Мр. Бранимир: 5. ОКТОБАР – РОЂЕНДАН ПОЛИТИЧКИ НЕПОДОБНОГ АУТА

Две најкраће либералне револуције у историји човечанства и 
најдужи  „неуспешни“ привредни пројекат (уз недавно упокојене тракторе и бродске моторе ИМТ-а) исти дан славе рођендан.
на најзахтевнијем тржишту на свету продато је за  седам година само југића  четири пута мање него што је укупно продато свих Заставиних производа  за 28 година, дакле исто (28:7=4). И то за доларе, не за инфлаторне динаре. Нигде никад не прочитах да је тај Малколм банкротирао, uvoz је zaustavljen zbog nestabilne političke situacije u Jugoslaviji“ а не из економских разлога.
Југић је достигао ту продају у САД на врхунцу поретка америчког сна, пред сам долазак Регана.
Дакле у време кад су радници били „пуни ко брод“ и били платежно способни да купе много боље и скупље аутомобиле. Како би данас ови обескућени осиромашени становници Детроита дочекали ауто од 3 990 долара?

Сви знамо шта се (ни)је догодило 5. октобра 2000.

Сви смо заборавили на први пети октобар по јогурту назван.
Ни ја појма нисам имао да се

„Na današnji dan 1978. godine: Rodio  „Yugo“

http://novi.ba/clanak/35122/na-danasnji-dan-1978-godine-rodio-se-yugo

Две најкраће либералне револуције у историји човечанства
 (- прва, кад је пала прва влада у социјалистичком блоку, како је јавио Глас Америке зором 6. октобра, је „цркла“ већ следећег рано јутро „инсталирањем“ кадрова потпуно непознатих јавости, чак и новинаримам локалних рублика, ко зна из којих изби УДБЕ … 
– на начелно исти, само мало „софистициранији начин“ (да се Власи не досете) друга је „рикнула“ пар недеља касније кад су осванули огласи за све руководиоце и уреднике јавних установа и предузећа са фамозним условом „најмање 10 година радног искуства на руководећимм положајима“…. а после је дошао и преварни Закон о лустрацији који се ни тако преваран није примењивао… реформу јавних служби нико није ни помињао, сем Данице Драшковић вероватно намерно у карикатуралном  виду… тако су високи дужносници УДБЕ ласно могли да „покупиују“ без пара сва предузећа са припадајућим земљштима мање и средње величине… )
 … и најдужи „неуспешни“ пројекат уз недавно упокојене тракторе и бродске моторе ИМТ-а, оличење неефикасне социјалистичке привреде …
 данас славе рођендан. 
 
Serijska proizvodnja počela je 1980, i ukupno je automobila „Zastava koral“ proizvedeno 794.482 do prestanka proizvodnje 11. novembra 2008. godine… Slavni „Jugo“, bez kog se ne može zamisliti nijedna ulica u nekadašnjoj Jugoslaviji, stigao je u Ameriku 1985, uz pomoć Malkolma Briklina, magnata automobilske industrije koji je Amerima doneo i „Subaru“ i „Fiat“… U Americi je ukupno prodato 143.363 primjeraka, između 1985. i 1992. godine, kada je uvoz zaustavljen zbog nestabilne političke situacije u Jugoslaviji. 
 
Та трунтава и неефикасна Застава запошљавала је „превише“ радника. Производи су били „лоши“, а економски ефекти „сумњиви“ јер је извоз у САД „дониран“ нашим (пореских обвезника) парама – тако је југић тамо коштао нешто пореко 3 990 долара, а код нас при крају баладе око 4 500 евра.
Исти ликови који не одустају од ове дијагнозе и даље хвале економску политику привлачења страних инвестиција „донирањем“ нашим (пореских обвезника) парама за „трошак“ страних власника у виду најбеднијих надница у Европи. Оне фамозне стимулације од по 10 000 евра по новотвореном радном месту.
И даље заговарају даља отпуштања „сувишних“ запослених и даље не калкулишући трошак заједнице за њихово и њихових породица социјално збрињавање. И даље само раде свој посао! („Питања попут, колико кошта демоцид – због увећања трошкова заједнице изазваних осиромашењем становништва, колико коштају последице неухрањености, необразованости деце, обољевања због стреса одраслих, насиља и сл., нису фах фахидиота.“)
http://branali.blogspot.rs/2014/02/blog-post_9105.html?showComment=1444054354519
Колико је Југо био економски неуспешан? Па на најзахтевнијем тржишту на свету продато је за  седам година само југића  четири пута мање него што је укупно продато свих Заставиних производа  за 28 година, дакле исто (28:7=4). И то за доларе, не за инфлаторне динаре. Нигде никад не прочитах да је тај Малколм банкротирао, uvoz је zaustavljen zbog nestabilne političke situacije u Jugoslaviji“ а не из економских разлога. Југо је продаван и у арпским земљама, Турској, у Грчкој је посебно  био омиљен.
 
Фолксваген је обуставио производњу бубе и култног хипи комбија у Немачкој, али је производња настављена без икаквих технолошких иновација до дана данашњег у Бразилу и Турској. Чак НИ „ЦИЈЕНА НИЈЕ ПРАВА СИТНИЦА“.
 
„Evo kako se „Jugić“ reklamirao u Americi osamdesetih. „Pouzdan drugi auto za našu porodicu“, „konačno imam love da kupim novi auto„.
 
