Мр. Бранимир: БАЛВАН ЈЕ У ОКУ ПОСМАТРАЧА

Међ нашим јавним угледницима као да  је настала епидемија моралности и начелности.
Нечим изазвана. 
И надасве безинтересна.
Maratonci_trce_pocasni_krug-03

Радош Љушић прозивље колегу Батаковића у наставцима. иницијални је – http://www.nspm.rs/polemike/batakoviceva-knjiga-o-nacertaniju-ili-o-jednom-darovitom-prepisivacu.html

Слично чини и Миша др Ђурковић гледе колега, такорећи сабраће, са срБског десног сектора.
А цвијет моралшћине и интелигеншћине Здесна устао је у одбрану Љиљане Смајловић препинципијелне.

Љушић је аБсолутно безинтересно и начелно искритиковао не-научни метод у најновијем писанију Батаковића, јер Укупан број напомена у овој књизи износи 356. Батаковић цитира себе и своје радове у 21 напомени, мене у 6 и једном са Василијем Крестићем. Будући да сам се… понајвише бавио првом половином 19. столећа, и својим радовима оставио неки траг у српској историографији, за разлику од Батаковића, овакав редослед у цитирању употпуњује претходну слику о његовом недопустивом историографском поступку  и непоштовању основних занатских правила, а о моралу да и не говорим… Батаковић није објаснио ни неке грешке у тексту Начертанија. Он је тако поступио, не зато што их није запазио, јер је реч о очигледном Зховом и Гарашаниновом непознавању српске повеснице, већ да не би морао да истакне да сам ја на њих указао у Књизи о Начертанију… Наглашавам да се Батаковић овог манира држао и раније, могло би се рећи у скоро свим својим радовима. „

Слично аБсолутно безинтересно и начелно искритиковао је колеге и Миша др Ђурковић
… Повод је, наиме, нова полемика др Слободана Антонића, редовног професора социологије на Филозофском факултету, који себе у јавности представља као политичког аналитичара, и Жељка Цвијановића, новинара, бившег уредника разних бивших писаних медија… треба следити токове новца. .. Као и кад је реч о другим актерима ове приче, попут Ђорђа Вукадиновића, Драгомира Анђелковића и Бранка Радуна … Антонић је уверљиво показао оно што сви знају, да се рад ових неколико режимских аналитичара обилато финансира из буџета, било државног, било локалног, преко јавних предузећа итд. Цвијановић је, међутим, с правом подсетио Антонића да је исто тако било и док су „његови” били на власти, указујући посебно на период када је, након што је промењена власт 2008, Вукадиновић програмским текстом у „Времену” превео своју и Антонићеву фирму НСПМ на „жуту страну” и почео да брани ставове и политику ДС-а. „

Најпринципијелније у свему је што је особа, аутор текста, пропустила да нагласи гледе  себе самога сопствену НЕОвисност, тј. да је ухлебљен у Иниституту за европске студије који сарађује са сродним институцијама знаковитих назива – Луксембуршки институт за европске и интернационалне студије, Институт за федерализам у Фрајбуру (за неупућене стоженом институцијом католичке народњачке идеологије), те знаменитим Централно-европским универзитетом у Будимпешти, Институту који живи од немачких фондација. Сем од буџета, тј. нас смртника.

Те чињенице које износи никако немају везе са „траговима новца“, попут:  „Вукадиновић и Антонић … залажући се за блиску сарадњу с ДС-ом, Радуловићем и прозападним струјама. Чини ми се да је сада главни симбол диференцијације однос према „Паткици”, за коју обе стране иначе добро знају да је пре свега Сорошева, па онда све остало.“ И другим понављањима спинова које сажима и фамозна ла Путина Захарова, мис универзум политичарки:… na mitinzima u Beogradu protiv rukovodstva Srbije. Direktni organizatori tih akcija su nevladine organizacije, koje se finansiraju iz inostranstva

Ни колико познате принципијелне анализе феномена Сириза ономад: „по чему се то што он (Ципрас) прича разликује од програма Демократске странке у САД?“ а већ у следећој реченици: „г. Ципрас је комуниста, имамо повратак једне комунистичке власти у Европи!… Грчки дуг је пре свега усмерен према европској централној банци .. страшна је  подршка англоамеричког света тој дестабилизацији европског простора!!!

