Драгослав Павков:О ментолитету…

све је тако како кажемо кад западнемо у бедак и осетимо потребу да се мажемо говнима, али није тачно да се ментолитет не може мењати.

Онај ко нема никакав проблем да му неки „гладни сиромах“ ноћу упада у кокошињац или башту – сутра ће ако затреба гинути на обали неке реке сто километара далеке?

да се изборимо за боље место за столом где се игра покер,  не испод онога где се ждере. Испод њега је место псима, а не људима.

boze-ne-manda-nego-ma

Већ једно дуже време пријатељи ме гњаве питањима типа „…зашто си се улењио, ни на сопственом сајту више не објављујеш…“, па реко’ да зашиљим плајваз и објасним како стоје ствари.

Има неколико разлога за ову привидну неактивност, а први је – слабо ко више чита. И онај што чита, има неке своје методе „брзог читања“, неко чита дијагонално, неко сваку трећу или четврту реч, неко чим види моје име у наслову „зна“ шта пише у тексту па се ни не труди да замара целокупну површину мозга, нити да без преке потребе заузима простор на свом личном хард -драјву. А нарочито ме из шина избацило када сам (коначно) приметио да текст који сам писао сатима, људи „лајкују“ на друштвеним мрежама два минута након што га Вордпрес објави. Дакле – не чита се, или ако се ипак и прочита, нико нема воље да о написаном размисли, већ се све завршава тапшањем по рамену или пљувањем – зависно од расположења „читаоца“.
Друго, приметно је да су некад угледни патриотски портали постали стециште екстремиста и паћеника који се надахњују хрватском варијантом „национализма“, док борбени морал подижу узајамном мастурбацијом са ауторима уз подврискивање типа: „То докторе, браво професоре…“ и узвратно: „Док наш сајт бележи оволику посећеност, ми једноставно не смемо да одустанемо од анализовања (а ако нас се сете за Дан безбедности – сете, ако не…)…“.
Нешто је труло у држави Србији, а пристојан човек ако већ нема с ким нити за кога да се бори – може једино да се измакне и у реткој доколици  помало потпрцава са стране. А могло би бити другачије, није да не би…

Једна од највећих подвала српском народу је мит о непромењивости менталитета. Менталитет означава претежна размишљања и склопове понашања појединаца или целих народа. Он је различит од поднебља до поднебља, од човека до човека и народа до народа, и као такав је веома погодан за изградњу стереотипа о ономе кога желимо да изрезилимо и дисквалификујемо. Што се тиче нашег народа – све је тако како кажемо кад западнемо у бедак и осетимо потребу да се мажемо говнима, али није тачно да се менталитет не може мењати. То је стереотип кога користе српски непријатељи како бисмо остали вечно уштројени, импотентни и безопасни за сваку врсту конкуренције. Стереотипи се као што је много пута доказано, могу рушити и размонтирати врло успешно. Ипак, да би се промена која је нужна и одиграла – потребно је имати добар разлог. Нажалост (или на срећу, како за кога), живимо на месту где дословно свако може да преживљава уз минимум труда и без икаквих заслуга за заједницу. Највећа будала, лењивац и дангуба, чак и ако остане без пребијене паре у џепу – неће црћи од глади све док преко плота може да откине јабуку коју је комшија однеговао, главицу купуса или ископа кућицу кромпира… А што је најслађе у целој причи – та битанга може да буде и прилично сигурна да му нико неће озбиљно замерити крађу. „Шта ће човек, нема а мора се од нечега живети…“ – универзална је рационализација бараблука којој се прибегава широм Илирика. Толико да онај ко би лопова ухваћеног на делу пропустио кроз шаке, истог тренутка на себе навлачи одијум благочестивих суграђана увек расположених да коприве крче туђим милоклизом, а критике се своде на уобичајено: „Лако је нападати сиромаха, што није истукао Вучића (Мишковића, Кори Удовички, Божу Дерикожу, Динкића…), али не, на сиротињу се свакој шуши диже патка…“. Има ли ишта погрешније од овога?

Како онај ко нема никакав однос према својој приватној својини – може имати било какав однос према заједничкој, према држави на пример? Онај ко нема никакав проблем да му неки „гладни сиромах“ ноћу упада у кокошињац или башту – сутра ће ако затреба гинути на обали неке реке сто километара далеке? Их, та немојте кас’ти! Хоће, али „под  морално“, тј.  ако га неко примора… Међутим, овде постоји ситан проблем. Држава се не брани када човек истроши све рационализације по којима су сви други од њега позванији да обуку униформу, па ето нема другог избора, већ када је држава угрожена. То је родољубље и то је национализам. Нажалост, о томе слабо можемо да научимо тамо где кривимо вратове и одакле очекујемо да дође велики брат и уради наш посао, о томе се учи код мрских нам западњака. Код оних који су својевремено са два једрењака одлазили да освајају Индију коју су насељавали милиони, или који су се без много размишљања одазивали на мобилизације и одлазили да гину по пацифичким плажама и којекаквим Нормандијама за које док их њихова држава није позвала – нису ни чули да постоје. А укрцали су се на бродовље само зато јер је то од њих тражила њихова држава. Ти народи и те нације имају оно исконско заједништво што од варвара прави империјалисте, од буржуја – капиталисте, од колонисте – револуционара способног да освоји своју слободу. То на истоку нема, на истоку се проповеда трпљење и чекање Царства Небеског, што је сасвим легитимно – за оне којима се тако нешто допада…