 
 
На рачун изгледа, опреме, квалитета а нарочито габарита Југа, амери су изрекли бројне вицеве и снимили читав циклус одличних филмова, махом комедија. Веома  смешних и веома добронамерних. Ретко који модел аутомобила је стекао култни статус јунака филмова – буба и Скуби-ду комби, спачек и њихов хипи – Марина Абрамовић-Илај комби, раније тополино, рено 4 и касније лада нива и трабант у далеко мањој мери…
види  http://azdejkovic.com/borba-%E2%80%9Ejugo%E2%80%9D-jedna-holivudska-prica/
Сви набројани модели имали су исте особне – били су „национални“ симболи, јефтини, свима приступачни, и једноставни за одржавање да их је „свака будала“ могла сама да поправи (добро не баш свака, ја…).
И сви су престали да се производе – без рационалног економског разлога, ако посматрамо у контексту интереса обичних смртника (да „konačno imaју love da kupе novi auto“). Са њима је напуштен и принцип производње по ком су се произвођачи поносили дуговечношћу и поузданошћу својих возила. „Самоодрживости“ у преводу на политкоректни језик. 
А све под маском технолошких и еколошких иновација. Смисао еколошких иновација раскринкан је ових дана, као и култ поверења у Фолкс ваген и уопште немачки ауто, мукотрпно стицан од Хитлерова вакта.
(„Недавно откривена превара „Фолксвагена”, чији мотори при еколошком тестирању лажирају количину штетних гасова, још један је показатељ да корпорације, кад је у питању повећање профита, не презају од тога да свесно нашкоде природној средини, важећим законима, сопственим купцима и људским животима уопште. Не треба заборавити да је ово само једна у низу сличних корпоративних махинација након оних „Џенерал моторса” и „Тојоте”, који су безбедност својих купаца још директније угрожавали. Даља истрага требало би да открије под изговором какве „пословне тајне” је руководство „Фолксвагена” запослене приморало да такав „изум” све до сада крију од јавности и надлежних институција.“ – http://www.politika.rs/rubrike/Komentari/Korporativni-imperijalizam.sr.html)
Чекајте људи – зар је логично да технолошке иновације допринесу да аутомобили буду – никад скупљи (и никад краткотрајнији и потрошнији)? Зар није логично обрнуто?
„Национални“ аутомобили у неким мање развијеним држава штићени су царинама. Тога данас нема, у Србији поготово.
Царине су заменили постулирани еколошки стандарди,  стандарди „нужне“ (махом бесмислене, попут аутоматског затварања прозора – да се лакше утопиш кад слетиш у реку и гомиле жичурина због еркондишна, музике и осталих непотребниох ствари – које се највише кваре у модерним аутомобилима) опреме и технолошки стандарди.
 
Укратко – не може да се региструје ауто произведен у Индији од 2000 до 5 000 евра – с овим или оним изговором.

Тата од две хиљаде евра нема задовољавајућу опрему, стари модел Хиндустан (енглески Хилман) не задовољава еколошке стандарде а еколошки супермдеран Тата од 3 000 има „опасан “ погон – на компримовани ваздух, према прописима ЕУ није безбедан. Изумитељ, Италијан, бивши возач формуле један, узалуд галами да то једноставно није тачно. У Индији нешто не лете у ваздух.

 Тако су све бројнији сиротани Европе онемогућени да „konačno imaју love da kupе novi auto“, а не смеју да возе ни ове „лоше“ половне  – голфове двојке, хипи Скуби ду комбије или југиће, „албанске“ мечке, ко Балканци још неко време, јер не могу да их региструју.
Укратко, југо није укинут из економских него из идеолошких разлога (као и ИМТ трактори и трабакулски  мотори).
Јер, шта би било кад би било да се југо све време производио и даље (а да Застава није продата)? Заједно са бар још једним „сељачким“ моделом. Запањио ме је податак који модел је био убедљиво најпродаванији у Србији свих последњих година уочи продаје Заставе. Шкода? Голф? Хјундаи?
Нееее – Југо Флорида пикап ( – онај са пластичним товарним простором иза). Наводно је тог модела продавано – ко свих осталих увозних заједно. (Југо Флорида је посебно злобно  опањкан од самог појављивања – нешто као системски није ваљало – а ено  таксисти га још увек возе по Београду.)
 
 
Зашто је нашој све сиромашнијој сиротињи онемогућено да купе ауто од 4000 евра, а држава се одрекла знатног девизног не-одлива? А вероватно и прилива.
Југић је достигао ту продају у САД на врхунцу поретка америчког сна, пред сам долазак Регана. У време кад је још радио ујак Мајкла Мура  (http://branali.blogspot.rs/2011/11/blog-post.html  „Совјетски капитализам“) (који је  „поштено радећи за своју компанију, напредовао заједно са компанијом. (куповао добру па још бољу кућу, кола, школовао децу..), док данас напредују само компаније.“ Данас генерација Мајкла Мура има чак и номинално „доларски“ исту надницу, што је фактички пуно мање, иако је технологија десетоструко појефтинила процес производње. Сву разлику ћапавају свете краве неолиберализма – менџменти корпорација.  Које наши владари часте стимулацијама за нова радна места.) Дакле у време кад су радници били „пуни ко брод“ и били платежно способни да купе много боље и скупље аутомобиле. Како би данас ови обескућени осиромашени становници Детроита дочекали ауто од 3 990 долара?
Окрени обрни и крах петог октобра и крах југића се врте око напуштања или не-транзиције у  поредак и иделогију  једнаких шанси, слободе, економске самосталности и појединаца и државе (оно супротно од дужничког ропства) …  Пројектовани су идеолошки (оба краха) . Никакве закономерности и економске нужности ту нема.
Advertisements

