Холден Колфилд: Министри и портпароли – не правите се МУТАВИ!

Хоће ли нам ико одговорити: Зашто је Александар Станковић, зв. “Сале Мутави“ на дан његовог убиства био на улици уместо на издржавању затворске казне на коју је правоснажно осуђен пре више од три године!?

pederu

Поред свих невоља које, што је и логично, непрекидно опседају једно неуређено друштво и државу лошег и нефункционалног правног система, народ Србије се ових дана “бомбардује“ вестима о убиству Александра Станковића, зв. “Сале Мутави“, вође навијача Партизана.

Чега је он био вођа и о каквом навијању се ради тамо где овакве “вође“ предводе навијаче, можда најбоље говори чињеница да је на ту “функцију“ у Партизану дошао са исте такве функције у табору најљућег ривала Црвене звезде. Спортски, навијачки,нема шта… Па зар и међу навијачима има “прелетачевића“? Ко предводи “навијачке групе“ и какве су то заиста организације? Добро, нека ово буде само осврт на једну другу тему која ће у наредном периоду бити обрађена.

Посебну тему представља и скандал који су прво покренули фудбалери Партизана, када су два дана након убиства Станковића, изашли на утакмицу у мајицама са ликом убијеног “вође гробара“. Шта значи слоган на мајици “Добро памтим све“ и коме је упућен, нису нам објаснили. Ко је аутор слогана, ко им је поделио мајице… и о томе се сви праве МУТАВИ. Са одавањем почасти ликвидираном, осуђеном криминалцу, нарко-дилеру, по узору на фудбалере, наставили су и кошаркаши Партизана. Део кошаркашке публике, која је међу љубитељима спорта у Србији увек шапатом коментарисана као “културнија“ од фудбал-фанова, дочекао је звиждуцима позив на минут ћутања и одавање почасти убијеном нарко дилеру, па су на “публику“ кренули “навијачи“ и изазвали нереде на трибинама. То је веч нека трећа тема…

Четврту тему би представљале информације о детаљима убиства, истраживањима мотива и праћење тока истраге, што највише занима и нашег премијера. Њега каже, мајице не занимају и нека носи ко какве хоће.

У реду, све су то занимљиве теме којима се треба позабавити, али некако се чини да сви заобилазе тему која занима многе жељне да сазнају и више од “истине“. Хоће ли нам ико одговорити: Зашто је Александар Станковић, зв. “Сале Мутави“ на дан његовог убиства био на улици уместо на издржавању затворске казне на коју је правоснажно осуђен пре више од три године!? Да ли вас то занима премијеру?

Према средствима јавног информисања, Станковић је ухапшен са још седам припадника његове криминалне групе још давне 2006. године као вођа дилера дроге у београдском насељу Медаковић. Осуђен је тек пет и по година касније (20. децембра 2011.) од стране Вишег суда у Београду (ефикасност нашег правосуђа још једном на делу). Пресуда наведеног суда постала је правоснажна одлуком Апелационог суда од 06. фебруара 2013. године, када је проглашен кривим и осуђен на јединствену казну од 5 година и 10 месеци затвора и новчану казну у износу од 50.000 динара. Пресуда је постала извршна и као таква достављена на извршење Првом основном суду у Београду 14. маја 2013. године.

Дакле, наше питање је сасвим на месту и оправдано, па ћу га поновити и трећи пут:

Зашто је Александар Станковића, зв. “Сале Мутави“ на дан његовог убиства био на улици уместо на издржавању затворске казне на коју је правоснажно осуђен пре више од три године!?

Према Закону о извршењу кривичних санкција:

IV ОДЛАГАЊЕ ИЗВРШЕЊА КАЗНЕ ЗАТВОРА

  1. Одлагање извршења казне затвора на молбу осуђеног

Разлози и трајање одлагања извршења казне затвора

Члан 59

Извршење казне затвора може се одложити:

1) ако је осуђени оболео од тешке акутне болести – док болест траје или због тешке хроничне болести, ако се стање осуђеног знатно погорша, а нема услова за лечење у заводу или Специјалној затворској болници;

2) ако је осуђена жена навршила шести месец трудноће или има дете млађе од једне године – најдуже до навршене треће године живота детета;

3) због смрти или тешке болести брачног друга, детета, усвојеника, родитеља или усвојитеља осуђеног – најдуже три месеца од дана одлагања;

4) ако је супруга осуђеног на три месеца пред порођајем или је од њеног порођаја протекло мање од шест месеци, а нема других чланова домаћинства који би јој помогли – најдуже шест месеци од дана одлагања;

5) ако су заједно са осуђеним на извршење казне позвани његов брачни друг или други члан заједничког домаћинства или је неко од њих већ у затвору – најдуже шест месеци од дана одлагања;

6) ако је осуђеном одлагање потребно због неодложних пољских или сезонских радова или радова изазваних каквим удесом, а у породици осуђеног нема потребне радне снаге – најдуже три месеца од дана одлагања;

7) ако је осуђени обавезан да заврши започети посао услед чијег неизвршења може настати знатна штета – најдуже три месеца од дана одлагања;

8) ако је осуђеном одлагање потребно због завршетка школовања – најдуже шест месеци од дана одлагања;

9) ако је осуђеном одлагање потребно за полагање већ пријављеног испита – најдуже два месеца од дана одлагања.

Даном одлагања извршења казне затвора сматра се дан када је донето решење о одлагању.

Поступак одлагања извршења казне затвора

Члан 60

Молбу за одлагање извршења казне затвора подноси осуђени.

У молби се наводе разлози за одлагање, прилажу се докази који потврђују наведене разлоге и назначава време за које се одлагање тражи.

Осуђени који се налази на издржавању казне затвора не може поднети молбу за одлагање наредне казне затвора.

Према уобичајеној пракси, осуђени (и њихови саучесници у злоупотребама наведених одредби овог закона), најчешће потежу за ставом 1 члана 59.

