Социјална патологија матријархата -амандман читаоца

човек покушава да матријархат и феминизам победи на њиховом терену (празне благоглагољивости). Тиме се човек мушкарац спушта на ниво феминистичког блебетања.

Pro_Choice_xlarge

О чланку:
1. Стари матријархат се тешко може усагласити са биолошким стањем жена прве Великог рата
2. Текст изобилује психоаналитичким називима који су глинене мете за објективан одстрел
3. Сугестија да је матријархат особен за Србију је погрешна и изолује од страних савезника

Пре чланка:
0. Фотографија показује менталан однос на нивоу примитивних физиолошко-сексуалних асоцијација.
Порука: магловита.
Мета-порука: “Ево мене, алфа мужјака!! Радим шта хоћу … макар испао и незрео ретард! Шта су важне патријархалне вредности, за које се иначе залажем …. ”

…….

Образлагање тачака 1, 2 и 3:

1.

Прва реченица: Векови ропства под Османлијама и њихова сурова одмазда, највише су носили мушке главе, чинећи да у Србији доминантну улогу имају жене. Касније овај тренд се настављао и одржавао супремацију женског.

“ 1900. godine na hiljadu muškaraca dolazile su samo 752 žene. Lekari su postavljali pitanje o čemu se tu radi. Prvi razlog, takođe apsolutno jedinstven za Srbiju, nema ga nigde uključujući i Bugarsku u tom trenutku, jeste da su muškarci u Srbiji, kao nigde na svetu, živeli 10 godina duže od žena. Muškarci su prosečno živeli 50,93 godine, a žene 40,6 godina. … dužina života razvedenih žena, one su prosečno živele 35 godina. Najčešće su to bile samohrane majke…. Podaci za srpsko selo su govorili da je na 831 smrt muškarca dolazilo 1.270 smrti žena. .. “
Следи цитат из ондашњег часописа Народно здравље:
‘U kući je povećan broj ukućana, pa se onda zbog toga buduća majka mora od njih sklanjati. Zato ide u polje gde se često puta pod vedrim nebom na jakom mrazu i snegu rastavlja s bremenom, odnosno porađa. U dobu najvećih muka ona mora da ciči, a ne sme glasno da kuka da je niko ne bi opazio, ni čuo. I što je najvažnije, tada se obično oko nje niko ne nalazi. Stojeći dupke, tako rađaju sve seljanke i mnoge varošanke pri porođaju, stoji majka, dete pada na teme te se odmah ugruva. Sad joj se, tek pošto dete zakmeči nađe čovek ili pokoja žena u pomoć, te prihvata dete kojem čim stignu preseku i vežu pupak, zaperu ga hladnom vodom i poviju u pelene.
Nesrećna porodilja ovim “najsrećnijim aktom” postaje za dotičnu kuću pogana, gadna, nečista. Zato je odmah meću u kakav čurbudžak gde joj kao psetu prostru malo slame ili nečiste, pocepane i bačene haljine, a već je ona sama čim je osetila da će da rodi obukla najgoru košulju i opasala najgoru zavijaču, koju je odavno bacila, te su joj kokoške na njoj nosile jaja ili se mačke macile. Tako u tom čorbudžaku koji nema dovoljno svetlosti, na hladnoj zemlji, na nečistoj postelji, u nečistim haljinama, uopšte na celokupnoj nečistoći mora prebivati porodilja četrdeset dana. Ona neće sve to vreme preležati, već će se trećeg dana dići i latiti se redovnog poslovanja. Za to vreme ona mora imati naročitu ložnicu i naročitu kalenicu iz koje će jesti i koju za to vreme ne valja nikako prati. Pored toga nijedna porodilja za ciglo četrdeset dana ne sme da okusi vodu, a sme da pije rakiju koliko hoće’, podvučeno u originalu.

