Драган Томић: Социјална патологија матријархата у Србији-део 4.

560925d2-7bfc-4030-9f6f-30290a0a0a6c-44-690x480

Крах традиционалног модела понашања који је регулисао односе између мушкарца и жене главна је сила која подједнако утиче на обоје. Неке ломи док неки успевају да се одрже на површини. Ова трагедија јесте пример који пластично то и показује. И насупрот те сасвим очигледне чињенице, оба кампа, традиционалисти и НВО-олошкиње и даље покушавају да од тога направе капитал на основу кога ће профитирати. Лично сам испратио целу причу у новинама и ма колико писања таблоида била порнографска ипак су искренија од одвратне НВО мантре и психолошкиња које покушавају да дају овом догађају значај који он не поседује сам по себи али је и те како значајан за њихову агенду. Тако НВО ће срати о томе како треба “стратегија” са њиховим “пројектима” док психолошкињама ни на памет неће пасти да боље обављају својо посао док су запослене у неком клиничком центру а када са посла дођу, за 60 евра сат ће слушати проблеме татине тинејџерке којој никако није јасно како је њена најбоља другарица која нема фирмирану одећу, успела да исиса јаја њеном дечку док је она поправљала маскару у тоалету клуба. За мушкарце не говорим не зато што мислим да су они нешто посебно, већ зато што се деле на оне који имају паре и којима је помоћ потребна али помоћ не траже, јер пошто имају паре они проблема немају и на оне који немају паре и којима је помоћ потребна па не могу да плате сеансу код психолошкиње јер им је 60 евра буџет за бурек и јогурт за ту недељу. Жене којима је помоћ потребна а немају паре, углавном завршавају скоком са моста као што је јуче возач гсп-а спасао 18 годишњакињу која је намеравала да се баци са моста код мене у комшилуку. Где ће сирото девојче да заврши веће је питање од тога зашто је хтела себи да одузме живот, јер је готово сигурно да није имала 60 евра да плати психолошкињу а ако би заказала сеансу дошла би на ред негде тек после првог свог парастоса, било да психолошкиња то ради приватно и/или државно. Управо зато феномени интернет учења као што су Зоранахахаах и курсисти провајдери узимају маха и претварају мушкарце у макрое и курве а жене у старлете, тј елитне курве у земљи где је просечна плата 200 реалних и 400 Вучићевих евра.

Време је да се суочимо са суровом истином-ми ЈЕСМО психички болесна нација. Проблем је у томе што су код нас доктори болеснији од пацијената и они нама преписују своје лекове.

Имплементирати западни систем на земљу која исти није у стању да материјално подржи, неумитно од те нације ствара проститутку јер она немајући ништа друго до себе, себе продаје. Цена за коју се продаје постаје тако њена личност.

Било да се ради о тинејџерке из унутрашњости која кошта 30 евра,студенткиње која је 100, новинарке која је 200 и старлете која је 400, не постоји мушка алфа која ме може убедити да оне то раде зато што су СВЕ нимфоманке већ зато што су у већини случајева ГЛАДНЕ али не секса.

Гладне су живота.

Погледајмо сада одјеке и реаговања на масакр.

Ако занемаримо сензационалистичко, новинарство те помије за масу, су пуне изврсних форензичких детаља самог догађаја. Моје виђење приче је већ изнето тако да се нећу враћати на њега. Прва супер одвратна реакција, уследила је са Б92 када се појавила психолошкиња која ладно испустила бесмислени крик о томе како Србији треба национална стратегија за борбу против насиља над женама, уз уобичајену лаку дијагнозу где ју је “забринута” новинарка питала како да препознамо психопату а онда како да препознамо његово понашање.

Како би урадили ШТА?

Послали у манастир код “духовника” који силује девојчицу на олтару, олешен ко летва? Послати у менталну институцију у којој места има једнино још на крову и то на страни ближе олуцима.

Човек који верује да жена треба да пере гаће, кува ручак, шири ноге кад он то хоће и пушта га да гледа утакмицу, док деци чита успаванке у другој соби, није психопата, већ традиционални мушкарац који не уме да комуницира са женом ван патријархално утврђених оквира.У том контексту, жена није жена, она је мајка и супруга, она је дефинисана улогом баш као што ни он није мушкарац већ је муж и отац.