Људима који излазе на србијанске изборе очигледно се допада нешто друго. Толико да зајапурене брадоње, оне што падају с бициклова покушавајући да се прекрсте кад их изненади црквено звоно – своју четворогодишњу децу не шаљу на курс руског, већ енглеског језика. Јер „то се мора, нисмо ми криви што је енглески светски језик а руски није…“, по истом резону као када оправдавају ону лопужу са почетка, речима: „… био би он поштен, али нема посла па мора да краде“. На шта немам ни једну примедбу јер је једноставно тачно… Али, као што ми нисмо криви јер је енглески „светски језик“, тако треба да оставимо Русију нека се позиционира на место које јој припада у светским размерама, па да се након тога изјаснимо о савезништвима – стратешким, политичким, војним. Поремећено је највећи део јавне потрошње финансирати кредитима са Запада, и чекати да Русија од тог Запада помоћу крстарећих ракета и најбољег тенка на свету направи пољанче како ми не бисмо морали да враћамо паре… То се неће десити, или ако се и деси – неће се десити због нас, ради лечења нашег комплекса мање вредности. Па ако је то тако, ако смо спремни да прогутамо ову, највећу жабу (мит о посебности), дошло је време да размислимо како можемо учествовати у партији покера која је у току. А да подсетим, у покеру није најважније какве карте имаш у рукама, већ какав у глави имаш став. Лош и у своје потенцијале несигуран играч одбацује добре карте, добар побеђује и са лошим, ако је опуштен јер зна да иза њега стоји вредност коју може да искористи за „завртање“… Код западњака представници државе су најбоље што та држава има, код нас су то они најгори. Представници западних интереса у Србији могу много тога, али само код људи који од њих зависе – политичара, УДБаша, спонзоруша из НВО… Мени не могу ништа јер од њихове воље не зависим ни на који начин. Ако нас има довољно таквих, требало би да се организујемо и пружимо отпор; не да „победимо запад“ већ да се изборимо за боље место за столом где се игра покер,  не испод онога где се ждере. Испод њега је место псима, а не људима.
Ако нас пак нема, ако нам је најважније да имамо за ЕПС Вучићевог кума, за премијерове агенције, повереништва, управне и надзорне одборе, све државне и парадржавне  машине за расипање пара – наставимо да се дивимо московским булеварима и сањамо норвешке плате. На снове се порез не плаћа.

Advertisements

Jedno mišljenje na „Драгослав Павков:О ментолитету…

  1. Tekst je proVucic, oda zapadu i pljuvacina po Srbima u najboljem drugosrbijanskom maniru a la Pescanik, Danasa i ugasenog Lukovica. Vucic mi je svarljiviji od ovog umazivanja govnima. Pa Vi sada recite da nisam procitao tekst, da sam patriJota i sta vec prilici. Licno, meni ovo lici na staracku depresiju i iskreno se nadam i da jeste i da ovo nije ideoloski ispad u korist protestantskog neoliberalnog koncepta, a u verziji tipicnog srpskog mentola.

    Sviđa mi se

    • Наравно да вам „из прве“ нећу рећи ништа што сте исхалуцинирали, али стварно – излажете се извесном ризику уколико не аргументујете нешто од овога што сте набрабоњали. На пример – шта није тачно у делу где се говори о једрењацима и освајању Индије, о Гвадалканалу и Нормандији, уопште о спремности омрзнутих протестаната да иду где год им држава затражи, и хроничној неспремности на исти подвиг наших патриЈота – све док им иза леђа не стане комесар са откоченим Наганом или их патрола војне полиције не испоручи директно у ров на п/к.
      Немам дакле никакав проблем да о мени и мојој мотивацији мислите шта год Вам драго, једино што тражим да своје тврдње покушате аргументовати. Поздрав.

      Liked by 1 person

      • Gosp.Pavkov, Vi osvajace, kolonijaliste, pljackase i gusare podizete na pijedestal sposobnosti, moralnosti i patriotizma, pa onda to proglasavate za argumente. E pa vidite, nisu svi spremni da pljckaju, pale i otimaju tudje, a Vama niko ne brani da im se pridruzite, ali nismo saglasni da sve nas silom ubedjujete u te vrednosti i vodite nas njima. Ako niste razumeli, to vam dodje na isto kao kada silovanu zenu optuzite da je kriva sto se seta u mini suknji, pa je ubedjujete u svoje moralne nazore. A Vi bi da sa njima igrate poker, sa onima koji su nas unakazili sankcijama, milosrdno izbombardovali, unistili sve sto je iole valjalo, pa nam umesto odstete nametnuli kredite koje nikada ne mozemo vratiti. I za Vas su oni pametni, moralni i sposobni, a mi smo Srbi neradnici, nesposobni i lopine, toboze zbog pogresnog mentaliteta. Nazdravlje! Ovaj Vas clanak je najodvratniji autosovinisticki tekst koji sam u zadnje vreme procitao, a konkurencija je ogromna. Alal vam vera na argumentima. Otmes kucu, pa je onda patriotski branis?! Pokeraski mentalitet kao vrhunac katarze?! Uostalom, ceo Vam je blog kao ovaj tekst, Srbi lopine i mentoli, Srpkinje prostitutke, da ne spominjemo ostale mnogobrojne zlocine, umesto da lepo zasednomo i igramo poker sa onima koji su nas opljackali. Ihaaa, gde bi nam bio kraj sa njihovim moralom. Samo, za tako nesto prvo moramo svi da obolimo od stokholmskog sindroma…