36 mišljenja na „Мр. Бранимир: 5. ОКТОБАР – РОЂЕНДАН ПОЛИТИЧКИ НЕПОДОБНОГ АУТА

  1. Посао ЈУГОАМЕРИКА је био добар посао у сваком случају, али само у почетку. Уговорена цена је била ца 4.000 долара. Тада је однос марка-долар био 3,60:1,00. На нашу несрећу, од 1985 године долар је вредео 1,60ДМ. Наравно, да у уговору, који је био дугорочног карактера, није било ни валутне ни златне клаузуле, те је вредност ЈУГА са преко 12.000 ДМ, спала на ца 6.400. Нешто касније, долар је „ојачао“ до 1,90 ДМ. Таква промена се директно одразила на ЗАСТАВУ и ту више није било помоћи. Од тада је укупна производња ЗАСТАВЕ постала, произвођач губитака за целу државу. Може се наслутити, да су Амери цео тај посао и направили, да би разбили ондашњу државу, јер је ЗАСТАВА била у сваком погледу заједничка фабрика, повезана са безброј произвођача у свим ондашњим републикама. А Амери су могли, да предвиде пад долара и могуће последице по целом свету.

    Sviđa mi se

  2. Hm,hmm..Ameri su „predvideli’..da, jeftin automobil,malolitrazni automobil, nije za „potrosacko drustvo“..jer, se smanjuje potrosnja gvozdja,benzina,i ostalih pratilaca „potrosackog drustva“..cuveni „sevi“, tesko gvozdje,potrosnja goriva..je, malo zabezeknuo, niza klasa amera je napustila, „polovnog sevija, sa potrosnjom 20 litara“..a, saradnja je bila „uhodana“..tadasnji „deveto martovci“..“petooktobarci“ su pravili „slucajne greske“..pa, u luku Bar,dodje kompozicija automobila, za utovar na brod, a kontrolno lice, utvrdi, da u vozilima nedostaju ,pumpe,dizalice,pribor..usledi jurcanje kamiona, sa „zapisnicki utvrdjenim nedostatcima’..a, stojnica broda, na cekanju kosta 10.000 USD..“par yugica gratis“..za ZCZ.To je slika „YUAMERIKE POD SLJIVAMA“…

    Sviđa mi se

  3. @Lune
    За почетак покушајте, да пишете писмом у Срба. ХМ вишестроку понављање ништа не значи. Пре слања коментара, вреди сопствени текс прочитати! Овако је потпуно НЕРАЗУМЉИВ.

    Sviđa mi se

    • Hm,hmm..ko je u materiji, razumece sigurno..pa, tako treba prikljuciti, „hrv pisanje“..a, to je, da su „samoupravljaci“,amortizovali cenu automobila,kredita, kroz cenu goriva..na zalost, koja je izmakla kontroli. Gadafi, je, odobrio, povlascenu cenu nafte, kao pomoc jugoslovenskim narodima,bukvalno, u jednom momentu, benzin je bio jeftiniji od kisele vode,pa je „motorizovani samoupravljac“, mogao da se vozi i otplacuje.kredit.Ta pomoc Libije,imala je i klauzulu, da nije dozvoljena prerada za izvoz,niti izvoz, te nafte.Ali, kada je Gadafi saznao da INA ZAGREB,preradjuje naftu, i derivate izvozi u nemacku, ukinuo je povlascenu cenu,i dobili smo „trzisnu cenu“.“bonove“..“par nepar“ dok se nismo uhodali u „trzisne cene“..desio se i pad kupovine automobila…..

      Liked by 1 person

  4. @Lune
    Hm,hmm је на тему, моја машта може свашта. Празне речи, које не говоре ништа. Као знате, шта је мислио и радио Гадафи? Ако нешто знате, реците, да и ми сазнамо о ономе што сам навео, као ДОПУНУ основног текста. Hm,hmm је поприлично детињасто и ништа не говори.

    Sviđa mi se

    • Hm,hmm..ovo, o Gadafiju, nije masta, zavisi sta ste citali,radili pratili u zivotu,znaci, nije u pitanju masta nego, nasa nekadasnja „nesvrstana stvarnost“, Jugoslavija je imala, povlascenu cenu za Libijsku naftu.(tocka),.Kao, kako je izjavio i Gadafi „pomoc Jugoslovenskom narodu“.

      Sviđa mi se

  5. У посљедње вријеме ми се мота по глави једна мисао, ваљда се они који ово читају неће превише шокирати: Самоуправни социјализам је био најбољи могући друштвено економски систем који је се појавио у посљедњих 100 година! Што јест’ јест’ није био најефикаснији али… Радници су били власници средстава за производњу-фабрика итд. Запосленост је била добра, у сваком случају много боља него сада. Друштвена имовина стварно није била позната било гдје у свијету…па шта. Било је доста проблема, а тамо гдје се мимо струке одлучивало било је и промашених инвестиција. Држава у правилу (осим можда у намјенској производњи) није диктирала шта ће се производити и коме ће се продавати. Више се најразвијеније капиталистичке земље данас петљају у тржишну привреду него што је то радила СФРЈ. Након пада СССР-а остала је Југославија као опасан преседан или једина земља у свијету гдје су радници, заправо запосленици, власници фабрика у којима раде. Земља са 20 милиона становника била је такође релативно значајан фактор и на политичком и другим пољима у Европи и шире. А данас; …ваљда видите и сами… Битно је да имамо демократију; Можемо 24 часа дневно бити Срби, Хрвати итд. пјевати четничке или усташке пјесме и остало… а сада су власници неке стране компаније и нешто домаћих тајкуна…али зато све пуца од демократије, среће, а богами и слободе, слободно бирамо хоћемо ли у гору или у воду…