  • ако је осуђени оболео од тешке акутне болести – док болест траје или због тешке хроничне болести, ако се стање осуђеног знатно погорша, а нема услова за лечење у заводу или Специјалној затворској болници;

Сјајан пример и образложење злоупотреба пронашли смо на блогу Миодрага Мајића, судије Апелационог суда у Београду. Прочитајте обавезно “питање“ адвоката и одговор судије (копирано):

Blog sudije Majića – o krivičnom pravu i pravosuđu otvoreno i bez cenzure

Kako odložiti izvršenje kazne zatvora

Питање: Poštovani g.Majić
Klijent mi je pravosnažno osuđen na kaznu zatvora 3 godine. Osnovni sud mu je zbog zdravstvenih problema, a na osnovu medicinske dokumentacije tri puta po tri meseca odlagao odlazak na izdržavanje kazne četvrti put zahtev za odlaganje izdržavanja kazne je odbijen. Moj klijent je trebao da se javi odmah na izdržavanje kazne, ali je u dogovoru sa referentom za izvršenje krivičnih sankcija Osnovnog suda
postigao džentlmenski usmeni dogovor da se na odbijajuće rešenje ne žali a da se na izdržavanje kazne javi za 45dana. Moj klijent deseti dan od postignutog džentlmenskog usmenog dogovora sa referentom za izvršenje krivičnih sankcija, biva napadnit od strane nekoliko lica koja mu pajserima lome levo rame,ruku,lopaticu. Napadače procesuira tužilaštvo i MUP,moj klijent biva podvrgnut višečasovnom operativnom zahvatu i trenutno je u fazi postoperativnog procesa. jednostavno nije u mogućnosti da koristi levu ruku,dok sve osnovne životne funkcije počev od odevanja, ishrane, kupanja ne može da obavlja bez pomoći supruge.
Referent za izvršenje krivičnih sankcija ne želi ni da čuje za novonastale okolnosti i spreman je da ukoliko se moj klijent ne javi dogovorenog datuma da izda naredbu policiji za odvodjenje na izdržavanje kazne,
obrazlažući da je moj klijent Van zakonskih okvira na slobodi.
Moje pitanje je
Kako mog klijenta vratiti u zakonski okvir odložiti izvršenje kazne
bar za vreme neophodno za oporavak da bi mu leva ruka postala bar malo funkcionalna
a time i funkcionisanje u zatvorskim uslovima moguće?

Наш коментар пре одговора: Замислите само, јадног, несрећног човека, који је толико болестан да не може да оде на издржавање затворске казне јер за његову “тешку болест“ нема услова за лечење у заводу или Специјалној затворској болници, бахати, безобзирни хулигани тако да претуку и изломе? Где ће им душа, на тако тешко болесног ударити? Где су борци за људска права да реагују у заштиту овог човека? Где су удружења за заштиту животиња… А о моралу и “стручности“ овог његовог адвоката који поставља оваква питања – немамо коментар!

У сваком случају…

Одговор судије Мајића: Poštovani,
kao što i sami shvatate, teško je vratiti u “zakonske okvire” nešto što je od početka u stanju koje se ne može smatrati zakonitim. Oblast odlaganja izvršenja kazni svakako je jedna od onih gde dolazi do najvećeg broja zloupotreba. No, neću se sada time detaljnije baviti, jer to nije predmet Vašeg pitanja. “Džentlmenski” sporazum sa referentom, kako ga nazivate, svakako je doprineo ovoj sasvim neregularnoj situaciji. Osuđeno lice zadobilo je povrede u vreme kada je već trebalo da se nalazi na izdržavanju kazne, tako da je jasno zbog čega referent koji je bio “džentlmen” sada insistira na momentalnom javljanju. Jednom rečju, ne vidim kako je moguće čitavu proceduru vratiti u zakonski okvir. VAša nova molba morala bi sadržati i navode koje ste ovde istakli, a na referentu bi bilo da eventualno nadležnima objašnjava kako je do ove situacije došlo. Pri tome, podsećam da ZOIKS kod odlaganja zbog teške akutne bolesti, predviđa ovu mogućnost samo kada u Zavodu ili Specijalnoj zatvorskoj bolnici nema uslova za lečenje. I ovo se u praksi zloupotrebljava pa se, bez obzira na eventualnu mogućnost zdravstvenog zbrinjavanja, odlaganja odlaže i kada za to realno nema uslova.
S poštovanjem,
MM

Дакле, да се не правимо МУТАВИ! Од извршења кривичног дела за које је ухапшен (6. марта 2006.) и правоснажно осуђен на затворску казну у трајању од 5 година и 10 месеци, до дана када је Станковић Александар убијен (13. октобар 2016.), прошло је више од 10 година и 7 месеци, а он још увек није био отишао у затвор, на издржавање казне!

Дакле, с обзиром на све наведено, није много ни четврти пут да питамо и питаћемо још 400 пута ако буде потребно:

Зашто је Александар Станковић, зв. “Сале Мутави“ на дан његовог убиства био на улици уместо на издржавању затворске казне на коју је правоснажно осуђен пре више од три године!?

Позивамо све одговорне и надлежне за извршење кривичне санкције, односно за одлагање извршења затворске казне на коју је Александар Станковића, зв. “Сале Мутави“ осуђен, да изнесу у јавност:

  1. Разлоге због којих је Станковићу одлаган одлазак на издржавање казне;
  2. Колико пута је Станковићу одлаган одлазак на издржавање казне;
  3. Да ли је за одлагање коришћена болест као разлог, ако јесте која болест или болести и да ли за ту болест или болести заиста нема услова за лечење у заводу или Специјалној затворској болници;
  4. Министри правде, актуелни и претходни у протеклих 10 година нека објасне кроз средства јавног информисања народу, због чега осуђеник за тешко кривично дело ни после више од 10 година од хапшења није отишао на издржавање казне, односно зашто њихов ресор евидентно не функционише како треба;
  5. Адвокати, судије, лекари и други сведоци разлога због којих су Станковићу у више наврата одлагани одласци на издржавање затворске казне, нека се сучеле у некој ТВ емисији, нека погледају јавности у очи и нека нам објасне како је Станковић био способан за теретану, ако евентуално није био здрав за издржавање затворске казне и после теретане на улици уместо да је био у затвору, па би можда и данас био жив?

