Pjer Besar: Slobode stvaraju bogatstvo, a ne banke

mladi ljudi koji nemaju akademske ambicije ili ne poseduju znanje jezika na visokom nivou mogu da nauče određeni zanat ili posao već od petnaeste godine. Oni biraju šta žele da rade: da budu cvećari, vodoinstalateri, stolari, automehaničari, prodavci, frizeri i bivaju zaposleni u toj struci dok jednom nedeljno pohađaju sturčnu školu. Ovo je najbolja integracija koju možete da zamislite. Kada mladi ljudi dođu kući sa platom sa 15 godina, to oštri njihov osećaj odgovornosti i osećaj vrednosti i ponosa. Iz ovog razloga nema getoa, visokih stopa kriminala i izolovanih zajednica u Švajcarskoj. Faktor ujedinjenja je produktivan rad, kao što je bio i ranije.

Nedavno je u Švajcarskoj održan referendum o „zagarantovanom osnovnom prihodu“. Građanima je, prema predlogu pokretača referenduma, trebalo svakog meseca od strane države isplaćivati određenu sumu novca, oko 2500 franaka (2300 EUR) po osobi, koja bi, kako zagovornici kažu, trebalo da bude dovoljna da plati njihove osnovne potrebe u vidu stanovanja, hrane i slično.

Građani su ovaj predlog odbili velikom većinom, a sam referendum dao je povoda za razmišljanje o švajcarskom bogatstvu i prosperitetu. Iako je ceo svet upoznat sa visinom švajcarskog životnog standarda, o razlozima za te uspehe postoje različita mišljenja, a često i zablude.

U cilju da objasnimo neke od osnovnih faktora švajcarskog uspeha o kojima se govorilo i u našim medijima, razgovarali smo sa našim partnerom Pjerom Besarom, direktorom Liberal Institute, švajcarske organizacije koja promoviše individualne i ekonomske slobode, mir, otvorenost i političku raznovrsnost.

Osnovan 1979. godine Liberal Institute je najveća organizacija ove vrste u Švajcarskoj. Sa prostorijama u Ženevi, Luganu i Cirihu kao i sa publikacijama na četiri jezika, predstavlja jednu od aktivnijih liberalnih organizacija u Evropi.

Pjer Besar za Libek govori o stvarima koje Švajcarsku čine uspešnom, o zabludama u vezi sa njegovom zemljom kao i o skorašnjem referendumu o „bezuslovnom osnovnom dohotku“.

 

1. U Evropi se često raspravlja o krizama – krizi Evrozone, migrantskoj krizi, sporom ekonomskom rastu i smanjenom globalnom konkurentnošću Evrope. Čini se istovremeno da postoje i države koje nemaju ovakve izazove. Ljudi često navode Švajcarsku kao jednu od najuspešnijih zemalja Evrope i sveta. Šta je tajna švajcarskog uspeha?

Švajcarska ima mnoge izazove slične onima sa kojima se suočavaju i ostale visokorazvijene zemlje. To su, na primer, problem sve većih troškova penzionog i zdravstvenog sistema, sve veće državne potrošnje kao i prevelike politizacije društva. Tačno je da u poređenju sa najvećim brojem ostalih zemalja Švajcarska zaista jeste uspešnija po mnogim pitanjima. Razlog za ovakvu vrstu uspeha uvek je isti, bez obzira na državu o kojoj se radi – viši nivo ekonomskih sloboda. Ako pogledamo Frejzerov indeks ekonomskih sloboda (Economic Freedom of the World), vidimo da je Švajcarska četvrta u svetu, iza Hong Konga, Singapura i Novog Zelanda. Ovo se u praksi vidi u slobodnoj trgovini, pouzdanom sistemu vladavine prava, manjem uplivu države u privredu i lični život građana, niže poreze, fleksibilnije i manje regulisano radno zakonodavstvo, decentralizovan politički sistem odgovoran građanima i istorijski niske stope inflacije.

2. Mnogi ljudi iz bivše Jugoslavije naselili su se u Švajcarskoj u svojoj potrazi za većom sigurnošću i prilikama da zarade više. Kako je to moguće, da ista osoba koja u Srbiji radi za 500 EUR, na samo hiljadu kilometara distance, za isti posao zarađuje i 15 puta više?

Najveći razlog za ovakvu razliku jeste nivo produktivnosti. Švajcarska je kapitalno-intenzivna privreda, sa investicijama koje su značajne kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Proporcionalno veličini, Švajcarska je zemlja iz koje potiče najveći broj multinacionalnih kompanija, od kojih su pojedine osnovane čak u 19. veku, kao na primer, prehrambena firma Nestle ili Credit Suisse, poznati finansijski gigant. Ipak, preko 90% biznisa predstavljaju mala i srednja preduzeća, koja su često veoma inovativna i okrenuta izvozu.