Прави се нека врста нове коминтерне радикално левих (Подемос, италијанска Алтра европа, и Сириза) које подривају ово што је неки поредак постојећи и пре свега ће поћи ка дестабилизацији!!!“ ође опеване

http://branali.blogspot.rs/2015/01/blog-post_29.html

„Начелник“ овако поентира:

Прво, да се укине назив „независни политички аналитичар”. Да се лепо зна да политички аналитичар јесте човек којег плаћају одређене структуре да износи своје ставове и да на свом дресу, односно порталу, напише прецизно ко га спонзорише. .. Но, за побољшање транспарентности у овој области треба нам решавање проблема контроле страног лобирања, како су то Американци решили пред Други светски рат, а Руси недавно, и пре свега увођење стварне контроле финансирања политичких странака, што је и даље рак рана политичког система. „

А сад – кулминација катарзе:

Glavna i odgovorna urednica dnevnog lista Politika Ljiljana Smajlović podnela je ostavku na tu funkciju.

“Moja ostavka je protest protiv menadžmenta koji sprečava glavnu urednicu u samostalnom rukovođenju redakcijom. Pretpostavljam da direkcija ne bi zauzela neprijateljski kurs prema listu i glavnoj urednici, da u tome nema podršku vlasnika

Ови наводи збунили би сваког доборнамерног било где, бар у западном свету. Где се изјаве тумаче дословно.

Јбт. какав је ТООО менаџмент, какви су то власници који се мешају у свој посао (мениџ=управљање) и бакћу се својим власништвом. И не дозвољавају уредници апсолутну слободу да ради с њиховим шта хоће, како је, јелте, БИЛО УОБИЧАЈЕНИО СВАГДА И СВУЂЕ.

На том трулом западу би и изјава „Nikome izvan redakcije nisam dozvolila da se meša u uređivačku politiku lista“ била прилично бизарна – ко се у Тајмсу нпр. ван редакције меша у уређивачку политику? Такође и став „stvarne uređivačke slobode nema tamo gde je redakcija razvlašćena a menadžment deluje bez kontroleЧек чек бре – јел је нормално да је редакција (најамници) „власт“ у акционарском друштву?

Што се гледе контроле руковођења АДом  једноставно није обратила скупштини акционара?

Али није ни њен претходник Бујошевић.

Јер ово је де жа ви од пре и ха хај година: Dragan Bujošević optužuje generalnu direktorku Miru Glišić Simić da se, iako joj je istekao mandat, meša u uređivačku politiku i pokušava da svađa ljude koji rade u redakciji i stvara napetu atmosferu …“ http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/84173-nasedajte-provokacijama.html

Нас смртнике сасвим збуњује и  факат да је особа којој је још тада истекао мандата и сада и даље ради о глави, данас  невиној Смајловићки.

Како се постаје и ко је д фак Мира Глишић Симић? Особа позната само по томе да јој је плата 7,5 хиљада евра у земљи Србији. А сасвим непозната као Nekadašnja prodavačica šerpi u firmi Zepter, potom direktorica iste kompanije, Mira Glišić-Simić, bliska prijateljica Srđana Šapera …“, а још мање је познато да ју је  “ .. u Politiku  doveo savetnik Borisa Tadića, Jovan Simić. Interesantno je da je upravo žena Jovana Simića, savetnika Borisa Tadića u to vreme Sanja Turlakov bila advokat ‘Ceptera’.

Jovan Simić je, koristeći moć i status tadašnjeg predsednika Srbije, za sebe obezbedio mesto predstavnika srpskog kapitala u Politici. Mira Glišić Simić ne dobija samo visoku mesečnu platu od 7.500,00 evra, kao i velike bonuse, nego i procente od nabavki papira, repro materijala itd.

Zahvalna Jovanu Simiću na ovom „daru sa neba“, ona, očigledno u dogovoru sa njim, otpušta advokate Politike i sve pravne poslove prepušta Jovanu Simiću, odnosno, advokatima koje on odredi.“http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=320&cl=21

Ови бизарни подаци о сопственој шефици јамачно нису познати чувеном истраживачком новинару Љиљани Смајловић, чим их не износи.

Ни Матији Бећковићу, тасту претходне особе на позицији „Глишић Симић“, Srđanа Janićijevićа, изгледа првог примаоца инкриминисане  плате,  који (Бећковић) такође принципијелно и безинтересно устаје у одбрану Политике

http://www.politika.rs/scc/clanak/358742/Branite-Politiku

А Таблоид(и) ономад опањкаваше: Druga novinska kuća – NIP „Politika“, koja je načeta još Đinđićevim marifetlucima i kombinacijama sa Bodom Hombahom, skapala je pod Koštuničinom čizmom kada je za direktora kuće postavio Srđana Janićijevića, muža Ljudmile Bećković, a kćerke Velikog Udvorice Matije Bećkovića. Gospodin Janićijević u ovoj kući ima mesečnu platu veću od načelnika generalštaba Američke vojske, ili predsednika Buša. Tek da se zna da Koštunica ume da plati svoje klimoglavce.“

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/clanak.php?br=121

Зашто се Смајловићка, принципијелна каква је, обраћа само „држави“ као наводно или ненаводно противзаконитом власнику 50% или око 50% власништва.