Случај хапшења председника Вишег суда у Шапцу, председника Основног суда у Лозници, њихових сарадника и саучесника у примању мита од лица којима су омогућавали одлагање извршења затворских казни није затворен за јавност, колико год да тај недавни догађај брзо пада у заборав. Пратићемо знатижељно ток и исход и њиховог суђења, а у светлу најновијих догађаја, видимо да се ради о једној веома озбиљној теми и забрињавајућој појави на које надлежни морају дати хитне одговоре и пронаћи права решења.

Не терајте нас да се обраћамо на 100 адреса по 100 пута са овим захтевом! Нама то неће бити тешко, него због вас… Олупаће вам се о главу ако не будете хитно истражили овај и друге случајеве злоупотреба Закона о извршењу кривичних санкција! Схватите овај проблем као омчу око врата правосуђа. А да ли ће надлежни скинути омчу и спречити злоупотребе у правосуђу, или сами себи измаћи столицу на којој стоје – нека сами одлуче.

За крај, ево још једног прилога овом тексту, чланак “Блица“ од 07. марта 2015. године, који говори о мистериозним болестима покојног Станковић Александра које га ипак нису спречавале да иде на утакмице и чува руководиоце клуба, а опет су толико тешке да се паралелно са издржавањем казне не могу лечити. Прочитајте ОВДЕ

Advertisements

47 mišljenja na „Холден Колфилд: Министри и портпароли – не правите се МУТАВИ!

  1. Hm,hmm…pa, za ocekivati je, da ga Toma, pomiluje,abolira…ali, „mlogo hteo mlogo zapoceo,cas umrli njega je omeo“..nema sanse da bidne „povratnik“.

    Sviđa mi se

  2. „Kako mog klijenta vratiti u zakonski okvir odložiti izvršenje kazne“
    Лако… Кад ти као адвокат правиш спрдњу од закона и принципа то је сасвим ОК, ти се бориш за свог клијента, када ја и мој Ђока преко влашке странке хоћемо да мењамо Србију и боримо се за добро свих грађана – ми смо покварењаци који користе лоше законско решење да бисмо се увалили у парламент. И то је сасвим нормално у друштву где се курве зову „старлете“, криминалци – „навијачи“ а на све спремни љигавци „елита“ (политичка, пословна, интелектуална, ху керс?)

    Liked by 1 person

    • Moja iskustva govore da su advokati, posle velike većine novinara (čast retkim izuzecima), najveće zlo aktuelnog stanja u Srbiji. Veće zlo čak i od korumpiranih policajaca, tužilaca, sudija… koji su takođe pri vrhu liste, ali ipak ispod ovih go’anceta koji čak ne pokušavaju ni da prikriju svoje besramne postupke… jer što je veće zlo, advokat se smatra uspešnijim 😦

      Sviđa mi se

      • Не бих се у потпуности сложио, нарочито кад се сетим својих искустава са нашим правосуђем. Лично, мислим да су највећи проблем тужилаштва и ЗКП који је ступио на снагу пре него што је извршена обука тужилаца. На другом месту су судије које су одговорне искључиво центрима моћи који их кандидују и (злоупотребом скупштинске већине) именују, а не јавности и законима. Онда следи полиција, а тек на претпоследњем месу су адвокати који се на неки начин могу сматрати и саучесницима криминалаца, пошто су они веза између преступника и правосудних органа. У једном од случајева које предобро познајем, комбинација је текла тако што је бараба дала паре браниоцу који је са тужиоцем и судијом постигао следећи договор: Суд ће његову странку осудити на минималну казну ценећи све олакшавајуће околности а тужилац се неће жалити пошто је обавезан да се жали само у случају ослобађајуће пресуде. За кривично дело које је преступнику правоснажном пресудом пресуђено робија се у Ваљеву (затвор за малолетнике у коме се пече занат и који мора да прође сваки клинац који планира да прави криминалну каријеру, нешто између сибирског гулага и обичног србијанског затвора), у овом случају бараба је казну издржа(ва)ла у родном граду где је сваке недеље примала посете и пакете, а два пута месечно је излазила на викенд. Током издржавања казне ступио је у три ванбрачне везе што за управу није представљало никакво изненађење, будући да је то „ништа шта се ради у другим затворима“ како ми је речено од „одговорних“.

        Значи, у „случају Мутави“ не ради се о изолованом инциденту већ о систему који функционише годинама. Људи из правосуђа су направили каријере служећи се злоупотребама закона и целокупног правног система земље и они се тога без великог срања неће одрећи. Ако се испуни пророчанство да ће овде на крају остати само политичари, пензионери, чланови СНС и будале – мислим да нема ни с ким ни за кога да се деранжирамо покрећући некакве акције и чудеса. Ако пак схватамо да је ова земља наша, сваког од нас у размери од прилике 1:7000 000, да глас петра петровића на фер изборима вреди исто колико и глас Александра Вучића – онда има смисла борити се и излагати се (не само) непријатностима. Али се за борбу треба припремити а не по систему „регистровати удружење па да нас Бог види, пола посла је готово…“ након чега следи „хајд’ Алија нек је више војске“… То је унапред осуђено на пропаст, нарочито ако је организација лидерског и аутократског типа. Значи, прво да видимо шта не ваља, затим може ли се то што не ваља променити да буде боље, онда шта је потребно да би се то постигло… Кад се сагласимо око ове три тачке можемо наставити договор. Ако и једну од њих оставимо нерасправљену и останемо у недоумици по било којој од њих – мрка капа, посвађаћемо се као и увек до сада што се дешавало широм српства. А то је већ виђено и није ми се допало

        Liked by 1 person

    • Има једна прича о томе како сам престао да одлазим на Звездине утакмице, једном ћу је написати овде кад не будем имао паметнија посла. За сада, мој доживљај србијанског фудбала (када бих написао „нашег“ верујем да би ми се барем један прст осушио) је у једној речи – одвратност. Директор заједнице прволигаша (или нечег сличног) бумбар који у животу није потрчао за лоптпм а једине му квалификације говеђа глава са шкембетом и чињеница да је син мафијаша… Директор Партизана који одушевљено одлази на сахрану насилника који му је пребио бодигарда… Играчка икона коју једна власт хапси због финансијских малверзација (корупције) а друга ослобађа због „заслуга за српски фудбал“… Моћник који се право из истражног затвора и након првостепене пресуде за неку врсту корупције устоличава као председник управе највећег клуба… Ма који ми је ..рац, шта сам се расписао – сви заједно нису вредни ни запете… Пушке. Само усраног маља.