        Sviđa mi se

      • G. Mirkok, da počnem u Vašem stilu – Vi ste tipični srbski patrijota koji kad se mnogo naljuti na neprijatelja – odustaje od borbe. Ja nemam nikakav problem sa istinom da su narodi kojih se gnušate osvajali nove svetove, potčinjavali domicilno stanovništvo, pljačkali resurse i tom prilikom počinili mnogobrojne gnusne zločine – od nekih sasvim u duhu „onog vremena“ pa sve do metoda biološkog ratovanja kada su poverenik za indijanska pitanja i US konjica promrzlim Šajenima u rezervatu „milosrdno“ poklonili ćebad zaraženu velikim boginjama. Ono što sam jasno istakao, to je činjenica da su oni sposobni na podvig, a mi koji im se kao suprotstavljamo – nismo. Treba li da Vas podsećam da je u septembru ’91. mobilizacija rezervnog sastava JNA u Srbiji izvršena sa 32% na nivou Republike dok je u prestonom Beogradu ona „izvršena“ sa 15%? Ko je ovde onda nacionalista i patriota – onaj ko bez mnogo femkanja ide da gine u Vijetnam, bogu iza nogu, ili onaj što mora da nosi tetki lek u London, iako ga njegova ljubljena otadžbina zajedno sa najskupljom srpskom rečju očajnički poziva sa medija, sve uz terciranje vojne policije i MUPa? Problem je što većina Srba koji se pitaju o tome kojim putem treba da ide Srbija sa nedoumicama nema ama baš nikakav problem: Srbija većinski neće „britke sablje, koplja…“ ona hoće „jarca pečenog“! To su svi oni koji donose odluke od nacionalnog značaja, kao i oni koji uredno i disciplinovano izlaze na izbore i one prve tako drže u situaciji da se pitaju za bilo šta. Potpuno sam siguran da niste glupi već samo zlonamerni, i da dobro znate da bivše kolonijalne sile predvođene SAD ne možete pobediti; tolikio ste im ispod radara da vas uopšte ni ne primećuju… Čemu onda služi Vaša palamuđevina o tome kako „niste spremni da pljačkate, otimate,“ tralalala… Nijh apsolutno ne zanima na šta ste Vi spremni a na šta niste. To bi moglo da zanima naše sunarodnike, i to samo ove ovde, koji imaju državljanstvo Srbije i pravo glasa, ali samo pod uslovom da Vas detektuju kao ozbiljnog neprijatelja ili barem konkurenciju. Ako okupite kritičnu masu istomišljenika koji „nisu spremni da pljačkaju…“ ali jesu spremni da izađu na ulicu i Aleksandru Vučiću saopšte kako nisu spremni ni njemu da dozvole da se u njihovo i vaše ime pridružuje pljačkašima na pohodu – onda ćete zaslužiti svu njihovu pažnju, a možda se Vašim likom i delom pozabavi i neki ataše. Sve dok visokomoralno docirate kako ja treba da uređujem Prevrat i kakav stav ja treba da imam o nekoj temi – možete da izazovete jedino sprdnju i sažaljenje. Ja bih više nego bilo ko drugi voleo da je RF u geopolitičkim relacijama faktor po uticaju sličan SAD, ali ona to nije. Rusi se zapošljavaju na Zapadu, Kim Filbi je valjda poslednji zapadnjak koji se zaposlio u Moskvi (naši lopovi, tajkuni, moleri i varioci teško da su ono što se obično podrazumeva pod „zapadom“)… Sankt Petersburg je lepši od Osla ali u Oslu većina stanovnika bolje živi nego u SP… Amerika je „Veliki Satana“ ali Arapi dupe daju za zelenu kartu, slabo koji WASP Amerikanac čeka pred ambasadom Jemena da mu udare vizu u pasoš… I tako dalje. Sa onim koga ne možeš pobediti na bojnom polju moraš voditi borbu na način na koji možeš. Potčinjavanje nije opcija, kao što to nije ni bezobrazno qrčenje, jer kazna kao što znamo sledi pod obavezno. Samo, ja znam da kaznu plaća narod a ne onaj ko ju je zaslužio, a znaćete i Vi kada prestane ovaj rodoljubački šlog koji Vas je strefio. Što se tiče Vašeg napuštanja Prevrata – odavde su odlazili i mnogo konstruktivnioji komentatori poput pegepeta, Budan – a, vraBca, a i Bata-Nimbus se nešto duri u zadnje vreme, tako da ćemo verovatno preživeti i Vaš odlazak. Zato – putuj igumane i ne brini za namastir. Pozdravljam Vas.

        Sviđa mi se

  2. “ једино што тражим да своје тврдње покушате аргументовати. Поздрав.“
    mnogo tražiš pljuvanje bez argumenata je omiljeni nacionalni sport.Uzgred prestao sam komentarisati kad sam ovdje u malo oštrijem tonu komentarisao moralnu gromadu u politici i kolegu mu Ž.C: koji rade po sistemu ddžuboksa-ubaciš novči i izabereš pjesmu i prošao ko bos po trnju i ako za svoje tvrdnje imam dosta argumenata.

    Liked by 1 person

    • Gosn.Zdravko, vratite se, molim vas, ovde vam je mesto, a ja vas necu vise uznemiravati mojim neargumentovanim pljuvanjem, obecavam. I izvinjavam se, nisam znao da sam vam ja pokvario uzitak komentarisanja na blogu. Necu se vise vracati ovde, zaista mi se smucilo. Svojevremeno mi je drugar dao adresu bloga i sve mi je lepo opisao, prakticno nacrtao, ali je kod gosp.Pavkova debelo pogresio jer, opisao ga je kao pravog srpskog patriotu. Ili se on promenio, razocarao ili je nesto drugo u pitanju sto ja ne mogu da dokucim tek, blog se promenio i skliznuo potpuno na vasu, drugosrbijansku, autosovinisticku stranu i to bas zahvaljujuci vlasniku bloga, koji je odrzavao ravnotezu. Ovde vise nema rasprave dve strane, misljenja su unisono drugosrbijanska i ja tu nemam sta da trazim. Dakle, vratite se, ja vas od danas necu uznemiravati.