    Sviđa mi se

    • Hm,hmm..problem je „poceo“, da se resava, pre „samoupravljanja’.. 1935.godine (wikipedija/koncentracioni logori u kraljevini Jugoslaviji“).borbom protiv „komunizma’..koja,traje i danas. Jugoslavija,Irak,Libija,Sirija..su unisteni dokazi, moguceg socijalizma,sa ili bez samoupravljanja. Davnih godina,u Svedskoj je na poziv, u dva navrata borvio Edvard Kardelj, bili su zainteresovani da cuju ideju samoupravljanja…a, svedoci smo, unistavanja dokaza,drzava,naroda i unistenih sredstava.

      Sviđa mi se

    • Hm,hmm..objasnjenje, prilikom uvodjenja samoupravljanja, dao je Mosa Pijade..“vlast spustamo,ali ne ispustamo“…a, pitanje bi bilo, na primer..“ tehnoloski ravoj, zivotni standard zemalja Juzne Amerike, sve su kapitalisticke, vec 150 i vise godina“..?

      Sviđa mi se

      • Hm,hmm..probleme sa samoupravljanjem, i pravilom da clanovi radnickog saveta budu iz redova „radnickih zanimanja“, imao je i prof dr Djani..mesali su mu se u rad,nabavku opreme it, sto je jednog dana rezultiralo, da dodje nesto ranije na posao i obavi neke radnje. Dosla je, neka glavna sestra, pocinje se sa radnim danom, „profesore,sta je danas po redu“..? Koleginice, danas sam dosao ranije, oprao sam i dezinfekovao, hodnike, bolesnicke sobe,pripremio sam pacijenta za operaciju, lezi i ceka na stolu,idite i operisite ga !…
        Tada, su problemi bili i u Narodnom pozoristu u Beogradu, radnicki savet,sastavljen od redarki,cistacica,blagjnica, izglasavao je repertoar pozorista, samo komedije, ono sta se njima svidjalo, dok cekaju da se zavrsi predstava i odu kuci..

        Sviđa mi se

      • Da citiram najboljeg studenta u istoriji pravne nauke: Ja veću glupost u životu nisam pročitao. Ne znam gde si proveo vek, ali radnički saveti nisu funkcionisali ni blizu onako kako si opisao.

        Sviđa mi se

  6. @Penzioner
    Веома озбиљан коментар и у сваком погледу тачан. Нажалост, неразумљив број наших савременика, покушавају, да своју припадност социјализму и самоуправљању покушавају, да сами себе и пред собом оправдају, за наводне сопствене „заблуде“. И сада траже од „државе“, да им обезбезбеди САМОУПРАВЉАЧКА ПРАВА. Дођите себи! У капитализму, било оном у 19. веку, било оном у 20. веку, па ни овом у 21. веку НЕМА ништа од онога о чему маштате.

    Sviđa mi se

  7. Ево, ко сад не види, значи да неће да гледа.
    Да постоји начин да се овим „озбиљним“ коментаторима одузме право гласа;
    да има неки прекидач, да им се укине право на јавну реч;
    да има неки спреј као за бубашвабе…
    Овом народу би спао терет са грбаче.

