суда у стилу неороманика, изграђену 1908 године ( инвеститор било Министарство правде Аустроугарске монархије), МИ ( под “ ми“ сматрам Војводину у саставу СФРЈ, па СРЈ, па Републике Србије) нисмо у стању ни да ОКРЕЧИМО и елементарно одржавано после 100 година, прецизније 108! Зашто, мало ли се у овој житници хране произведе? Не, него се у бесцење извлачило и извлачи већ десетљећима
      Али Чанак је црни ђаво, кад пита: – Ди су новци? – Видим и он се ућут’о уморио, стигле године! Ма, знам и ја да џаба кречим, али сурова чињеница да је Војводина ( звали је Ви како Вам срцу драго ) све јаднија, беднија и тужнија – боли, па растура! Ето, зато пишем, да мало души олакшам!

      Sviđa mi se

  7. @nada2509
    Нису Чанак, Берисављевић и Веселинови питали „Ди су новци?“, док су „моји и њихови“ били на власти. Почели су, да питају, када њихови осташе без власти. Ако мислите, да можемо на било који начин, да се упоређујемо са Швајцарском, ту нема помоћи нити објашњења. А да нам је интернет омогућио, да се мало души олакша и да ми личи на Фројдов отоман, што јес јес. А на њему сам и ја. А плаћамо само интернет везу! Тако рећи за џабака. Као да је Титина „прича“ о најбогатијој држави на свету, ухватила корена на све стране, па Ви верујете, а то верују и други, да је довољно, да терен постане АУТОХТОН, па ће сви проблеми да се реше и сви одоше у Швајцарску. Сигурно, да Мика није певао по партијском задатку, али је написао: „pevaj pijano RACKI, MADŽARSKI, TOTSKI, VLAŠKI. MAKEDNOSKI I LIČKI“. А награде за рецитовање песме ВОЈВОДИНА сте сигурно добијали по партијском задатку жирија у она времена. Рецитовао сам и ја у обданишту и на Радио Београду „По шумама и горама иду чете партизана…“. Сигурно, да нисам рецитовао “ Ко удара тако позно…“, а баба ме научи и томе.

    Sviđa mi se

    • A zamislite, ja sam 1978, eto još Tito bio živ, pisala diplomski rad iz sociologije u IV razredu srednje škole ( kao prva generacija Šuvarovih usmerenjaka) – na temu – RELIGIJA U SAVREMENOM DRUŠTVU – I niko mi nije skinuo glavu! Naprotiv, čitalo se kroz razrede jer je bilo zanimljivo! ‚‚ Ko udara tako pozno,‚‚ naučila me je mama, kao malu! Rođena sam u septembru 1960, krštena u novembru! U mojoj kući se nikada nije prekidalo sa slavljenjem Svetog Nikole, Božića i Uskrsa1 Nikada, mada su dva strica dala glave u II sv. ratu na crvenoj strani. I moja kuća nije po tome bila izuzetak A selo je negde od 1950 i neke, pa do potkraj sedamdesetih imalo izuzetnog sveštenika Banaćanina ( da ne kažem Lalu) Jovana Erića, koji je umeo i sa komunistima, i tajno i javno, umeo i harmoniku da zasvira i u kafanu da sedne! Ali tradicija je opstajala! Ja na crkvenoslovenskom izgovaram Očenaš, jer to od njega naučih, a ne kao ovi modern,i jeb’o te, vernici!
      Između Frojda i Adlera – radije biram ovog drugog! Evo jednog njegovog sjajnog citata. – NIJE VAŽNO ŠTA SU UČINILI OD ČOVEKA, VAŽNO JE ŠTA ĆE ON UČINITI SA ONIM ŠTO JE OD NJEGA OSTALO! –
      Jedno pitanje za Dragoslava, da li je ovaj mladi čovek Aleksandar Dikić – lekar iz Niša? Sudeći po terminologiji, verovatno da! Tekst je jedan od retkih pokušaja da se nešto definiše, konstruiše, uobliči, učini, . . . On je mlađi čovek, dajmo šansu njemu i sličnima, dajmo im i podršku, mi već pomalo umorni i prestanimo sa prosipanjem otrova!

      Sviđa mi se

      • Dikić jeste Nišlija, ali živi u Odžacima i radi u somborskoj bolnici kao specijalista urgentne medicine. Inače je član DS, ali ne izbegava sukobe i s njim se može kvalitetno debatovati bez izvikivanja parola. Napisao je zanimljivu knjigu „Nastanak i nestanak jedne države“ u kojoj vrlo uverljivo daje svoje viđenje istorije jugoslavijA. Po meni, posebno je bitno to što je reč o mladom čoveku koji se obrazovao ne čitajući isključivo ono što mu se dopada, već je sposoban i da sasluša i uvažava (i) tuđe mišljenje.

        Liked by 1 person

  8. @ Рудничанин
    Лепо је реламирати сајт о коме аутор каже: „Projekt Plavo Srce je jedna umetnička, populistička tvorevina i kao takav traži maštu šireg auditorijuma.“ С обзиром, да овај сајт није уметничка и популистичка творевина и да нигде није назначено, да се тражи машта, чему убацивање ових линкова? Да ли свако од нас треба, да набаца линкове, па ко хоће нека губи време. У сваком случају, што нам не препричасте сву ту МАШТУ?

    Sviđa mi se

    • jbg Prle, ti (ako nisi primetio) ovde uglavnom drugim komentatorima dociraš šta treba da misle ili rade 😦 Sa čim ja naravno nemam nikakav problem, ali mislim da tako izazivaš utuke koji ti se ne dopadaju. Što se tiče Dikićevog teksta, ni jednom rečju nisi napisao TVOJE mišljenje zašto nekakva „Srpska federacija“ ne dolazi u obzir, jedino što se iz tvojih komentara da zaključiti, to je da ona ne može funkcionisati zato jer već postoji u Nemačkoj, Švajcarskoj i Rusiji, a to mi deluje i ispod Tvog, i ispod nivoa Prevrata.

