Ђорђе Ивковић: Србија – дружина дебелих робова

пучина млохаво и тупо прихвата војно-стратешке одлуке које значе само једно – даљу суштинску фашизацију државе

шта смо добили „колатерално“? Војску са задацима полиције, жандаре са наоружањем војске и „комуналце“ са функцијом страначке војске.

Брига Београђане и Новосађане за нацију, они носе ћубу на врх главе, пушку нипошто. Сељаке воле само на пијаци.

 

Брига стиже бригицу.

Скоро незапажено је прошла запаљива одлука нашег пиро-техничког премијера Вучића да споји војску и жандармерију, што је први такав случај од 1914. године када се Србија на Колубари очајнички бранила од Аустроугарске најезде. Још да позове великог Војводу Шешеља и постави га на чело свију ударних бригада, као ономад што је поставило Мишића за команданта Прве армије, потврдило би се несумњиво да се бије одлучни бој, како и упозорава онај мањи део објективних медија, који дакле нису против Вучића. Овај пут задатак је да се бранимо од имиграната (= јунаштво), који ће нахрлити са свих страна у Србију јер је привлачна због нашег екстремног економског напретка, али и њих од нас (= чојство) како је објаснио Вучић. Управо зато војвода Шешељ је идеално решење, јер осим што је четнички војвода, он је избеглица са свих ратних подручја, тако да најбоље разуме сву муку бегана. Остаје замало нејасно зашто новоформираном здругу није прикључио и комуналну полицију, која је вична млаћењу цивила? Мислимо да је то зато што у престоном граду „реда мора бити“, како је давно упозорио г. Адолф Хитлер. Мрке кошуље, „фантомке“, гуске, патке… принцип је исти све су остало нијансе.

Не треба се ни око тих гусака и патака много „ложити“. Јес’ нека карикатура од принципа извршила атентат на Малога тоалет папиром, али то не значи ништа друго већ да пачји демонстранти хоће да партиципирају у власти. Ако Вучић и Мали синекуришу бунтовне пачје алфа-паткове, муљ ће се у бари слегнути, а гуске, патке, ћурке, и ситнозуба стока са ћубом на врх главе ће се вратити испаши и блејању.

Под летњом припеком пучина млохаво и тупо прихвата војно-стратешке одлуке које значе само једно – даљу суштинску фашизацију државе. Пошто Србија никада није била својом вољом фашистичка држава, није тешко препознати нову бруталну окупацију. Није тешко ни предвидети да ће новонастала сила државне принуде којој још није наденуто прикладно име, на границама Србије деловати као микрофибер, по систему „клапне“: у државу ће рефјуџеси лако улазити, али из Србије неће лаком излазити, што ће рећи да ће Србија постати по диктату Бона и Брисела оно што су сви могући националисти до клеро-фашста од почетка упозоравали – избегличка депонија. Верује ли неко да Вучић неће дозволити улазак апатрида ако му се тако нареди? Зар је тајна и то и намера да се промени структура становништва Србије? Али, шта смо добили „колатерално“? Војску са задацима полиције, жандаре са наоружањем војске и „комуналце“ са функцијом страначке војске. Очито је да су „вектори дејства“ преусмерени од одбране државе, народа и закона, на супротну страну.

 Таман војску претворисмо у жандаре, а Вучић се славодобитно враћаше са Запада са на пола клапне отвореним „Поглављима“, кад ето ти Дениса Кифа, амбасадора Уједињеног Краљевства у пропадању, да нам још једном објасни како нас они, сами у распаду, подржавају на нашем путу уласка у ЕУ, и да на том трновитом путу морамо (ради нашег добра) испунити захтеве који ВБ никада нису смели бити постављани, али су и за мање уцене пљунули на ЕУ. Оно, јесте шизофренија, баљезгарија, или сељачки безобразлук… али дипломатија има свој змиjски језик. Јасно је да није у питању „приступање ЕУ“. Зашто би ВБ напуштала ЕУ да су ваљане прилике тамо да остане? У питању је дакле плишани ултиматум НАТО. Јер, за разлику од ЕУ и Велике Британије, НАТО ће трајати. Треба само да се, уз горе поменуто, удружимо са Моненегринима и Аљбанезима и Кроатима и Бошњацима, против Руса. Кад заврше са њима, онда ће се позабавити нама. Ако нас претекне у тој часној борби. Мало коригују границе, мало нацију, мало историју. Мало прошире своје базе. Брига Београђане и Новосађане за нацију, они носе ћубу на врх главе, пушку нипошто. Сељаке воле само на пијаци. Или верујете да ће било ко за коју годину, и ЕУ и Вучић, чврсто остати на „вредностима“ управо отворених поглавља? У то само луд човек може да поверује. Исто као што данас лудаци тврде да би Хитлер поштовао споразум 1941. са тадашњом Краљевином Југославијом.

