Драган Томић : Социјална патологија матријахата у Србији 2

large

Векови ропства под Османлијама и њихова сурова одмазда, највише су носили мушке главе, чинећи да у Србији доминантну улогу имају жене. Касније овај тренд се настављао и одржавао супремацију женског, и тај утицај јесте примарни утицај који је обликовао друштвене односе у Србији. И ако воли да себе назива патријархалном, Србија то у суштини није, већ се ради о матријархату који симулира патријархат.

Као што удовица одгаја сина. Она од њега по правилу, прави едиповца, неспособног за социјалну интеракцију а све у сврху да он њој служи као замена за мужа, тј мушки принцип. На тај начин лаж је уграђена у сам темељ структуре мушкарчеве личности и та лаж, њега држи у константном подређеном положају у односу на жену. Основна инструкција коју мајка урезује у личност едипа, јесте да ни једна жена није вредна пажње осим ње, мајке и да су жене у суштини нижа бића, објекти који служе за сексуално наслађивање и да у томе не треба правити задршке, док је емотивно тј психолошко везивање, искључиво везано само за мајку. На овај начин, син едип, трајно остаје осакаћен и неспособан да оствари пуну везу са женом. Он сам, константно је разапет између слободе и ропства, слободе коју доживљава кроз промискулитет и ропства јер није способан да са њом оствари емотивну блискост. Он је заробљен осећањем кривице, јер ако пожели да се емотивно веже, њему увек пред ум искаче слика мајке, што онда код њега изазива конфликт, јер испада као да општи са мајком. Тај конфликт код мушкарца ствара осећај немоћи, који произилази из осећања кривице, јер он не разуме зашто се то дешава и за последицу има реакцију која се одражава или у претераној агресивности или у претераној пасивности. Биолошки он ради све шта мушкарац ради али ментално и емотивно, он је сакат и сапет, осуђен да вечито се држи познатог и постаје роб предрасуда и табуа.

Да би осигурала тоталну доминацију над својим сином, мајка у њему гради нарцисоидну личност, константно га уверавајући да је он специјалан и посебан и да баш због тога нико не залужује његову пажњу. Наравно, први који не заслужују пажњу јесте женски род али и мушкарци. На овај начин, нарцисоидно-едиповска личност, постаје неспособна да сумња у себе, да преиспитује своје поступке и признаје грешке, да расуђује, и да на тај начин врши корекције у свом понашању, већ постаје детерминсана, способна да се креће само у једном правцу.

Правцу константне прогресије.

Од њега се не очекује, нити тражи да контролише себе, не очекује се да мисли већ само да дела. Неспутано, не контролисано.

Импулсивно.

Коначан резултат јесте архетип мушкарца, чији ментални профил изгледа овако.

Ради се о личности која је биполарна, едиповско-нарцисоидна, разапета између осећања кривице чије узроке не препознаје али осећа и који га плаше и чине основу његовог константног немира тј анаксиозности, и осећања супериорности који се базира слепом веровању у исто, без рационалног објашњења,разлога или пак само-спознаје. Као таква, она је бинарна, фаталистичка и прелазак из стадијума тоталне депресије у стање еуфорије се дешава готово тренутно. Како не постоји мушки принцип, већ само женски, он је заправо она, само маскирана у њега. Како је импулсивна, она је и опортунистичка, предаторска. Сама по себи није у стању да се покрене, већ јој је увек потребан подстрек споља што је чини интровертном док није побуђена и есктровертном када то јесте. Следећи корак у генези патологије овог архетипа јесу опсесивно компулзивни поремећаји. Опсесивно-компулзивни поремећај, може се описати као поремећај у коме личност поседује мисли које не доживљава као своје и које га опседају (опсесивно) и присиљавају (компулзивно) да врши одређене радње. Она у случају да се не повинује тим мислима запада у стање страха (анаксиозности) који онда постаје главни окидач за реакцију која може водити у само два пута, пасивизацији или агресији.

