Мр.Бранимир: МОРЕ БРЕ-ГЗИТ или НАС И ВЕЛШАНА 200 МИЛИОНА

Замишљам сличан референдум у Србији.

Зар не би било изгледно да Београд и „сепаратистичка“ Војводина гласају за Јевропу,

а Моравска Енглеска и источни Влашки Велс гласају контра?

(„Власи који су Пикензи“ (Келти), објашњава хуманиста Мартин Сегон, Которанин а „Србин из Новобрда“ у 15. веку)  

krele

Ха ха, не мислите ваљда да ћу ЈА да вам солим памет како Британци појма немају и како су пуцали себи у ногу? Да ћу ЈА да вам цртам катастрофе и колапсе светске економије, неизбежне, по тумачењима ухлебљеника  банкстераја? Да ћу ЈА да сеирим како ето Срби ипак нису најгори – има и веће стоке –  Навијачи Лестера и домаћини Корнвола и обожаваоци Тома Џонса. На вам о томе насловна Пешчаника, са више пренетих текстова на ту тему дневно, него што су укупно написали нпр о Београду на води за годину дана, или о синдикалним протестима за све ове године.

Није то мој фах. Мој фах је бескрајно поштовање  до  дивљења извесним ураДцима Стерије и Домановића, за ову причу је Стерија референтнији. Јер ово и јесте прича о Родољупцима и Покондиреним тиквама.

Родољупци славе по Нспм-у и шире, углавном једино што комшијама црче крава, али браааате Покондирене тикве су ипак већи канцер срБства.

Још један „глобални земљотрес“ је прошао а да га наши сеизмолози нису ни претпоставили.   Јбт (и ЈБТ) што имамо научну академску елиту – нема је Херцег Босна цела.

Да се вратим Покондиреним тиквама и „ситницама“ које можда објашњавају Брегзит и шире глобалне земљотресе, а наша елита их НИКАДА неће приметити.

Да се не би смарали читањима једних те истих бедастоћа, указаћу вам на есенцију беде и смрада покондирености – урадак „Glupost i nacionalizam malih engleskih mjesta pobijedili su kosmopolitske gradove[i], интелектуалног, витешког  и моралног соја – Ратка Кнежевића, познатог смртницима једино као још  један од издајника сопственог кума, као главне идентитетске одреднице срБства  (у конкретном случају кум је Мило Ђукановић).

Овај дични изданак тисућгодишњег црногорског племства, право из свог вишевековног обитељског раскошног замка (да ли неђе у нахијама или сред седам Брда, заболе ме грађанско и слободносељачко Бокешко д… ) обрео се право у Лондонски Сити, банкарски центар света, ЂЕ СТОЈИИИ већ 20 година, као што је традиција у овом  витешко финансијском соју. За порекло првог милиона долара није пристојно питати, Милове кумове поготово, чак или поготово кад им падне на памет да буду вође опозиције, ко што беше ономад.

Шта ћете бољег зналца са лица места, да нас подучи којечему што нам не би пало на памет у нашој незнавености и паланачкој необавештености:  „Dugo sam mislio da su Englezi jedna ozbiljna nacija. Jedan sam od onih koji su početkom devedesetih pridošli iz bivšeg socijalizma, s istoka, jugoistoka, s ruba Europe, iz sustava koji se preko noći pretvorio u ratnu zonu te kasnije u „burazerski kapitalizam“, koji su mislili da je na Zapadu, a poglavito u Londonu, sve bolje, ljepše i sjajnije. Odavno mi se raspršila ta iluzija.“ Није му лако у том магловитом граду, „но трпи“.

… па нас одмах избомбардује најнеочекиванијим тумачењем, надасве оригиналним: „vidimo da suBritanija i narod na tom otočju postali žrtvom „tabloidne demokracije“ Ruperta Murdocha, vlasnika najvećeg tabloida Sun i jednog velikog reality showa (a nedavno sam u jednom novinskom komentaru optužio upravo istočne susjede da se njima upravlja preko jednog tabloida i jedne TV stanice) koji je počeo s provokatorom iz lokalnog puba Nigelom FarageomEngleska i velška provincija, nacionalizam i klaustrofobija malih engleskih mjesta te glupost mase, kakvom masa često zna biti, pobijedili su kozmopolitske gradove.

Затим следи ређање чињеница које су нам толико фамилијарне, да је нејасно да ли су чињенице или стереотипи. И да ли су чињенице о нама или о њима.