      Sviđa mi se

  3. Аутор пише:“А укрцали су се на бродовље само зато јер је то од њих тражила њихова држава.“. Овакву потурачину, тешко је истрпети. Није чудо што је МИКОК је одреаговао. Ти што су се укрцавали на бродове нису имали много појма о држави. Пењали су се, како би побегли од беде и немаштине, или су их пењали, као осуђенике. У том делу је неразумљиво, да се велича нешто сасвим супротно од „пролетерског сајта“.
    Поставке о ПОКЕРУ, такође немају везе са животом. Покер тешко, да може бити пример за било шта позитивно, јер се игра заснива на принципу „убити“ противника. Само онај, ко је спреман и способан, да противника истресе из гаћа и отме му последњу кинту из џепа, куће, из дечијег џепа, може бити добар играч покера. То наравно нема везе са написаним примером покера.
    Што се тиче, коментара на коментар, аутор нам „открива Америку“, када прича ко је јачи. Питање је колико се може издржати и када је последњи тренутак за пружање отпора.
    Остаје нам, да помислимо, да је текст, такав какав је, написан, да би изазвао реакције и коментаре и повећао посећеност сајта.

    Sviđa mi se

    • „Ти што су се укрцавали на бродове нису имали много појма о држави.“
      Да ли су имали или не, можемо летњи дан до подне… Али било би лепо да дате неки линк где пише да су на плажама Нормандије и Пацифика гинули бедници који су у марински корпус и армију приступили да би се најели, односно да Рузвелт није имао кога да мобилише па је на бродове „пењао осуђенике“. Знате, „волим и ја неранџе но трпим“. Што се тиче „пролетерског сајта“ – ништа ме не сме изненадити, па ни то да након година познанства Ви и даље мислите да сам ја комуниста само се претварам, ваљда као што је и Вучић патриота, само мора да глуми због кредита са запада. Није овај текст да би се повећала посећеност сајта, јер (као што би требало да знате) – ово место је строго непрофитно и сасвим је свеједно да ли га дневно посети пет или пет хиљада људи. Биће да сте нас побркали са сајтом где сте акционар, али лако ћете наћи пут – право па код прве катакомбе скрените десно. И поведите свог другара, тамо можете текбирити у празно колико год вам воља, нико вас неће узнемиравати ни тешким текстовима ни коментарима у којма се инсистира на чињеницама.

      Sviđa mi se

      • И само за крај: „Питање је колико се може издржати и када је последњи тренутак за пружање отпора.“
        Као и обично грешите. Није питање колико ко може издржати, већ како спречити да се штета уопште догоди. Такође није питање када је последњи, већ КАДА ЈЕ ПРАВИ ТРЕНУТАК за пружање отпора. Да у ЈНА нисте уређивали зидне новине то бисте научили, јер то су основе. Ко то не схвата – не схвата ништа.

        Liked by 1 person

  4. Ко написа:“Код оних који су својевремено са два једрењака одлазили да освајају Индију“? У вези тога је био мој коментар. О Америма из времена Рузвелта немам података. Сви амерички ратни филмови о том времену, приказују да је била реч о регрутације, а мали број добровољаца, по правилу су били из сиротињских слојева. Слично се види и у данашњим временима. И сада се сиротиња јавља у војску добровољно код Амера. Уосталом, ако су Вам Амери за било шта узор, шта се ту може. Или можда Енглези? Ваљда о правом тренутку и код споменутих одлучују надлежни, а не Ви и ја. Што се тиче војске, моја је идеја била да идем у Билећу. На моју жалост нисам испуњавао „услове“. И заглавих у пољској пешадији у чизмама без пета и шињелу за град са рупама од пикаваца. И тамо не добих прилику да састављам зидне новине. Али то нисам ни желео.

    Sviđa mi se

    • „Ко написа:“Код оних који су својевремено са два једрењака одлазили да освајају Индију“?“
      Ja sam napisao, biće da se nismo razumeli… Tim gore po Vašu „teoriju“. Zamislite kolika hrabrost je potrebna da bi se čovek usudio i sa vojnom silom od 200-300 „crvenih mundira“ krenuo da osvaja u korist svoje kraljice? Ili ako Vam se više dopada, ako više volite da se referišemo na pretke današnjih Rusa – zamislite 30-50 vikinga koji se u malo većim čamcima spuštaju niz Volgu sve do Crnog mora i Carigrada da bi se zaposlili kod vizantijskog cara koji među finim svetom kojim je vladao nije mogao da pronađe ljude kojima bi na čuvanje poverio svoju glavu… Ti Vikinzi su se nazivali „varjazi“ – što će reći neki njihovi“ „Zavetnici“, ljudi koji su se zavetovali jedan drugom da će pre poginuti nego izdati, oni su kasnije pokorili slovenske zajednice na koje su na putovanjima nailazili, da bi se jednome od njih – Roriku (Rjuriku) osvojena zemlja toliko dopala da je na njoj ostao i osnovao Rusiju. Sa pedesetak hrabrih zavetnika i planom potčinio je hiljade i stotine hiljada domorodaca i nametnuo im se za vladara. On nije poput istočnih kanova sa sobom vodio milionsku hordu i gazio sve pred sobom, već je iz postojbine donosio svoju kulturu i tradiciju, koja se onda stapala sa običajima i kulturom starosedelaca, tako su nastali novi narodi i nacije, ali što ja to Vama pričam kad o tome imate na internetu koliko Vam volja?! Ali, Vi biste samo da se svađate i utucavate vreme…

      Sviđa mi se

  5. Неко учи са интернета, неко из књига. Тешко да ће било који историчар, да се сложи са мотивима људи из тих времена о којима Ви причате. Утуцавамо време и Ви и ја. За разлику, ја не измишљам нове теорије о историјским и иним догађајима. Шта тек рећи о новим појмовима? Најчешће не добијам сувисле одговоре у покушају, да сазнам нешто ново.
    Што се тиче мог акционарства на неком сајту, које сте споменули. Нема тога. Акционарство за мене постоји само, ако се формално-правно уреди. А реално, немам могућности, да у куповини било каквих акција учествујем. Заборавих. У поседу сам нешто мање од 1.000 ДИНКИЋЕВИХ акција.