      Liked by 1 person

      • Чекам само сутра-прекосутра да ГФС НС објави Билтен за млађе категорије и да се формално потврди исход једне прекинуте утакмице кадета, па ћете видети докле то зло иде.
        По мени, међу свим кривцима, најкривљи су родитељи.

        Sviđa mi se

      • Kurčevite alfe na vasti i pri vlasti (lopovi i izdajnici) rade što hoće u dogovoru sa zapadnim mentorima. Dok „beta vagine“ vire iz mišje rupe, grickaju mrvice i pišu komentare na forumima.
        Kurčevite alfe kad osjete da im je glava u opasnosti nestaju u vidu magle.

        Sviđa mi se

  3. Dobro, mislim da se svi manje-više slažemo i sudeći prema komentarima izgleda da sam izabrao temu oko koje nema šta da se komentariše… Međutim, ja ne mislim da je tako jer ključna pitanja zahtevaju odgovore! Pošto sam još “zelen“ u ovom poslu, može li mi iko pomoći, idejom bar… kako da ova moja pitanja dopru bar do šire javnosti, pa tako i do “nadležnih“:

    Позивамо све одговорне и надлежне за извршење кривичне санкције, односно за одлагање извршења затворске казне на коју је Александар Станковића, зв. “Сале Мутави“ осуђен, да изнесу у јавност:

    1. Разлоге због којих је Станковићу одлаган одлазак на издржавање казне;
    2. Колико пута је Станковићу одлаган одлазак на издржавање казне;
    3. Да ли је за одлагање коришћена болест као разлог, ако јесте која болест или болести и да ли за ту болест или болести заиста нема услова за лечење у заводу или Специјалној затворској болници;
    4. Министри правде, актуелни и претходни у протеклих 10 година нека објасне кроз средства јавног информисања народу, због чега осуђеник за тешко кривично дело ни после више од 10 година од хапшења није отишао на издржавање казне, односно зашто њихов ресор евидентно не функционише како треба;
    5. Адвокати, судије, лекари и други сведоци разлога због којих су Станковићу у више наврата одлагани одласци на издржавање затворске казне, нека се сучеле у некој ТВ емисији, нека погледају јавности у очи и нека нам објасне како је Станковић био способан за теретану, ако евентуално није био здрав за издржавање затворске казне и после теретане на улици уместо да је био у затвору, па би можда и данас био жив?

    Kojom akcijom naterati odgovorne bar da izađu pred javnost i lažu, posipaju se pepelom ili šta već… samo da se preko ovih pitanja ne pređe tek tako i da ostanu u senci jedne likvidacije kakvih imamo “više komada“ godišnje…

    Sviđa mi se

    • Не верујем да надлежне можемо натерати да се понашају као одговорни људи, просто – они према грађанима не осећају никакву обавезу. Ако о некоме осим својих спонзора и брину, то су искључиво они које називају „сигурни гласови“ а топ су људи за режим(е) везани чврстим облигацијама, потпуно незаинтересовани да се било шта промени,барем док они лично не позавршавају започете „комбинације“.

      Нешто конкретно би могла да уради једино нека влада у сенци, и то да рагује на сваки недостатак реакције власти, онако како би реаговала да су улоге у стварности измењене. То наравно не би било хапшење криминалаца или нешто слично, али нпр. министар унутрашњих послова Владе у сенци би могао да изда саопштење које би за почетак преносили алтернативни медији (попут овог), касније кад „ствар крене“ преузели би га и велики „независни“ попут БИРН-а, ЦИНС-а, КРИК-а, итд… Лавину реакција и коментара нико више не би могао да заустави и режимски медији би се нашли у небраном грожђу јер тако нешто не би могли да игноришу, барем не би они који желе да се разликују од Курира и дезИнформера.
      Међутим, овде је главни проблем како пронаћи и за ово заинтересовати релевантне и угледне појединце. Ја наравно имам своје мишљење о свему из домена јавног живота али тешко да бих се усудио да изигравам министра, чак ни оног „у сенци“. Али бих са друге стране врло радо сарађивао са човеком кога бисмо одабрали и делегирали као свог представника. То је једна од идеја, уосталом имао сам их и раније али као што знаш није било заинтересованих, или сам исмејан као србски Ганди у покушају. Овде је народ крволочан и борбен, кажу ненасиље нам је онако педерски и наркомански. А нарочито сам непопуларан кад постављам питања типа „шта после“; то је питање толико глупо да га никад до сад није чуо ни Премијер који је чуо све осим како трава расте.

      Liked by 2 people

      • Eto, možda nije savršeno i ima mana, ali to je na primer jedno od mogućih rešenja za početak rešavanja problema… I zašto onda od njega odustati bez da se i pokušalo? Zato što će se neki pametnjakovići oglasiti i ismevati, bez da imaju svoju, “bolju ideju“ (pa šta se onda koji moj javljaju te ubice svake inicijative?).

