Ђорђе Ивковић: Одговор Павкову

или

„Да се не забораве лепи нам обичаји“

све је тако

Напис Драгослава Павкова „О ментолитету“ [1] је практикум модерног српског патриотског самонегирања. Све је ту у Драгослављевом виђењу реалности, само мало изврнуто у кривом огледалу, само мало под вишком кривог сећања, само мало под мањком доброг сећања, са тек мало више пизме према свом народу, само са малим вишком робовске свести.
Две су основне тезе које пропагира г. Павков:

1. „Једна од највећих подвала српском народу је мит о непромењивости менталитета…То је стереотип кога користе српски непријатељи како бисмо остали вечно уштројени, импотентни и безопасни за сваку врсту конкуренције…

Однос појединац-породица-локална заједница-држава је врло сложен и чврсто повезан. Устав Књажевства Сербие 1835. (пре 181. године) гарантује:

”Ако неки роб ступи на тло Србије он тиме постаје слободан човек.”.
По том Уставу никакви „извршиоци“ нису смели на основу било ког дуга држављанину Србије одузети кућу, два хектара земље, краву… Такву заштиту нису имали поданици ни најразвијенијих земаља.
У српску кућу Турчин није смео више слободно улазити.

Зато је скромна и мала кнежевина па затим краљевина Србија сразмерно имала највећу имиграцију на свету после УСА. Насупрот Аустроугарске монархије, дике европске цивилизације, из које се највише бежало.

Краљевина Србија је била земља будућности и добре наде. Није васкрсење Србије било ни лако ни безболно, али КРАЉЕВИНА СРБИЈА се дигла из пепела показујући целом свету своје сјајно и пркосно лице.

Када су последњи Обреновићи „утилитарно“ хтели да све то пониште и Србију претворе у Аустроугаску губернију, морали су пасти. После тога, Србија је победила у „царинском рату“ са Аустроугарском. И није чудо што је храброшћу свог народа победила у оба Балканска рата. Затим је 1914. одзив на мобилизацију био 103%.

Дакле, г. Павков брани тезу о „флоскули о непроменљивости српског менталитета“ из бусије промењеног српског менталитета.

Друга теза г. Павкова је о величини великих освајачких народа.

2.“Код оних који су својевремено са два једрењака одлазили да освајају Индију коју су насељавали милиони, или који су се без много размишљања одазивали на мобилизације и одлазили да гину по пацифичким плажама и којекаквим Нормандијама за које док их њихова држава није позвала – нису ни чули да постоје. /Нап: Образовање типично за америчког драговољца/. А укрцали су се на бродовље само зато јер је то од њих тражила њихова држава. Ти народи и те нације имају оно исконско заједништво што од варвара прави империјалисте, од буржуја – капиталисте, од колонисте – револуционара способног да освоји своју слободу.“

О, да. Укрцавали су се на бродовље ради освајања и пљачке. Вероватно су њихови топови били равноправни са копљима урођеника, па је патриотизам пресуђивао победника. Истина је – мобилизација у УСА за ратове у Нормандији и на Пацифику, није прешла 5% становништва -радника, сељака, гангстера и нешто поштене интелигенције, а број погинулих (цца 450.000) не више од 0.3%. Ми једноставно не можемо знати како би се Американци понашали да је горела Америка и да су, ради слободе, морали да трпе патње као неки словенски народи; да их је изгинуло двадесет пет милиона. Међутим, кад помиње Други светски рат, Павков заборавља да су за вођење рата потребни новци. Е, ту је у Америци био грдан проблем, јер они који су имали паре, тешко су их давали у зајам у оквиру укупних ратних напора. Испада да су Американци лако давали своје јефтине момке, али тешко свој скупи новац? Цинично је америчко слободарство, јер су из Другог светског рата изашли као најбогатија земља света. Да се подсетимо, зарадили су и тако што су златом Краљевине Југославије наплаћивали бомбе које су бацали на Србију да би оборили краљевину и довели „комунисте“ на власт.

