Драган Томић, Хиџра 6-MGTOW

И шта сада?….Ништа.

Односи између полова су поремећени до те мере да се поставља реално питање да ли у опште их и треба имати. Ономе коме је само до секса, ово питање је бесмислено, међутим ово питање није постављено тој групи људи, већ онима који од везе траже “нешто више”. Нешто више као разумевање, подршку, један виши облик пријатељства и партнерства. Та група људи, у данашњем времену, осуђена је да или самује или да буде константно депресивна јер није у стању да успостави везу коју сматра нормалном, већ је константно изложена компромисима који по правилу, увек их чине да се осећају лоше. Осећају се лоше јер морају да се претварају да су нешто шта нису и то коначно доводи до тога да се лоше осећају. Међутим поставља се питање, да ли мора баш тако? И шта је заправо пробелм.

Проблем је у томе што оно шта жена нуди у вези, више није довољно да би са њом веза била остварена. Ако изузмемо секс, шта она заправо уноси у везу и шта даје? У већини случајва врло мало. Гиноцентрична култура чини да се жена осећа повлашћеном, она константно очекује да увек добија а да никада не даје. Она није научена да дели, већ само да узима, јер јој хипергамија диктира да увек тражи још и да увек мисли да може боље. Солапсизам то интернализује и оправдава и она нема никаквих моралних проблема са тиме, за њу је то савршено исправно и оправдано. Дакле она сасвим свесно одбија да буде задовољна и задовољена. Осећање пожртвованости, алтруизма код ње не постоји јер она ради све како би себи олакшала живот и како би се осећала боље. Како у мушкарцу види ресурс, она очекује да тај ресурс добије и искористи и савршено јој је нормално да једном када ресурс искористи, да крене у потрагу за новим и да се односи према том мушкарцу као да он никада није ни постојао. Она увек захтева да мушкарац у њу уложи све али не осећа никакву потребу да том мушкарцу узврати не само на једнак начин него да узврати у опште. Нема она шта да узвраћа, њој то припада по поставци ствари.

Солапсизам,хипергамија и гиноцентрично друштво, чине да су данашње западне жене а ово укључује и Србију, толико дигле стандарде да не постоји мушкарац на планети који може да их задовољи. Правило 80/20 тада од њих прави ништа друго до елитне проституке. И ако неки кажу да само мали број жена је такво а да остале нису, то није тачно, јер тај мали проценат је пример које већина прати. Гледајући тоне и тоне испразних женских емисија и дружећи се са гомилом жена, приметио сам да оне које су тзв алфа женке, увек имају крајње рационалне и високе стандарде у опхођењу, оне траже да буду поштоване и моралишу као монахиње и то на врло један строг и оштар начин. Међутим, у потпуности оправдавају златни туш за 1000 е и декламују како је то фетиш које оне не воле јер ипак, оне су даме. Рационални однос према урнирању, мени тада каже да не би ни оне имале проблема да окусе жути сокић али за 2000 е као и да су пробале али то ипак више вреди, јер ипак њена уста су посебна и више вреде од уста од 1000 е.

Код ових са којма радим, ипак, постоји лажни став. Оне се понашају на горе помент начин, међутим само декларативно, оне се праве да су такве, јер је модерно да се тако размишља али су у суштине дубоко очајне јер су саме. И то дуго дуго саме.

Једна од њих ми се учинила да је заиста другачија и биологија је урадила остало, све док нисам отишао код ње да кнофигурушемо рачунар за рад. Постоје три свтари које сам приметио одма код ње које су ми рекле да је ипак иста као све остале и да ја ту немам шта да тражим. Она поседује свој стан, на монитору је слика ње са неком животињом и причала је о томе како сумња да ће пројекат успети јер нам је шеф као неки њен бивши, “бизмисмен” на дођем, који има фирму за градњу станова и који штеди на материјалу. У моменту, те три ствари су ми показале да, без обзира на њене изјаве и став, њена хипергамија је толико дигла стандарде да ја не могу да их испуним и ако биолошки, знаци код обоје су показивали да је веза могућа. Јер да би био са њом, одмах ми је било јасно да морам да будем већа животиња од оне са десктопа, да имам већи стан од њеног и више пара од “бизмисмена” са којима је била. Но како моји животни планови не иду тим путем, стао сам на кочницу.