        A o ovme bi trebalo nastaviti priču i razmišljati kako rešiti “glavni problem“ jer mislim da ovde za većinu nas važi:

        Међутим, овде је главни проблем како пронаћи и за ово заинтересовати релевантне и угледне појединце. Ја наравно имам своје мишљење о свему из домена јавног живота али тешко да бих се усудио да изигравам министра, чак ни оног „у сенци“. Али бих са друге стране врло радо сарађивао са човеком кога бисмо одабрали и делегирали као свог представника.

        Sviđa mi se

  4. Verujte da niste Vi Holdene, ko god da ste ( ja sam nova ovde), jedini koji glasno postavljate ta pitanja! Naime, ja, kao relativno mlada penzionerka, imam priliku da svakog jutra uz jutarnju kafu, slušam emisiju koja ide na RADIO BEOGRADU 1 i u koju se neposredno i bez cenzure javljaju slušaoci, a na razne teme! Istine radi, tu i tamo ih prekinu, ako je ono što govore neprimereno, a nisu ni svi novinari jednako vešti u vođenju dijaloga sa slušaocima. Emisija ide u intervalu od 7.30 – 8.00 h i verujte svašta se može čuti, te nije čudo da dragi nam premijer dobija ospice od javnog servisa. TV ne gledam, ali za radio odgovorno tvrdim da su novinari vrlo hrabri, vrlo pristojni i da se trude da gađaju u centar koliko god je to moguće!
    Vidno iznervirana novinarka je jutros slušaocima ponavljala dva pitanja:
    1. Da li je moguće da se vlast toliko boji fizičke sile da podilazi ‚‚navijačima‚‚ dilerima droge i kriminogenim grupama?
    2. Ko je i kako uspeo da natera i zastraši sportiste da navuku majice sa likom kriminalca?
    i da 3. ali ne manje bitno – Kako to da su MNOGE državne institucije objavile čitulje Stankoviću? Pa, toliko čitulja nije bilo ni kada bi umrli istaknuti javni radnici!
    Da, dodala je još da nju niko ne bi mogao da natera da obuče takvu majicu!
    Javili su se mnogi, manje više slično komentarišući, da bi se u neka doba javio, po glasu sudeći mlađi čovek, Beograđanin, koji je rekao sledeće: – Gospođo, nemojte biti sigurni u to što govorite! Ne bi oni vas saopštenjima ubeđivali da obučete majicu, ili nešto slično! Nego, ako ne poslušate, sačekali bi vam dete na putu iz škole i pretukli, demolirali bi vam auto, upali bi vam noću u stan rasturili i njega i vas, . . . Strah je veliki u društvu, gospođo! A ti sportisti su, u principu, momci blago pilećeg mozga i lako ih je zastrašiti!
    Ja pitam i sebe i sve vas – ko su to ONI i otkuda toliki STRAH, otkuda tolika podložnost ucenama raznim! Bojim se da dok svi malio ne stegnemo petlju da ni do kakvih odgovora nećemo doći i nigde nećemo stići!

    Liked by 2 people

  5. ,,… Kako to da su MNOGE državne institucije objavile čitulje Stankoviću? Pa, toliko čitulja nije bilo ni kada bi umrli istaknuti javni radnici!“ – to su alfa muzjaci naseg matrijarhata!Saljem te pod hitno kod Dragana na popravni!

    Sviđa mi se

  6. Kako to da su MNOGE državne institucije objavile čitulje Stankoviću?

    ovom pitanju prethodi
    kako to da je najveći srpski istoričar prerano preminuo, a da NIJEDNO GLASILO NI STRUČNO UDRUŽENJE NIJE TO NI JAVILO ni KAO VEST, a kamoli da plate čitulje.. muk traje do dana današnjeg

    ne mislim na estardne manekene SANU nego na tipa koji je razotkrio da

    1) najstarija knjiga na srpskom, kako nas i dalje uče – nit je toliko stara, već dosta vekova mlađa, niti je to (Letopis) kako se predstavla, niti je izvorno pisana na srpskom, niti ju je napisao Srbin nego Bavarac .. i to po narudžbi Hrvata Šubića..

    2) da je doseljenika SLovena prilikom „#seobe naroda“ bilo najviše 3% od ukupnog stanovništva

    itd itd.

    Sviđa mi se

    • Ajde budi dobar pa napiši ime i prezime tog istoričara.
      Ako je istina ovo za 3%, govori li to o superiornosti Slavena ili o primitivnosti domicilnog stanovništva? Pri tome mislim na govorni jezik. Ima li to veze s genetikom ili nečim drugim?

      Sviđa mi se

      • govori o prostoj činjenice da ime evropskim narodima u formativnom periodu (od pada Rimske imperije do prvih srednjevekovnih država) daje etnos vladara, vojničkog staleža koji vlada na rođačkim odnosima .. teritorije daje rođaku na upravu … tako nsatane plemstvo od osoba iz istog plemena a Kalajić i Bokan kažu posel hljadu godina da je plemić od plemenit.. ko Germani – Franci Francuzima Galima koje su osvojili npr.

        Sviđa mi se

  7. Jebem ti Srbe i pre Hrista i posle Hrista kad su ovakvi kakvi smo!!! Alo bre! Šta ćemo sa Srbima posle nas!? Ovde se počelo o nekakvim konkretnim predlozima, pokušajima da se proizvede neka akcija, a mi opet glumimo istoričare i filozofe… Aj’ da ponovim šta reče prevrat, pa da pokušamo ispočetka:

    NIšta nas ne sprečava da probamo, danas npr. da vidimo šta znamo :), a isto tako nas ni ne košta. Nimbuse, imaš ti neki predlog?

    a pre toga…

    Нешто конкретно би могла да уради једино нека влада у сенци, и то да рагује на сваки недостатак реакције власти, онако како би реаговала да су улоге у стварности измењене. То наравно не би било хапшење криминалаца или нешто слично, али нпр. министар унутрашњих послова Владе у сенци би могао да изда саопштење које би за почетак преносили алтернативни медији (попут овог), касније кад „ствар крене“ преузели би га и велики „независни“ попут БИРН-а, ЦИНС-а, КРИК-а, итд… Лавину реакција и коментара нико више не би могао да заустави и режимски медији би се нашли у небраном грожђу јер тако нешто не би могли да игноришу, барем не би они који желе да се разликују од Курира и дезИнформера.
    Међутим, овде је главни проблем како пронаћи и за ово заинтересовати релевантне и угледне појединце. Ја наравно имам своје мишљење о свему из домена јавног живота али тешко да бих се усудио да изигравам министра, чак ни оног „у сенци“. Али бих са друге стране врло радо сарађивао са човеком кога бисмо одабрали и делегирали као свог представника. То је једна од идеја, уосталом имао сам их и раније али као што знаш није било заинтересованих, или сам исмејан као србски Ганди у покушају…

    Dakle?