Истина, импресивно је гледати костимиране освајаче док побеђују. Но, како изгледају у ситуацији пораза?

Срби су могли да 1918. умарширају у Беч. Никаквог војног отпора више није било. Непријатељски фронт се распао. Фелдмаршал фон Мекензен допао је у српско заробљеништво тако што су га до јуче његови славом овенчани војници шчепали и предали Србима. Укупно стање у пораженим државама се може укратко описати као цивилизацијски фијаско.

Како су се држали Наполеонови војници приликом „повлачења“ из Русије? Јели су једни друге. Како су изгледали последњи дани америчке инвазије на Вијетнам? Као „Апокалипса“, зар не? Како се 1945. држала Хитлерова „виша раса“, немачки „над-људи“ и „над-жене“? Ни мало достојанствено.

Велика Британија је у хроничном процесу пораза. Србима се качи за врат теорија да „што добију у рату, изгубе у миру“. Нема ту довољно истине. Срби су изгубили у рату са фашистима. Поменута истина важи за Енглезе. Они су победили у Првом и у Другом светском рату и потом све изгубили. Одавно више нису „Империја у којој сунце никад не залази“. И кад мисле да су све изгубили, има још по нешто што изгубе. Данас је већинско становништво у Лондону „обојено“, а градоначелник је Садик Кан. Замислите Енглезе са носем дигнутим под углом хаубице кад морају да трпе бивше слуге као господаре усред Лондона?
Још г. Павков „појачава“ своју тврдњу: „То на истоку нема, на истоку се проповеда трпљење и чекање Царства Небеског.“ Драгослав Павков је толико сигуран у исправност својих ставова да је заборавио или је занемарио, да је Русија највећа земљу на свету.

Преслободан и безнадежно површан је Драгослав Павков у сагледавању светских историјских процеса.

(…)*

И ко је онда могао да брани од аустрофашиста растргано српство? Сасвим је небитно што су стотине хиљада тих аустрофашиста етнички Срби. Они, да им је стало да чувају своје „огњиште“, не би га у толиким масама напуштали. Или су требали да та „огњишта“ иду да бране Србијанци који су доведени на ивицу биолошког колапса бранећи Српство и Слободу, често и против оних који су после WW2 себе прогласили за „победнике“? Кога су они победили, сем сами себе – ако користимо народни критеријум, или антифашисте – ако користимо идеолошки критеријум?

Драгослав Павков наводи тачан податак да је одзив на мобилизацију у Београду био 15%. Да, али у Топличком крају је одзив на мобилизацију1999. био 93%. Што даље од „антифашистичких“ насеобина, већи патриотизам.

Шта мислите, какво би стање националног духа владало, да данас у Србији живи два милиона више потомака јунака са Колубаре, а да је приближно толико исто Срба остало да чува своје огњиште на Динари? Шта би било да је мотив доласка у Србију не да се пљачка, већ да да се Србија животом брани, како су некада чинили Пречани.

Слободан Милошевић и Мира Марковић једноставно нису схватали да је оно чему су служили аустрофашизам а не социјализам са анти-великосрпским знаком. Слободан Милошевић није бранио српство, већ титоистичку фарсу „југословенског братства-јединства“. Зато је све упропастио па и себе. Једино што је успео да му деца буду трули буржуји.

Шта данас имамо:

Да свако ко ступи на тло Србије, власник је робова.
Да „извршитељи“ могу да ти отму све, кућу, земљу, па и децу.
Да војници НАТО, па и Турци, могу да ти упадну у кућу и раде шта хоће.

Зар је чудно што Александар Вучић понизно изјављује да је „добро што нам госпођа Ангела Меркел поставља најтеже задатке“ (?!) док се према српском престолонаследнику Александру Карађорђевићу односи са простачком ароганцијом?