      Sviđa mi se

  9. „Dikić jeste Nišlija, ali živi u Odžacima i radi u somborskoj bolnici kao specijalista urgentne medicine. Inače je član DS, ali ne izbegava sukobe i s njim se može kvalitetno debatovati bez izvikivanja parola.“

    Парола: „Ми прцамо стварност!“

    Sviđa mi se

  10. @prevrat
    Шта да кажем поводом вере у моју маленкост? Шта да кажем поводом нивоа Преврата? Да измишљам и правим нови политички систем и да измишљам историју, нисам способан. Али ми не пада на памет, да пишем текстове о медицини, о инжењерству, архитектури. Да сам знао, да је Дикић лекар, да је из Ниша и да живи у Оџацима никада о његовом тексту ни реч не бих написао. А објавио Српски културни клуб!!?? Чини ми се, да сам јасно назначио пароле и глупости које се појавише у тексту. Колико видим ни остали коментатори не пишу о тезама Дикића. Да је наслов „Српска федерација“ вероватно бих нешто рекао у вези са тим. Наслов је одвукао моју пажњу на „уједињење“, а уједињење не подразумева федерацију. По мени је поента ауторовог писанија АУТОХТОНА ВОЈВОДИНА и ништа више. То нам доктор медицине саопшти у последњој реченици. Надам се, да је свима јасно, да је то на трагу еуропејске идеје о распарчавању и Србије и српског народа. Ако то Нишлија тражи, заиста нам се не пише добро. Ето нам још једног Војвођанина.

    Sviđa mi se

    • Господине Слободане aли Вас нико не тера да живите у Војводини! Пустите нас назадне Војвођане да нас изеде европски мрак, па ћете ви Србијанци (ух да л’ претерах) добијати више Сунчеве светлости!

      Sviđa mi se

      • Hm,hmm..a, takoooo,dok srbijanac Dragan Markovic Palma, drzi slovo,ekspoze, o spasu Serbije i srbijanizovanog Beogrda, vi se ovde zevzecite a ?

        Sviđa mi se

  11. @nada2509
    Нису Ваши дошли 1929 у Војводину, већ у Банат или нешто слично. И нико их није терао да долазе у неку ОБЛАСТ или БАНОВИНУ Краљевине Југославије, а ниједна се није звала Војводина. У суштини баштините комунистичку идеју, а покушавате да пишете, на силу, нешто ново и за Вас, а и за историју на овим просторима. А историја Вам изгледа није јача страна. И земљаци Вашег новог ВОЈВОЂАНИНА, аутора текса, могу да се сете сличних АУТОХТОНИХ идеја, па шта ћемо онда? Одосмо у народну пословицу: свака вашка обашка! Убацисте нам поезију и Басару? Ајде некако за поезију, али Басару!!!. Могуће је, да је и добар писац, врхунски је дипломата и политичар, а прича се, да му ни разне течности нису стране. Сигурно је и он за АУТОХТОНУ Војводину.

    Sviđa mi se

    • E gospodine Mlinareviću, imala sam toliko dobrog i strogog nastavnika istorije da biste se iznenadili – čega se sve sećam!! Nemojte tako! A kako neću pamtiti Veliku narodnu skupštinu u Sremskim Karlovcima ( ne stvarno, jel Vi to mene zajebavate) 1 maja 1848 gde je proglašena AUTONOMNA SRPSKA VOJVODINA A ZA VOJVODU IZABRAN STEVAN ŠUPLJIKAC! Pa, mislim stvarno! A BASARU PRVO PROČITAJTE! Stariji ste čovek, ne bih da se frljam modernim ružnim izrazima, ali ako ovako nastavite – ne garantiram! Žao mi je, naleteli ste na štreberku!
      A moji su došli iz Hrvatske, iz Ličkog Petrovog sela, hvala Gospodu Bogu, zahvaljujući učešću mog dede kao dobrovoljca u I svetskom ratu, o tome sam ovde pisala neću da se ponavljam! Kažem, hvala Bogu, jer da ostadoše u Hrvatskoj, ko zna da li bih ja sada ovde Vama replicirala, ili nikada ne bih bila rođena! Ja se ne gubim u teorijama, ja tragam, gospodine, uporno tragam za perspektivom ovog nesrećnog naroda! Ne znam samo kako da ga očistimo od ‚‚ mikroorganizama, koji se pogrešno nazivaju ljudima‚‚ ( Basara). Kad nađemo način da potamanimo ‚‚ to ‚‚ možda ćemo imati šansu!

      Sviđa mi se

      • nije osnovana nikakva autonomna V nego vojvodstvo Srbija – krunovina nemačkog vicekralja koji je bio na čelu svog upravnog osoblja, takođe nemačke narodnosti .. da se iskoristi prilika da se zbog Košutove revolucije ćapnu od stane Beča istoprjski delovi Ugarske kraljevine – južna zemlja i kraljevine Hrvatska i Slavonija …
        srbi i hrvati su tu bili samo korisne budale, što s evidelo posle propasti revolucije 48.

        ovakvi tragikomični dogarađaji iz naše istorije se slave na drugim sajtovima, ne ovde

        Sviđa mi se

  12. @Lune
    Камо среће, да излечимо Бееееооограђане, а и Вооојвођане од умишљене величине.

    Sviđa mi se

  13. @nada2509
    Нажалост, избегавате да нешто кажете о тезама аутора, као и мојим оспоравањима истих. И сада тумачите историју на војвођанерски начин. То што спомињете 1848 је МАЛО непотпуно, јер се то није десило у односу на Србију, већ у оквиру борбе против Мађара. И НИЈЕ било Аутономна! И није била на данашњој територији! Могли сте да споменете и 1849 када слично десило у односу на Аустрију. Тада је формирана ПОКРАЈИНА у Аустрији: Војводство Србија и Тамишки Банат. Но ова област није била на данашњој територији и истом је владао ауструјски гувернер! А 1918 удружили су се Бачка, Банат и Барања, посебно и Срем у Србију. Од тада до 1945 нема ни В од Војводине, те и Ваши стигоше у неку област или бановину, које се не зваше тако, а нису стигли из Хрватске(ни Хрватске тада није било). Јасно је, да се АП Војводина појављује у данашњем смислу тек 1945. Није у реду, да као Војвођанка баштините САМО ту идеју „комуниста“. Има смисла, да поново погледате историју и покушате, да разумете, шта ће се и којом брзином десити, када се појави АУТОХТОНА Војводина. И овако ће ђаво(читај:Немци) доћи у Банат на своје некретнине. А тек у АУТОХТОНУ Војводину!?
    Бити штребер није позитивна особина у жаргону и има проблематично значење. Бити штребер је знак да неко буба, а да ли нешто разуме се НЕ ПОДРАЗУМЕВА. Да ли је рекох нешто о Басариној прози? Да ли оспоравате, да је врхунски дипломата и политичар и да му разне течности нису стране? Показујете, да не разумете: „Ne znam samo kako da ga očistimo od ‚‚ mikroorganizama, koji se pogrešno nazivaju ljudima‚‚ ( Basara).“. Као да је мислио на све оне који не мисле као он? Па он би потаманио све „микроорганизме“. Сигурно мене, а можда и Вас! Слободно се „ne bih da se frljam modernim ružnim izrazima, ali ako ovako nastavite – ne garantiram“. Ја се наравно нећу томе придружити и фрљати у „разговору“ са дамом.