    Sviđa mi se

    • На интернету може да се прочита много књига, ако то до сада нисте знали за Вас би било боље да сте ћутали. Док сте ви „учили из књига“, неки од нас су морали да зарађују па нису имали времена да (про)читају све што их је занимало. Данас смо у озбиљним годинама, ко се скућио – скућио и покушавамо да надокнадимо пропуштено… Ја нисам код вас конкурисао за службу да би Вам моја диплома нешто значила; за почетак довољно би било да научите да РАЗГОВАРАТЕ и аргументима побијате оно што мислите да саговорник није добро схватио, уместо што извикујете пароле као на страначкој конвенцији. На пример – шта Ви мислите, са коликом армијом је Кортез потаманио индијанце, или коолико војске је краљица Викторија послала у освајање и пљачку Индије? Али, о томе је већ било довољно шупље приче, тако да нема смисла…

      Sviđa mi se

  6. Кажете: „На пример – шта Ви мислите, са коликом армијом је Кортез потаманио индијанце, или колико војске је краљица Викторија послала у освајање и пљачку Индије?“ За мене је битно, да је он потаманио неке људе. Можете Ви такве подвиге, да уздижете, али се ту ипак ради о „тамањењу“. Нема код мене парола. Ви се бавите успостављањем нових теорија. Не ја. Ви сте написали оду у славу освајача: “ On nije poput istočnih kanova sa sobom vodio milionsku hordu i gazio sve pred sobom, već je iz postojbine donosio svoju kulturu i tradiciju, koja se onda stapala sa običajima i kulturom starosedelaca, tako su nastali novi narodi i nacije, ali što ja to Vama pričam kad o tome imate na internetu koliko Vam volja?! “ Која култура је стизала из Рорикове постојбине? Има ли трага о тој „култури“? Могуће је, да Вама све почиње од Рорика, или од неких енглеских краљица, или од Рузвелта, али су Вам ти узори НЕОПИСИВО шупљи. Тај Кортез није таманио Индијанце, већ неке друге. Надам се, да разликујете Ииндијанце од народа који се звао Маје. Викторија је ипак послала своје на туђу територију и туђу државу. Необјашњиво ми је, да подржавате и величате освајачке подухвате Енглеза и Амера.

    Sviđa mi se

  7. Овдје се изгледа ради о инсистирању на логици неумољивости којом успјешне нације владају собом и свијетом, с једне стране, а с друге о одбрани логике можда правичнијих (питање је шта је правда), али пропалих и окупираних народа чији је светац Вукашин Клепачки, добар, али заклан човјек.
    Током историјских периода шаблон пута до материјалне успјешности народа, нације, културе, се није значајно мијењао. Као најуспјешније памтимо оне које су највише и најбоље напљачкали у жестокој конкуренцији. Кажем, у жестокој конкуренцији, да бих нагласио колико мораш бити јебен играч да би постао империја, да би напљачкао довољно и нанио кући да изградиш Рим, Париз, Беч, Лондон, Москву, Истанбул, Њујорк итд. Многим јебеним играчима, који су знали правила игре и играли по њима, није успјело да напљачкају толико да се мјере се горе побројанима.
    Е, данас у земље ових пљачкаша идемо да радимо, да живимо “боље“, да се сликамо, гледамо њихове филмове, падамо на њихове кредитне понуде, тј. као жртве учествујемо у њиховој стратегији одрживе пљачке. И мрзимо их што су побили Индијанце, Индијце, Филипинце, Вијетнамце, нас…
    Е, сад, свако мора да зна правила игре и да се на њих љути, а играче који играју по тим правилима да или побиједи или им се придружи или да буде заклан, без љутње, као Вукашин, Бог да му душу мученичку прости. Сваки избор је у реду за оног који га прави. Али правила игре се неће промијенити зато што их ви сматрате нечасним и не волите да по њима играте, или нисте тог кова. Нећете их промијенити јер их је успоставила људска природа, појединачна и чопоративна.
    Било би лијепо да Они играју по својим правилима, а да Нас оставе на миру јер Ми нећемо да будемо као Они, али неће да нас оставе на миру, јер Они не би ни постали Они били да су остављали на миру.
    Ја то отписујем на амбицију. Ако хоћеш, ево како мораш. Ако нећеш, има ко хоће.

    Liked by 1 person

    • „Било би лијепо да Они играју по својим правилима, а да Нас оставе на миру јер Ми нећемо да будемо као Они, “

      За почетак, било би лепо и врло корисно да се Ми пресаберемо и видимо да ли стварно нећемо да будемо као Они, тј. колико Нас хоће а колико неће „јарца печеног“ ако се то коси са неким битним принципима попут правде, хуманости, Царства небеског… Овако, обојица причамо напамет; Ви мислите да су Срби у име високих начела спремни да се жртвују, ја верујем да пречесто испадамо жртве јер заправо желимо да будемо као Они, само не знамо како се то постиже, бежали смо са часова када се то учило 😦