Од правих патриота очекивало би се друкчије понашање – да све раде у саветовању са српском Круном, а да се према Немцима односе уздржано и резервисано.

Шта међутим очекујете од човека васпитаног у аустрофашистичком духу и фреквентне камариле потомака политичких комесара којима се окружио? Недавна посета принца Чарлса и покондирено-геачки, „регионални молитвени доручак“, показује колико та аустрофашистичка колективна бараба вапи за аристокрацијом, али да није српска.

И? Ко ће такву јадну колонију да брани животом, док се фалсификовани компрадори претварају у колонијалну аристократију?

Наравно да је менталитет народни променљив. И јасно је у ком правцу га треба мењати. Само, прилика је да би Драгослав Павков пре са собом нешто учинио него што би се ставио на располагање српској Круни. И није једини. Али, има много оних који разумеју шта је патриотизам. Или ће такви избити на површину и повести народ, или Срба неће бити.
…….
[1] http://www.vidovdan.org/aktuelno/item/72941-dr-g-sl-v-p-v-v-n-li-u
[2] http://i46.tinypic.com/e84rao.jpgh
[3] http://katalaksija.com/2014/06/30/fasizam-1/
[4] http://www.arhivvojvodine.org.rs/zbornici-radova/Vajagic.pdf
[5] http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2160/prenosimo/1499296/streljanje-istorije-posle- cetiri-decenije.html
[6] http://www.srbijanskiglas.in.rs/index.php/novosti/world/item/1083-sg_1083

* Део текста омеђен заградама могуће је прочитати на блогу аутора.

Advertisements

17 mišljenja na „Ђорђе Ивковић: Одговор Павкову

  1. Ђорђе, сложио бих се са овим текстом скоро па у потпуности.
    Мало си само преоштар према Павкову. Милсим да он то више из очајања и безнађа (које свако разуман понекад осети гледајучи нас овакве, данашње какви смо), него што стварно тако мисли и осећа.

    Sviđa mi se

    • Г. Врабац, не секирајте се Ви за моју оштрину гледе Павкова. Он, ако нема шта да одговори, има две ролне половног (секунд-хенд) тоалетног папира, па ће се бранити.

      Друга је овде проблематика.

      Нико мене није терао да се укључујем у дискусију на „Видовдану“ поводом истог текста Драгослава Павкова. Тамо сам написао отприлике (Видовдан има неких проблема са сервером, тако да не могу тачно да цитирам) да практично нема портала у Србији који би „смео“ односно „био расположен“ да објави реалне околности у вези дилема које је отворио Д. Павков, „па макар и у скраћеном облику, јер нико није луд да иде против себе“ (самоцитат). На то су се јавили и Павков ( „ако не потцењујем његов сајт“) и „Видовдан“, са понудом да пошаљем одговор, па ће они то бескомпромисно објавити. Не потцењујем ја ни један сајт. Пошто ме нико није гурнуо, него сам сам ушао „у причу“, ред је био да пошаљем одговор. Јесте проблем са обимом одговора (+27.000 карактера, али једноставно не може краће), али је већи проблем што ЗАИСТА НИКО НИЈЕ СПРЕМАН ДА ОБЈАВЉУЈЕ ПОЛИТИЧКИ НЕКОРЕКТНЕ НАПИСЕ. Знате, ја не мислим да ћу „стећи славу“ на интернету, али сматрам да имам право да пишем тачне ствари, без обзира на реакције читалаца.

      И шта се десило?

      Само облик у коме је Драгослав Павков објавио мој одговор, „опрема“ и цензура готово половине написа (мада нема ни једне провизорне реченице, све чврсто аргументовано), доказује да сам у праву. Десило се тачно оно што сам предвидео да ће се десити. Може Павков сад да „прича приче из живота“, његов сајт па има сву слободу, нема то више везе са питањима која је отворио па побегао са попришта. Доказни поступак гледе Павкова је завршен.