Ја сам закочио она наставила и тада је дошло до почетка проблема. Собзиром да сам повукао ручну, она је то одмах протумачила као недостатак самопоуздања и моја вредност у њеном солапсистичком уму је пала на 0. Тачно сам видео како виртуелни ја у њеном мозгу умире и како се хлади. Оно шта нисам очекивао јесте да ће се смрт виртуелног мене у њеном солапсистичком универзуму толико лоше одразити на пројекат на коме радимо. Собзиром да смо пројектом везани, јако ми је било битно да комуникација између нас иде без проблема и сада је постојао проблем. Проблем је у томе што пројекат на коме радимо, је дефинисан тако да може да се уради на машинама које поседујемо. Собзиром да се ради о цртаном филму, то значи да он никада визуелно неће бити шљаштећи као цртаћи из Пиксара. Ја сам акценат ставио на анимацији и геговима јер то једино поље где хардверска захтевност самог пројекта дозвољава слободу. Било ми је битно да визуелно изгледа пристојно али да бриљира у анимацији са добрим геговима, тактом радње и кадрирањем, тј режијом. Њено виђење је пак било такво да поред добре анимације, пројекат мора да изгледа Пиксаровски. Сваки мој покушај да јој рационално објасним да то није могуће у роковима које имамо једноставно је био говор зиду. Урадила је примере своје визије и то показала менаџменту који је моментално пао на њену визију и усвојо тај правац рада. Сваки мој покушај да им објасним да ће то довести до кашњења остао је без одговора. Видео сам да она ће да ради само оно шта она сматра да је исправно, да менаџмент је одобрио њен правац и дизајн и да менаџмент од мене очекује да испуним ту визију АЛИ ПО ПРОЦЕНИ и РОКОВИМА које сам ја одредио. Дакле они хоће брзо и квалитетно за исту цену.

И тада је почела ноћна мора.

Са једне стране, ја као вођа пројекта, добио сам да радим пет пута више посла за исто време и исти новац. Њој новац јесте био битан али пошто је материјално већ обезбеђена, јер има независну егзистенцију, она је имала слободу да опуштено исказује своју вештину и таленат без обзира на то да ли то шта направи, је примењиво у оквирима наших техничких могућности и временских рокова.

Како је пројекат напредовао, изгледао је све лепше и лепше али и све тежи и тежи за реализацију. Када се појавило питање пара и хонорара, тада је дошло до типичног исхода. Собзиром да менаџмент је захтевао резултате како би исплата била могућа, резултата није било јер се обим посла повећао и она је кренула да прети како ће напустити пројекат јер очекује да буде плаћена за рад. Собзиром да је моја материјална корист из овога већа од њене и да би у случају да оде ја био остављен сам са мамутом од пројекта, њено учешће на пројекту постао је приоритет јер без ње ја нисам био у могућности да испуним уговор. Тада сам са менаџментном договорио да је ја исплатим у напред како би је осигурао до краја пројекта а да онда они њен део дају мени. И то ме је коштало 3000 евра.

Разлог за ово лудило које сам урадо јесте мешавина жеље да зарадим новац, јер ми је потребан да би покренуо сопствени посао, али на жалост и физичке привлачности која ми је појебала расуђивање. Ја сам од почетка знао да се ништа неће десити између нас али је био хемија мозга радила посао. Како је наш пословни однос распадао, сваки мој покушај да га поправим не би ли је задржао на пројекту, постајао је узалуднији и узадлуднији. У финалном акту, пошто је она константно мислила како ја желим да саботирам њен рад и да јој радим иза леђа, ја сам искрено рекао све шта мислим и осећам што је целу ствар довело до тоталног распада.

