др Мирољуб Јевтић: Трамп – победа либерализма над тоталитаризмом

свака идеја, буквално свака, док је на нивоу слободно изнете мисли и на демократски начин спроведене политичке акције, легална је и корисна. Показује шта се од кога у друштву може очекивати

многе идеје и политичко понашање које негује домицилно становништво постепено се забрањују, а намеће им се нешто што нема никакве везе с демократском праксом коју државе наводно примењују.

Поштовањем строге процедуре Трамп осваја власт. Шта је демократија и либерални поредак него управо то?

 

alfi-srecko

 

Нема сумње да наслов овог текста намеће питање: Чекајте, о чему се овде ради? Зар није супротно? Ваљда би текст требало насловити: ,,Трамп – победа тоталитаризма над либерализмом”?

Али није грешка. Наслов је оно иза чега аутор ових редова стоји, и за шта има доказе. Пре свега, суштина либерализма је у ономе што један од његових ,,гуруа” Џон Стјуарт Мил одређује на следећи начин: ,,Никада не можемо бити сигурни да је мишљење које желимо да угушимо погрешно, па чак и кад бисмо у то били потпуно уверени – угушити га било би зло.” Из ових речи произилази да свака идеја, буквално свака, док је на нивоу слободно изнете мисли и на демократски начин спроведене политичке акције, легална је и корисна. Показује шта се од кога у друштву може очекивати. Тако да нису потребне обавештајне службе да би се схватило шта би неко могао да уради, јер он то слободно говори.

У складу с тим, јасно је да је свака идеја легална. Па и ако је екстремна. Док су САД, Велика Британија, Француска и земље које су их следиле поштовале ово правило све је код њих цветало, или су неизбежне штете биле најмање могуће. Таква врста либерализма се развијала у изразито монокултурним друштвима. Или су мањине, каква је нпр. јеврејска, биле бројчано толико безначајне да су прихватале такав систем вредности јер је гарантовао њихову слободу.

Све се променило кад се услед развијања индивидуализма распала породица и наталитет почео да ce стрмоглављује. У исто време, технологија се толико развила да је глад за радном снагом била неутољива. А ње, услед смањеног рађања, није у земљама либералне демократије било у довољном броју. Зато су те државе отвориле границе за усељенике који су са собом почели да доносе сасвим друкчију и, култури домицилних држава, често супротстављену културу.

Поменуто правило Џона Стјуарта Мила почиње да се односи и на њих. Али оно сада ствара проблеме који су у време монокултурних држава били незамисливи. Тако нпр. муслиманима почиње да смета храна домаћина. Њима ресторани где се служи свињетина непријатно миришу. А поготову им непријатно мирише алкохол. Они се прво буне у себи. Али како постају бројнији, што због високог наталитета, што због усељавања нових мухамеданаца, њихова негодовања против алкохола, свињетине, голишавих жена итд. постају гласна, затим све гласнија и на крају се често претварају у сукобе с домаћинима. То добија такве димензије да муслиманима почиње да смета и крст на заставама скандинавских земаља.

Домаћини почињу да бивају назадовољни, јер им у њиховој сопственој кући неко одређује како да се понашају. У неким крајевима САД енглески језик постаје дискриминисан. Тако настају проблеми који стварају ограде између досељеника и домицилног становништва које јачају из дана у дан.

Политичка, културна и привредна елита која то види, а усељеници су им потребни, и то све више, нема другог излаза него да некима ускрати права. Како су усељеници у томе захтевнији па и агресивнији, естаблишмент почиње да им попушта. Из школских и јавних кухиња избацује се свињетина, на јавним местима ограничава се алкохол. Да би предупредили реакције домаћег становништва, одступа се од идеје Мила о слободи речи. Али суптилно. Сви говоре да су Милова и сличне идеје мисли водиље, али их у пракси све више ограничавају, лимитирајући право домаћем становништву да изрази своје протесте. Тако се у име демократије све више почиње институционализовати политичка пракса која ограничава слободу појединца и самим тим и саму демократију.