      Видећемо како ће реаговати „Видовдан“ на исти одговор. Ако га објаве у целости, па се нађу комуњаре да пљују, биће боље да га не објаве, јер нећу бити спреман да отступим ни за педаљ.

      Sviđa mi se

  2. Ако аутору нешто значи, ја, као сведочени „комуњара“ сам текст разумео и НЕ МОГУ, да нађем примедбе. Изузев! Увек има нешто. У овом случају је изричито опредељење аутора за Круну. Поред тога, у коментару аутора, могу замерити уопштавање по питању „комуњара“.

    Sviđa mi se

  3. Бато, трчиш ко ждребе пред руду по старом добром обичају. ЈЕДИНИ разлог за скраћивање твог текста је његова дужина, никако не нешто што у њему пише, ма шта ти триповао или стварно веровао. Читао сам све што пише на твом блогу и многе наводе бих и сам потписао. Проблем је што си контрадикторан у вези кључног, у чему видим и овде имаш верне следбенике. Рецимо, залажеш се за неко врло занимљиво „српство“ које подразумева да дођоши твојој тазбини врате конфисковане некретнине, комунисти да се самобичују јер су српске домаћине чупали за бркове, а њихови наследници да се одрекну Маркса, Попера и сличне калакурнице и почну да изучавају Митина писанија… Одступање од Дедиња, круга Двојке, Стајићеве улице у НС, итд се подразумева. Такође видим да си постао тврди монархиста, виђен за крунски савет, претпостављам да би се нашло место и за г.Млинаревића чим прође убрзани равногорски курс… Него, како си одредио којег монарха да подржиш, који има легитимитет? Након што су издајници убили свог миропомазаног краља и краљицу, нека интересна група апциговала и на власт довела чичу који од квалификација има само прадеду „вожда“… И то је по теби легитимна смена династија? По ком принципу? По ком принципу данас на интернету јуначки гинеш за сина побегуље Петра? Та породица има побегуљску традицију, коју је започео оснивач Кара Георгије, који суочен са недисциплином и расулом сопствене војске бежи у Земун где су га Швабе водале по граду као медведа не би ли тамошњи Срби схватили шта бива са оним ко се дрзне да устане против цара. Било којега… Мислим – што се бориш за Ацу-Гицу, што не за онога Долгорукова, тај сигурно има наследнике који могу да нас још чвршће побратиме са Русима, да им дамо целу Војводину, нпр, мали је НИС за такво братство… Наравно, знамо се и ја знам шта тебе мотивише. Искључиво потреба да будеш контраш, и бојазан да се не би појавио неки јачи Србин од тебе. А за ону „обалу“ од тврдње како бих ја „пре учинио нешто од себе него…“ – тек ће се питамо. Буди стрпљив и скупљај савезнике, чим падне нека киша да не могу у башту – „пишемо се“.

    ПС. Ако стварно желиш да оно твоје о аустро-бугарима или како већ објавим на Преврату, пошаљи ми на мејл, али редиговано и опремљено „по твоме“ јер немам времена да опремам туђе текстове. Као што видиш – и Томићева писанија остављам онако како их је он написао. Позз

    Sviđa mi se

    • Ма разумем ја… „дужина написа“… Ко да ја не знам да је напис дугачак. и да то може да се реши и другачије а не цензуром. Но нема везе, на то сам био приправан…. Али, ја наводим одређену аргументацију, која побија владајуће стереотипе. Да се то побије, не може краће. И сад, ти све то прескочиш и поновиш ко Шваба „тра-ла-ла Србија је пропала“ оно што ја АРГУМЕНТОВАНО побијам. Ево и сад… све што си написао су кафанске флоскуле остарелих и офуцаних комуњара, невредне коментара. Напао Наполеон Русију, па се из те околности извлачи „дијагноза“ о „побегуљској“ природи Карађорђевића. Што су победили Турску, Бугарску, Аустроугарску, Немачку… а на дипломатском плану издржали општи притисак на челу са Енглеском, нема везе???!!! Немој, само се запетаљаваш без везе и потребе.
      „Они су победили“ – опет велиш. Који они и кога?
      И коначно:
      Јесу курац!
      И крај!