    Sviđa mi se

    • Identiteti se stvaraju, svako je slobodan da izabere onaj koji mu je iz nekog razloga privlačniji. Tako mnogi Srbi postadoše, Hrvati, Muslimani, komunisti, anarhisti, Vojvođani, i nastaviše da funkcionišu u okvirima novog identiteta. Na isti način kako su kadgod Srbi postajali Cincari, Šopi, Vlasi, Grci, kao što su od Engleza mnogi postali Australijanci, Novozelanđani, Amerikanci… Ne vidim šta ovde nije jasno i prirodno. Prvo se gradi nacionalni identitet, pa onda nova nacija pokušava da omeđi svoju državu. Neke u tome uspeju – neke ne, i to je sve. Da li će Vojvodina jednom postati država, još uvek ne znam, ali kako je krenulo – Srbija sa njom jednostavno ne zna šta bi počela, a stanovnici te pokrajine uopšte ne gledaju blagonaklono na prinudnog upravnika. Osim naravno njegovih botova. Ali, to je već neka druga priča

      Liked by 2 people

  14. @prevrat
    Тумачење историјских догађаја није баш једноставно. Тако да и ова упоређења нису тачна. У историји су прво настале ДРЖАВЕ, па МНОГО касније нације. Ту и јесте квака22. Војвођанери теже држави, па би да накнадно праве нацију, ако је то у Војводини упоште могуће, с обзиром на хетерогени састав и број Мађара. Према моме схватању, аутономашима није циљ стварање нације, већ освајање власти на некој територији, било које величине и било кога састава становништва. Што се тиче принудног управника, исти освоји власт и међу војвођанерима. Аутор је јасно написао, да се залаже за краљевину и АУТОХТОНУ Војводину. И сви ћуте, да ми објасне шта мисле, да значи АУТОХТОНО. Мислити, да је „jasno i prirodno“ било прелажење Срба у католике и Хрвате, муслимане је наобично схватање. Шта је ту било ПРИРОДНО. Уз то набрајати комунисте, анархисте и војвођане што је идеолошко опредељење, некако не иде. Опет оно: бабе и жабе.

    Sviđa mi se

    • И сви ћуте, да ми објасне шта мисле, да значи АУТОХТОНО.

      Naravno da ćute, kad nije ni napisao „autohtono“.

      Мислити, да је „jasno i prirodno“ било прелажење Срба у католике и Хрвате, муслимане је наобично схватање.

      Naravno da misliti nije prirodno; prirodno je otići po svoje mišljenje u neki komitet. Ima ljudi koji misle da se niko nije turčio silom, osim ako se pod prisilom smatra ne davanje privilegija „nevernicima“: http://www.kameni-spavac.com/index.php/2016/10/10/zasto-srbi-i-drugi-narodi-na-balkanu-i-nakon-500-godina-nisu-postali-muslimani/ Dakle, moje mišljenje je da su neki Srbi menjali veru jer su im obećane privilegije u odnosu na one koji je ne menjaju, ili su je promenili iz straha za sopstveni i život bližnjih. Ostaje doduše zašto se nakon što je opasnost prošla ovi poslednji nisu vratili „vjeri prađedovskoj“ ali ajd’, nismo raspravili ni mnogo važnija pitanja pa…

      набрајати комунисте, анархисте и војвођане што је идеолошко опредељење, некако не иде. Опет оно: бабе и жабе.

      Nisi baš sasvim u pravu. Naime, komunisti i anarhisti po zadatom nemaju „nacionalni“ nego identitet koji propisuje ideologija kojoj su se odlučili da pripadaju. Tako je jednom srBskom komunisti mnogo bliži „hasta siempre Fidel“ nego Slobodan Penezić Prcun, ako možeš da shvatiš. A vojvođanski identitet je nešto treće – on je vezan za zavičaj, a ti bi kao stručnjak trebalo da objasniš po kom principu neko sasvim „logično“ i opravdano može da bude Ličanin, Šumadinac, Hercegovac ili Sremac, ali nikako ne sme da bude Vojvođanin. Ali znamo se dovoljno, sa’ćeš ti kako se „ne smemo deliti“ itd