Наиме када сам јој рекао да је сматрам привлачном, њен солапсизам је добио потврду да је сво време била у праву, да сам шоња који не сме да јој приђе и да сам структурално љигавац који све ово ради само да би је повалио. У том моменту, посао више није био посао већ бизарно моје мување и како она не жели да буде са млакоњама, већ са мешавином животње са десктопа и парама са градилишта, уговор између нас двоје је постао неважећи. Другим речима она више није, у својој глави, имала икакву обавезу да остане на пројекту који ју је сада фрустирао.

Ту ми је пресело све и урадио сам једино шта је било могуће, почео сам паралелно да радим моју верзију анимације како би имао алтернативу када она оде. Рекао сам јој у лице да то што је она мени привлачна апсолутно не значи да има контролу над пројектом и да ни у лудилу ја немам намеру да мењам своје животне циљеве да би био њен теквондно-крими-бизнисмен јер ја српску (женску) визију успеха сматрам ништавном. Прежалио сам 3000 евра, и покренуо пројекте да надокнадим изгубељени новац, паралелно радећи на овом са њом а у позадини припремајући своју верзију као алтернативу ако њена не успе. Јер мој план и циљ је увек био сопствени студио а не она.

Све ово се десило у Августу и у Септембру сам пронашао MGTOW.

Овај покрет заправо нуди решење за данашњу кризу у односима између мушкарца и жене. Ради се наиме о комплетној ревизији међуљудских односа и прихватања сурове и веома болне истине да, су мушкарци у 99% случајева робови вагине јер се мере према вагининим стандардима. Мушкарци своју мушкост дефинишу према томе колико жена успевају да повале и колико других мужјака елиминишу у том покушају. Моћ женске вагине је сила која их пореће и даје им разлго постојања.

http://www.kurir.rs/vesti/beograd/tuca-u-skoli-za-negu-lepote-na-vozdovcu-daka-17-izvukli-i-prebili-zbog-devojke-naocigled-profesora-clanak-2480247

Међутим, солапсизам,хипергамија и гноцентризам учинили су то да мушкарци више не могу да задовоље женске потребе јер је имагинарна слика идеалног мушкарца које су оне замислиле у својој глави приближнија митском бићу које не постоји у реалности. Њихова самоумишљена вредност је толико висока да једино шеик на јахти може да задовољи. Живети у друштву које цени жену а она цени паре чини да то друштво постане тотално матерјалистичко јер мушкарци да би имали жену морају да имају паре. И то не само да имају паре, већ да воде такав живот који који обезбеђује константно увећање материјалног богатства. Међутим ако се жени допусти да зарађује паре тако што се јебе, цена вагине иде у небеса и проституција постаје елитна и ако је у суштини увек била то шта је била, само проституција. Оно шта је чини елитом јесу елитни мушкарци који је конзумирају док пичка остаје пичка. Мушкарци су ти који јој дају вишак вредности коју она сама по себи не поседује.

Но, чак ни новац није то шта оне хоће у суштини. Оне хоће мушкарца коме би се дивиле, који их увек јебе као примат и који је независан да може да их напусти у сваком тренутку и одузме сигурност коју им пружа. Међутим ако она може своју вагину да прода за 1000 евра, који мушкарац може да заради 1000 евра на дан да би јој паририао? То елиминише у старту 70 до 80% мушкараца са којима би она хтела да буде. Мушкарци могу да се теше како њихова девојка или жена никада то не би урадила, јер желе да мисле да и даље имају контролу, међутим чињеница да постоје жене које то раде, је довољан разлог за управо њихову жену или девојку да се осећа сигурном јер зна да може да уновчи своје међуножје. Оног момента када то сазна, њени стандарди аутоматски расту, јер схвата да њој мушкарац заправо и није потребан како би опстала. И са промоцијом проституције као нечега нормалног и прихватљивог, она ако остане без мушкарца, може да бира, да ли да блајви кобас за 1000 динара испод моста или да уложи у себе и цуфла ките за 50,100,200,500 и 1000 евра. Чак и Ромкиња испод Плавог Моста, у стању је да заради 5000 динара за ноћ само путем пушења ките. Ово значи да би њој парирао, дневница мушкарца мора да буде минимум 10000 динара дневно а то је 1250 динара на сат. Тренутно сат рада у Србији је скоро десет пута мањи и износи 115 динара на сат, што значи да мушкарац мора да ради 10 сати за пушење од пет до 10 минута.