Сведено крајње пластично, овај архетип мушкарца се састоји из три нивоа. Први је биолошко одређење које је датост и које га дефинише само по себи. Потом следи свест о свом полу и однос према њему који је негативан. Жена која је изгубила мужа и којој је остало младо мушко дете, сама се осећа угроженом и тај осећај, она уграђује у васпитање сина. У ситуацији која би се могла описати као стање дугог трајања, као што је окупација и у животним околонстима које захтевају физичку снагу (какав је живот на селу) као и свест о немогућности поновног зачећа (услед масовних губитака мушкараца), јавља се изразито јак егзистенцијални страх који условљава васпитање детета без оца. Мајка удовица тада тежи да по сваку цену обезбеди живот сину како би тиме сама обезбедила себи опстанак. Тада она преузима на себе улогу мушкарца, чиме детету у психу се усађује својврсан хибрид,мушка-жена, и основна карактеристика тог хибрида је да он идеално зна све шта треба да се ради али не и како се то ради, јер недостаје лични пример.

Недостаје метод.

Девијације које настају услед комбинације недостатка метода и дуалног принципа који се само- потире (мушке-жене) тада постају погодно тле за развој даље патологије, јер су константан извор нестабилности, из кога произилази анаксиозност а из ње и агресија.

Advertisements

17 mišljenja na „Драган Томић : Социјална патологија матријахата у Србији 2

  1. „…нарцисоидно-едиповска личност, постаје неспособна да сумња у себе, да преиспитује своје поступке и признаје грешке, да расуђује, и да на тај начин врши корекције у свом понашању, већ постаје детерминсана, способна да се креће само у једном правцу. “
    Jbg opisao si Batu, kanda je i tebe inspirisao 😦

    Sviđa mi se

  2. Gospodine Dragane uvazavam vase misljenje al ono je jako povezano sa kumunizmom titoizmom jugoslovenstvom a sunovrat pocinje posle drugog svetskog rata. Srpski nacionalni identitet pomesan sa gradjanstvom,Majke gradjanke sa ideologijom komunizma i jugoslovenstva jos je duboko usadjena u podsvesti srpske zene.Ideologija komunizma obrisala je ponos zene domacice gazdarice i uspesne zene.Tako da je jedna kafe kuvarica drzi predavanje jednoj Srpskoj domacici kako je ona uspesna urbana i uziva u zivotu dok ova rinta sto se i dan danas desava.To zapad trenutno radi sa albanskim zenama na Kosovu kumunizam i jugoslovenstvo zamenili su evropom ,ubrzano gurajuci seosko stanovnistvo po gradovima a albansku seljanku predstavljajuci kao nesto primitivno mislim da su time zavrsili posao.Gradjaneri se nikad ne pitaju kako to da on kancelariski pacov sa klima uredjajem i olovkom u ruci sumnjivim znanjem iz svoje oblasti zivi bar deset puta bolje od Srpskog domacina e kad budes nasao odgovor na to pitanje ti si resio Srpski problem

    Sviđa mi se

  3. Slušam danas emisiju kod Milana, lepo si danas opet sve ponovio i prepričao šta si pisao na blogu, baš si sistematičan i temeljan. Najbolji su mi ovi što se interesuju jel si oženjen i koliko ti je godina, mislim palanački mentalitet, ali neko reče da si nepismen i da ti treba lekor, e to je bio vrhunac, a možda taj slušalac ne kapira da nekad namerno pišeš i žargonski, uostalom vidi se sve iz konteksta… Vidim da mnoge nerviraš, uskoro će početi da te mrze, ne daj se Dragane! 🙂

    Sviđa mi se

  4. Kako da je ovakav tekst napisao Dragan Tomić, a ne Vladeta Jerotić, Petar Bokun, itd.?
    Problem kod Dragana i Milana je u tome da samo komentiraju što drugi rade ili da opisuju postojeće stanje, bez savjeta šta da se radi. Ako ne na nivou države onda barem da pojedine osobe znaju kako da se ponašaju u vlastititom životu?
    Bilo bi interesantno čuti izmjenu mišljenja, stavova između Dragana i nekog vrsnog psihologa, psihijatra., npr. Dragan vs Mila Alečković?! Mogao je Milan organizirati jedan susret u studiju: Rasprava a ne monolozi!
    Hvala.

