Драган Томић: In utero

materica-1024x716

У последње време, додуше стидљиво, у етру се појављују “шокантне” прилче о сексу. Послења итерација је била о “бизарној” игри клинаца која је у ствари огрија као и прича о томе како малолетнице нуде своје тело било за фотографисање било за услуге, па све до најновије где је проститутка заражена ХИВ-ом и хепатитсом Ц користила малолетнике као просјаке у замену за своје услуге. Када се ове приче онда укрсте са причама породичног насиља, поготово насиља над женама, и са причама о увозу вакцина против ХПВ вируса, појављује се функција која објањшава везу између ових догађаја.

Решење те једначине је број 400. Тачније, 400 евра.

Та цифра је кључна, јер је она константа која се онда провлачи кроз све остале социјалне функције на основу којих се одвија живот у Србији.

-Бус плус у два правца износи 178 динара. Ако идете на посао сваки радни дан, само превоз вас кошта 3560 динара месечно.

-Пошто морате да једете два пута, и то у најгорој варијатни бурек и пљека, бурек и јогурт је 130-150 динара док је пљека 200-250 динара. Када се сабере то је 330-400 динара. То износи 8000 динара месечно.

-Док се возите као стока у ГСП возилу, варећи лош бурек у стомаку, окружени бедом а кроз прозор гледате билборде који вас нагоне на леп живот, јавља се напон између жеља и могућности који онда ствара анаксиозност и из те анаксиозности јавља се агресија која се утапа у алкохол и цигаре. Просечна пакла цигара је 200 динара и пивчуга је од 170 до 200 динара, што додаје трошак на 400 динара дневно, 2000 динара недељно и то се пење на 8000 динара месечно.

Цифра која се појављује у овој рачуници је, 908 динара дневно. Да заокружимо на црвену ради лакше математике а и некада ће те пожелети и рецимо чоколаду у току дана. То износи на месечном нивоу, између 20000 и 22000 динара. То је 160 евра месечно.

Ако узмемо да је просечан лош стан месечно кошта 150 евра, комбинован трошак износи 300 еура.

Ако на лош стан додамо и режију која се креће око 40 евра, цифра се пење на 340 евра. Да заокружимо на 350.

Када одузмемо 350 евра од магичне цифра 400, добијамо 50 евра који остају Србину да у њих смести све своје жеље, надања, хтења, фантазије, наду, веру, љубав. У тих 50 еура он мора да смести и лајт мотив срБских патриЈота- ПОРОДИЦУ.

Дакле тих 50 евра јесте права цена Србина и када се загребе тема са почетка, јасно ће се видети да је цена услуга коју проституција у Србији најчешће носи, пада управо у тај ценовни ранг-ранг од 50 евра. Оно шта се разликује јесте коефицијент. Просечна курва у Србији тражи 50 евра за услугу. Она која себе сматра бољом и спретнијом тражи дупло, дакле 100. Она која себе сматра елитном дуплира цену и она иде на 200 евра. Она која себе сматра вештом и елитном а при томе је и позната, просто дуплира цену на 400 евра и ту долазимо до новинарки,водитељки, старлета и конфета. Тако се круг затвара на 400 евра са почетка приче.

Размере проституције у Србији су колосалне и она је управо под контекст који стоји иза приче о насиљу над женама. Идући даље, проституција је под контекст беле куге у Србији. Курва се јебе али не рађа децу. Мушкарац који курву јебе, користи кондом, углавном. У оба случаја природан чин сексуалног споја нема за резултат рађање. Такође, курву нико не жели да ожени, тако да нема ни бракова. Коначно ни курва не жели да се уда чак и ако неко жели да је ожени.

Проституција у Србији јесте основна социјална форма људске интеракције. Она постоји у сваком сегменту друштва и на сваком нивоу. Од обичних међуљудских односа, преко привреде и до самог врха, политике.

Међутим, овај пут, задржаћу се на овом првом, на међуљудским односима.

Тих 400 евра није плата, већ је улазница за пакао а ево и зашто.