    Liked by 1 person

    • 🙂 Да ме јебеш ако знам зашто се сваки разговор о (ре)акцији заврши свађом на тему да ли смо дођоши или нађоши овдашњи. Српски усуд ваљда.
      Ало браћо и сестре: МУТАВИ, корупција, злоупотребе – како реаговати ?

      Liked by 1 person

      • Jaooo… hvala ti do neba 🙂 da ima neko i ozbiljan ko bi nešto i radio među narodom “najstarijim“… umesto dangube beskorisnim frljanjem retorikom… inače sam već počeo da gubim živce 🙂

        Dakle, recimo da je ideja o vladi u senci relativno ok, ali postoji jedan problem… Kako bi mogli da ga prevaziđemo – traže se mišljenja i komentari.

        A tom Tiboru neka je laka crna zemlja, a o njegovim “pronalascima“ neka se bave sajtovi i stručni časopisi koji se bave istorijom.

        Sviđa mi se

      • На једном месту неће да разговарају са идеолошким неистомишљеницима, на другом неће са „германском историјском школом“… Знам ја нас јебо ти нас. Хај’мо на Фејс

        Liked by 1 person

    • Ма лако је написати треба ово, треба оно… Ја сам велики песимиста… што ћу, већ сам поменуо, мало шире покушати да објасним, чим изађе билтен за млађе категорије ГФС НС. Реч је о једној насилно прекинутој утакмици кадета. То је кључна ствар за оно што хоћу да „појасним“… Али, нешто отежу с тим…
      Ето, кога баш занима тематика нека укуца кључне речи „Тривун Јосиповић“.

      Sviđa mi se

      • Песимиста је реалан оптимиста, то се управо види из приложеног. Шта би ти радио у вези господина Мутавог да си министар Владе у сенци?

        Sviđa mi se

      • jel Тривун Јосиповић, председник Младости из Бачког Јарка

        i ovaj “ takozvane temerinske grupe, koju je predvodio Trivun Josipović, bio najjači organizator preprodaje heroina u Novom Sadu i Vojvodini.“
        isti čovek?

        Sviđa mi se

  8. Драгославе, ви напросто не разумете ситуацију. Да сам министар у Влади у сенци Мутавом не бих могао ништа. А и кад бих могао, то не би изазвало никаквог ефекта јер би на његово место скочила тројица истих таквих. Да се нешто стварно ефективно учини требао би нам нови Голи Оток, са једно пет до десет хиљада места. И опет ништа на дужи рок не би постигли, јер ту врсту људи производи народ кроз систем.
    Слутим да би се нешто стварно ефикасно могло постићи кроз бар једнодеценијску диктатуру, тако да се метастазирана народна свест потпуно промени свим средствима – од школства, радно-васпитних установа, прогона НВО и практично свих активних политичара, друкчији третман средстава информисања, културе и уметности, децентрализацују и истовремено унитаризацију државе супротно садашњем моделу, демонтажу полиције, судства, увођење Српске војске…
    И делује ли ти ово моје не ни виђење већ наслућивање убедљиво?
    А да ли је оствариво, таман и да се сложимо?
    Ех, пусти снови…

    Sviđa mi se

    • Зашто Голи оток? Зар не би било паметније људима који стварају којекакве мутаве „угледнике“ помоћи да живе као пристојан свет, у коме би проститутка опет била курва (а не „старлета“), лопов – лопов (а не „бизнисмен“) хулиган – беспризорник (а не „навијач“) и тако даље— На пример, узети неку пропалу фабрику намештаја и од ње направити акционарско друштво у 50% власништву запослених који пристају да раде за минималац све док фирма не почне да доноси добит, а других 50% да буде у државном власништву… Скупштина акционара да одлучи о избору управе, а један од услова за рад компаније да буде набавка сировина искључиво од домаћих произвођача. Држава би из посебног фонда дала почетни капитал као улог у оснивачку масу компаније, и тако даље, и тако даље…

      Што се тиче случаја Мутави – да сам ја министар “ у сенци“, колико јуче бих јавно у саопштењу за медије испрозивао све који су учествовали у спиновању, објавио бих име и презиме затворског чувара који у слободно време изиграва дадиљу нарко дилерима, рекао бих ко је тачно, именом и презименом у УКП задужен за полицијску истрагу, као и ко је надлежни помоћник тужиоца… Тако би јавност тачно знала ко не зна или из другог разлога не ради свој посао, па би могла да изврши притисак да се исти позову на одговорност. Овако, нека попишуља са Мегатренда дође пред новинаре, прочита немушто саопштење типа „истрага ће утврдити а јавност ће бити обавештена…“ и појео вук магарца. Наравно да сам свестан да је то скоро безначајно (боли неког просечног читаоца таблоида ко је именом и презименом тужилац у ком предмету) за просечног грађанина, али није ни мало безазлено за државног службеника који прима плату за хватање зјала. МОжда ни не буде никаквих резултата, можда сам све испромашивао будући да сам ноторни идеалиста и незналица, али ако не покушамо никада нећемо (са)знати, зар не?