      Liked by 1 person

  15. @ prevrat
    Направих две крупне грешке. Поменути Антић није у Српском културном клубу, већ је лидер Српског напредног клуба. И није аутор написао АУТОХТОНО, већ „Неопходно је учинити Војводину аутархичном целином која ће, поред своје неспорне диференцијације, остати неотуђиви део васцелог Српства.“ Значи у питању је АУТАРХИЧНО. Шта то значи:
    -Samostalan, ekonomski nezavisan od drugog, koji je u vezi sa autarhijom.
    -samovlada, samodrštvo; apsolutizam.
    Аутархија- управљање самим собом, самодовољност, независност
    Очигледно је, да све остаје исто изузев погрешне употребе речи са моје стране. Извињавам се пратиоцима сајта, коментаторима и захваљујем на исправци.
    Није било на дневном реду „мишљење“, него схватање, да је нешто ПРИРОДНО, што сигурно није било природно и у највећем броју случајева, није било израз слободне воље. Свако може, да буде шта му падне на памет, али Лику, Шумадију нико није покушавао, да претвори у самосталну државу. И зашто се бежи од тога, да је Банат исто што и Шумадија. Често неспоразуми и неразумевања настају због различитог подразумевања појмова. Па ево једног текста о ЗАВИЧАЈУ.
    Текст о завичају
    Зоран Р. КОВАЧЕВИЋ
    На питање: Шта је завичај? Један од одговора би могао и овако да гласи:
    Завичај је све оно што нас одређује и, још и више, оно што нам недостаје.
    Ко смо ми, ако не знамо одакле и од којих смо? Оно одакле може да буде пресудније.
    Добићемо одговор али тек када упознамо и разумемо Завичај.
    Завичај није географски омеђен појам, то је и наслеђени темперамент и менталитет, морална правила, обичаји и наслеђено предање. То је мирис, укус и боја, али не боја коже, косе и очију, већ срца, дамара и душе.Завичај није увек место рођења и оно, ако се са њим не поклапа, не одређује га. „Кажу, завичај не носиш на обући када из њега одлазиш. Ако се одселиш, носиш га у срцу, а када из њега бежиш, на савести.
    Био ти он у свести или подсвести, не можеш га се ослободити,каткад од њега спасти. Завичај је присутан у теби, јер ти потичеш из њега.Туђи не може постати твој, ако се одрекнеш свог.А кад те мајка, којим случајем, на путу или у туђини роди,
    завичај те чека тамо одакле те је понела.“ (Запис: ЗАВИЧАЈ, 2010) Њему, ако се одродиш или га запоставиш и заборавиш, тешко је да се вратиш, али увек је могуће. Вредно је, часно, чак и вишња обавеза, бар то покушати. Завичај не мораш да тражиш на географској, возној или некој другој карти. Потражи га у родословној и ту ћеш га сигурно пронаћи. Завичај безрезервно може волети и њиме се дичити само искрен и исправан човек. Он га може учинити да буде и поносан и да са правом о њему збори и за њега твори. Његово име – Завичај мора се писати великим словима, а изговарати стојећи. Јер, само укорењен храст стоји чврсто и усправно, а шибље и коров је полегло, чучи или клечи… Ушло је у моду да се стално, зарад здравља, понавља: живети у складу са природом (VIVERE CUM NATURA BENE), а то је древна мудрост, и исправна је. Скромно додајем: и у сагласју са Завичајем, првенствено ради менталног здравља. А, даће Бог да прекостанемо у овој и оваквој цивилизацији, и зарад будућих нараштаја, наших потомака, да имају шта да баштине.
    Београд/Ужице, 25. март 2014. године

    Sviđa mi se

    • Направих две крупне грешке.

      Ima ih više, ali OK. Dobar početak, nadam se da ćeš i nastaviti da čitaš šta autori i sagovornici pišu umesto da učitavaš kao do sad.

      Sviđa mi se

  16. Са сајта Српског културног клуба један коментар поводом текста:

    Mislim da autor gresi kada tvrdi da je forma funkcionalne federacije potvrdjena, a forma unitarnog nacionalnog konstruktivizma dokazano pogresna.
    U prvom slucaju navodi primer Nemacke, po logici, ako je njima bilo dobro sto ne bi i nama. Ali to se tako ne moze uporedjivati i smisleni se zakljucci na taj nacin ne izvlace. Prvo, Nemacka je imala drugacije istorijsko iskustvo, drugaciji uticaji i pritisci su odlucivali o njenoj sudbini, drugacije tradicije su se formirale i drugaciji tipovi problema resavali. Ukratko, takva logika kakvu autor pokazuje je jednaka onoj, videla zaba da se konj potkiva pa i ona digla nogu.
    Sasvim konkretno, to sto je Nemacka skup dvadesetak istorijskih pokrajina, drzavica, knezevica i gradova je proizvod njenog usuda. Srpski usud je potpuno drugaciji i srpska resenja bi morala biti shodno tome.
    U drugom slucaju, imali smo primer samo pokusaja uspostavljanja novog unitarnog jugoslovenskog nacionalnog identiteta na opisani nacin. Tu se mozemo sloziti da je taj pokusaj propao i da se dokazao kao ne samo nefunkcionalnim, nego i potencijalno pogubnim. Ali to nam nista ne govori o potencijalnom pokusaju formiranja unitarnog srpskog identiteta u podrucjima i unutar drzave koju zamisljamo.
    Ja licno nisam monarhista, pogotovo ne kada monarhizam predlazu zuti. Niti mislim da je za okupljanje srpskih zemalja potreban takav okvir. Ne slazem se ni sa tezom da Vojvodina treba da bude lokomotiva, kao ni sa idejom da se Vojvodini prava ne smeju oduzimati (kao da ih ona sama nije prenela na Srbiju i jedva cekala da dodje u tu priliku od kako je stvorena unutar AU monarhije). Mislim da ne bi bilo dobro da RS ostane neki poludrzavni entitet preko Drine. Ali ja sam tu tvrdji od vecine mojih savremenika i saplemenika, jer smatram da bi za srpsko pitanje najsvrsishodniej bilo da se cela BiH inkorporira u srpsku drzavu. To bi naravno zahtevalo mnogo vise rada ali nije nemoguce, a i temeljno i trajno bi resilo sve probleme prema Hrvatskoj, i time bi se smrskali stogodisnji planovi Beca, Londona ili Ankare.
    Ukratko, autor kao da nista nije naucio iz proteklih 100 godina nase istorije, sto iskreno i ne cudi toliko obzirom da se radi o clanu GO DS.

    Sviđa mi se

    • to sto je Nemacka skup dvadesetak istorijskih pokrajina, drzavica, knezevica i gradova je proizvod njenog usuda.

      Kako da ne. To što su se večito zavađene i ratujušče države germanskog naroda ujedinile je za njih super, dok kod nas ne dolazi u obzir da NIš ima svoje, Beograd svoje, a Novi sad ili Užice svoje potrebe. Nama treba domaćin, tj čobanin. More…

      Liked by 1 person

  17. @prevrat
    У признавању грешака је и моја разлика од многих. На моју срећу, грешке су веома ретке. Опет бабе и жабе: „To što su se večito zavađene i ratujušče države germanskog naroda ujedinile je za njih super, dok kod nas ne dolazi u obzir da NIš ima svoje, Beograd svoje, a Novi sad ili Užice svoje potrebe.“ Зар ова реченица не говори о потреби заједништва?