Прво, 400 евра омогућава да преживите али не и да живите. На тај начин, 400 евра постаје само ваш, лични,једини и неизбежан, прво затвор а онда и гробница. Прво гробница ваше среће а потом и гробница у правом смислу те речи.

Највећа замка тих 400 евра лежи у простој чињеници да вам то изгледа као доста новца. Међутим као што је предходна рачуница показала то није тако. Са 400 евра ви можете да САЊАТЕ и маштате али никада да ОСТВАРИТЕ своје снове. На тај начин, ви постајете живи мртвац, нити сте ништа нити сте нешто, осуђени да вечито лутате између жеља и могућности. Могућности које заправо ни немате већ само илузију да је имате.

Други, далеко мрачнији аспект 400 Евра, јесте да заправо тих 400 евра није Европских, Бриселских 400 евра. Не, Српских 400 Евра је уствари 200 правих Евра јер се курс динара одржава вештачки. Сам квалитет робе и услуга који ви купујете за тих 400 Српских евра, по свом квалитету одговара цени од 200 Бриселских евра. У то спадају отпади који се продају по фенси местима, копије и распродаје као и акције. И чувене “шеме” од шанера.

Ви можете бити “успешни” у Србији и зарадити брдо пара. Ви можете имати кућу од милион евра, ви можете имати ауто од 500.000 евра међутим готово је извесно да до те куће нећете имати добар пут, да ће вам ноћу чопори паса завијати под прозором и да ће те так ауто од 500.000 претворити у ђубре возећи га по џомбама и рупама путева Србије, распалих ко курвина минџа од 30 евра испод Плавог моста.

Ако сте успешни, и имате кућу од милион евра, и не смета вам лавеж чопора паса испод прозора и имате да плаћате 5000 евра месечно на поправке аута од пола милиона евра, велика је вероватноћа да ће те те паре да трошите на провод и сплаварење како би изградили чувени срБски “статус” алфа мужјака. А нема нигде бољег провода од сплавова на водама престонице. На том месту, наћићете тоне вагина по разним ценама које такође ишту “статус” најбоље вагине престонице и редовно вежбају за 50 до 100 евра на сат. То су такозване “социјалне чке”, младо месо из средњих школа, студентесе из унутрашњости којима душа иште парче завичаја, који се на сплавовима нуди у виду “мелоса” који децибелима засипа обале “престонице”. Велика је вероватноћа да ће вам са бине певати нека “нова” нада која се и коју “пробијају” за 200 евра сат.

Када пијани од копије чивас регала изађете са сплава водећи за собом комплетну средњу школу на оплодњу у вашу “гајбу”, постоји шанса да вас салети и ТВ екипа која слави успехе престонице и да ће ту вест објавити фаце са ТВ-а које живе на 300 (400) евра на сат.

А онда ће тај кинески део који сте заменили за 100 евра, попустити под џомбама Србије и ви ће те осванути у јутарњим “шокантним” таблоидима у виду вести о саобраћајној несрећи где ће вас описати као М.В (45) и Ј.Б (18),С.Г(20) и К.Н(21) , у улози нових становника гробља.

Оно шта неће осванути као вест, јесте да ће очеви Ј.Б (18),С.Г.(20) и К.Н (21) извршити самоубиство месец дана после, јер су сазнали да су им кћери 50 и 100 евра сат и да то шта су одвајали од уста продајући дедовину, никада није било довољно да се утоли глад, глад живота престонице.

Ова прича се не зауставља овде. Србија је пуна вести о насиљима над женама, мајкама,сестрама,кћерима. Велика је вероватноћа да иза свих ових случајева стоји та “тиха” проститиуција, где се жене хефтају не толико зато што желе то да раде, већ зато да би закрпиле буџет и попуниле рупу која настаје када се митских 400 евра претвори у 200 евра и када на крају остане 50 тј 25 евра вишка.

