Ђорђе Ивковић: Има система, како да нема…

све што је Ђорђе Вукадиновић писао ове године, а то није баш ни тако мали опус, искључиво је оштра критика Александра Вучића и владавине СНС

Критика Бориса тадића је била апсолутно забрањена на НСПМ.

као излаз из ћорсокака Вукадиновић нуди повратак на прву етапу тог ћорсокака

Последњи напис Ђорђа Вукадиновића „Утом лудилу има система“ на НСПМ који се тиче аутократске владавине Александра Вучића, изазвао је значајну позорност јавности. Самом напису се нема шта приговорити. Неприхватљивост онога што ради Ђ.В. долази из другог разлога. Наиме, много шта се може разумети и квантификацијом, просто бројањем онога што је написано, не само анализама садржаја текста. Ево наслова колумни Ђ.В. на НСПМ само у 2016. години:

„У том лудилу има система“ – 18.септембар 2016.
„Нова влада као лоша реконструкција старе“ – 11. август 2016.
„Притисак или пренемагање“ – 28. јул 2016.
„Брегзити ми“ – 30. јун 2016
„Сава мала – српски ‘Вотергејт’“ – 10. јун 2016
„Пут којим се ређе иде“ – 30. мај 2016
„Референдум који је промени осве – а чији је значај Србија превидела и погрешно проценила“ – 20. мај 2016.
„Кад се делије мало ‘преиграју’, или од готовог вересија“ – 04. мај 2016.
„(Пост)изборна фарса или кад лопов виче ‘држ’те лопова’“ – 02. мај 2016.
„’Ово нидошло на изборима – исамо изборима неће отићи“ 23. април 2016.
„Из архиве – годишњица за стид“ – 17. април 2016.
„Српски избори и казахтанска ‘демокрација – и где је опозиција у тој причи“ – 04. април 2016.
„Руска карта и српски избори – или како руска инертност и СНС ‘русофили’ истискују Москву и доводе НАТО на праг“ – 23. март 2016.
„Феноменологија зла или изгубљени у спиновању“ – 08. март 2016.
„НАТО, СОФА, ИПАП и НСПО – да се Срби не о(с)весте“ – 24. фебруар 2016.
„Ванреддни избори као вештачко ‘орошавање’ мандата – одговор Вулетићу“ – 11. фебруар 2016.
„Звиждук у осам“ – 11. јануар 2016.

Линкове нисам поставио јер сматрам да нису потребни – дакле, све што је Ђорђе Вукадиновић писао ове године, а то није баш ни тако мали опус, искључиво је оштра критика Александра Вучића и владавине СНС. Вучић је једини Вукадиновићев објекат размишљања. У сваком тексту бар једна фотографија (с правом омрзнутог) српског премијера.

Занимљиво је поређење са оним о чему је размишљао и шта нам је објашњавао исти овај политички аналитичар пре неколико година. Да видим чиме се бавио Ђ.В. зиме и пролећа 2012:

„’Српска драма’, или цех неузвраћене љубави“ – 15. мај 2012. Цитат:

„Драга, па ми смо силоване!“ Овим се речима у једном вицу извесна „дама са тротоара“ обраћа колегиници, након што су установиле да је новчаница од сто евра којом су плаћене била лажна. Помало на сличан начин реаговали су и лидери напредњака, откривајући тешку изборну крађу тек онда када се испоставило да ће, и поред лаког флерта са њима, Ивица Дачић ипак завршити у загрљају Бориса Тадића.

„Књаз Милош и Јања“ – 24. април 2012. Цитат:

Покушајте да замислите да ли је уопште могуће замислити шта би било са киоском који би на загребачком тргу Бана Јелачића купцима од вода нудио САМО српске произвођаче, на пример, „Књаз Милош“ , „Врњци“ или „Карађорђа“? Или како би завршио покушај да се Хрвати наведу да купују и лижу српске сладоледе, а које рекламирају најпознатији хрватски спортисти? (Обрнуто је, наравно, ок.)

„Ђаво у детаљима“ – 110. април 2012. Цитат:

Зато, господо „европејци“, „патриоте“, „десни“, „леви“ и остали, хајде да, за почетак, мало средимо своје собе, улице, дворишта и институције. И да, за почетак, редовно чистимо за собом.