ŽIVIO SAM 20 I KUSUR GODINA U LONDONU. London, velik i moćan, definicija urbanog, u kojem više od 40 posto stanovništva nije rođeno u Velikoj Britaniji, nikada nije bio reprezent Engleske. „(јел ово о Лондону и Енглеској или о  Београду и Србији?)

„To je mogao osjetiti svatko tko bi vidio navijače koji dolaze iz provincije u subotnje posjete Londonu. Ti su navijači pronosili duh Engleske koja je jučer pobijedila na referendumu“

Замишљам сличан референдум у Србији. Зар не би било изгледно да Београд и „сепаратистичка“ Војводина гласају за Јевропу, а Моравска Енглеска и источни Влашки Велс („Власи који су Пикензи“ (Келти), објашњава хуманиста Мартин Сегон у 15. веку)  гласају контра?

Сваки пут кад би гледали неку британску комедију из „миљеа“ радничких предграђа, закључили би да су Британци „исти ко ми“. Нико боље не капира „Мућке“ од Срба.

Најверније приказан  живота породице супругиних рођака  из Обреновца видео сам у једној велшкој комедији типа Трејн спотинг (заборавих име наравно). Те рођаке проблематика Савске паткице, џентрификације Сава Мале и Дорћола  и Београда на води не занима ни најмање. Ни колико ухлебљенике у европским институцијама, банкама и јефтиним стручним најамницима страног „И Ти сектора“ по Београду, што више нема фабрика у којима  би ти Обреновачки металоглодачи могли да прехране своје породице.

Да ли су они ЗАТО националисти (ко што НАЖАЛОСТ нису) ? Ил зато што су глупи (ко што нису)?

Кит Ричард, вршњак моје маме, у својој аутобиографији описује и своје детињство у ратом разореној Енглеској Калуђерици. Његова самохрана мама је ДОБИЛА стан од државе (моја није). НИЈЕ КУПИЛА! Летовања су проводили у скаутима, ко наши родитељи  па и ми – у извиђачима, кампујући по околним шумама. Једина разлика је што његови нису имали лове да му плате знатно краћи пут до Енглеске обале океана, а моја мама је ишла редовно на знатно удаљеније море.  После су обоје ишли у бесплатне државне школе – он је завршио уметничку а моја мама није балетску.  Захваљујући томе Кит се обогатио, а Киту слични јебиветри су Британији донели финасијске „импуте“ веће од целе индустрије. О којима нико ни у Итону ни у Оксфорду није могао ни да сања, а камоли д а их планира.

Обе државе су им обома покривале услуге здравствене и социјалне заштите.

Све се променило доласком зле Меги уочи деведесетих у Британији, а код нас коју ДОСенију касније. Приватизација државних установа и предузећа, па постепено или нагло укидање социјалних „стечевина“.

Опет све исто?

Е па није рођаци и пријатељи!

Има један суштинска ситница захваљујући којој је Србија тотално банкротирала а Британије ипак све време има солидне економске показатеље. А на ТО вам наша елита никада неће указати. На РАЗЛИКУ између Срба (Илира уопште) и Енглеза, коју ни овај племеник брдски из Лондонског Ситија није приметио.

Приватизација (директном продајом) Бориса др Беговића разликује се чак и до приватизације зле вештице Меги.

Не, Меги није поделила деонице државних предузећа ка  Ратков кум.

Продаване су на берзи, замислите! 70% деоница сопствених фирми покуповали су тамо запослени  радници. Укратко – национално богатство и даље је знатно равномерније распоређено међу становништвом него у Србији или нпр. Путиновој Русији. Радници из Велшких комедија задржали су своје право на управљање и одлучивање о својем. Зато су конкретни потези тих ждерача чипса и пива уз теве програм кад нема фудбалских утакмица локалног тима  ипак све само не бесмислени, а још мање лако предвидљиви и стеротипни, како се витезу Ратку чини.

Рецимо, њихови „архинепријатељи“ на овом референдуму, проевропски орјентисана радничка класа Шкотске, на прошлом су гласали „za nezavisnost (Шкотске), u nadi da će tako očuvati socijaldemokratske prednosti koje Škotska ima u odnosu na ostatak Ujedinjenog Kraljevstva (besplatno visoko obrazovanje, besplatni lekovi na recept za starije, rastuće investicije u hidroelektrane, elektrane na vetar i promovisanje ulaganja u Nacionalnu zdravstvenu službu).“

Јел то беху оне стечевине које је сиромашни Кит искористио, а зла Меги укинула?

Тешко небески витез Ратко разуме бављење овог плебса приземним проблемима. Чудни су путеви и решења здравог разума и одговорног не-идеолошког одлучивања.