    Sviđa mi se

    • Никако не капирам како би „овом народу пао терет с грбаче“ када би неко људима забранио да говоре, и где је граница између српског национализма и бољшевизма. За себе знам али…
      Самоуправљање је било демагогија као уостало и све остало у Србији након Мајског преврата и убиства последњих Обреновића – владара који су функционисали као лисице – лизали су само своје дупе (радили само у интересу своје државе, а ако се у те интересе уклопио и понеки битан интерес великих сила – пуна шака браде). Сви после њих су се надметали ко ће се коме лепше натрћити за ситну лову, а све санћим „за народ“ као што има обичај да трућка овај последњи будалаш „са највећом подршком у историји Србије“.
      У теорији и пракси има много успешних примера радничког самоуправљања само што се оно друкчије назива. На пример – акционарска друштва… Њима управља управни одбор на челу са председником (сквивалент нашем „генералном“) кога бира скупштина акционара („збор радних људи“), али у АД се тачно зна шта је чије, ко је у којој размери власник имовине и посла, чега у „социјалистичком самоуправљању“ није било никада, а највећи умови социјалистичке мисли у нас, никада нису успели прецизно да дефинишу „титулара власништва“ у ООУРима, СОУРима и сличним срањима. Зашто је наша „авангарда радничке класе“ инсистирала на потпуно новом моделу уместо на примени искуства које већ постоји? Управо да би идеолози самоуправљања у сваком тренутку били искључени из одговорности за лоше резултате. Она се према Кардељу увек веома успешно могла свалити на лоше кадрове, руралну свијест данашњег радника-полутана, остатке поражених снага које не мирују, и сл.
      Други проблем са нашим светом је што се овде држава схвата као социјална установа која треба да помаже сиромашне, уместо као удружење које мора да обезбеди пре свега једнаке шансе за све држављане. Па тако људи жале за самоуправљањем јер су тада „сви радили“, нема везе да ли је за производе оних који су „сви радили“ било тражње на тржишту, да ли су израђивали квалитетне производе, не – најважније је да су „сви радили“. Наравно, када би било који од тих хуманиста одлучио да гради кућу или викендицу, па му на бауштелу дођу радници који сви стигну тачно у шест, али прво попију литру Стомаклије да им се дигне систем па онда крену на пресвлачење у радна одела, алата се хватају негде око петнаест до седам а доручак почиње у девет… Тај исти хуманиста не би успео да види шта следи након доручка јер би их разјурио брзином светлости, али то је тако када се ради о његовој приватној грађевини; на „друштвеној“ – није све у раду, радио не радио свира ти радио, нико ми не може мало платити колико ја могу мало да радим… А након доручка (који уместо прописаних пола сата траје цео сат)се попије дижестив па се навали на посао. Радни елан траје до иза поднева, онда већ почиње освртање да се установи на коју страну је отишао шеф или пословођа… Са колегама се договара „покривање ако неко пита“ и одлази на приватну грађевину „јер мора се од нечега живети“, уз обавезну барем килу ексера са „друштвеног“ градилишта, да се нађе. Зар смо већ заборавили подсмешљиве опаске саговорника типа „ко још живи од плате“?
      У држави за какву се ја залажем, живи се од плате или профита. Радник на грађевини не би имао радно време од шест до два, већ би радио од девет до шест тако да може да се посвети раду на радном месту уместо да смишља како би збрисао на нечију бауштелу „јер му требају паре“. Радник би одговарао за оно што је лично он урадио (или није а требало је да уради) а управа би одговарала и сносила последице за комплетан посао и компанију. Радник је дужан да ради савесно и стручно својих осам сати, након тога га боли уво за фирму, он иде кући својој породици са којом онда иде на пицу, позориште, утакмицу, или једноставно прочита новине и легне да спава. Руководство има највећу корист од успешности компаније и оно мора да одговара за лош резултат исто као што прво наплати сваки успех. Ово су тако ноторне ствари да стварно не знам има ли више смисла да се понављају људима који неће да схвате. То мора да функционише тако или никако. Има много земаља које су социјалне али нису нити ће некад бити социјалистичке. Њиховим грађанима је битно да живе што квалитетније, док је сасвим споредно да ли ће се владар звати краљ, председник или премијер. Држава постоји ради грађана. Кад (пре)више грађана своје државе почиње да се гади и да је презире – добијамо ово на шта личи данашња Србија. То нису очекивали ни твој деда Живота што је ујахивао у паланке на дорату, ни мој деда Мита што је продао тркачку кобилу да би избегао мобилизацију против браће. Ово нисмо сањали ни ти ни ја, али смо засрали јер смо ћутали кад је требало да урламо. Ето нам га сад.

      Sviđa mi se

      • 1.
        Па брате непријатељу, ја за тебе и сматрам да си гори од ових комуњарских гелиптера зато што све грозоте подводиш под „лева скретања“, којима ти дакако не спадаш.
        Зашто импутираш што не рекох? Ја сам написао да се овим гелиптерима не може забранити, у садашњим околностима, јавни говор. А ако би се забранио, то не би био никакав тоталитаризам. Напротив.
        Не, недам! Ово о чему зборимо није, како ти нашироко објашњаваш комунистичку пројекцију Срба, накарадни социјализам који се преправком може превести у социјал-демократију, дочим је – по твом слепом виду – српски национализам скоро исто што и бољшевизам. Ако неко хвали, велича, правда Тита и „самоуправни социјализам“, једнако неко други би имао права бранити Хитлера и нацизам. Што ја не верујем, кад би се такав Хитлеров апологета јавио, да би ти праг толеранције остао исти. Међутим, ова два система су дубински исти. Оно што смо ми имали није никакав „социјализам“, већ АУСТРОФАШИЗАМ. Да, да, аустрофашизам, зато је тако особито драг Пречанима.
        Све што си ти писао, у опште не показује да су Срби лењ и неспособан народ. Него указује да су ОНИ КОЈИ СУ ОСТАЛИ покушавали да се прилагоде. Ко се није прилагодио АУСТРОФАШИЗМУ, најебо је.
        Отуда, није чудо што си упамтио мог деду Животу, а ниси упамтио мог оца Миодрага, који, цитирам те…“али смо засрали јер смо ћутали кад је требало да урламо.“ Тако „ћутећи“ одробијао је Др. Миодраг под гелиптерима. О осталом да не дужим.
        Што се мене тиче, беше, између осталог, неки свенародни скуп ујесен 1991. (исте године кад и „Мартовске демонстрације“) па (непредвиђено за организатора) ја изађем и рекох, цитирима се: „СПС и Савез комуниста – покрета за Југославију“ /касније ЈУЛ/ воде Србију у пропаст какву нисмо доживели ни после Косовског боја. Мој отац је говорио да багра комунистичка уништава Србе, и зато је робијао. Колико је комунистички режим еродирао показује што сада нису кадри ни мене да ухапсе…“ И, шта да кажем, ту крену браћа да ме линчују. Да ли сам победио? Па нисам. Али, нисам побегао и остао сам на ногама. А ону мржњу коју сам видео у исколаченим очима тих двадесетак пречанских „Срба“ комуњара (од око 200 присутних – остали су подржавали јуришни одред), не верујем да бих видео у очима Хортијевих кољача.