… ‘pa da, ali Srbija je uvek bila siromašna zemlja, nije bilo novca za socijalnu brigu’. Međutim, na to postoji vrlo moćan odgovor, a taj odgovor je pitanje prioriteta, odnosno pitanje preraspodele tog siromaštva. Dakle, kako ćemo to malo novca da podelimo.
I onda kada pogledamo budžet možemo vrlo lako da vidimo šta je ključna odluka, a to su ratovi. Pobednički balkanski ratovi čiju smo stogodišnjicu nedavno slavili, u njima je Srbija potrošila milijardu franaka, dok je godišnji budžet u to vreme bio 138 miliona franaka. Dakle, Srbija je na balkanske ratove potrošila 7,6 svojih godišnjih siromašnih državnih budžeta, takvih kakvi su, ali eto na šta su oni bili potrošeni. .“

– Dubravka Stojanović, (http://pescanik.net/2013/03/iza-muskaraca)

Јесте, Дубравка Стојановић је баш, баш блесава … и њена конкретна личност је тема наше расправе.
Нас занима како стоји одбрана нашег интереса у односу на њене тврдње: колико су њене чињеничне тврдње тачне и како оне стоје у односу на тврдњу чланка да у Србији доминација жена постоји још од Османлијског доба.

2.
Имам забелешку на овај део чланка:

Коначан резултат јесте архетип мушкарца, чији ментални профил изгледа овако.
Ради се о личности која је биполарна, едиповско-нарцисоидна, разапета између осећања кривице чије узроке не препознаје али осећа и који га плаше и чине основу његовог константног немира тј анаксиозности, и осећања супериорности који се базира слепом веровању у исто, без рационалног објашњења,разлога или пак само-спознаје. Као таква, она је бинарна, фаталистичка и прелазак из стадијума тоталне депресије у стање еуфорије се дешава готово тренутно.

Чланак, који претендира на изоштерену мисао и тачно пресецирање суштине, користи појмове из психоанализе, психијатрије генерално, реч „архетип“ изгледа употребљена у Јунговском смислу,
Ти појмови и дисциплине су нашироко презрени као псеудонаучни:

https://en.wikipedia.org/wiki/Psychoanalysis#Criticism
https://en.wikipedia.org/wiki/Controversy_surrounding_psychiatry#Medicalization
(https://www.lewrockwell.com/2016/02/theodore-dalrymple/psychology-fraud/)
http://en.wikipedia.org/wiki/Rosenhan_experiment
(http://www.bonkersinstitute.org/rosenhan.html)
(http://www.karger.com/Article/Abstract/345968)
http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1600-0447.2007.01112.x/abstract

„Биполарност“ и „нарцисизам“ припадају етаблираном речнику једино захваљујући хохштаплерском савезу психијатрије са фармацеутском индустријом:
(http://jonrappoport.wordpress.com/2012/02/27/the-liars-liar/)

Драган Томић je 1. јула био на радију са Миленковићем, при чему је Миленковић навео Шпенглерову тврдњу да је заједница брига мушкараца. Упутно је додати да је тај исти Шпенглер  (умро 1936) видео психологију као декадентну.

Психолошко тумачење на основу утисака се зове psychobabble.

Користећи га, човек покушава да матријархат и феминизам победи на њиховом терену (празне благоглагољивости). Тиме се човек мушкарац спушта на ниво феминистичког блебетања.

Препорука: Подигнути се и вратити се на СВОЈ ПУТ.

Трећа тема и последња:

У серији чланака као целини и, посебно, у ауторовом говору на радију промиче се мисао да је феномен слабљења мушкарца особен за, или изузетно присутан у Србији, што је ем без доказа, ем је за наше и опште интересе беспотребна и штетна теза.
Јер, западни алтернативни медији говоре о истој појави,

http://www.returnofkings.com/about
https://alfanl.com/2016/06/12/dem-womenz/
http://financialsurvivalnetwork.com/2013/11/i-had-a-dad/

– и нама је да тај сектор света експлоатишемо.

(Иван К – коментатор Преврата)

Advertisements

Jedno mišljenje na „Социјална патологија матријархата -амандман читаоца

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s