У овој поставци, поставља се питање да ли мушкарац може да уради било шта како би учинио свој живот бољим и смисленијим? Ако се буде мерио према женским стандардима, не. И то је оно шта MGTOW заговара.

Лично унапређење и лични развој по сопственим, мушким, стандардима. Мушкарац који прихвати ову животну филозофију, раскида како са традиционалном сликом жене тако и са сликом себе, он више није њој подређен нити тежи да се равна према стандардима које она поставља већ сам поставља своје стандарде.

Разлика између овог става и става који му је предходио, јесте у томе што, пре, чак и ти алфа мушкарци су тежили да доминирају над осталим мушкарцима како би их спречили да туцају жене које они туцају. Они су на основу тога градили слику о себе и формирали друштво у коме се позиција мери по том основу. Статус који они имају директно се мери према том стандарду, доминацији над осталим мушкарцима и статус који произилази из тога, директно привлачи жену која је у позадини целе приче. Све за пичку. Међутим, MGTOW ради исто то али без жене, већ зато што му развој и напредак циљеви сами по себи.

На тај начин он постаје заиста слободан и не условљен.

Ово је такође можда и једини начин за неку више причу, јер женско схватање света је ограничено биологијом и тотално подређено истој. Ово нажалост у себи носи једну опасну премису а то је борба за женку. Како су 90-те, на најбољи начин показале, жена увек код мушкарца тежи да произведе насиље јер је и сама насилна само на пасиван начин. Стога мерити се према женским стандардима, значи бити насилан по самој природи ствари. MGTOW избацујући жену из фокуса, на овај начин елиминише потребу за насиљем и омогућава напредак целокупне људске цивилизације на менталном и интелектуалном плану. Проблем настаје јер он, заузимајући овај став, елиминише биолошки план који је у рукама жене. Свесни да већина мушкараца неће бити у стању да се ослободи зова вагине, припадници овог покрета ни не инсистирају на томе.

Све шта ова филозофија каже је да то ако не јебете то не значи да нисте мушкарац и да постоје читави светови ван вагине.

Advertisements

46 mišljenja na „Драган Томић, Хиџра 6-MGTOW

  1. Bas si hedonista,hoces i posao i zadovoljstvo,pogacu preko hleba/to pali ali samo kod lekara,nego trebao si da joj programiras mozak umesto kompa… ‘… и да постоје читави светови ван вагине’ – mislis Starcraft…
    Cekaj polako – ako ti nju nemas u fokusu zar nece ona da bude laksi plen Arapa sto znaci da ce da radja male Arape-sto znaci primitivniji svet u buducnosti.
    Jer vi idete po kucama ko Jehovini svedoci?
    PS Vidi medju zenama rodjenim u znaku Vage…vole da se vezuju,uz malo truda mozes da je vezes ali mora da oseti da je volis,cenice tvoju pricu…neke su skroz prazne,koji god program im ubacis tako ce da rade.
    Inace,sto se tice Srbije kao matrijarhata o cemu si pisao…to se poklapa sa pseudonaukom
    jer su Srbi izgleda pod znakom Raka(znak majke) dakle podlozni,prilagodljivi,nacionalni romanticari,pasivni,trpljivi,robovi,zrtve,preosetljivi…

    Sviđa mi se

    • Па учинило ми се да је вредна труда, међутим испоставило се да је све то само имиџ и да ту нема живота. Јбг, шта да се ради, идемо даље. Немам ја намеру да икога везујем за себе, која оће да се вози слободна је да седне али ја своје место возача не мењам. Нисам ја изгубио новац, само сам јој дао унпаред оно шта би јој фирма дала тако да је све кул. А што се тиче њеног рада, беспрекорна је и врло талентована па сам ја онда једноставно њој предао одговорност за тај део посла тако да је сад унапређена. Цела та епизода је суманута на милион и један начин, ово са њом је само мали део комплетног лудила који је ту владао. Да ли сам испао будала? Мислим да нисам јер овај пројекат кошта много више од 3000 евра тако да сам још увек у плусу и носи са собом ризик баш овог типа. Не жалим ја ни цента ни минута проведеног у овоме, напротив, вредело је.