    Sviđa mi se

  18. Десило се чудо да се Млинаревић приклонио мом ставу.

    Фундаментална Дикићева грешка, непоправива, је да није успео да се ослободи парадигме СФРЈ. Јер, таква државна организација какву предлаже за нову српску државу, постојала је само у СФРЈ и никада више. са извесним исходом.

    Драгослав Павков брка појмове, ситуације и намере. Једноставно НЕ МОЖЕ да разуме.

    Војвођанство НЕ ПОСТОЈИ. Нема Војвођана.

    Хипотетички, оно, војвођанство, могло би постојати, када би се „идентитети стварали“ једнако, паралелно, истосмерно, истовремено, код свог становништва неког подручја. Као у УСА, Аустралији и сл. Међутим, у нашем случају, не да тако нешто не постоји, већ истовремено имамо на истој просторији два сасвим супротна процеса – у једних слаби постојећи национални идентитет, у других јача и у потпуној је супротности са војвођанством. Тако се дешава да Мађари, тамо где су мањина, захтевају двојезичност, а тамо где су већина захтевају једнојезичност „јер су сви дужни да знају ‘језик средине’ „.

    У питању, дакле, није војвођанство, које како је речено никада није постојало, већ ВОЈВОЂАНЕРСТВО. То није ниша ново. Раније смо имали мађароне и немчаре, сад је сурогат истих менталних стања националне транзиције војвођанерство.

    Доминантна карактеристика војвођанера је да неће да имају брата за брата, већ туђина за господара.
    Војвођанерство је усмерено ПРОТИВ СРБИЈЕ, а не КА ВОЈВОДИНИ.

    У том контексту, опет хипотетички, могла би настати ВОЈВОЂАНСКА НАЦИЈА у „Независној Војводини“, ако се оствари препознатљива намера „Запада“ да се Војводина отцепи од Србије. У том предузећу војвођанери – дакле, полупрекувани Срби са полу или потпуно уграђеним аутошовинизмом – су врло корисни.
    Иначе, у војвођанском караказану свако ће и даље бити оно што је примарно или квази-примарно – Мађар, Босанац, Сремац… тако би се та очигледно привремена конструкција („Независна Војводина“) мало затим утопила у неку „Дунавску федерацију“ или тако нешто, где за три генерација Срба више не би било.

    Павков даље, опет флуидно прича из „дискурса“ војвођенара „да Србија не зна шта би са Војводином“???!!! А шта би ту „Србија“ (на шта год под тим циљао) требала да спознаје, а Срби из Војводине не? Шта то Чачанин треба да зна да би „придобио“ Сомборца? Зар се то канцерогено питање не би могло поставити и обрнуто?

    Оно „војвођански шлајпик у војвођанском џепу“, није се помињало док је Војводина била тешко експлоатисана од стране Хрватске и Словеније, тако да се изговори тог типа ништа не важе.

    Реална ситуација је таква да је трећина Београда на територији САП Војводина. Пошто је Београд метропола, њему гравитира знатно шире подручје. У правцу Новог Сада, привлачна снага Београда допире до Инђије. Тако и у Банату…Панчево… И где и зашто ту да се удара било каква тараба? На ком Семафору (велико слово, пошто би то требало бити неко географско место) да се постави гранични прелаз са све „оф-шором“?
    Лудости, име ти је „Војводина“.

    Шта то Србима није јасно што је Албанцима/Шиптарима јасно к’о два и два?
    Шиптари дижу границе према централној Србији а према Албанији тих граница и нема. И само је питање кад ће се и под којим изговором ујединити.

    Шта, дакле, спречава Србе у данашњој САП Војводини да одбаце ченгеле сеферејотске „аутономије“, просто да референдумом укину аутономију и тако ојачају Србију а себе заштите?

    Ако се тако сагледа ситуација, онда би у неком конетксту Дикићев концепт имао смисла. Дакле, искључиво ако се коригује тиме да се укине САПВ, и слично…

    Sviđa mi se

    • Драгослав Павков брка појмове, ситуације и намере. Једноставно НЕ МОЖЕ да разуме.

      Moguće, nisam ni tvrdio da sam naročito lucidan. Tvoj problem je što nas glupana sa razvojem informacionih tehnologija koje mnoge do sada nepoznate podatke čine dostupnim na klik mišem – ima sve više, dok je bardova srbske političke misli poput tebe i Mlinarevića ima sve manje. Pre samo pet godina bio bih spreman da kopam rov i Srbiju branim od vojvođanera, ali evoluirao sam u stavovima pa mi je svejedno. Hajte malo vi, pa da vas u pjesme opjevamo. I samo da se zna – u K&K monarhiji Vučić bi mogao da dogura do konjevodca prve klase kod nekog Esterhazija ili Dunđerskog, a u tvojoj i Prletovoj Srbiji je predsednik vlade; pa ti razmisli malo ako ti svrake nisu popile sav mozak zašto po vojvodini danas uglavnom srbuju „navijači“ dok je nas ostale stid.

      Liked by 1 person

      • Прле је измишљен, али Стева-Картар, народни херој, није измишљен, већ је ухићен код швалерке у ормару уЖабљу. Један метак није опалио, издао другове и „народни херој“?! Е, тај је твој.

        Ако сам те разумео, Вучићева гласачка машина је у Шумадији а не у Војводини, општини Темерин, на пример.
        Што је Вучић могао да прође као политичар само у СФРЈ или под паском Њемачке, не и у Србији ако није окупирана, једна ствар. (По мушкој линији пореклом изБосне, Аустроугарска, по женској из Војводине, Аустроугарска).

        Друга ствар је како је прошла К&K монархија кад је кренула против Србије? Запитај се.

        Трећа ствар, тебе може бити стид, и треба да те буде стид, због Жике Берисављевића, Чанка, Оџића, па и Вучића… Ја немам кога да се стидим.

        Да су у Србији на власти Србијанци, а не твоји и БРМови, могао би некако да се батргаш, овако, нема смисла.

        Да напоменемо – ето Драго Зеленовић био премијер, па ме ти можеш оптужити да је „мој“. Али није. Ми смо два супротстављена света. Он је био члан аутономашке ВАНУ, ја сам био против тога. Дакле, он је твој, не мој. Јер, теби свраке чувају мозак.

        Стварно,. зар вас војвођанере није стид људи који вас репрезентују?