Када се те улоге скину, остају само мужјак и женка и понашају се као примати. Предатор и плен је природа односа који ту функционише. На том нивоу, морал не игра никакву улогу а са њим ни закони. Осим закона јачег и смрт је природан одабир којим се врста чува од пропасти. Јединка не значи ништа.

Негде између ова два екстрема углављене су чувене личности и ту настаје папазјанија епских размера.

По повратку из Америке, после развода, једини мој фокус био је да зарадим новац за компијутер који ће моћи да ми омогући да наставим да се бавим оним шта је једино остало од мене (ох нарцису) у том тренутку, компијутерском анимацијом у ужем смислу а у ширем видео продукцијом (читај специјални ефекти у филмској и ТВ продукцији). Први послови су били кметовски, ресторани брзе хране, пицерије углавном али мало по мало, паре су се скупиле не баш за целу конфигурацију али се поставила солидна основа.

Тада,мој друг, запослен у једној од институција система ми је понудио посао, да интервијуишем жене за социолошко истраживање које је тада било у току. Како сам дао отказ на оба радна места, мислим што да не. У том моменту моја мизогимија била на врхунцу. Ипак, показаће се фантастичном за овај подухват, јер ме жене нису интересовале као сексуална бића. Био сам вољан да их упознајем али ми на памет није падало да их јебем. Тотална слобода.

За неких добрих 5 месеци, водио сам конверзације са 450 жена различитих животних доби и из различитих крајева света, не само из Србије већ из целог света. Како није постојао став да хоћу секс, а оне су то препознале у року од одмах, и како сам био искрен, отварале су своје најскривеније тајне исто како би по курстистима, то радиле примату-јебачу, тј ловеру како га је предавање дефинсало. Дешавало се да већ после другог разговора, сазнам када има а кад нема менстурацију, чега се плаши, шта жели од живота, о чему фантазира, који су јој ставови…Мислим све, буквално.

Кроз ту лагану конверзацију, провлачио сам и уптиник, бележио одговоре и слао назад у централу на обраду. Када је мисија окончана, повукао сам се са интернета и наставио тренинг.

Мизогимија је нестала и нова дефиницја жене као појма је била формирана. Уместо појединачних одредница, да је она рецимо ово или оно, формирала се много шира дефиниција која је дефинисала жену као све то одједном и да осуђивање,тј инсистриање на само одређеном понашању или скупу понашања је бесмислено. Тако сагледано, оне нису ни само курве ни само светице оне су и круве и светице и мајке и жене и другарице. Оне су све и прихватити их као такве, у целости је једини начин, барем по мени, да се са њима оствари нормалан однос.

Коначно, за црквењаке, не суди да ти се не би судило.

Али авај, не може то свако, јер је процес који доводи до овог сазнања изразито болан за мушку психу која је себе изградила на темељу снаге и доминације.

Но повратак на мисију.

Требало је годину дана да институција обради податке скупљене од оперативе чији сам ја био само мали део. Оно шта је аналитика урадила и резултат који је добила, шокирао нас је све. Жене у Србији од свих ствари, највише теже социјалној мобилности и та мобилност је увек прогресивна и линеарна.

Ово значи да ће рецимо, жена из села тежити увек да нађе мужа у градићу, жена из градића ће тежити да нађе мужа у граду док ће жена из града увек тежити ка престоници. Жена из престонице ће увек тежити ка странцу а у случају да странца не нађе, ако је удата развешће се или се неће ни удавати. Ја сам ту онда додао злобно, и купиће џукца који ће јој замењивати мужа,друга а и у неким случајевима љубавника.

Стално и увек више и више и више и још и још и још.

Жене су овисници од социјалне интреакције, оне не могу да постоје ако социјална интеракција не постоји. Другим речима, сан мушкараца о мирној кући са баштом у коме његова љубљена брине о дому и деци, је ЧИСТА илузија. За жене, то је СМРТ. Она би радије спалила ту кућу и то цвеће, развела се и дошла у подрум у граду, радије би прихватила могућност да је силује неко, само да има што више социјалне интеракције. Патолошки су овисне о њој.