Јер, ако просечна породица успе да скрпи 100 Српских евара и да то уложи у дете, које несрећно се роди као сека, она има 99% шансе да, пошто јој Телевизја испере мозак, већ са 13-14 година жели све сада и одма а то тих 100 Српских евра не може да купи. Да бере малине за 3000 динара није ин а и питање је да ли ће и тих 3000 динара добити а да не да. Јер нема закона нема полиције нема ничега на шта би јој гарантовало да ће добити накнаду за рад.

Све шта она може да уради је да стреми ка томе да постане старлета. Развојни пут од иде у три фазе, курва, курвета и на крају старлета и те фазе нису ништа до категорије, тј тарифе по којима се рибица издаје. Да би била успешна,она мора рано да почне како би док је још млада успела да се пробије. Док се пробија и стиче “искуство” њен поглед на свет постаје савршено једно димензионалан, она мушкарце гледа само кроз секс и новац. Врло брзо, и сам секс постане небитан и остаје само новац. Док тако расте, њена интересовања се сужавају и нестају. Она таква, никада неће развити сензибилитет за било шта друго осим за новац. У том новом свету, нема ни културе ни уметности и нема емоција.

Игром случаја, две девојке мојих пријатеља су дефектолози и логопеди, специјализовани за аутизам. Оно шта су оне рекле јесте да од 10 пацијената које оне имају, 8 су богатуни. Ако би смо применили онда на ово пре наталну теорију, која каже да емотивни развој детета почиње ин утеро дакле док се оно формира као фетус, пораст аутизма у Србији није никаква последица вакцинације, харпа и кем трејлса. Разлог за пораст аутизма лежи у простој чињеници да мајка одбија дете на психичком нивоу, јер је вероватно оно производ компромиса насталог у браку из интереса са масном свињом са пуно пара, коју она никада не би ни погледала јер јој биологија налаже да се хевта са алфама и насиље које она врши над собом, дајући се гмазу, директно се рефлектује на дете које гмаз жели али она не. Мржња према себи се онда пројектује на мржњу према гмазу која не може да се испољи директно и онда се она каналише на дете, које се рађа физички здраво али без могућности да говори, да не би рекло да га мајка уствари-не воли и да му је тата одвратни гмаз и да мама не воли тату. Да је лажно и да никада не би требало ни да постоји.

Међутим, мишљења сам, да оваква ситуација ипак највише разара управо самог мушкарца. У култури биљоједа, каква је СрБска, стадо женки води алфа мужјак који роговима набада своју замену. Када се на то дода Православни контекст, који креира кастински систем, јер моћ је делегирана директно од Бога и као таква се не може доводити у питање, ствара се систем који је фосилизован и у коме једном када постанте курва никада не можете постати мајка, и ако сама Библија каже да је то могуће (Христова жена је била проститутка, Марија Магдалена) добијамо друштво које константно тежи за моћи и моћ схвата како датост, као вољу више силе а не као резултат својих способности, талента и енергије. Стога успешан мужјак у Србији МОРА да има право да јебе све и да спречава остале мужјаке да јебу у опште. Он НЕ СМЕ да дозволи да ико други има шансу осим њега.

Парадоксално, алфа мужјаци тада креирају матријархат јер елиминишу остале мужјаке у борби за женке. Млади мужајци тада остају без пичке и постају дркаџије, агресивне и фрустиране. Женке пак, се тада боре за наклоност тог једног мужјака и фокусиране су на друге женке јер их виде као конкуренцију и у опште не гледају друге мушкарце. Оне константно морају да улажу у себе, да изгледају добро и постају робиње тела.

Дркаџије, у себи таложе седименте фрустрација, фантазија и граде патолошке личности за чију анализу су потребни конзилијуми психијатара. Тако да када дођу у прилику да имају везу, све те фрустрације одмах покуљају напоље и тада се дешавају бизарне ситуације које красе некро таблоиде Србије у виду наслова, исекао жену на комаде, ставио у фрижидер и отишао на пецање, деда убио девојку сипајући јој киселину у уста јер су се посвађали око тестамента, силовали старицу и тако даље.