Верује ли неко у „отварање Поглавља“?

У Турској избио пуч. Вијали пучисти Ердогана к’о Покемона. Онда се испоставило да Ердоган у ствари није Покемон, већ Побеснели Макс. Може се разумети чистка у војсци након неуспелог пуча, али да се приде почисти 15.000 учитеља те 3.000 судија независног судства, тешко да има везе са васпостављањем владавине права, већ може имати спојку само са аутократијом. Слична чистка је код нас обављена 1945. године. И гле, о чуда над чудима, УСА и НАТО дадоше за право Ердогану, као и ономад Титу. Оно што ни у бунилу не би урадили у својој кући, подржавају у доњим државама, док су им владари тих доњих држава покорни. Ову лекцију је Вучић, куку нама, добро научио.

Најотужније је посматрати усплахиреност којом је развој пуча праћен од нашег пучанства, нарочито женског дела. Гледале жене „Сулејмана величанственог“, потајно се стрине заљубиле у њега, па сад брину турску бригу. Туристи похрлили да искористе своје аранжмане, не би ли им се што тамо десило, да се имају чиме похвалити. Они исти који не виде шта им се пред носем у њиховој држави (Србији) догађа, бистре до „ситних цреваца“ ко стоји у позадини пуча и да ли ће Ердоган да промени страну и склопи пакт са Русима?! Потукла се браћа око власти, ето шта је.  Што се тиче турске спољне политике, и према Балкану и према НАТО и Русима, нити ће се шта променити, нити би се променило. То је пак наша озбиљна брига коју нећемо да бринемо. Има нас који нисмо заборавили стихове изречене у парламенту БиХ „Плива патка, плива гуска/ Ова земља биће турска!“

На све то, сутра (22. 7.2016.) гасе се „е-новине“. Сад је и ту голема прича. Јесте дилема – зашто би режим гасио гласило које га подржава и које финансијски издржава? Јасно је свакоме да судбина свих гласила зависи од Вучићеве воље. Шта се дакле може догодити? Најпре, ништа. Да је у питању колективни годишњи одмор. Ипак, не изгледа вероватно, јер се Пера ено отворио и износи све прљавштине о својим колегама којих може да се присети. Као да је у грозници катарзе. Све што је држао дубоко у себи годинама и деценијама сад износи у јавност. Никог то више није брига, као што више никог није брига за Перине везе са Цанетом Суботићем, али ето, ваљда му лакше ако се искаже. Друго: да отворе исто гласило под другим именом. Треће: (сад већ постаје опасно) да се Пера Луковић појави као као снажна фигура неке угледне ТВ-куће. Четврто: да Пера постане господин до-министар. Како иде са формирањем владе, никакав јад не би био изненађење. За „е-новинама“ факат нико плакати неће.

 Тако долазимо до најозбиљнијег питања: шта је с новом владом? Месеци пролазе, мандатар пише трећи том програма, мада је за добар и јасан програм довољно неколико читко написаних теза.  Око формирања владе се очигледно нешто чудно дешава. Ко пажљивије прати, може и из изјава Вучићевих дебелих робова, попут Владимира Ђукановића, приметити да се штала дими.

 

Што се тиче унутрашњег фактора, апсолутно се четворо очи мора отворити на могуће насилне демонстрације тзв.грађанске Србије током јесени, изазивање хаоса кроз измишљање афера о функционерима власти како би се код народа стварало незадовољство, константно лансирање прича о наводно катастрофалним условима за живот у Србији, без обзира што ће сви економски показатељи говорити да се привредно и финансијски опорављамо. Све то би свакако требало да створи додатно народно незадовољство. Посебна пажња мора се уперити ка потенцијалним изазивачима неприлика који су унутар саме власти по дубини и који попут спавача чекају миг да направе одређену хаотичну ситуацију која би допринела поводима за нове демонстрације. У зависности колико Американци буду губили утицај на овим просторима, зависи и брзина њихове реакције. Ни под којим условима они неће дозволити да изгубе досадашњи утицај, па ће непослушни режими бити под посебним ударом. Србија ће свакако бити под специјалном опсервацијом.