Ekonomske slobode automatski znače i veću štednju. Veća štednja vodi prema većim investicijama. I na taj način Švajcarska postaje veoma produktivna privreda, koja ima ne samo visoke plate, već i visoku kupovnu moć i visok standard. Drugi deo objašnjenja je kvalitetan obrazovni sistem koji je velikim delom usmeren prema potrebama tržišta rada i produktivnom načinu života. Srbija je više decenija vodila loše ekonomske politke socijalističkog sistema, dok je Švajcarska oduvek imala u određenoj meri liberalne vlade.

3. Ako govorimo o uspesima švajcarskog sistema, kakvu ulogu imaju kultura i tradicija, naspram politike i institucija? Da li je kultura važnija od politike?

Kultura je stvarno temelj politike i institucija. Švajcarska zaista poseduje narativ slobode vekovima, a njega u 19. veku obnavlja i pesnik Fridrih Šiler u svom delu „Viljem Tel“. Sloboda se u Švajcarskoj tradicionalno razume kao sloboda od vlade, što je prvo značilo slobodu od okolnih imperija i monarhija. Tri principa osnivanja države u 13. veku bila su odbrana od spoljnih napadača, nezavisni sud i odbrana privatne svojine, pre svega od krađe i štete.

Ovakva sloboda uvek je išla i uz etiku lične odgovornosti i nije predstavljala slobodu da se radi bilo šta, nego slobodu da se uradi ono što je ispravno. Ovakva tradicija u svojoj osnovi ima grčko – rimsku i judeo-hrišćansku mudrost. Sloboda, odgovornost, poštovanje prava na svojinu su, jednostavno, univerzalne ljudske vrednosti. One su utemeljene u razumu i možete ih naći svuda, od Azije, gde ih imate u kineskom Taoizmu, do mnogih krajeva sveta. Siguran sam da i Srbija ima sličnu tradiciju. U Švajcarskoj su ove ideje utemeljene kao dominantne kroz zalaganje buržoaskih elita u 18. i 19. veku i one su postale osnova sistema vlasti na kojima je svaka vlada zasnovana. Tako je vlada postala vlada od građana i za građane, a ne vladara nad svojim podređenima. To je i jedan od razloga zašto je svaki muškarac građanin Švajcarske istovremeno i vojnik milicije koji kod kuće čuva oružje i zašto je direktna demokratija toliko uticajna: moć je (ako gledamo princip) u rukama građana, a ne u rukama vlade.

4. Mnogi misle da je Švajcarska bogata zbog velikog broja banaka koje su iz Švajcarske i zato što bogati ljudi iz sveta u Švajcarskoj drže svoj novac. Da li je ovo tačno i, ako nije, šta biste vi rekli nekome ko koristi ovakav argument?

Banke su, svakako, neophodne za tržišnu privredu. Uz to je i istina da bankarstvo ima veliku tradiciju u Švajcarskoj, jer se ona rano razvila kao tržišna privreda. Švajcarska je jedan od najranijih igrača u industrijskoj revoluciji. Činjenica je, međutim, da bankarski i finansijski sektor čini samo deset posto švajcarske privrede danas. Menadžment ličnog bogatstva samo je trećina od tih 10%. To dakle nije toliko veliki udeo koliko ljudi misle. Najveći razlog za to što se Švajcarska nametnula kao ofšor destinacija je, pored ekspertize vezane za bankarske poslove i kosmopolitskog duha, pre svega politička stabilnost, ekonomske slobode, koje rade u korist očuvanja bogatstva i pravna sigurnost da će sredstva ostavljena u švajcarskim bankama biti tu i za 5, 25 ili 100 godina.

Argument da je Švajcarska bogata samo zbog banaka nema mnogo smisla između ostalog i zato što bogatstvo ljudi izvan Švajcarske koje se čuva u Švajcarskoj ne pripada Švajcarcima. Predstavljanje banaka kao glavnog argumenta za bogatstvo Švajcarske je način da se skrene pažnja sa ekonomskih sloboda kao osnove švajcarskih uspeha.

5. Švajcarska je mala zemlja, dok oko 25% njenih stanovnika predstavljaju stranci. Ako vidimo debate o migracijama, možemo da kažemo da bi i daleko niži udeo imigranata za mnoge Evropske države značio velike rasprave i otpor populističkih partija i anti-imigracijskih krugova. Kako to da Švajcarska nema ovakve rasprave i da se čini da čak ima koristi od imigracije?