        Sviđa mi se

      • Dedu sam ti zapamtio jer je bio srpski vojnik koji je učestvovao u ratu, pobedio i uopšte uspeo u životu. Tvog oca sam zapamtio takođe, jer je bio ljut što su mu „narodne vlasti“ kao narodnom neprijatelju oduzele skoro sve što je deda stekao, pa ga je to toliko najedilo da su ga srbske tekovine (zabrana govora neistomišljenicima) za koje ti ovde agituješ oterale na robiju, a i tebe zajedno s njim jer si od rođenja talac dedinog junaštva (koje nisi ni pokušao da nadmašiš a imao si prilike), bogatstva (koje današnje Srbende nikako da ti vrate). Jer da su ga vratile, mogao si i ti kao što je red da se domogneš neke diplome. Ja mnoge stvari razumem a ti jok, jer je za tebe i mnoge današnje Srbe reč „razumem“ sinonim za „opravdavam“ i tu nema pomoći sve da ti ovde dovedem drLompara kao stručnjaka… A kakav je ljudski materijal koji ovako sav upljuvan braniš od mene vidi se iz sledećeg:

        нисам побегао и остао сам на ногама. А ону мржњу коју сам видео у исколаченим очима тих двадесетак пречанских „Срба“ комуњара (од око 200 присутних – остали су подржавали јуришни одред)

        Isti govor si mogao da održiš i među Hrvatima iz Hercegovine samo da reči “ bagra komunistička“ zameniš sa „bagra ustaška“ i da očekuješ podršku. jbt koja pretencioznost, ljudima koji su od Titinog režima samo profitirali išao si da „raskrinkavaš“ komunizam?! S kim ja ovde sve ne diskutujem, braćo moja mila…

        Sviđa mi se

      • Hm,hmm..“nisu kadri ni mene da uhapse“, podsecas na Gojka Djoga, kada se pentrao na sto..“joj sto ne smem da viknem zivela komunisticka partija“..“ joj sto nece da me uhapse, pa da mi skoci tiraz“…?

        Sviđa mi se

  8. 2.
    Сви ти што су јуршали на мене избуљавених очију, данас у „за Европу“ и посебно за Вучића који се клања Меркеловој и Њемачкој. Отуда, разлог њихове мржње је јасан – не мрзе они мене што сам антикомуниста, већ зато што су они аустроугари.

    Разумем ја зашто Пречани пате за Обреновићима, али то није опште-српска патња, зато што се ослобађањем од вазалства спрам Аустроугарскске Србија буквално расцветала. постала најнапреднија земља у Европи. Чињеница и тачка.

    Даље – не можете изједначавати Краљевину Југославију и ФНРЈ/СФРЈ, просто зато што је економски, Краљевина имала значајан позитиван економски биланс, а Титиославија апсолутно негативан, до последице да је 1982. БАНКРОТИРАЛА те су нам заплењивали авионе и бродове због неплаћених КАМАТА НА ДУГОВЕ. Колики треба бити идиот па величати некога ко је тотална пропалица у односу на некога који добро ради?
    Не можеш Драгославе, брате-непријатељу да тако ‘ладно багателишеш сву несрећу и трагедију коју су нам нанели Титови аустроугари у националном, културном, економском, демографском смислу. У целини, теже је оно што су Титовци урадили од било ког окупатора. Па Хитлер је, забога, са свиме што је учинио, мањи злочинац од Тита и његових зликоваца. То је ствар егзактна, ако хоћеш бројања мртвих душа, о памети да не причамо.
    Економски, шездесетих-седамдесетих смо били „идеално друштво“, а 50% спољних дугова отплаћивано је од девизних дознака из иностранства, које су слали вредни, али „политички неподобни“ Срби, који су помагали своје родитеље у Србији. Тај извоз „српске радне снаге“ коштао је Србију колико један светски рат. И онда кажу „није било незапослених“. Лажу на квадрат, јер је опет било у пропадајућој економији незапослених. Јеси ли Драгославе заборавио кртеријум „политичке подобности“ за запшљавање? И немој се правдати својим поштењем, зато што је тај, оригинално нацистички, критеријум „политичке подобности“ за запошљавање постојао. Аустрофашисти спојили лепо са корисним.

    Ово са Заставом је обичан циркус од лицемерног брабоњања.