Битка је увелико почела!

По обичају, Ђука пише небулозе, кроз које ипак избијају сви страхови и мукице нашег компрадорског режима . „Грађанска Србија“ никада није изазивала насилне демонстрације, даље од звецкања кључевима и дувања у пиштаљке није стигла. Зар је могуће да се силни Вучић плаши паткице?

Нас међутим, никакав економски опоравак на јесен не очекује, већ све већа и неподношљивија беда, тако да су социјални немири пре или касније неминовни. Због тога многи постају нервозни и, за недај Боже, алоцирају свој имутак ван новосрпског Гвантанама. Мада можда изгледа контрадикторно али да народ бар на нивоу инстиктивног осећа потоп указује податак да СНС тренутно има 600.000 чланова и да је притисак за нова учлањења огроман. Но на том сплаву медуза СНС нема места за све, већ само за неколицину лидера и ужу родбину. СНС је као пирамидална штедња, опстајаће док се прогресивно шири и на крају следи слом. (Видети случај ДС). Којом то диоптријом, каквим чаробним ђозлуцима, Ђука даље „види“ да Америка „губи утицај на овим просторима“? Колико знамо и осећамо, ми смо пре свега неколико месеци потписали да смо под њиховом окупацијом. Како дакле Јенки могу губити утицај тамо где је њихова чизма све осетнија по глави становника? Разумемо да има спавача „по дубини система“, најслађе је одспавати за канцеларијским столом, и шта друго да раде партијски паразити по дубини система. Ђука не каже, али је свестан да је тај полусвет који су позапошљавали уједно и „меки трбух режима“, јер ће први променити страну кад загусти. У СНС то одлично разумеју јер у овој странки нема никог који није променио неколико партија и идеологија.

И коначно, несумњиво је да је „битка почела“, али се не води где се битке обично воде, већ у нижим канцеларијама амбасада.

Небојша Стефановић, за кога сада не знамо на којој је функцији у новоустројеном бојном систему Србије – да ли је министар унутрашњих дела или министар војни, нас умирује:

„Не знам који ће дан изабрати. Ја сам његов дугогодишњи сарадник и пријатељ, верујем у оно што ради и мислим да већина у народу верује у оно што ради. Верујте тој руци која вас води да ће изабрати најбољи тренутак да добијемо одличну владу

То је та битка која се води мимо очију јавности. Питање је колико ће некаквих Чеда Јовановића, њушки из НВО сектора, србомрзачких односно про-„Атланских“ политичара ући у нову одличну владу под добром руком која нас води. На крају ће бити 80-90% како амбасаде траже. А траже превише чак иза Вучића. За неке у власти сви знамо да су 70% страни агенти а 30% министри. сада ће таквих бити знатно више. Вучић и сарадници праве привид да се Вучић као нешто бори за „српску ствар“, али ето, мора се водити одмерена и уравнотежена политика, а Вучић као што и приличи генију балансира на оштрици ножа, трпећи успут непоштене ударце од свог народа, које стојички подноси и бла-бла-бла… Влада која се прави међутим није наша већ амбасадорска, па ће и радити и трајати како се амбасадама приоће.

Само да Вучићу још у амбасадама скроје ново одело па може поносно да прошета градом.

(блог Нимбусов подрум)

Наслов и опрема – Преврат

Advertisements

9 mišljenja na „Ђорђе Ивковић: Србија – дружина дебелих робова

  1. Када би аутор мало смањио количину претеривања био би ово одличан текст. У сваком случају у потпуности се слажем са „Брига Београђане и Новосађане за нацију, они носе ћубу на врх главе, пушку нипошто. Сељаке воле само на пијаци.“ У овоме има највише истине. Овде под Београђанима треба подразумевати БЕЕЕОООГРАЂАНЕ.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s