У све поре власти, али и у културну елиту полако почиње да се увлачи тоталитарни начин мишљења и понашања, који се све више претвара и у политичку праксу. Као резултат тога многе идеје и политичко понашање које негује домицилно становништво постепено се забрањују, а намеће им се нешто што нема никакве везе с демократском праксом коју државе наводно примењују. Владајућа елита се заварава да ће домицилно становништво то прихватити. Кад се побуни, о томе ни речи. Штампа то апсолутно игнорише или забрањује извештаје који би да говоре о томе.

Зато су анкете показале да ће победити госпођа Клинтон. Као резултат тога јавља се Трамп. Он нуди повратак изворним вредностима. И шта се збива? Поштовањем строге процедуре он осваја власт.

Шта је демократија и либерални поредак него управо то?

аутор је професор универзитета, уредник часописа ,,Политикологија религије”

(Политика)

Advertisements

15 mišljenja na „др Мирољуб Јевтић: Трамп – победа либерализма над тоталитаризмом

  1. „Зато су те државе отвориле границе за усељенике који су са собом почели да доносе сасвим друкчију и, култури домицилних држава, често супротстављену културу.“
    A što je to kultura a što nekultura? 🙂
    http://www.infowars.com/video-shows-migrant-in-italy-washing-his-anus-at-a-public-fountain/

    Sviđa mi se

  2. Može se do besvesti pričati o tome kako bi liberalnl uredjenje bilo korisno za nas, za našu ekonomiju, životni standard itd. Ali problem nastaje kada se započne priča o tome kako liberalizam uklopiti u mentalitet bilo kojeg balkanskog naroda, a pogotovo Srba. Kako naći dovoljno poštenih i savesnih ljudi da ih postavimo na vrh vlasti, kada često ni od ljudi koje poznajemo ne znamo šta očekivati kada dobiju neku vlast. Možete sada reći da postoje zakoni koji se moraju poštovati, itd itd, ali zar ne odredjuju ti ljudi te iste zakone? Zar nije očekivano da će oni te zakone prekrajati po svojim potrebama? I na kraju krajeva, koliko vas može garantovati da bi radilo ovo o čemu sad pričate, kada mu se na raspolaganje stavi mogućnost da bira hoće li uzeti samo svoju platu, radeći pošteno, ili da prihvati da prevari npr. stanovnike jednog naselja, i ne izgradi im put koji je obećao, i uzme sebi 15 svojih plata, znajući da mu za 4 godine svakako ističe mandat, i da nema nešto posebno da izgubi?
    Previše ljudi je uključeno u liberalnu upravu, a mi toliko poštenih ljudi ne možemo naći.

    Sviđa mi se

    • „problem nastaje kada se započne priča o tome kako liberalizam uklopiti u mentalitet bilo kojeg balkanskog naroda, a pogotovo Srba.“, pionbira liberalizma u Evropi koji su prvi radikalno uveli liberalne principe u ustav i zahvaljjući tome bili nacija sa najvećim Useljavanjem na svetu, većim i od SAD proporcinalno …
      sa 1,8 na 3 miliona stanovnika za pola veka ..
      eh ti glupi Srbi

      Sviđa mi se

      • Нису баш сви, али код нас је „поштен“ = глуп, па њихово мишљење нико не узима за озбиљно. Било је и на овом сајту пар таквих али растерали их лукави и сналажљиви „прави“ Срби.

        Sviđa mi se

    • Još jedna osobina nas deli, nije dovoljno biti samo pošten, treba imati i onu jednu osobinu što nas deli od ženskog pola.
      A i oni koji je imaju, bivaju ućutkatni od onih koji su „racionalni“.

      Sviđa mi se

      • Па да имају довољно те ствари о којој говорите – рационални не би могли да их ућуткају. Дакле – фали им та ствар, а нису ни рационални… Па шта су онда мајку му стару?!

        Sviđa mi se

      • Verovatno je to što ih ućutkuju oni što su navodno pametni(oni što im je dobro dok ne tuku, a i ako tuku, samo da ne tuku jako), bliski njima, pa se onda pod pritiskom autoriteta povlače.

        Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s