Diskusije ove vrste postoje i u Švajcarskoj, na primer o pitanju azilanata. Ali tajna integracije je u tome što veliki broj imigranata odmah nalazi zaposlenje na tržištu rada. U stvari, pored svih ne-Švajcaraca koji rade u Švajcarskoj, ogroman značaj za privredu Švajcarske imaju desetine hiljada građana susednih država koji putuju iz svojih gradova blizu granice i preko dana rade u Švajcarskoj u pograničnim krajevima. Suprotan smer kretanja ne viđa se toliko često. To je zato što Švajcarska daje više mogućnosti, a više mogućnosti nudi jer privlači više investitora i preduzetnika.

Bitan faktor je i stručno obrazovanje i sistem „šegrtskog“ usavršavanja. Prema ovom sistemu, moguće je da mladi ljudi koji nemaju akademske ambicije ili ne poseduju znanje jezika na visokom nivou mogu da nauče određeni zanat ili posao već od petnaeste godine. Oni biraju šta žele da rade: da budu cvećari, vodoinstalateri, stolari, automehaničari, prodavci, frizeri i bivaju zaposleni u toj struci dok jednom nedeljno pohađaju sturčnu školu. Ovo je najbolja integracija koju možete da zamislite. Kada mladi ljudi dođu kući sa platom sa 15 godina, to oštri njihov osećaj odgovornosti i osećaj vrednosti i ponosa. Iz ovog razloga nema getoa, visokih stopa kriminala i izolovanih zajednica u Švajcarskoj. Faktor ujedinjenja je produktivan rad, kao što je bio i ranije.

6. Švajcarska je nedavno održala referendum o „osnovnom prihodu“, ideji da bi svi građani trebalo da od države dobijaju oko 2500 franaka mesečno, bez obzira na prihode, zaposlenje ili bogatstvo. Zagovornici ideje kažu da bi ovim sistemom svaki građanin dobio dovoljno novca za osnovne potrebe, a da ljudi ne bi bili demotivisani da rade „besplatnim novcem“. Građani su odbili predlog sa preko 77% glasova protiv. Šta mislite da su glavni prigovori predlogu i koji je problem sa osnovnim dohotkom?

Ideja bezuslovnog osnovnog dohotka je po konceptu slična hiru deteta koje se nezrelo ponaša. Ideja je da se prihod obeća bez ikakvog truda na strani primaoca dohotka. Ta ideja, ipak, mora da se finansira nekako, što znači da to plaćaju poreski obveznici. Ako poništite podsticaj da ljudi rade, nemoguće je da se finansira sistem. Ideja je, drugim rečima, apsurdna. Ishod te ideje je uvođenje prinudnog rada jer broj ljudi koji ima radne veštine ne bi bio dovoljan da popuni mesta na tržištu rada.

Treba imati u vidu da je predlog bio na referendumu jer je mala grupa aktivista skupila 100000 verifikovanih potpisa, što je dozvoljeno bilo kome u Švajcarskoj. Nijedna politička partija ne podržava ovaj predlog, čak ni partije sa levice. Ideja o bezuslovnom dohotku bi bila katastrofa i vodila bi totalnom privrednom kolapsu ako bi bila primenjena.

7. Mnoge države žele da budu kao Švajcarska, ali ne znaju kako. Šta mislite, šta su određene stvari koje bi svaka država mogla da uradi i da se po prosperitetu primakne Švajcarskoj?

Prvi uslov je da se donosioci odluka bave i zaista interesuju za napredak svoje zemlje i građana, a ne za svoje kratkoročne interese u smislu ličnih interesa. To zahteva kulturu integriteta. Drugi uslov je da pustite preduzetnike da rade i ljude da se slobodno razvijaju tako što ćete omogućiti veći nivo ekonomskih sloboda kroz liberalizaciju privrede, smanjenje državnog mešanja i potrošnje, to jest niže poreze i deregulaciju. Vlada bi trebalo da radi što manje, a posao vlasti bi trebalo da bude ograničen na čuvanje mira, sprovođenje pravde i ulogu sluge građanima. Ljudi na vlasti mogu da igraju ulogu lidera ako to žele, ali ulogu lidera koji rade za korist svih građana, što znači osiguravanje individualnih sloboda, lične odgovornosti i privatne svojine.

(Libek)

Advertisements

Jedno mišljenje na „Pjer Besar: Slobode stvaraju bogatstvo, a ne banke

  1. Nisam procitao do kraja, ne zbog brzog, dijagonalnog citanja tri reci, vec zbog ocigledne lazi o produktivnosti. Ta fama o produktivnim radnicima u razvijenim ekonomijama zapada i neproduktivnim u nerazvijenim tranzicionim ekonomijama je oborena vise puta egzaktnim podacima, a poslednji put koji, valjda, pamtimo i mi u Srbiji je bio u slucaju Grcke. Cista protestantsko-neoliberalna propaganda obogacene elite, koja ovakvim narucenim tekstovima krije tragove pljckaske ekonomije.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s