      Sviđa mi se

      • Ово је остатак мисли, без којег први дио не значи ништа: “…али неће да нас оставе на миру, јер Они не би ни постали Они били да су остављали на миру.“ У тем грму лежи зец.
        Дакле, прав’ла су прав’ла. А главно освајачко правило је да нема правила.
        Што се другог дијела тиче…
        Од кога ти очекујеш да те науче?
        Посљедњи српски визионарски вођа је био Радован Караџић, и зато је његова творевина још и опстала. А његова визија стара од истраге потурица владике Данила и тактички неприлагођена времену, али пошто је била амбициозна, и остварила се колико-толико. Срећом, почетком деведесетих су сви били у неком раскораку. Чим су се прилагодили, Рашу у букагије, па у Стамбол, тј. свој царски казамат, а и све друге који су пратили његову визију. Ја мислим да су се, послије силних сјеча кнезова, чак и чудили откуд у српском народу на крају 20. вијека још људи који ишта контају. Послије толико удараца у главуџу, ко би и остао нормалан.
        Дакле, од кога си ти мислио да научиш кад је побијено све што је ишта знало?
        А питање је шта су и они знали кад су дозволили непријатељу да их ошамути, па скрати за главу.
        Учење је континуитет, посебно кад је национално искуство у питању.

        Sviđa mi se

      • „од кога си ти мислио да научиш кад је побијено све што је ишта знало?“
        Од онога ко зна, претпостављам… А ко је тај, управо сам рекао у тексту

        Liked by 1 person

  8. Ne bojte se g.Zdtavko, iguman je otputovao i nece se vracati. Prosto sam juce iz ciste radoznalosti pogledao komentare, ali ih nisam sve procitao jer nisam imao vremena, a evo danas imam vremena samo mi se cine nezanimljivi, te ih preskacem, uz par opazanja.
    G.Pavkov ipak priznaje ono zbog cega se buni da mu spocitavam i to je dobro ove male raspravice.
    I da dodam da zrtva nikad ne moze biti kriva, ni kada mirno ide pod malj i noz, ni kada je silovana zbog, toboze preslobodnog ponasanja, ni kada je bombarduju zbog predsednika za kojeg je glasala. To je aksiom, pravilo, da zrtva ne moze bas nikada da snosi krivicu za zlocine svojih dzelata. Razmisljajte malo o tome, nece Vam skoditi.
    Na pamet mi nije palo da uredjujem Vas blog, a jos manje da bezim od polemike. Odlazim iskljucivo zbog unisonog tona autosovinizma ovdasnjih i „pozvanih“ srbomrzaca jer, taj i takav ton mi para usi i ne ostavlja ni trunku potrebne objektivnosti, a da bi se uopste i pokusala bilo kakva suvisla diskusija. Blog je, naime, postao jednak drugosrbijanskim, ako ih nije i nadmasio
    I samo o jednom paradoksu koji para mozak. Vi, g.Pavkov, pljujete po Srbima kao lopinama, dok istovremeno hvalite najvece svetske lopove i pledirate da Srbi prihvate njihov mentalitet???!!!

    Sviđa mi se

      • Hm,hmm..svi su pomenuti,su „malji deca“, za poglavicu „SAKA ZULU“..a, naravno,postoje i Srbi,koje treba i pljuvati i posrati,onako u smenama,fizicki , ne moze istovremeno.

        Sviđa mi se

  9. @Mirkok
    И мене буни потреба, аутора и других, да пљују по Србима. Све ми личи, да се и аутор прикључио обожаваоцима Моћника и компаније.

    Sviđa mi se

    • „И мене буни потреба, аутора и других, да пљују по Србима.“
      Drago mi je da ste se skontali, želim vam kratku i plodnu borbu za Srbe. Samo, i mene buni ponešto… Ako biste slučajno imali sina ili kćer koji su se odali ne daj Bože narkomaniji, porocima, laži i patetici – da li biste i kod njih podržavali ono što podržavate kod svog naroda? Pitanje je naravno retoričko, vi nikad ne odgovarate ni na mnogo jednostavnija pitanja, taman posla da ćete odgovoriti na ovo koje se bavi principima. Ajd zdravo!

      Sviđa mi se

      • Када је негде 1998, имајући сву подршкусвоје мајке и моју у отискивању у пословни живот, по сопственим замислима, покушао, да ћора, да редовно увезену робу продаје на бувљаку, а фирму оставља, да то пегла, ја сам рекао, драги мој сине, то тако НЕ МОЖЕ. Добио је педалу и преко 15 година нисмо били у БИЛО КАКВОМ контакту. Значи, да сам имао горко искуство са лажи и пороцима. Са наркоманијом нисам имао проблем, те са тим у вези, могу само да претпоставим, шта бих урадио. Слутим и из ове перспективе, да би добили педалу, било син, било кћи, а обоје их има. Срећан сам што до тога није дошло. То су моји принципи. Ружно је, да спомињете, да избегавам одговоре. Могуће је, да нисам довољно прецизан и да ту и тамо бркам опште и лично. Иначе, не замишљам, да сам ја тај који треба, да се бори за Србе, за разлику од Вас. Много почео, много започео и сада у моменту разочарења, ајде да пљујемо. И то уздуж и попреко.

        Sviđa mi se

      • „Иначе, не замишљам, да сам ја тај који треба, да се бори за Србе, за разлику од Вас.“
        Знам да Ви не замишљате… Не знам шта замишљате – а ко би то требало да ради уместо нас двојице? Уједињене нације? Русија? Сабор на Криту? Мислим… ТО је проблем г. Млинаревићу, Срби мсасовно функционишу по принципу „бриго моја пређи на другога“ и „има ко о томе мисли“. Има, али тај мисли на свој џеп првенствено, а Ви бисте били први који би га извикали за будалу да није тако. ТО је оно због чега српска нација не може да се конституише и за то нам нису (пресудно) криви Енглези, Ротшилди иу сличне караконџуле, већ наша, србска поквареност и зихерашење. Па ма шта о томе да мислите и Ви и миркок….