    Sviđa mi se

    • 3.
      Обично је будалесање да је Застава била неки социјалистички гигант.
      Ауто-индустрија у Крагујевцу је запошљавала ПРЕ РАТА 12.000 радника. Ја једноставно немам могућности да пренесем неки стари чланак када је један добронамерни Јапанац дошао да види шта може да се побољша у производњи, везано за извоз у Америку. Човек скине сако заврне рукаве беле кошуље и у погону, на траци, из места нешто мало коригује што је скратило производњу „Флориде“ за 2 минута. Рекао је поштено руководству – „Знате, код нас овај обим производње држи 2.500 радника. Са вашим платама, можете бити конкурентни ако смањите број запослених на 6.500.“ У том моменту, Застава је имала преко 40.000 запослених. Заправо, наш гост је био учтив, јер су се реалне релације знале “ Застава је успевала да произведе највише 200.000 аутомобила годишње. Јапанска “Тојота“ је са 2.000 радника у централној фабрици, и са далеко мањим бројем запослених у кооперантским фирмама, производила два милиона аутомобила годишње.“ Па и таквој „Флориди“, Американци су нашли преко 70 производних грешака, између осталог и да врата не дихтују.
      Али, грозно је како смо се самоубијали. Милислав Саварџић описује реално стање у заводу Застава:
      Након рата перманентно се повећавао број запослених а смањивао број радника. услови у фабрици били су ужасни…“Као студентски новинари радили смо интервју са двојицом радника “Заставиног“ ОУР-а “Пресерај“, чији опис сопствених радних места је више личио на хорор филм него на фабрику с краја 20. века. Тамо је ретко ко дочекао старосну пензију. Или би их исекле пресе, или би се поразбољевали од удисања отровних испарења. Горе је било само у суседном ОУР-у “Ковачница“, мада је много тровања било и у ОУР-у “Лакирница“, или како се већ звао. Отрова је било тако много да се осећао и на горњим спратовима крагујевачких солитера.
      Заштита на раду је дакле била мислена именица, а на екологију нико није ни помишљао. Многе реке у Србији биле су црне (не фигуративно, већ дословно), трујући немилице становништво преко воћа, поврћа, млека…
      Пошто је Милослав написао, онда се не важи. Па да. Не важи се ни што је мој таст умро са 62 године заљубљен у Тита, јер му је СВЕ омогућио, па и то да направи кућу на спрат од сипорекса, на кредит, која му у опште није требала. Кад сам му покушао објаснити да је немогуће да човек који ради у свињарству направи такву кућу а да му деца не трпе због тога, он је ћутао. Кад сам у рекао да да су мени отели толико да је његова кућа обична уџерица, одговорио је „Ја само знам да је мени било добро док је Тито био жив“. Ни један од тих људи који су са њим радили на ПД „Камендин“, није дочекао дуже од мог таста. Све помрло од тровања. И сви направили куће од сипорекса, којима је рок 50 година. Па су умирали захвални Титу.
      Шта вреди да објашњавам да ми је ташта Словењкиња, која је после рата дошла овамо као гастарбајтер, са масом других. Зато што није Словенија била најбољи економски део Југославије.
      И како некоме онда објаснити да је у „старој“ Југославији било девет фабрика за производњу авиона?
      „…Неке од њих наставиле су да раде и после рата и чак је, захваљујући старим кадровима, оборен један светски рекорд у брзини летења. Међутим, социјалистички систем је неумитно уништавао предратни потенцијал. Већ од 1960-тих домаћи ловци могли су да служе само као глинени голубови конкурентима из других земаља. Авио индустрија се неумитно гасила. Једну фабрику авиона, “Икарус“, комунисти су претворили у фабрику аутобуса, али се после испоставило како нису способни да праве ни аутобусе.“
      Срби могу бити поносни што је авион-ловац ИК-3 био достојан противник Месершмиту, рецимо као кад би данас неки наш авион био једнак Миражу. Али, да ли је вас брига? Ма јок! Ајмо тулити о социјалној правди са којом се Тито баш спрдао.

      Sviđa mi se

    • “ нисам побегао и остао сам на ногама. А ону мржњу коју сам видео у исколаченим очима тих двадесетак пречанских „Срба“ комуњара (од око 200 присутних – остали су подржавали јуришни одред)“

      Isti govor si mogao da održiš i među Hrvatima iz Hercegovine samo da reči “ bagra komunistička“ zameniš sa „bagra ustaška“ i da očekuješ podršku. jbt koja pretencioznost, ljudima koji su od Titinog režima samo profitirali išao si da „raskrinkavaš“ komunizam?!

      А тешке моје бриге, унцуте. Ти људи су како год били Срби… па јебига гори од потурица, и то је то…
      Каке разлике између наведених?
      http://slobodnahercegovina.com/istorija-o-kojoj-se-cutalo-drugo-lice-narodnih-heroja/
      Не очекујем подршку од комуниста, усташа и балиста. Зајеби. Исти су/сте. Што би деца рекла шупичкуматерину.

      Јасно је да су – ОБРАТИТИ ПАЖЊУ-
      – ЛУСТРАЦИЈА,
      – МАТЕРИЈАЛНА РЕСТИТУЦИЈА
      – ОТВАРАЊЕ ДБ ДОСИЈЕА
      Апсолутни захтеви да би се Србијанско друштво опоравило.

      И да разумеш, ако до сад ниси, то је линија преко које се НЕ ПОВЛАЧИМ. Твоје право је да ме банујеш, моје право је да будем Србин без обзира на последице.

      Sviđa mi se

      • Твоје право је да ме банујеш,

        Ta di bi te banovo, ti si mi nažalost najvažniji komentator. Ono jes da bi volo da si malo ozbiljniji ali ni ovo nije sajt SANU. Udri Katalinski (ups – Hrvat!)…

        Sviđa mi se

    • не можете изједначавати Краљевину Југославију и ФНРЈ/СФРЈ, просто зато што је економски, Краљевина имала значајан позитиван економски биланс,

      Naravno da je imala, njihov Vučić se zvao Milan Stojadinović, kao što ne sumnjam da je snaga kraljevskog dinara izuzetno odgovarala deda-Žiki, pošto su u to vreme ljudi kod gazda ceo dan kopali za 5kg. kukuruznog brašna (današnjih 300rsd). Takođe sam prilično siguran da će se i rast „džidipija“ poklopiti sa Stojadinovićevim 100%. Ne laje kera radi sela…

      Sviđa mi se

    • Не можеш Драгославе, брате-непријатељу да тако ‘ладно багателишеш сву несрећу и трагедију коју су нам нанели Титови аустроугари у националном, културном, економском, демографском смислу.