      Sviđa mi se

  2. А за старкрафт, гледа боље сублиминалне поруке које одашиље Кериган и видећеш да има ту много више од добре графике.

    Sviđa mi se

  3. Pa sta ja znam,ti migranti bi navodno trbali da budu jeftina radna snaga(i tu bi tvoja teorija imala smisla pod uslovom da prihvatimo da je kapitalizam u sustini determinisan zenskom potrebom),medjutim ako oni tamo ne rade nista,bleju onda znaci da akumuliraju vise testosterona od ovih domorodaca koji se ubijaju od posla-tek tad tvoja teorija ima smisla.
    E,da si Lav ne bi nista morao da radis!

    Sviđa mi se

    • Отворено друштво, како га је Сорош замислио јесте слободна трговина и проток роба и идеја. У суштини то се и дешава, само што је он толико глуп да не схвата да нису све идеје исте нити да су све робе исте, има идеја које су супротне са његовом идејом. Иначе фемино марксисткиње такође хоће отворено друштво, да могу да бирају ките до миле воље, мало афганистан, мало ирак, мало енглеска, мало русија мало африка…Само су се зајебале јер поред чврсте ките од 25 цм из Африке иде и песнаја ако се не скува ручак, зараде паре и оперу ноге.

      Sviđa mi se

    • Куплеарј је глобални. Развео сам се, нисам био тамо због зелене карте већ сам искрено мислио да су жене тамо ближе ономе шта мени одговара а то је у суштини партнер. Међутим, жена не жели да буде партнер мушкарцу већ тражи вођу и господара кога ће да обожава и да јебе у мозак.

      Sviđa mi se

      • „…већ сам искрено мислио да су жене тамо ближе ономе шта мени одговара а то је у суштини партнер.“
        Otkud ti ova ideja, pa tamo su žene prve bile izložene pranju mozga tipa „sex i grad“?

        Sviđa mi se

      • Ма јок, те које су гледале секс и град, усвојиле су такав начин понашања тек у 2010 године, старије су ипак имале другачију, више агресивно феминситчку страну. Рецимо код ове моје, она је урадила уствари сличко шта је урадила Англега Меркел са мигрантима. Имати мужа мигранта је кул за мулти култи стандарде. Што се тиче мене, дан када сам се зарекао да ништа не желим да имам са домаћим женама је био дан када сам преживео два напада НАТО авијације на наш положај. Гледати спаљени леш поручника без главе, онда бити затрпан шутом од експлозије и онда доћи у базу и видети у новинама полу голу рибу како јаше типа на носту уз наслов не може нам нико ништа, код мене је фундаментално изменио став према женама домаћим тј, јер сам свхатио да оне заправо славе нашу смрт. То је био моменат када сам домаће отписао.

        Sviđa mi se

      • Ма мени више ни дроља не смета, ја их волим такве какве су само немам више енергије да трошим на њих.

        Sviđa mi se

      • Pogrešno razmišljanje, tip je hiper senzibilan.
        „Имати мужа мигранта је кул за мулти култи стандарде“ Kako nije prokužio, prokljuvio, shvatio na vreme? Dobro da nije naletio na neku koja hoće njegove bubrege 🙂
        „Гледати спаљени леш…“ Kod Dr Agana se sve pobrkalo, ne naučeno gradivo iz osnovne i srednje škole (o ženama) sa PTSP-om. Umjesto sa kompjuterom trebao je da se više druži sa mesom, ženskim ili kao mali Arapi da kolje kozliće, jagnjad i sl. Tada ne bi imao ovih problema.
        A možda Dr Agan provodi znanstveno istraživanje putem interneta?

        Ostaje činjenica da zapadna civilizacija ima veliki demografski pad.