        И, прескочио си, пошто тије миш отворио очи, да ли се Мађари или која друга национална мањина, изјашњава као Војвођани.
        Како мислиш то са Војвођанима, а да то буду само Срби а не и друге присутне националности?

        „Hajte malo vi, pa da vas u pjesme opjevamo.“ ???????????????????????????????????????????
        Доста смо ми гинули, ајте мало ви Србијаци?
        Немој, срамота је тако.

        Sviđa mi se

  19. @prevrat
    Употребљена је у вези приче о Војводини и спомиње Ниш и ине, заиста не разумем шта говори.
    Што се тиче љубави према деци, а баш и не схватам какве има везе, наравно да љубав на даљину није иста и на неки начин је мања у зависности од протока времена и могућности сусрета.

    Sviđa mi se

    • Žao mi je. Meni nije potrebno da mi neko sedi uz skut da bih ga voleo (ili mrzeo). Srbin iz Srbije mi je od Srbina iz Bosne bliži samo zato jer delimo zajedničke uspehe i zajedničke poraze, inače su mi obojica ista vrsta rođaka.

      Sviđa mi se

  20. @Ђорђе Ивковић
    Овде сам ја дао прва три коментар у неколико реченица, те је тешко доћи до закључка, да сам се приклонио нечијем ставу. Да сам написао коментар на сајту Српског културног клуба, онда би се приклонио, а приклањам се Вашим ставовима изнетим тамо. У сваком случају смо сагласни, да је АП Војводина производ пропалог система и да је војвођанерство добра дефиниција за оно што сте описали. Као што написах, потпуно је необјашњиво, како неко ко се приказује, да је раскрстио са комунизмом, тапка за Берисављевићем, Веселиновим и Чанком и не помисли о чему се ту ради?
    Могуће је, да сам текст није вредан пажње, с обзиром, да на сајту Српског културног клуба није било коментара у прилог, а и сам број коментара је занемарљив. Чини ми се, да и то показује, да је наш лекар из Ниша са седиштем у Оџацима, новом завичају, куповао карту за неко страначко признање, можда у Војвођанској партији?

    Sviđa mi se

    • Није у питању један сајт, већ године „рвања“ по сајтовима по истом питању.

      Sviđa mi se

    • Могуће је, да сам текст није вредан пажње

      Naravno da nije vredan pažnje na sajtu gde stoluju metuzalemi koji bi da se za srBstvo bore do zadnjeg deteta. Tuđeg, naravno.

      Sviđa mi se

  21. @prevrat
    Питао си ме за децу и љубав. Ја одговорих, а ти сада потежеш Србина из Босне, рођаке и мржњу? Чуди ме, да ниси споменуо и неког Србина из белог света.
    Волео бих, да сам упознат, ко столује на ком сајту. Нажалост, нисам. У сваком случају текст је овде побудио неупоредиво веће интересовање, него код метузалема, а метузалеми га објавили. Можда теби није јасно или си пропустио да обратиш пажњу, да се увек боре деца, ако под децом подразумеваш оне преко осамнест година. Колико ми је познато, до сада су они били и најрасположенији за борбу. Можда више нису, али како је могуће, да ми то знамо? Како ти није засметао Сенат у тексту, а и тамо ће бити метузалеми.

    Sviđa mi se

    • О мој господине Млинаревићу! Немам ја ни живаца, ни времена да се натежем са Вама, поготово кад нисте у праву! 1.Уђите на Википедију па погледајте да ли је 1 маја 1848 проглашена Аутономна Српска Војводина!
      2. Из прве руке знам да потомци Немаца са ових подручја ( Баната мислим, ја ту живим), већ једно десетак година ангажују наше СРПСКЕ адвокате ( моју једну “ пријатељицу“ из ,Зрењанина, на пр.) да проверавају и каквом стању је имовина њихових дедова и прадедова и може ли се за смешну лову откупити! Наравно да је у јадном стању и наравно да се може откупити за 2 до 3 хиљаде евра по окућницу, јер села су празна, а државу Србију за то боли дупе! Адвокати, што да не зараде, та моја квазипријатељица има три ћерке, две студирају, паре добро дођу. ДаклеНемц ће мало јевтиније проћи него Шиптари, који су Ипак много скупље плаћали поткрај седамдесетих, па никоше Калуђерица, Лештане, Болеч, све три до четири спрата, сређена, урбанизована насеља, у пм!
      3. Одговарам Вам тек сад, јер сам дословно попиздела од беса, а ево зашто: – имам у кући свекрву непокретну већ годину и по дана, о којој ЈА водим рачуна! У сваком смислу! Пре годину дана смо поднели захтев за туђу негу, комисија у Зрењанину није довољно компетентна, него се све слало у БЕОГРАД! Одобрили су 16000 на име туђе неге и помоћи,али с тим да се ове године у октобру изврши ревизија, јер можда би се бака могла подмладити и коло заиграти! Ревизија извршена ( немате појма која је то гњаважа непокретног болесника) данас је стигло да је Београд ОДБИО! Бирократе у Бг биље знају, него лекари из места и лекари из Зр, који су је прегледали!
      4. Гледала сам данас део снимка скупштинске седнице, док спремах ручак! Знате оно о Фројду и буџету! И искрено пожелех да дођу Немци, да васкрсну Хабзбурзи, . . . Парафразираћу Душка Ковачевића. – Крајње је време да се појави неки пристојан окупатор и мало уведе реда! – Вероватно Вам ни он не иде под капу, много нас добро познаје!
      Али да се појави “ пристојан окупатор““ Војводина ( зовите је лонцем, зовите је како год, ) би процветала, јер би имало смисла радити,! Сада нема! Београд узе све и не да ништа!

      Sviđa mi se

      • Извињавам се због словних грешака, пишем путем телефона, конфисковао ми је муж лаптоп да гледа филм! Због псовки се не извињавам јер у држави Србији је апсолутно немогуће бити дама! Ево, права дама је Санда Рашковић Ивић, па шта јој урадише! Их, већ Вас чујем како има хрватске и италијанске крви! Ма, . . .