Зашто је то тако, одговор је ту врло комплексан. Мишљења сам да, биолошки гледано, жена себе доживљава као слабије и угроженије биће од мушкарца. Ово осећање нема никакве везе са рационалним, са личношћу. Као таква она је робиња страха за сопствени живот, страха од смрти. Да би победила тај страх она стално мора да се суочава са новим и новим ситуацијама како би преживела и да стално вежба вештину, јер нема снагу да наметне своју вољу, већ мора посредно да утиче на ситуацију.

Због тога она стално мора да буде у реалним, животним ситуацијама јер нема луксуз да апстракује и због тога она апстракт презире. За њу, само суво, реално животно искуство има значај, док је теоријско потпуно небитно. И она константно мора да врши социјалну интеракцију како би се развијала.

Ово доводи до првог проблема са којим се брачни парови сусрећу. Наиме, врло често, мушкарци мисле да када се ожене, скуће и добију дете, да улазе у мирније воде. То важи за мушки мозак, они се смирују док жена ради управо супротно, она тек тада креће у акцију. Обезбедивши сигурност дома, она се тада осећа слободном да проба или исте ствари из другог угла или опет нове ствари. Њена овисност о социјалној активности никада не престаје, она стално социјално вежба, стално социјално експериментише.

Жена је овисна о социјалној динамици како хоризонтално, по учесталости социјалних активности, тако и вертикално, она тежи увек да се попне више на социјалној лествици. Њој једноставно ничега никад није доста, не зато што је она мегаломан већ зато што је то чини живом..Када би престала да тражи више, она би умрла.

Зато није ни чудо, зашто ограничавање жене, јесте централана тема како религиозног контекста тако и социјалног, економског (радничка права, једнаке наднице),политичког (права гласа и учешћа у политичком животу).

Проблем настаје онда када једно друштво, није у стању да креира константан вишак вредности и када због сиромаштва, социјална динамика готово потпуно престане. Тада се јавља, стеротипизација понашања, јер сиромашно друштво има веома мали број праваца по којима социјална динамика може да се одвија. Смањење социјалне динамике, директно утиче на развој личности јер устројава понашање у тачно одређеном правцу, смањује когнитивну перцепцију а са њом и интелигенцију. Стално опхрвано егзистенцијалним страховима, увек у сиромаштву, увек напето, то друштво кључа, превире и повремено експлодира. Унутар те социјалне динамике, важе закони дивљине и ту постоје само предатори и плен.

То друштво је чиста биологија и чист нагон. Царство меса и конзумирања.

Advertisements

5 mišljenja na „Драган Томић: Социјална патологија матријархата у Србији-део 4.

  1. halal vera i sertifikat, naročito za zaključak Проблем настаје онда када једно друштво, није у стању да креира константан вишак вредности и када због сиромаштва, социјална динамика готово потпуно престане. Тада се јавља, стеротипизација понашања, јер сиромашно друштво има веома мали број праваца по којима социјална динамика може да се одвија

    Sviđa mi se

    • Треба нам више храбрих мушкараца који ће да се само кастрирају и да покрену Србију, једино тако женке и алфе могу да се паре до миле воље без да се рокају међусобно. Мала жртва за опште добро.

      Sviđa mi se

    • Ljudi bi te mnogo bolje kapirali kada bi naučio da citiraš ono što može da shvati i šestogodišnjak. Kao npr: Стално опхрвано егзистенцијалним страховима, увек у сиромаштву, увек напето, то друштво кључа, превире и повремено експлодира. Унутар те социјалне динамике, важе закони дивљине и ту постоје само предатори и плен.
      Rekoh ja, koga Srblji kapiraju ko da pišem na swahiliju 🙂

      Sviđa mi se

  2. друг, запослен у једној од институција система ми је понудио посао, да интервијуишем жене за социолошко истраживање које је тада било у току.

    Та студија би се могла наћи на нету или у библиотекама; данас, или за неку годину. Зато, добро би било да оставиш референце за њу.

    Sviđa mi se

    • Та институција, не ставља то шта ради у библиотеке или нет. Поприлично је очигледно да знаш која је то институција.

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s