        Sviđa mi se

  4. Problem kod tebe je sto si inteligentan i sto mislis 10 koraka unapred… Pusti nekad da stvari idu svojim tokom… Svako treba da se razvija, usvrsava, i radi na sebi, da ne dopusti sebi da mu zivot i smisao zivota postane neka druga osoba, da bude ono sto jeste, pa kome se svidi svidi… I pojavice se ona koja ce ti odgovarati u svakom smislu i to kad se najmanje nadas…

    Sviđa mi se

    • То нешто слично као кад пливаш и појави се ајкула… Неће се појавити, то је сањарење које је лепо и романтично а ја на жалост више немам времена да сањарим, већ сам суочен са реалним егзистенцијалним проблемима које решавам. Да пустим ствари да иду својим током, је луксуз који више немам.

      Sviđa mi se

      • Pojaviti ne u smislu da ti dignes ruke od svega i da cekas da ona sama zakucati na tvoja vrata, vec da ti ne budes opterecen po svaku cenu (ne treba gurati nista na silu) ,ali sa druge strane treba da budes i dalje aktivan… Nema odustajanja. Rad na sebi ti je veliki plus, i neko kao ti pametan, vredan, sposoban moze da uspe u bilo cemu.

        Sviđa mi se

    • “ I pojavice se ona koja ce ti odgovarati u svakom smislu i to kad se najmanje nadas…“
      Nema ništa od slučajnog pojavljivanja već koristiš mozak da se dovedeš u situaciju koja ti omogućava poznanstvo s traženom osobom. Takvih žena ima malo i s protekom vremena sve su manje mogućnosti da se sretnu.
      Pitanje je na koji način živjeti i gdje se kretati da bi se takve žene srele?!

      Sviđa mi se

      • Нигде, такве жене не постоје јер су производ мушке психе и културе. Ово шта имамо сада, када су ослобођене јесте њихова права природа и суштина.

        Sviđa mi se

      • Dragane, ako nisi jos uvek upoznao ne znaci da ih nema.
        Gorane, ne mogu tebi ja da kazem gde da trazis zenu, i kakvu , kad ti najbolje znas sta zelis i ocekujes od neke zene.

        Sviđa mi se

  5. „Нигде, такве жене не постоје јер су производ мушке психе и културе. Ово шта имамо сада, када су ослобођене јесте њихова права природа и суштина.“
    Oslobođene ili odgojene na takav način, produkt vremena i prostora?
    Od kada počinje ovo „ludilo“ jeli je to dio projekta ili neželjeni proizvod društvenih eksperimenata?
    Postoji li nekakav pisani materijal koji govori o sličnom ponašanju u prošlosti?
    Sad mislim da kontrola seksualnosti od strane katoličke crkve nije bila samo radi toga da kontroliraju ovčice nego i da spriječe ovakve događaje. Sve bazirano na dugom pamćenju?

    Liked by 1 person

    • Па цела суштина религије је контрола жена тј контрола над репродукцијом. Нису одгојене, то је њихова права природа тј оне су увек биле такве само што су биле подређене друштву и нормама. Када пукну норме, пуца и друштво и онда истина излази на видело.

      Sviđa mi se

    • Не Горане, ствар је врло једноставна. Мене су жене створиле. Наиме, до своје 12 године, крај у коме сам био, није имао мушкараца, ја сам растао са девојчицама и оне су ми били једини пријатељи. До прве менструације. Директна последица тога је да ја жену не схватам као нешто различито, већ су ми оне познате и сматрам их пријатељима. Како их сматрам пријатељеима јер их познајем, јер сам растао са њима, немам страх од њих који би ме терао да агресивно наступам, као што то раде остали мушкарци. Оне то тумаче као недостатак мушкости и не игра им материца и ако биолошки, самном је све у реду. Оне ме не виде као мушкарца јер су ме направиле невидљивим. Ја сам стелт мачо, хеххеех

      Sviđa mi se

  6. Ne trazis zenu,nego porodicu sa stabilnom muskom figurom-ocem ili starijim bratom-tada je veca verovatnoca da ce zena da se desi patrijarhalna(ono lepa protina kci),nego tu gde nema oca.
    Jeli, a mogu da se kladim da je ta zivotinja na desktopu bila neko kuce?