У својој терминалној фази, проституција коначно негира мушкарца, јер ако би смо прихватили уврежену поставку по којој алфа мужјак самом чињеницом да је алфа, са својим бицепсом китом од 20 цм и кондицијом ко Змај од Шипова, као јединог биолошки исправног партнера за жену, његова природна предиспозиција бива у потпуности анулирана, спрам неког ко има паре. На овај начин, сама суштина, уколико се прихвати теорија Тошевског, је уништена јер он није у стању да биолошки привуче партнерку а камоли да је штити. Зато што по овој поставци, највећа претња по њу не долази споља, где он може да се постави као баријера, већ изнутра, од ње саме.

Избор који мушкарци имају у оваквом друштву, јесте да постану наркомани или спортисти. Наркомани зависни од дроге, алкохола или виртуелног света компијутерских игрица. Постају жртве субституције. Као такви они су агресивни, деструктивни и ауто деструктивни.

Буђења из тог кошмара пак, често се завршавају скоком са моста или под воз.

Да резимирам…

Ја сам последња особа на свету која би требало да моралише по овим питањима али једноставно ово је постало бизарно и апсурдно. Проституција је постојала одувек али је она имала своје место у поретку ствари. Проблем са Србијом јесте у томе што она поредак нема и проституција, као сила која нема отпор, се раширила по целом друштву. Она данас обликује целокупан друштвени живот у Србији. Међутим, и ако деструктивна она никада не би била у стању да овлада у потпуности да нема базу, базу од 400 евра. Српских.

Advertisements

9 mišljenja na „Драган Томић: In utero

  1. Што се каже е па сад. У основи тачан модел, социолошки, покривена је Србија али урбана, београдска, и она друга која јој стреми. У ове летње дана обична проста Србија, пати од ових бољки које Драган виспрено познаје и препознаје, ипак та и таква Србија уме да их гурне у ћошак и изађе у шуму ливаду њиву малињак, Да ли се спашава тешко, место бус плуса има југо, место бурека оно што кокошка снесе, место пљеске пастрму кости и сланину од јесени, и понешто из обора. Нисам баш паметан нити могу да склопим слику само ми се чини да она жилава понижена и исмејана Србија се не уклапа, и опстаје, сељачка и селсак Србија. Проституција јој није у првом плану пре би се казало „рука руку мије“. Драган немилосрдно трезни само ипак је београдска калдрма у првом плану.

    Liked by 1 person

    • Ма колико би волео да буде тако, истраживање које сам спровео поводом ове теме не даје много места за наду. Практично где год је доступна мобилна телефонија, доступан је и интернет а са њим и комуникација а са њом и могућност да се пазари рибица. Цене прате максиму, што јужније то тужније.

      Sviđa mi se

    • Постоји експериментална теорија, развијена на Новом Зеланду. Тражите овог аутроа John Bowlby и њеов рад на пре наталној психологији.

      Sviđa mi se

  2. Ne bih da obaram teoriju o autuzmu kod nas, ali je porast autizma zabelezen svuda u svetu, pa i u samoj Americi, a neki svetski strucnjaci smatraju da je taj fenomen zabelezen iz prostog razloga sto se autizam ranijih godina nije prepoznavao i dijagnostifikovao.

    Sviđa mi se

  3. Ja bih bio „srecan“ da imam platu od 400 eura……meni je 29 000 dindzi! Mom bratu 25 000 a on je ozenjen i ima dete. Srecom ne placaju stan.

    Sviđa mi se

    • Ne znam sta da ti kazem. Mislim da ne bi, jer je 400 evra iluzija, iz navedenih razloga, cinilo bi ti se da imas dosta ali bi vrlo brzo shvatio da nije tako.

      Sviđa mi se

  4. Sve se slazem 100% samo sto 99% ljudi koje ja znam a to je na hiljade ima platu od 18-23000din. sto je 160-180e,a 49000din.ili 400eura nema niko platu da ja znam,sto svakako ovu pricu cini jos vise puta crnijom ako moze biti dalje crnija.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s