Рецимо саам, на два примера која наводи, себи ускаче у уста.

Први је о необразованом суверенистичком  плебсу „ljudske duše onih manje informiranih, manje obrazovanih te udaljenih od mjesta odlučivanja“ и два Итонска идиота „… dva obrazovana „etonovca“, ali ne nužno i dva intelektualca, pogotovo ne s vizijom, … pa makar jedan bio, a drugi uskoro postao britanskim premijerom.

У једној заиста анализи сталежности Британског друштва,  другим поводом, каже се: „7% stanovništva pohađa privatne škole, a 44% studenata Oksforda i 38% studenata Kembridža dolazi iz privatnih škola …  Trusta 82% pravnika je završilo Oksford ili Kembridž, kao i 78% sudija, 53% vrhunskih advokata i 45% vodećih novinara.

Među njima sam naravno i ja, licemerka. To je logično: bavim se pozivom kojim dominiraju diplomci sa Oksbridža. Niko iz moje državne srednje škole nije postao novinar velikog medija i da nisam članica kluba, sumnjam da bih sada pisala ovaj tekst. I Cooper je završila državnu srednju školu: sistem je propustio nas nekoliko. Ali ne previše: Iton i Vestminster šalju gotovo dvostruko više studenata na Kembridž od čitavog Velsa.“

http://pescanik.net/oksbridz-klub/

Баш чудно што тај пивопијски Велс који још прави једрилице на старински начин, да мож слободно на океан по невери, нема разумевања за владавину Итонских идота.

Други пример је о наводној нерационалности сељака из Корнвола: „pitajte stanovnike Cornwalla koji su, iako per capita najveći korisnici EU fondova na otočju, pod dojmom Johnsonove moderne „bitke za Britaniju“ većinom glasali za izlazak. Dan nakon referenduma probudili su se, kao svi klasični rent-seekeri ovog svijeta, te uz prvi jutarnji crni čaj zatražili od „Velikog brata“, vođa pokreta Brexit Michaela Dovea i Borisa Johnsona, nagradu nakon izlaska iz tog realityja: tražili su upravo od njih da im odmah nadoknade europski novac.“ Шта је у овом понашању сељака спорно са становишта здравог разума и морала чак? Зар нису рационално проценили да мегадржава у коју ускоро улази и Србија неће још дуго моћи да их сервисира, има прече обчасти за потрошњу: „Министарка за државну управу и локалну самоуправу Кори Удовички изјавила је да је Србији потребна професионална и модерна управа и најавила да ће бити реализовано више програма обуке за укупно 500.000 службненика у Србији.“ http://www.vaseljenska.com/ekonomija/udovicki-obuka-za-500-000-sluzbenika/

Сам наводи и главни разлог зашто је Велшанима и сељацима из Корнвола пун … Лондонаца: „potpisuje se i peticija gradonačelniku Londona Sadiqu Khanu za odvajanje samog Londona koji bi, potpisnici misle, mogao postati „City Stateom“ pod okriljem EU-a.

Zašto da ne? London bi, takav kakav je danas, govori jedno istraživanje mog nekadašnjeg mentora, engleskog makroekonomista Andrewa Scotta, kao samostalan bio 19. po jačini gospodarstvo svijeta.“

Цццц глупи Велшани и „Корнволци“ не схватају колико за њих значи лондонска банкстерска берза од које немају никаве користи и која свакодневно, самом количином и обртом новца, обесмишљава улагања у сваки призводни „бизнис“ и вредност самих производа у односу на вредност новца.  Ни колико Обреновчани Београђане са савршеним енглеским нагласком запослене усред Београда у услужним сервисима Британских телефонских компанија или у страним фондацијама.

Шта ће јадни ако берза пукне, па вредност њихових вуне и фланелских кошуља и хране порасте?

А племеник Ратко не схвата да  географски положај Лондонског Ситија нема никакве  везе са ЕУ, он је био ту много пре ЕУ, па зашто не би ту и остао.

Нееегоо, гледе доминатног стереотипа – о сељацима  глупим националистима који су за Брегзит и урбаним који су за ЕУ. .. шта мислите да ли је Кит Ричард за Брегзит или за ЕУ? „Икона“ урбаности, а опет паланчанин из Лондонског Обреновца … сиротан из државне школе, укинуте… Некако ми стално излази призор  са теве преноса једне утакмице енглеске репрезентације на неком светском првенству – колеге Мика Џегера, избораног деде у мајици са британском заставом, како заједно са сином пева енглеску химну међу навијачима можда баш  из Корнвола.