„Почело је почело“ – 27. март 2012.
„Кандидатура као ‘луткица из Трста’“ – 13. март 2012.
„Фуснота, ‘пахуљица’, смоквин лист и лањски снег“ 28. фебруар 2012.
„Чуда постоје само у бајкама – у бајке се верује само у Србији“ 14. фебруар 2012.
„Огледало, огледалце – како је могуће да подршка ЕУ расте“ – 18. јануар 2012. Цитат:

Дакле, да закључим, немам апсолутно никакве сумње, а и истраживања у која сам имао увид то потврђују, да је тренутна подршка уласку Србије у ЕУ пала испод 50 одсто.

„Јаке странке – слаба Србија“ – 04. јануар 2012.

Ако се проучи овај период стваралаштва Ђорђа Вукадиновића, видимо сасвим другачији, много разуђенији дијапазон интересовања. Нећете међутим наћи ни једну директну реченицу критике упућену тадашњем „калифу“ Борису Тадићу и његовом попечитељу иностраних дела Вуку Јеремићу. Све је критиковао само њих не. Нећете наићи ни на једну фотографију тада популарног „Клунија“ (Б. Тадића). Ако је било критика, оне су биле обрнуто постављене од народне изреке „Ћерку кара, снаји приговара“, тј. критика Тадићевог режима је била индиректна, рецимо на начин „Снају кара, ћерки приговара“.

Ако је приказиван лик Бориса Тадића, онда је то била неумерена хвала, које су се гадили и највернији фанови НСПМ. Тај задатак није извршавао лично Ђ.В., већ га је уваљивао својим потчињенима. Примерице:
Александар Лазић. „Борис Тадић – психолог на трајном раду у политици“

Критика Бориса Тадића је била апсолутно забрањена на НСПМ. Једном приликом није ме мрзело да прегледам 21 чланак у понуди на првој страни НСПМ. То је, када би се сабрало, обима једне књиге. И ни у једном тексту, ни једном реченицом, није критички поменут Борис Тадић – а држава нам је наочиглед пропадала. Када сам указао на овај невероватни феномен, био сам цензурисан.

Тек 30. маја 2012. (после избора) објављен је један негативан текст о Борису Тадићу:
Вељко Ђурић Мишина : “ Борис Тадић у депешама америчке амбасаде у Београду“ Цитат:

Борис Тадић као амерички изабраник
За читање објављених депеша амбасаде Сједињених Америчких Држава у Београду требало би много месеци. Зато ћу се у овом тексту бавити личношћу и делом Бориса Тадића, онаквог како су га видели и користили Американци.
Тадић је личност коју су Американци одабрали да им посвршава послове на Балкану, а који се директно одражавају на планирано окончање српског националног питања које још увек није постало минорно и за саме Србе.

Међу личностима које Американци нису придобили посебно место има Војислав Коштуница, председник Демократске странке Србије, личност која је периоду од 2000. до данас дала лични печат. Зато су се окренули другом!

Овакво понашање Ђорђа Вукадиновића је и ружно, срамно и штеточинско. Зар треба објашњавати да Александар Вучић спроводи исту политику као Борис Тадић, могуће само за октаву сировије? Зар је непознато да је СНС у значајној мери, ако не и пресудно, дизајнирана у кабинету Бориса Тадића и његових саветника? Зар то Вукадиновић не зна или му ништа не значи?

Не треба сметнути с ума ни да је Ђ. В. „евроскептичан“ (видети један од горњих цитата), а да је подржавао двојицу политичара који су тврдили да ће Србија 2012. бити чланица ЕУ?! Како разумети ову политичку шизофренију?

И што је још је најгоре, Ђорђе Вукадиновић из посланичког клуба ДСС лобира да се поново удруже оронула ДСС и распаднути делови ДС, а да Вук Јеремић, као „највећи патриота“, буде лидер ове нафталинске коалиције?!

Шта у том контексту значе његове упорне и жестоке критике Александра Вучића? Истина, такве критике су преко потребне, јер нема превише људи који смеју да скрешу у брк бахатом Вучићу по заслузи (много је више „новинара у цивилу“ попут Жељка Цвијановића, и гомиле разноликих слугерања на истом послу правдања упропаститељске политике А.В.). Међутим, шта то вреди ако се као излаз из ћорсокака нуди повратак на прву етапу тог ћорсокака, када је систематски произведено садашње лудило?

(Нимбусов подрум)

Advertisements

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s