    Sviđa mi se

    • Lele lele kakva sisata Vincanka.
      Pitanje je koliko je Frojdova teorija o Edipu objektivna,slusao sam bas nesto o tome u kojoj je meri on bio inspirisan licnim iskustvom,odnosom sa majkom,ljubav prema rodjaci,treba malo bolje to istraziti.Postoji nesto sto se zove podsvesna identifikacija,deciji um gleda to i postaje to,sto objasnjava to prenosenje obrazaca.
      Kako razumes npr.fenomen na zapadu kao sto je gold digging whores,gde one peljese te muzjake sa razvodima ili feminizam,jer je tamo obrnuto-patrijarhat koji simulira matrijarhat.

      Sviđa mi se

      • Биће о свему томе, тема је ужасно комплексна и озбиљна. Међутим мислим да се мора о овоме причати како би се ствари довеле у ред. У противном, имаћемо Житишта стално.

        Sviđa mi se

      • „-patrijarhat koji simulira matrijarhat.“
        Tamo sve još kako-tako i funkcioniše, jer muškarac ima mogućnost da radi, zarađuje i ispravlja svoje greške. Kod nas, u društvu koje se na strategijskom planu orijentisalo da preživljava pružajući usluge u kupleraju – velike pare mogu da zarade samo makroi i njihove mušterije. Svi ostali su isključeni i oni pucaju. Kao što vidimo…

        Sviđa mi se

  5. Дрпе, јел капираш да је овај текст горе, директан психолошки профил овг лика што је пуцао? Да ли да се надам да ће ми „органи“ органски никнути на вратима? Поготово сада када су детаљи откривени, да је убица љубитељ Путина и присталица Двери и да му је покојна жена била у почетку шеме са нашим гастосом који је био успешан у Шведској. Ово шта се десило у Житишту, по мени, игледа као нај очигледније отелотворење ових мојих анализа и то у својој огољеној и нај суровијој форми.

    Sviđa mi se

  6. Инспиративно поштовани Драгане Томићу.
    Нпр. епска поеозија има у првом плану мајке, са великим М.
    Занимљиво је мада није део Драганове почетне тврдње и њеног развоја, случај кад удовица има два сина. По неписаном правилу прворођени је из Драганове анализе едиповац, док други млађи ид ека оздрављењу слободном а не ропском везивању за жену ( жене ) . Мајка тачно је осећа се да је доживела издају али ту је страији првоређени син и она се све више окреће њему, а он ем је растрзан збиљно до нивоа психпатологије ем је мајчина доминација и њено одлучивање у име њега постало део личности да иам понекад инфантилне испаде и ништа више ( године нису важне иде до позних).
    Занимљиво је напоменути да мајка и сама одвраћајући сина од жена пада у једну врсту патологије оптужујући га да се занима за „лоше“ жене, то је њена „стрепња“, и по психолошком начину супермације она као доминантна има објект сина за ове њене ирационалности и све се на њему завршава а она остаје ипак целина као личност.
    Нарцисоидна личност коју гаји у сину служи јој не да га похвали његово премоћ обрнуто она га кињи као незрелог и постпено намће успешно уклапање малађег сина у социјалне контакте, али њега држи кад треба да га подигне као посебног и несвакидашњег.
    Занимљиво од ових мушкараца ретко израсте човек праксе већ обрнуто маштар, можда успешнба причалица , талентован говорник и ништа више.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s