      Ма не желим ја ништа нарочито… само сам био коректан, и то је све…

      Sviđa mi se

  4. @prevrat
    Тешко је разумети, да се не опредељујем идеолошки, већ чињенички. Нигде ја не подржах Круну. Напротив. По том питању се слажемо, као и по многим другим. А да аутор има онолико фикс идеја, одавно сам упознат. Да ли то беше, чувени „мобиста“, потомак оних, који се обогатише на мобама, или сам нешто побркао? Или, да зато, што је МОБИСТА, не зна ништа, да паметно сложи? А овај текст је добро сложио! Што се тиче равногорског курса, није то тако лоша идеја. Само сам мало престар за то.

    Sviđa mi se

  5. „Срби су могли да 1918. умарширају у Беч. Никаквог војног отпора више није било. Непријатељски фронт се распао..“
    e na TO je mislio DrP u „utisku u pozitivnom smsilu“ o iskrcavaocima u NOrmandiju ..
    to je razlika između države i seoske samouprave, koju Srbi nikako da prevaziđu … zato je Jugoslavija bila država koja je izgradila kapitalne objekte u pola Afrike i Aziej a Srbija samo izvozinik kučine .. najveći u svetu doduše

    Sviđa mi se

    • Ма опуштено БрМе, сигуран сам да господа одлично капирају шта сам мислио, само су им овакви текстови одлична прилика или да пласирају свој „активизам“ или да се докажу као родољуби. Како иначе објаснити да ти „англофил“ возиш ладу Ниву, а ови србољуби и русофили сви од реда голфове, опеле, реное? (а возили би и јагуаре и ровере да имају лове :))
      Ми смо народ у сталном спору са основним принципима и то је највећи проблем. Једноставно – ни сами себе не разумемо, а очекујемо да нас разумеју странци; то тако не иде, људима једноставно досади па од нас или дигну руке или нас окупирају да би нас држали под некаквом контролом.

      Sviđa mi se

    • Ма да. Зато је Никола Пашић слао телеграм Живојину Мишићу 1. новембра 1918. „Савезници потписују примирје са Аустријанцима. Брже се окрећи назад и запоседај наше!“. Комунисти су направили Устав који је растурио државу, али и Србе као народ. И управо они, тзв „комунисти“ а заправо аустрофашисти, су тај распад спровели.

      И, наравно, папирни Динар Краљевине Србије је вредео више од своје златне подлоге, а СФРЈ је банкротирала 1982.

      Е, у томе је разлика кад државу воде српски патриоти или партизанска фукара. То је ствар чињеница а не обима главе дискутаната.

      Sviđa mi se

      • хвала што си сам себе оповргао

        „„Срби су могли да 1918. умарширају у Беч. Никаквог војног отпора више није било. Непријатељски фронт се распао..“
        „Зато је Никола Пашић слао телеграм Живојину Мишићу 1. новембра 1918. „Савезници потписују примирје са Аустријанцима. Брже се окрећи назад и запоседај наше!“

        Sviđa mi se

      • „…Брже се окрећи назад и запоседај наше!“
        A šta bi to leba ti Srbi radili sa Bečom, sve da su u njega ikada i umarširali? Kad se sve sabere i oduzme, ispada da su i oni junaci od pre 114 godina džabe izginuli sveteći Kosovo jer se nažalost ispostavilo da njihovi naslednici pojma nemaju šta bi sa tom svetom srpskom zemljom počeli… Što bi rekli u mom selu: Nit’ ludom teci, nit’ pametnom ostavljaj.
        Apro po kraljevog dinara – slično ti je i sad: Dinar mnogo više vredi u Srbiji nego na svetskom monetarnom tržištu, pa predlažem da što pre počneš da pazariš nekretnine; ne samo za sve dinare koliko ih imaš, već i da se zadužiš kod SBER banke. Ili misliš da su komunisti Stojadinovića negovali za pelcer, a ne da bi ih naučio muvanju sa državnim novcem?!