      Liked by 1 person

      • Hvala i ovde na komentaru podrške za moj romanonline blog 🙂 baš sam bio prijatno iznenađen, ali ovde su neke druge teme u pitanju pa da se vratim njima…

        U stvari, tvojim idejama i razmišljanjima u prethodnom (i ostalim uglavnom) komentarima nemam šta mnogo ni da dodam ni oduzmem… Zato ću na neko vreme stati sa komentarisanjem i povući se u razmišljanje – kako neke od ovih očigledno sjajnih ideja sprovesti u delo? Kako oformiti vladu u senci, kako stvoriti masu ispred koje bi neko pristao da bude ministar takve vlade u senci, kako ovu ideju o propaloj fabrici nameštaja približiti narodu i vlastima… itd… Pa se javim kad mi nešto pametno padne na pamet 🙂

        Liked by 1 person

      • Фабрика нема много везе са твојим текстом, али има са владом у сенци. Зашто баш намештај? Свима нама старијима су у сећању креденци и некакве „марлес“ кухиње, неуништиви регали и мебл које смо купшовали на потрошачке кредите у „оно“ време. Данас тога више нема или је прескупо за обичног смртника. Данас се у земљу на брдовитом (и шумовитом) Балкану иверица која се назива „универ“ увози из ПРЦ – Кине. Таква иверица је јефтина јер у себи садржи везивне материје таман толико да пиљевину од које је направљена држи на једном месту. Врата на кухињским елементима се морају „штеловати“ малте-не после сваког отварања/затварања јер из њих испадају шарке пошто вијци којима су причвршћене не могу да носе терет врата…
        Пре неки дан сам поправљао кауч који се сломио на средини. Када сам скинуо плиш имао сам шта да видим – централна носећа „греда“ је направљена из два дела (два кратка парчета штафле настављена су „на перо“) вероватно ради уштеде масива… То у „оно време“ није могло да се деси јер је постојао ЈУС који је прописивао стандарде за буквално све производе мејд ин Југославија.
        Да не идем даље у детаље (наравно – могао бих до јутра), идеја би била да се једна од уништених фабрика (сомборска Слога, или шабачка Јела, нпр) врате у живот на принципима како сам напред навео, а то би захтевало и проналазак коопераната попут ШПИК Ивањица (не знам да ли још увек постоји), неког из текстилне индустрије (за мебло), неког попут покојног Банета Секулића (оков и менталне компоненте), фабрике лесонита из Куршумлије, итд који би сви могли да се покодлаче на истим принципима – АД са мешовитим капиталом где држава преузима власништво над напуштеним и упропаштеним објектима и предаје их без надокнаде АД, даје новац за набавку опреме и покретање производње, а запослени улажу власништво над некретнином и уопште својим делом имовине и рад. Ко би били ти фамозни „запослени“? Они који би били одабрани на јавном и транспарентном конкурсу са правом приговора односно жалбе, и који би пристали да раде за минималну надокнаду све док компанија не почне да остварује зараду. Са своје стране држава би морала да донесе закон о србијанском стандарду који би спречавао увоз бофла, или би га ограничио толико да исти мора бити јасно обележен као неквалитетна роба односно – бофл. Наравно, то би погодило одређене интересе, али ми ни нисмо овде да пунимо џепове миљеницима корумпираних политичара (који доносе законе) већ да се боримо за што бољи сопствени и животе себи сличних, обичних људи.

        Када би се оваква прича покренула, добили бисмо платформу на којој би се постављала много шкакљивија и незгоднија питања од стандарда у индустрији мебла, и грудва би се снажно закотрљала све док не почне да меље сам покварени систем. За сада како рече пЈесник – мало руках… Видећемо.
        За почетак овде бар нема тролова. Још их нема 🙂

        Liked by 1 person

  9. branadelmar
    20. oktobar 2016. at 09:07

    jel Тривун Јосиповић, председник Младости из Бачког Јарка

    i ovaj “ takozvane temerinske grupe, koju je predvodio Trivun Josipović, bio najjači organizator preprodaje heroina u Novom Sadu i Vojvodini.“
    isti čovek?

    Да, да. Тривун Јосиповић је исти лик. На утакмици кадета коју упорно помињем, упао је на сред утакмице на терен и истукао једног дечкића фудбалера. Сад чекам одлуку надлежног фудбалског органа, мада је исход скоро сасвим известан. Али, оно што је важније је наставак догађаја…

    Sviđa mi se

    • E, to su te pojave za koje ja nikako ne vidim kako mogu da se reše demokratskim putem… bar ne za neki duži niz godina, a te “pojave“ su redovne, učestale širom Srbije ne samo u Bačkom Jarku, takvih Trivuna se nakotilo posle Tita ko go… i bolje da se zaustavim ovde i ne predlažem metode kojima bih ja brže rešavao takve postupke. A mi pitanja od čega je MUTAVI bio toliko bolestan i da li te bolesti zaista nisu mogle da se leče u zavodu ili specijalnoj zatvorskoj bolnici, možemo da postavljamo koliko hoćeš… Sve i da izadjemo pred skupštinu nas 100.000 opet bi nas preveslali i ne bi dali prave odgovore koje tražimo niti bi ko odgovarao za svoje postupke… Zato nekad tako prezirem demokratske metode, jer mi deluju više utopistički nego priče iz “Utopije“… 😦

      Sviđa mi se

      • Па и ја кажем да се „појаве“ не могу решити демократским методама. Међутим, наше позиције су дијаметрално супротне, зато што сте Ви неизлечиви:
        „…takvih Trivuna se nakotilo posle Tita ko go…“

        Чим сте ово написали, „угасили сте“ што би рекли млађи. Мрак, бандоглавост, идиотлук.
        Зашто пишете „после Тита“? Тито је ту багру накотио. Без њега чували би овце и пилали букве по план’н’ни. Није претеривање, већ реалност – ако је у Бачком Јарку 1971. било 1000 домаћинстава, било је и 1400 борачкијех пемзија. Уз остало. Кад их је досел’ло (Б. Јарак је раније било село настањено Швабама) све живо су раскопали и развалили у потрази за златом. Златна грозница. Цркву срушили па правили свињце од матријала. Што нису знали за шта служи „каљава пећ“ мање-више, не угрожава никога. Једина разлика је што, „док је Стари био жив“ није било противзаконито да узимају и отимају шта и колико им треба. За узврат, чували су га. А суд је био њихов. Зато није било потребе за питањима из области судства која се данас постављају. Све исто као и данас, само се миље мало променио.