        Sviđa mi se

  22. @Ђорђе Ивковић
    Ја намерно не поменух Оџића. Рачунам млађи човек није раније био у друштву са поменутом тројком. Ко зна, како би се и ми понашали, да нам је неко поверио ОНОЛИКИ простор у Новом Саду на располагање и све оно што уз то иде. Ту је и веза између лекара из Оџака, Оџића и Ниша у коме Војвођанска партија има више чланова него у Новом Саду. Ваљда им је лекар из Оџака сакупљао потписе у Нишу за оснивање странке.

    Sviđa mi se

  23. @nada2509
    Толику себичност ја не доживих! Што се јављате, ако немате живаца? Свекрву треба да ставите у дом. Ту је избор на Вама. Свекрву у дом, или добијамо 16 тисућа или да доплатимо. Као позната историчарка, надам се, да Вам је познато, да постоји ЛАПОТ. Индијанци су маторе слали у планину, Црногорци су то решавали погачом. Матор човек, као ја, ако доприноси друштву добар је. Ако не доприноси добија шут карту овако или онако. Да сам ја психијататар, психолог, као госпођа Ивић, ја бих био свестан и знао бих, да дама НЕ МОЖЕ бити шеф међу Србима. Питам се, шта њој би, да се у то коло ухвати. Ни ћаћа јој није био начисто, када се примио на политику, а показао је, да ништа не разуме. Без обзира на све, Санда је ДАМА. Питам се, зашто сте њу увели у причу? Зашто скрећете са текста и стално постављате нове теме? Имамо директну везу, те прича о темама, које се не односе на текст, може да се одвија и директно. Није лепо, да ми подмећете питање крви! Када Личанка или Војвођанка пожели, да јој дођу Немци онда је КРАЈ за сваку причу. Зар Вас није срамота, да то и помислите? Душко је посебан случај. Ако неко каже, а Ви парафразирате: „Крајње је време да се појави неки пристојан окупатор и мало уведе реда“, шта рећи о стању у Вашој глави. Шта се унутра кува, ако Ви призивате окупатора? Да ли то Војвођанка пореклом из Лике жали што није остала у Лици? Тамо би била права окупација и то у Еуропи. Да ли сам ја бежао из Лике и превидео, да ће Лика пре стићи у Еуропу? Што не остасте тамо? Већ би били у Еуропи.

    Liked by 1 person

    • ћаћа јој није био начисто, када се примио на политику, а показао је, да ништа не разуме

      Da, to je masovna pojava u Srbalja; akademici ne razumeju ono što odlično razumete ti i Bata Ivković… Ako bih mogao da biram i ako on ne bi imao ništa efikasno protiv – ipak bi se radije svrstao uz pokojnog doktora Raškovića, da se ne lažemo.

      Sviđa mi se

  24. Da, da, da platimo 30 do 40 tisuća, pa da se pitamo da li je gladna i usrana! Toliko koštaju ‚‚pristojni‚‚ domovi! Mi nemamo herca za to, a bogami pošto smo suprug i ja SAMO dva intelektualca – nemamo ni te pare! Ovako, pošto sam ja, gospodine Mlinareviću, sticajem loših životnih okolnosti, sa 56 godina, diplomirani ekonomista u invalidskoj penziji, zbog lošeg vida ( 10% u odnosu na normalan), a moja penzija je ČITAJTE 13500 trinaest hiljada pet stotina dinara. Moj suprug je doktor tehničkih nauka građevinski inženjer koji nikada nije hteo i neće da se bavi politikom i ne može da kraducka, te ima prosečno bednu platu, kao i mnogi obrazovani, dakle – ja njemu pomažem oko majke, a on meni da školujem sina iz prvog braka, čiji otac se pravi blesav. Pisala sam ovde o tome, izvinjavam se ostalima, mada mislim da nije loše ponoviti!
    Vama predviđam lapot, ako se ovako ponašate i prema sopstvenoj deci, mada mi Vas je negde žao, ipak ste i Vi božji stvor!
    A o tekstu sam rekla, nađite negde gore, da davno ne pročitah ovako jedan makar kakav pokušaj rešenja problema. Slušala sam mladog Nišliju na radiju 2M, vrlo kulturan i obrazovan mlad čovek, za razliku od ovih po sadašnjoj skupštini, pa ako ima kapacitet – uh, neka postane VOJVODA, evo prva ću za njega glasati!

    Sviđa mi se

    • Nego, ništa ne rekoste o državi Srbiji, koj boli dupe za prazna vojvođanska sela! Pa će posle biti – ne priznajemo državu Vojvodinu, mislim kadse u ista usele razni Nijemci, Romi i ostali! Kao diplomirani ekonomista odgovorno tvrdim da samo jedna banatska okućnica od pola lanca ( negde oko 30-ak ari) uz racionalno, isplanirano korišćenje – može da hrani četvoročlanu porodicu! pa, što država Srbija malo strateški ne subvencioniše raseljavanje lenjog dekadentnog Beograda, po Banatu, Bačkoj i Sremu, a u svrhe očuvanja te teritorije u svom sastavu!? Hajde, da Vas čujem!

      Liked by 1 person

  25. Hm,hmmm..posto, nije uspeo „projekt“, knezevina Knin,knezevina Banja Luka, „vide cemo sta ce da uradi Sumadija“..itd..bice to „cudna federacija“..“mrtva baba na federe skace“..Kraljevina Sumadija, AP ostatak Srbije i Beograda, AP Republika Srpska, AP Vojvodina,AP kosmet.