        Sviđa mi se

  6. Па просто је ко пасуљ, те је вама двома ваљда зато тешко да спуштате на тако низак ступањ здраве памети која вам се због своје јасноће гади.
    Реч је била, како си по свом полемичком обичају заборавио, о питању како се „велики народи“ понашају у ситуацији пораза? Ти у величању њином си заборавио да и ти велики народи итекако губе у историји. У овом случају су се разбежали (или ниси чуо за „зелени кадар“?) а свог главнокомандујућег „заробили“ и предали Србима, не би ли себи мало спасли гузицу. Твоји Аустроугари су пошли на Србију под крилатицом „Срби морају умрети“, а завршили грчевито молећи Велику Британију, своје старе савезнике и пријатеље, да потпишу примирје и тако спрече Србе да уђу у Беч.

    Драгослав Павков:
    „A šta bi to leba ti Srbi radili sa Bečom, sve da su u njega ikada i umarširali?“
    Е видиш, ова једна скромна реченица ти дреши шњур и гаће ти спадају. Показује се и на чијој си страни и колико деформисано размишљаш.
    Да Срби умарширају у Беч био би симболични чин, али и знак Божје правде – управо због оне почетне крилатице „Срби морају умрети“ која теби не значи ништа, а ја разумем њено дубоко значење.

    Ко није имао појма шта би са Косметом? Само погледај резултате пописа становништва између два рата. Е, онда су дошли ТВОЈИ „Срби“ којима не знаш с које стране „добар дан“ да кажеш.

    Вредност српског динара је одређивана на светским берзама, мој несретни Драгославе, а не „код куће“, док „динар“ твог Тита није био на листама берзи, јер није вредео ништа.
    Како су Стојадиновића комунисти „неговали“ у Јужној Америци не знам, али кад прођеш путем за Нови Сад, сети га се.

    Фала, довиђења.

    Sviđa mi se

  7. (1)

    . „Једна од највећих подвала српском народу је мит о непромењивости менталитета…“

    Дакле, г. Павков брани тезу о „флоскули о непроменљивости српског менталитета“

    Ја сам разумео да је напада. Назива је подвалом, и само пар реченица касније каже: „Није тачно да се менталитет не може мењати.“ !!

    Дивна вест: слажемо се.

    ( Или је можда забрињавајућа: „sta je bre ovo, groupthink!?“ )

    (2)

    prevrat 25. jun 2016. at 14:24
    ЈЕДИНИ разлог за скраћивање твог текста је његова дужина, никако не нешто што у њему пише

    Упоредба са насумично одабраним чланцима:

    https://prevrat.com/2016/02/12/милан-миленковић-највеће-заблуде-срп 14 500 знакова

    https://prevrat.com/2015/05/14/audiatur-et-altera-pars/ 16 470 знакова

    Ивковићев чланак на овој страни: 8100 знакова

    .

    Liked by 1 person

    • „Ивковићев чланак на овој страни: 8100 знакова “ + 18 000 znakova u ostatku koji sam izostavio jer nema veze sa naslovom (koji glasi „Odgovor Pavkovu“) i uredno po svim pravilima i običajima o preuzimanju tuđih textova, linkovao ka blogu autora = 26 100 kao što reče sam autor. Uostalom, ene ga Crkvenjak vascelog postavio na Vidovdan pa uživajte 🙂

      Sviđa mi se

  8. Povratni ping: Драгослав Павков: Одговор на „одговор“ | P R E V R A T

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s