        Може Тривун да појасни: „Познато је да за Атлетик Билбао могу да играју само Баски, док боје Младости бране искључиво играчи крајишког порекла, скоро сви из Бачког Јарка, па је овај клуб познат као српски Билбао.“

        … И то може бити симпатично… док не поставимо питање шта би било кад би у сваком селу почели да се поводимо за идеологијом „Билбао“? Шта је то? Класични племенски шовинизам. Суштина је дубља, и превазилази конкретну тему: ту идеологију „Билбао“, Крајишници спроводе свуда и тотално. Можеш бити сто пута бољи од њиховог земе у било чему, немаш шамсе. Пре ће стати на страну нарко-дилера него на твоју, јер је дилер Крајишник, а ти ниси. Ја сам то искусио.

        Сви знају да су центри криминала у Војводини Бачки Јарак, Каћ и Ветерник, или како они кажу „Вјетерник“. Ај, добро и „Татарско брдо“, мјешовитог састава. Све Титина копилад. Криминала има свуда. Поготово у сиромашним земљама. Но, ови су од Србије направили „банана државу“ (ВИДЕТИ САСТАВ ВЛАДЕ СРБИЈЕ ПО ПЛЕМЕНСКОМ И ИДЕОЛОШКОМ ПОРЕКЛУ). Отуда, ја стојим чврсто на становишту да корен и није толико у „комунизму“ већ у Аустроугарској, односно у споју који се коначно може дефинисати као „аустро-фашизам“. Тако се и лек намеће сам по себи.

        А Јарачани (тврди се да је неправилно „Јарчани“), су ми се дефинитивно згадили 1991. кад су се, до тада тако дрчни и бахати, завукли у мишје рупе. Да бране Крајине којом се курче, на крај памети им не беше. Сад су опет дрчни.
        И сад су за Вучића, свога јару што лиже дупе Меркеловој.

        Liked by 1 person

  10. И ево… коначно је објављен дуго чекани Билтен за млађе категорије ГФС НС… само ЈБГ, десила се омашка која се до сада никада није десила – да се објави ранији, већ објављени Билтен. И сад опет морам да чекам, јер увек постоји могућност да је у питању банална грешка, а не „теорија завере“. А ја вам кажем да је и за Савез ситуација неугодна, да не кажем зајебана…
    http://www.fsgns.rs/

    Sviđa mi se

  11. Hm,hmm..a, kako je to „novi politkom Ivkovic“, razvrstao,rastegao kriminal, izmedju „Arsenika III Carnojevica, Petra I Karadjordevica,druga Tite, u vremenu Tome diplome“..?Lici mi na jednu pricu „u oci rata“, kada je direktor TP Nis promet mislim,preko zalogaja u kafani, pricao da mu dobar drug radi u Kaznenom Domu u Nisu, i da su,prema saslusanjima, i kartoteci „apsolutno svi zatvorenici, kriminalci bili clanovi saveza Komunista“…A,sto se tice „neka da su tu ziveli nemci“, „tocno je“..samo sto su, preimenovali svoje drzavljanstvo u III Rajh,sa kojima je „Tita“ bio u ratu, koji su zarili i palili,regrutno i materijalno snabdevali princ Eugen diviziju, i ne samo nju, takodje su uzimali, i zivote i useve po Vojvodini „bez izbeglica novog doba“, demokratski kukurasi za folksdojerima,treba da izgube „i ovo drzavljanstvo“.

    Sviđa mi se

  12. @Holden Kolfild
    Позивате на неко удруживање, заједништво, шта ли? Самим псеудонимом сте мене одбацили. Како, да се ја удружујем са ВИЛИЈЕМОМ ХОЛДЕНОМ? Кажете, да сте одскора почели да се бавите сајтовима. Ако је то тако, зар Вам је био потребан сопствени сајт. То могу, поред толико сајтова, да разумем као Вашу жељу, да Ви нешто водите и негде будете шеф. Како је могуће, да за Ваше идеје, нисте могли да нађете ни један страначки програм или програм неког удружења? Уколико сте жељни заједничког РАДА, а да нисте ШЕФ, мој мејл је slobodan.mlinarevic/et/gmail.com, па се јавите.

    Sviđa mi se

  13. @branadelmar
    Није ми јасно зашто посласте овај линк. Али, као матора, беспослена, дртина, још увек радознао, погледах и на моје запрепашћење, нађох новоосновно удружење, које је предвидело КОНГРЕС, СЕКРЕТАРЕ, ГЕНЕРАЛНОГ СЕКРЕТАРА и тако то. Људи смислили организацију, као да их има бар неколико десетина, ако не и неколико стотина. Можда хиљаде? Поред тога, показују неписменост, јер је статут написан латиницом, а поменути „органи“ почињу великим словом. Ако сте у вези са Филиповићем и компанијом, могли сте и да их „посаветујете“.

    Sviđa mi se

    • E, jbg bata-Prle, гори си од мене. Мало ти је свађа са Батом, сад ћеш се посвађати и са својим марксистима-лењинистима 😦

      Sviđa mi se

  14. @prevrat
    Бата Прле је посебна сорта марксисте, који је и у она времена одузимао директорима реч у оквиру „самоуправљања“. Ни онда нисам трпео глупости, ма из чијих су уста долазиле. Онда није било псеудонима, па је све морало да се каже под пуним именом и презименом. Не познајем особе на које мислиш, али се питам, како си њихове исказе и текстове повезао са марксизмом. Уосталом, ВИЛИЈЕМ ХОЛДЕН се не јавља, чим сам му понудио „радно место“. Спремам се и бата Гавриловићу, да отпишем поводом СЕНАТА и осталих детињарија.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s