Не знам за Кита, ал не знам ни за мог друга из Пекама, нисам га пито. Да, ја имам друга из Пекама (кварта где се догађају Мућке), живи сретно ожењен за „нашу“ у Београду са два сина. Оригинал, навија за Фулам. Ништа га не разумем кад прича енглески. Али ни лондонски послодавци. Недавно није прошо на конкурсу за те телефонске послове у Београду. Тамнопути послодавци дали су преднсот рођеним Београђанима, којима је социјални положај родитеља и „структурама“ Титове државе омогућио живот и добре школе у Лондону. Савршен, књижевни нагласак. Мој друг из Пекама није имо шансе. Усред Београда. Жива истина, нисам ништа измислио.

Живот није стереотип, а још мање је предвидљив.

А ја разумем и делим презир пивопија Велшана и остaлих навијача, ФУЛАМА И ВЕСТ ХЕМА ПОГОТОВО, према лондонским панданима Ратка Кнежевића.

 

http://branali.blogspot.rs/

 

 

[i] http://www.vijesti.me/forum/glupost-i-nacionalizam-malih-engleskih-mjesta-pobijedili-su-kosmopolitske-gradove-894212

Advertisements

7 mišljenja na „Мр.Бранимир: МОРЕ БРЕ-ГЗИТ или НАС И ВЕЛШАНА 200 МИЛИОНА

  1. Вазда свјеже и инструктивно. Ратка си ургентно пренијеле Вијести и имао је добру прођу код мне индепеденте.

    Sviđa mi se

  2. „Неки коментатори су ових дана указали на велике сличности између данашњег отпора Велике Британије Бриселу и отпора који је пре 500 година Енглеска краља Хенрика VIII пружала папи и римској католичкој бирократији. Полемике између заговорника Европе и националног суверенитета онда су биле подједнако оштре као и сада. Додуше, има неког напретка – у данашњим сукобима, бар за сада, не користи се буквална сеча глава као метода обрачуна с политичким противницима.

    Енглеска је после раскида с Римом доживела период привредног процвата и Лондон се развио у највећи град на свету. Остаје да се види да ли ће данашња Британија искористити афирмацију демократије, националног идентитета и суверенитета, и ослобађање од бриселске регулативе и спорорастуће ЕУ да доживи нови процват. Такође, остаје да се види какав ће утицај тријумф демократије и слободарског духа у Британији, такође не први пут у историји, имати на друге европске народе.“
    http://www.politika.rs/scc/clanak/358239/Pogledi/Bregzit-i-britanski-dan-nezavisnosti

    Sviđa mi se

  3. „Новинар и теоретичар либералне демократије Волтер Липман је у демократији истицао постојање две „функције”: специјализоване класе која је у стању да схвати и решава друштвене проблеме и „заблуделог крда” које је дорасло једино за улогу посматрача, али не и учесника у одлучивању. Како луцидно примећује Ноам Чомски, сви они, па и Липман, који праве поделе на одабране и обичне, космополитско и парохијално, по неком неписаном правилу себе сврставају у супериорнију групу.

    Уосталом, погрешним проценама и прогнозама себе су на британском референдуму највише дискредитовале управо три такве групе, које почињу словом „е” – експерти, елите и естаблишмент.“
    http://www.politika.rs/scc/clanak/358402/Pogledi/Medunarodni-pregled/Bregzit-demokratija-ili-demagogija

    Sviđa mi se

  4. naše gore takav, IZtok PavloviČ: “ Зашто је грешка да народ одлучује о чланству у ЕУ

    ли је уопште паметно препустити народу да одлучује о томе?

    Разлог је врло једноставан: Већина људи не зна шта је Европска унија.

    „Ако желимо да нас оперише хирург који се годинама школовао и да нас вози пилот авиона који се годинама обучавао, зашто тако комплексну ствар као што је Европска унија поверавамо људима који о томе немају појма, као што сам ја?”, запитао је Ричард Докинс, отац савремене еволуционистичке биологије.“

    http://www.politika.rs/scc/clanak/358313/Pogledi/Zasto-je-greska-da-narod-odlucuje-o-clanstvu-u-EU

    Sviđa mi se

    • А шта је то тако комплексно код ЕУ? А ако јесте, мада је поређење погрешно, онда је то идеалан алиби за отуђење властодржаца од незнавених народних маса.

      Sviđa mi se

      • mislim da je pravo pitanje – a što „Већина људи не зна шта је Европска унија“ pored ovakvih profesora i javnih ličnosti koji kampuju po medijima?

        Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s