    Sviđa mi se

  26. @nada2509
    „Kao diplomirani ekonomista odgovorno tvrdim da samo jedna banatska okućnica od pola lanca ( negde oko 30-ak ari) uz racionalno, isplanirano korišćenje – može da hrani četvoročlanu porodicu!“ Неке дипломе потцењујемо, а личне уздижемо. Тешко да сте то о 30 ари учили на факсу. Наравно, да може да се живи, али како и ко хоће од војвођанера да ради и живи на 30 ари? Да ли желите, да Ваш син живи и ради на тих 30 ари? Наравно, посласте га у декадентни Београд! Знам, да је у Браничевском крају тешко наћи пољопривредног радника. Ангажовани су и Румуни. Тешко ми је да поверујем, да међу војвођанерима има оних, који би радили у складу са Вашом идејом. Пре ми личи, да очекујете, да ће они Ковачевићеви окупатори, да раде за војвођанере, а војвођанери да уживају. Не бива то тако! Већ сам, ако сам запамтио, писао о личном веровању. Неко верује у Бога, неко у еволуцију, неко у мале зелене, неко у теорију завере, али је за мене откриће, да неко верује у окупаторе. А школовани људи су сигурно боље живели у проклетом „комунизму“, него данас. Зар мислите, да Оџић и компанија мисле о Вама и Вашима и да ће се њиховим доласком на власт, Ваша породична ситуација поправити? Тешко ми је, да коментаришем нечије приходе, па и пензију. У сваком случају, да сам ја ВОЈВОДА пензије би биле примереније него што су сада. Као марксиста у покушају, никако ми није јасно, зашто се позивате на оно што је марксизам донео на ове просторе, а против сте истог? Да ли сте заборавили, како је пролазила у животу Милунка Савић? Личне судбине су значајне само за оне чије су. То и није тема текста. Иначе, имам комшију, који је дошао у декадентни Београд пре нешто више од десет година са једва двадесет година. Ради као столар, по правилу и суботом, дневно 9-10 сати, али му не пада на памет, да се врати у родни Маглић у Бачкој. А сигурно би могао, да састави тих Ваши 30 ари. Ипак сте ви поетска душа, те је јасно зашто Вам историја и политика нису блиске.

    Sviđa mi se

    • @ mlinarević
      за мене откриће, да неко верује у окупаторе.

      potomci austrijskog vojnog staleža i nižeg plemstva zbog vojnih zasluga VEKOVIMA, (iz Vojne krajine u Lici, južnom Banatu, šajkaškoj ..) da veruju svojim vekovnim starešinama … koji su se pokazali kao organizovaniji i sposobniji od prošlihh nalogodavaca iz kraljevine JUgoslavije i SFRJ .. jer kod njih nema cile mile

      baš čudno

      Sviđa mi se

  27. @prevrat
    Академици нису постали академици, по основу политике, а има их који се и у политику разумеју. Својевремено су се многи сврстали иза покојног академика Рашковића. Има ли су исто схватање као ти. И шта се десило? Није био спреман да буде и вођа. Мој коментар је био везан за његову струку. Морао је и народ и себе боље да разуме. И боље да разуме историју. Што се тиче Бате, немам појма како би се он понашао. За себе знам, да бих у некој сличној ситуацији преузео неопходну одговорност, па би и ти био уз мене.

    Sviđa mi se

    • знам, да бих у некој сличној ситуацији преузео неопходну одговорност,

      Ne bi, jer bi dobro pazio da ni slučajno ne dođeš u sličnu situaciju, pa ne bi bilo potrebno ni da „preuzimaš odgovornost“. Svrha postojanja Akademije i akademika je da sunarodnicima otvaraju oči i govore mu istinu čak i kada mu ona ne prija, tj kada je neprijatna, a ne da mu se „stavljaju na čelo“ i takmiče se koji će pobrati više aplauza. Srbi (mislim na većinu, naravno) nažalost nemaju mentalnih kapaciteta da to shvate. Rašković je učestvovao u izradi Memoranduma pa mu je bolje nego tebi bila poznata situacija, ali mu nije palo na pamet da sa u vrh glave desetak hiljada „ustanika“ koliko bi se u to vreme moglo skupiti u SR Hrvatskoj udari na tri miliona Hrvata koji između sebe imaju razne trzavice, ali su u ogromnoj većini saglasni da Srbi treba da postanu Hrvati ili da se sele u SR Srbiju. To bez jakog saveznika ne bi učinio ni seoski svinjar iz filma Biće skoro propast sveta, učinile su guslarske Srbende iz Francuske 7 i ljudi slični tebi, a topovsko meso su postali Krajišnici – seljaci iz Ravnih kotara, čobani iz Kistanja, mesari iz Petrinje… Ne možete ni vi sve – vaše je da ih motivišete, oni neka svete Jasenovac, Kosovo i Atlantidu. Rašković je nakon prvog sastanka sa Miloševićem shvatio s kimima posla i kako će se balvan revolucija završiti, ali je ostao u manjini; njegov narod je odabrao da posluša zadružne magacionere, zubare i seoske pandure umesto jednog od autora Memoranduma. I nema problema, prevarile ste i mene – neka ste. Sve pogrešne odluke koje sam u životu doneo – doneo sam jer sa više verovao tuđoj „stručnosti“ nego svom common sense – u (engleski, jer ćeš inače reći da sam se „sigurno upisao u Šojićevu stranku“), samo onda je došlo vreme da prihvatim posledice jedne loše odluke i prestanem da slušam „stručnjake“. Kada želim da podignem zasad maline, naravno da ću se konsultovati sa par agronoma, kada mi je bolesno živinče – naravno da ću zvati veterinara… Ali kada je reč o politici, o onome što vidim svojim očima i slušam svojim ušima i to svakodnevno i u ogromnim količinama – taman posla da ću pre poverovati tumačima poput tebe i Bate, nego onome što sam lično video i čuo. Ne biva više, i mogu ti reći da mi je od kad sam to odlučio – krenulo.

      Sviđa mi se

      • u ogromnoj većini saglasni da Srbi treba da postanu Hrvati ili da se sele u SR Srbiju.

        jel imate zamerki da svi u Srbiji treba da postanu Srbi i ili da se sele, kao što je svuda u normalnom svetu (SAD, FRancuska, Nemačka, BRitanija..)?

        ko se ponašao normalno?

        Sviđa mi se

      • Ја имам, првенствено јер није реално очекивати да ће сви који живе у Србији икада пожелети да постану Срби. Добре ти гусле, де си их набавио?

        Sviđa mi se

    • ne možete da se upuštate u rasprave na teme o kojima baš ništa ne znate ..

      ono na šta aludiram su elementarne istorijske činjenivce o životu ljudi u vojnim krajinama Austrije poslednjih 4 veka

      Sviđa mi se

  28. @branadelmar
    Ја се овде јављам, да нешто ново сазнам и „научим“, као и да проверим моје „знање“. Зашто се Ви јављате? Помислио сам, да су нам разлози исти, или бар слични. А ако мислите, да Ваш коментар у виду једне или две реченице претставља РАСПРАВУ, онда се ништа не разумемо.

    Liked by 1 person

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s