    Sviđa mi se

  7. Protest Žena u crnom u centru BG zbog izbeglica
    Organizacija Žene u crnom skupom „Nećemo tvrđavu Evropu – hoćemo otvorene granice. Izbeglice su dobrodošle!“ poručila je da treba zaustaviti rat, a ne izbegle.

    Sviđa mi se

  8. Ako taj femino poredak ima drzave u saci,on nece da te pusti da ides svojim putem tek tako.
    Kanalisace novac od poreza koji ti placas da radi protiv tebe…
    Ako postoji pritajeni konsenzus medju njima i gomila nesvesnih muzjaka fakticki radi za njih i njihov prioritet,ti bi morao da gledas da osvestis sto vise ljudi i da se krene sa planiranjem,diskretno,
    ono secret hand gesture…

    Sviđa mi se

  9. Dobro, bre, filozofi, kako mislite da pravite muškarce, ako prestanete da jebete!? Ostaje još jedino da žene same smisle i način kako sebi da naprave i odgajaju decu, jer pored vas kilavih, izgubljenih i obezglavljenih, već SVE pa i ono prstom u pičku, moraju, uglavnom, da rade SAME!

    Liked by 2 people

  10. Povratni ping: Dragoslav Pavkov: Poučak avve Alfa | P R E V R A T

  11. odličan tekst,

    ja sam već godinu dana mgtow, s tim da sam iz svog iskustva sve ove stvari i lično shvatio pre nego što sam čitao o tome na netu.

    neću ovde generalisati niti opisivati „sve žene“, jer svakako ima žena koje nisu takve, ali ovako izgleda prosečan tip žene kakve sam upoznavao u svom životu: uobražena, smatra da veoma vredi, pri tome nema nikakve smislene hobije ili interesovanja za kulturu ili nauku, slobodno vreme provodi pušeći cigare i šetajući nekakvog besnog kera (dokazano je da na karakter životinje utiče karakter vlasnika), a pri tome misli da je „princeza“ i čeka nekakvog „princa“. tog svog „princa“ (ili zamišljenog „idealnog muškarca“) pre svega definiše kao bogatog ili sa visokim statusom u društvu, dok joj uopšte nisu bitni nečije znanje, obrazovanje (ukoliko ono ne podrazumeva diplomu koja se može debelo unovčiti), talenat, hobiji, itd. te žene na muškarca pre svega gledaju kao na potencijalni izvor materijalnih dobara, a ne kao na istinskog „životnog saputnika“ ili prijatelja. dakle, apsolutno su ograničene biologijom i materijalizmom i muškarac je za njih samo neko ko će izdržavati njih i njihovu decu. pri tome, ako takvog muškarca ne nađu, radije će ostati same („cat woman“) nego biti, „ne daj bože“, sa nekim ko ne ispunjava njihove visoke standarde.

    u samoj srbiji je problem što retko koji muškarac može da ispuni takve standarde. veliki broj mladih je nezaposlen, a mnogi rade za bednu platu od 200 evra (što je iznos realne prosečne plate u srbiji, bez obzira šta kaže lažirana statistika). da bi čovek u srbiji ispunio „minimalni standard“ žene mora ili da ima platu od najmanje 500 evra ili da radi dva posla, koja će zajedno doneti prihod od najmanje 500 evra. u srbiji je za mnoge ovo nemoguća misija. na zapadu je situacija slična jer su tamo žene obrazovanije i bolje zarađuju, a čak i one traže muškarca koji ima veća primanja ili „bolji“ društveni status od njih, što ni većina zapadnih muškaraca ne može da ispuni. neki muškarci sa zapada zato traže žene u aziji i istočnoj evropi, jer te žene imaju manje standarde (koji su, opet, previsoki za muškarce u njihovim zemljama) nego žene na zapadu, ali će i ovo uskoro pući, s obzirom da i ženama u aziji i istočnoj evropi rastu standardi. postavlja se pitanje zašto je jednoj obrazovanoj ženi na zapadu koja sasvim solidno zarađuje potreban isključivo muškarac koji zarađuje više od nje? očigledno se ovde radi o klasičnoj „ženskoj sujeti“, odnosno želji za „nadmetanjem“ sa drugim ženama, gde „bogati muškarac sa društvenim statusom“ predstavlja „trofej“ za pokazivanje drugim ženama, a nikako životnog druga i saputnika.