        Sviđa mi se

  10. Г. Преврате, видим да сте у активности, па бих Вас пит’о дал’ сам џабе слао одговор који сте тражили у вези Вашег текста? Не бих ја, него кад сам већ, макар и успут, ушао у неку дискусију, сматрам да је ред да се испоштује опонент који нуди простор на свом порталу за одговор. Ако не, онда ништа. Само да знам.

    Sviđa mi se

  11. @prevrat
    Неукусно је, да сте ми пожелели:“želim vam kratku i plodnu borbu za Srbe“. Имам седам банки, па ме баш избаксузирасте. Оно ПЛОДНУ је у реду, али оно КРАТКУ? Драгославе, Драгославе, баш си бездушан!

    Sviđa mi se

    • NIste dovoljno razmislili pre nego što ste reagovali. Samo crnom dušmaninu poželeo bih da se dugo bori i koprca. Prijatelju želim da mu svaka borba traje što kraće, tj. da što pre pobedi. Žalosno je da se i ovo mora objašnjavati 😦

      Sviđa mi se

  12. Нарочито ме из шина избацило када сам (коначно) приметио да текст који сам писао сатима, људи „лајкују“ на друштвеним мрежама два минута након што га Вордпрес објави. Дакле – не чита се, или ….

    Хмм…. Шта о могућности да су се напросто обрадовали новом чланкуу њиховог омиљеног аутора, и *тек онда* кренули у читање.

    ако се ипак и прочита, нико нема воље да о написаном размисли

    Non sequitur.

    Ово сам написао пре читања коментара:

    Нажалост (или на срећу, како за кога), живимо на месту где дословно свако може да преживљава уз минимум труда и без икаквих заслуга за заједницу.
    Ја још нисам чуо за некога ко би између продуктивног посла и сопствене смрти пре одабрао да умре.
    Кад би кренули да гледамо ко шта даје, у материјалном смислу, свака би се заједница распала, јер још у породици родитељи по правилу дају више него што добијају заузврат од деце.
    Уместо тога што људи преживљавају без имало труда и без икаквих заслуга за заједницу, треба се бринути о ономе што је темељ друштва, а то су аспирације и спремност за борбу

    „Шта ће човек, нема а мора се од нечега живети…“ – универзална је рационализација бараблука којој се прибегава широм Илирика. Толико да онај ко би лопова ухваћеног на делу пропустио кроз шаке, истог тренутка на себе навлачи одијум благочестивих суграђана увек расположених да коприве крче туђим милоклизом, а критике се своде на уобичајено: „Лако је нападати сиромаха, што није истукао Вучића……, али не, на сиротињу се свакој шуши диже патка…“. Има ли ишта погрешније од овога?

    Има. То је ем нападати сиромахе, ем обожавати моћне. За грозно чудо, то се дешава свакодневно.

    Како онај ко нема никакав однос према својој приватној својини – може имати било какав однос према заједничкој, према држави на пример?

    Да, слажемо се о важности статуса приватне својине .

    То је родољубље и то је национализам. Нажалост, о томе слабо можемо да научимо тамо где кривимо вратове и одакле очекујемо да дође велики брат и уради наш посао, о томе се учи код мрских нам западњака. Код оних који су својевремено са два једрењака одлазили да освајају Индију коју су насељавали милиони,

    То су били јадници без шансе и људи које су намерно дрогирали по крчмама да би се следећег дана нашли на броду суочени са њиховим нажрвљаним потписом приступања морнарици.
    НЕ родољуби.

    или који су се без много размишљања одазивали на мобилизације и одлазили да гину по пацифичким плажама и којекаквим Нормандијама за које док их њихова држава није позвала – нису ни чули да постоје.

    Да су војници који су освајали плаже Нормандије могли видети у шта ће им се њихове домовине ускоро претворити, они би одустали из гађења. Ова изјава је 2001 постала хит у британској штампи.
    („Like most fellow countrymen of my background and vintage, I regret the passing of the Old England. I sometimes think, my Lord, that if the soldiers and sailors who stormed the beaches of Normandy in 1944 could see what England would be like at the end of this century, they would not have got 50 yards up the beach. I think they would have given up in disgust.“ – David Irving)

    Ти народи и те нације имају оно исконско заједништво што од варвара прави империјалисте,

    Дијаметрално супротно од чињеница. Какво је то заједништво када су неки енормно богати а други раде по 12 сати дневно, где су неки богати а другима умиру деца од глади, од лоших услова у рудничким јамама или од стресова у војсци. Практично нема дана а да се неки амерички ратни ветеран не убије.

    Американци и Британци пре светских ратова нису ни знали шта је обавезна војна служба – осим у америчком Грађанском рату.

    Код западњака представници државе су најбоље што та држава има

    Ово, изгледа, може рећи само неко ко ништа не чита. Изјава као из Алисе у свету иза огледала.
    Свакодневно кроз медије протиче река доказа да је истина супротна.

    Представници западних интереса у Србији могу много тога, али само код људи који од њих зависе – политичара, УДБаша, спонзоруша из НВО… Мени не могу ништа јер од њихове воље не зависим ни на који начин.

    Илузија. Сваки човек је веома рањив, а ти западни интереси су бескрупулозни. Погледамо ли статистике незапослености, видимо да се ивори прихода могу одузети свакоме. Посебно пољопривреднику, коме се преко ноћи минималним средствима може уништити уложени капитал. Кампањом у новинама могу свакоме одузети углед, а на основу тога и рођену децу. Могу свакоме одузети буквално све. У затворима као што је Гуантанамо, могу одузети здрави разум, а индиректно и част.

    Изгледа да је битна спремност на жртве у ситуацији без изгледа за било какву световну победу. То је у чланку прво речено, а касније заборављено.