По важећем закону о јавном информисању, донетом пре две године, држава (као ни било која јавна установа) не може бити власник медија.“ указује Политико и Љиљано бранитељ Леон Којен (такође као угледник Коштуницине странке ономад, сасвим безинтересно), предлажући да се Политика прогласи за јавни сервис грађана попут РТВ и РТС-а. Што то не предложише кад су били на власти?

http://www.politika.rs/scc/clanak/358741/Politika-je-istorijski-potvrden-javni-servis

У обиљу ових, за нас смртнике, не-инсајдере, нејасноћа, назиру се и неке елементарне чињенице:

– менаџмент неко поставља сасвим нетранспарентно, што, у случају да је АД Политика само обична корпорација, не би било спорно.  Него нормално. Спорно је због те половине „противзаконитог“  јавног власништва нас смртника.

– неко, можда тај фантомски менаџмент, а можда неко још фантомскији на кога Смајловичка алудира, поставља и уреднике-це. Чије се смене према свим узусима независности струке, поклапају случајно са сменама партиократија на власти у држави. Кад су демохришћанске, народњачке партије (фах Мише Ђурковића) на власти, тада је уредница Смајловићка (od 1. jula 2013. godine, što je bio njen drugi mandat nakon što je na istoj funkciji bila i od 2005. do 2008. godine.“), а кад су „жути“ из социјалдемократске интернационале – тада је нпр. Бујке. Тако је већ деценијама. Само освану на том месту, без неких јавних конкурса видљивих нама смртницима, власницима тих 50% Политике. Да ли је Смајловићки изненада прорадила савест што није изабрана на јавном конкурсу, ко рецимо директор РТС-а нпр.?

– и менаџмент и уредници имају енормна примања, што такође не би било спорно у контексту самосталног управљања обичне  корпорације. Што АД политика није. Али то уопште није тема ових обраћања јавности.

Ајд сад  УААА .. ко?

НЕ-ДА-МО… шта?

Advertisements

5 mišljenja na „Мр. Бранимир: БАЛВАН ЈЕ У ОКУ ПОСМАТРАЧА

  1. I sam, štaviše, mislim da ćemo Smajlovićku praviti od blata
    Možete li danas da zamislite nekog od naših vodećih političara ili njihovih supruga Jovanki kako, sa olovkom u ruci, čitaju neki Rečnik tehnologije i podvlače sumnjiva mesta. Teško. Eto, zbog toga Miru Marković treba napraviti od blata i smestiti je pored Ljilje Smajlovićke u Muzeju znamenitih glinenih figura. – See more at: http://www.danas.rs/dijalog.46.html?news_id=323118&title=Muzej%20glinenih%20figura#sthash.FJxC6GWP.dpuf

    Sviđa mi se

  2. Одлично је, када нас неко потсети или обавести о многим детаљима, који нам некада промакну. Нажалост, није Љиља једина која се НАКНАДНО сети и почне, да глуми КАЛИМЕРА. А у игри је од Сарајева па на даље.

    Sviđa mi se

  3. Синдикат новинара Србије (СИНОС) и Професионално удружење новинара Србије (ПРОУНС) затражили су хитну измену Закона о јавном информисању и медијима која би гарантовала остваривање јавног, а не интереса политичко-финансијско-медијског лобија, уместо предложеног закона о „Политици”.

    СИНОС и ПРОУНС у саопштењу подсећају на активну улогу Удружења новинара Србије (УНС-а) приликом усвајања сета медијских закона и инсистирању на изласку државе из медија.

    „Сада је, што народ каже, ’мечка заиграла’ и пред вратима председнице УНС-а (Љиљане Смајловић), па ће, коначно и та организација признати да су медијски закони лоши и да их треба што пре мењати”, истичу СИНОС и ПРОУНС, преноси Танјуг.

    Sviđa mi se

    • а ево и Кусте : два наврата „Политику” је уређивала Љиљана Смајловић и тада је овај лист доживљавао ренесансу. Због тога што је то био тријумф тврдоглаве принципијелности којом је успјевала да надвлада зловољу и наказност времена у којем живимо. Не знам како је успјела, али знам да је „Политику” успјела да приближи идеалима западног новинарства који је оличен у „Њујорк тајмсу” и „Гардијану”, а није дозволила да јој амбасадори великих сила с којима се дружила уплићу прсте у питања наше слободе.
      http://www.politika.rs/scc/clanak/358874/Mesto-gde-se-srecu-drzava-i-slobodna-misao

      Sviđa mi se

  4. Има право и Куста, да лупи ГЛУПОСТ. И то велику! Можда га и лоше читамо? Можда треба читати између редова?

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s