    dakle, za današnjeg muškarca se postavlja pitanje: čemu uopšte upoznavati takve žene i izlaziti sa njima? šta se uopšte može dobiti od takvih žena koje sebe uzdižu u oblake a realna vrednost kao osoba im je jedna obična nula (pa i manje od toga)? ako te neko uopšte ne ceni i ne poštuje kao ljudsko biće, već te posmatra kao „izvor dobara“ ili „trofej“, možeš li ti tog nekog (odnosno neku) ceniti i poštovati? da bi muškarac danas dobio „malo one stvari“ (o dobijanju neke ljubavi od strane takvih žena nema više ni govora) treba da bude bogat, da ima „društveni status“ (a time da bude predmet želje drugih žena), odnosno treba u društvu da bude „alfa mužjak“ i „kralj džungle“, a u kući „papučar“ koji bez pogovora sluša „svoju gospodaricu“ i podređuje se njoj ne bi li video „zlatnu vaginu“. postavlja se i pitanje nisu li ti i takvi „alfa mužjaci“ u stvari najveći slabići jer je sav „uspeh“ koji u životu postignu u stvari podređen zadovoljavanju žene, njihove „gospodarice“. ako čovek ima u životu svoje ciljeve i ideale, ako ima izgrađenu ličnost i samopoštovanje, onda je najbolje da ide svojim putem.

    toliko od mene i svaka podrška na širenju istine.

    Liked by 1 person

  12. britanska književnica J.K. Rowling i druge vođe javnog mnijenja su odjednom počeli govoriti „o muškarcima općenito“. Kada je u Rotherhamu lokalna pakistanska zajednica seksualno iskorištavala više od 1 400 djece, feministice su opet smirivale strasti. Nakon nedavnog slučaja u Švedskoj, zemlji feminizma, gdje je nekoliko imigranta silovalo ženu u invalidskim kolicima, švedske žene su organizirale skup potpore useljenicima i protiv nepravednih optužbi za seksualne zločine.

    Ovdje jasno treba reći da cilj ovakvog „feminizma“ uopće nisu jednaka prava i briga za dobrobit žena. Njihov cilj je uništenje „patrijarhata“, imaginarnog sustava muške zavjere porobljavanja žena. Negiranje vlastite kulture je njihov središnji cilj, pa ako se u njegovom ostvarenju kao „ovnom“ mogu koristiti imigrantima, one će to učiniti.

    Njihovi interesi se podudaraju sa samozvanim „sekularnim humanistima“. U tom procesu se želi nametnuti mišljenje da se svi ratovi u svijetu vode zbog kulturnih i etničkih razlika, stoga je recept za mir u svijetu neprepoznatljiva mješavina kultura i etničkih skupina, što otvara put stvaranju jedne globalne „nacije“ i „kulture“, posljedično i globalne vladajuće strukture. Ne zaboravimo „remek djelo“ napisano u tu svrhu – „Sukob civilizacija“ Samuela Huntingtona.

    Naravno, ovo izgleda teško u početku, ali na kraju će se sve riješiti i tada dolazi razdoblje univerzalnog blagostanja i prosperiteta. Osim toga, sve su ratove, navodno, uvijek počinjali muškarci, a ako zamijenimo uloge, dakle, ne ako postanemo ravnopravni, kao što bi trebalo biti, neće biti nikoga tko bi pokrenuo ratove. Naravno da je ovo besramna laž i uvijek će postojati ljudsko biće koje želi biti jače od drugog, isto tako i žena, a Hillary Clinton je ogledni primjer.

    Sviđa mi se

    • „ja ovaj tekst i stavove navedenih muskaraca citam ovako: mrzi me vise da se akam sa zenama, one su komplikovane, stalno nesto traze, cesto te zaje^u, hocu da zivim sam, kad hocu seks dobicu ga, ali necu da se nerviram niti emocionalno predajem, bicu u sebi svoj, a seks sto da ne ako to neka bude htela. „

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s