    Sviđa mi se

      • Hm,hmm..kakva su to vremena dosla ? Svetozar Vukmanovic Tempo, otkacio rodjenog brata, neki Mlinarevic, otkacio rodjenog sina..a, cepenci opusteli, pobegli i Kinezi,poneli po cuturicu, vode sa morave za usput.drumovi ce pozeljeti Srba,makar bili i „komunjare“…pescanik, i dalje lije, Lorens od Arabije se ozbiljno zabrinuo, Dusan Bajatovic i Putin, zajedno jasu..

        Sviđa mi se

    • Шта о могућности да су се напросто обрадовали новом чланкуу њиховог омиљеног аутора, и *тек онда* кренули у читање.
      NIšta. Ja ne pišem da bi mi se neko obradovao ili razočarao, već da bi se o tekstu diskutovalo. Ako reakcija nema – ili je tekst potpuna budalaština ili se svi slažu. Ima i treće – ono što sam rekao u tekstu – površnost i navijanje. Nažalost – ne kandidujem se ni za javnu funkciju niti za Oskar popularnosti i to me ne zanima.

      Ја још нисам чуо за некога ко би између продуктивног посла и сопствене смрти пре одабрао да умре.
      Nemam pojma o čemu pričate jer između preživljavanja i smrti postoji razlika. Drastična. Ne znam u kojoj vaseljeni Vi funkcionišete, ali ja znam (pre)više ljudi koji celog života preživljavaju. Rekao bih polovina Srbije, a preživljavanje traje negde od prvih višestranačkih izbora do dana današnjeg. Ako Vi mislite drukčije, bio bih Vam zahvalan da iznesete kontraargument.

      Има (gore – prim.drp). То је ем нападати сиромахе, ем обожавати моћне.
      Nadam se da svoju decu (ako ih imate) učite da obožavaju siromašne koji su ne3moćni pa moraju da budu lopovi. Ja o tome imam stav i on je nažalost nepromenljiv. Znate, ni ja nisam baš tajkun ali mi nikada nije palo na pamet da se prehranjujem kradući ni od komšije niti od Delta agrara. Krađa je krađa i neprihvatljjiva je u svakom slučaju, ma ko da je kradljivac ili žrtva.

      НЕ родољуби.
      Prosvetlite me, da li su i oficire „drogirali po kafanama“ ili se oni ne računaju?

      Да су војници који су освајали плаже Нормандије могли видети
      Nije predmet debate šta bi bilo da su oni nešto videli, već da li su ginuli u Normandiji. Videli su poziv za mobilizaciju i odazvali se. O posledicama, Maršalovom planu i ograničenom suverenitewtu Nemačke i Japana – možemo, ali neki drugi put. Ovde je reč o običnom Jenkiju i njegovom srbijanskom kolegi – vojnom obvezniku.

      Какво је то заједништво када су неки енормно богати а други раде по 12 сати дневно
      To je ameriken drim takozvani… Pa svaki Amerikanac o sebi ima visoko mišljenje kao o milioneru koji je samotrenutno u određenim finansijskim teškoćama, ali nada se da bi se to uskoro moglo drastično promeniti i preokretenuti. I to nije zato kao što mi volimo da tripujemo – jer su „ameri glupi“ već jer oni imaju NADU. Da li i čemu mi možemo da se nadamo – odgovorite samo sebi, ja to više onako retorički…

      Американци и Британци пре светских ратова нису ни знали шта је обавезна војна служба
      Uskoro nećemo znati ni mi… Eno baš juče moom mlađem sinu u vojnom odseku rekli kako o svom trošku treba da ide na regrutaciju. MOlim boga da ga ne regrutuju u oklopno mehanizovane jedinice jer ću morati da dižem kredit da bih mu kupio tenk. Mislim, glupo je da momak odsluži vojsku a nema na čemu da se obučava.

      Ово, изгледа, може рећи само неко ко ништа не чита. Изјава као из Алисе у свету иза огледала.
      Naravno, Kameron i Skot su teški diletanti, dok je AV primer(ak) državnika.

      Илузија. Сваки човек је веома рањив, а ти западни интереси су бескрупулозни.
      Ne sporim da mene ujutro dobar snajperista može skinuti sa dva kilometra… Pitanje je ZAŠTO BI ON NA MENE TROŠIO METAK? Kakvu smetnju zlom zapadu predstavlja srbijanski proizvođač kupusa ili malina? Nije li vreme da spustimo srbske noseve i pogledamo oko a ne iznad sebe?

      Изгледа да је битна спремност на жртве у ситуацији без изгледа за било какву световну победу. То је у чланку прво речено, а касније заборављено.
      Ovo nisam razumeo, praštajte i obrazložite. Ako želite naravno…

      Sviđa mi se

    • Hm,hmm..to nesto, sto ste nazvali „Amerikanci“..najvecim delom su Njemecki doseljenici,osvajaci divljeg i naravno, pitomog zapada,kasnije ce,sve da „izvozno podivlja“.

      Sviđa mi se

  13. Hm,hmm..sto se tice kupusa i malina, nafte, i svacega, kao na primer, pobedjeni Japan,po „oslobodjenju“, od Rusa i Kineza,je potpisao obavezu, da ce, naftu i druge energente, kupovati iskljucivo od Amerike, pa ce, po novom „nacinu razmisljanja“, tokom vikenda, u Bajcetini,Tomislav Nikolic i Velja Ilic, maline i ostalo, kupovati od, nekog Svapskog dobavljaca, sa placenim atestom, da je ista roba iz Trstenika.

    Sviđa mi se

  14. Муцавом је требало неколико месеци, да нешто смисли и напише! И то неколико лаконских коментара. Заиста је задивљујуће!

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s