      Slažem se, mada ih ne bagatelišem. Nego, oće li nam krenuti da ih kolko sutra sve potamanimo zaključno sa šestim kolenom, ili je možda bolje da napravimo neke institucije pa da odgovaraju i tako bez svoje volje pokažu vaskolikom srbstvu da se izdaja, saradnja sa dušmanima i uopšte kriminal ne isplate?

      Sviđa mi se

  9. @prevrat
    Мислим, да се морамо помирити са чињеницом, да је МАТЕРИЈАЛНА РЕСТИТУЦИЈА искључиви услов за решење свих овдашњих проблема. Мало ме буни од кога почети од деде, или прадеде, а можда и од КУРЂЕЛА. Зашто не и од КУРАЈБЕРА? Лично нисам сигуран, да ли би моји дедови оставили своју имовину баш мени. Или би је прокоцкали? Деда ко деда, под старе дане, кад полуди, можда и на жене потроши лову. А ово реституција је богом дана, да се НЕЗАРАЂЕНО стекне.

    Sviđa mi se

    • Јебало мајку што су твоји трунку стекли радом а не издајом, улагивањем аустроугарима и клањем Срба. То твоје поштено може на пупку да се запали. Типичан. Луне? Па његови су побили више Срба од Макса Лубурића. Пардон, нису Срби већ народни непријатељи. Тако редом.
      Па да скратимо ово лицемерно просеравање – Драгославу Павкову треба институција коју би направиле убице, да би он сазнао ко му је од комшија убица који су убијали децу на сред његовог сокака.
      Битно је да је Фића било веома успешно возило којим смо се могли поносити и које је доказ супериорности самоуправљања.
      Нека фала, сад сте прекардашили.

      Sviđa mi se

  10. @prevrat
    Сада сам миран. Знам са сигурношћу, ко ми је отац. По томе сам прва генерација, још да утврдимо, да ли је Бата-Мобиста прва или друга генерација, Чединих потомака?

    Sviđa mi se

    • Чеда је Циган а Бата племић, па мислим да ипак нису у сродству. Линк сам залепио да бих илустровао кредибилитет извора из којих поменути црпи своја знања. Милослав Самарџић напис’о јеботе… Човек који 30 година живи од новца за који се гребе од одртавелих четника из емиграције, који након што су ’45 заједно са усташама и осталим шљамом „дали петама вЈетра“ и оставили свој срБски народ на милост и неммилост бољшевицима (а жене на редаљку) – данас покушавају да победе макар на интернету. Али пошто је реч о правом и поштеном Србину сигуран сам да не би пропустио да напише када би случајно сазнао да су партизани ипак негде убили неког Немца, усташу или Бугарина, или да су на путу срели неког српског домаћина и оставили га живог… Бата је релативно поштен човек али с њим је проблем што у својим анализама робује радној хипотези, тј. пре него што седне за тастатуру он себи одреди шта мора да „докаже“, па онда пише ли пише све док у фусноте не убаци најневероватније изворе не водећи ни мало рачуна о њиховом кредибилитету. Што наравно није забрањено, али није ни реално очекивати да кад онога ко ти на то укаже назовеш комуњаром, зликовцем или „аустро-фашистом“ будеш почашћен слатким и ладном водом.

      Sviđa mi se

      • Hm,hmm…“druk Bata“, sa Autonomija.info, da kuca i procita..“ najveci sin naroda svog bio nam je majka otac i bog“,nije na odmet, da kuca i : “ Milan Grujic/vratite nam jagnjece brigade“..

        Sviđa mi se

  11. @prevrat
    ЧЕДА је конспративни, кафански надимак за Јосипа Броз, нашег заједничког „оца“.

    Sviđa mi se

    • Hm,hmm…to „ceda“, je lansirala „beogracka reakcija“..“dva jelena tri sesira,drug nam Tito neda mira“..nakon izjave,prote Smiljanica,prvog ministra poljoprivrede,posle rata.. vezano za pocetak rada PKB..“rodilo se cedo, valja ga ljuljati“..

      Sviđa mi se

  12. čestitam na plodnoj raspravi DrPa i Nimbusa … malo se slažems jednim a malo s drugim – u ovom slučaju čak više sa Ђорђе Ивковић, koga štujem kao jedinog poštovaoca kraljevine JUgoslavije, VEOMA IMPRESIVNE DRŽAVE, na međumrežju..
    glede JUga se takođe slažem sa NImbusovim konstatacijama o tehnološkoj zaostalosti … ali poenta je da je I TAKAV funkcionisao .. i bio održiviji od ovih skupih plastičnih automobila.. šta bi tek bilo da smo se reorganizovali po ugledu na vreme kraljevine, što je bio cilj 9. martovskih gibanja, i počeli da pravimo avione i kamione najbolje na svetu

    Sviđa mi se

    • “ malo se slažems jednim a malo s drugim – u ovom slučaju čak više sa Ђорђе Ивковић,“
      Nisam iznenađen, biće od tebe još i dobar paž na dvoru NJKV. Da si na vreme imao taj osećaj za državu mogao si dogurati do popečitelja, a ja bih u svakom slučaju pisao neartikulisane programe i konfuzne komentare 🙂

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s