Branimir Marković: O slobodarstvu, zašto tamo može?

Socijalna komponenta, zajedništvo koju je okean zahtevao od nordijskih naroda, nikada nije bila karakteristika Mediterana. Razlog : na Mediteranu se, zbog blage klime, moglo izaći na more kad god se htelo, i vratiti kad se želelo. Posljedice toga su ogromne, i danas

anastasija_face

I ovaj tekst je na večnu temu – kako od svoje zemlje napraviti slobodnu, prosperitetnu državu i mesto lepo za život. Problem, ne samo zato što se zove Srbija.

Budući sam slobodarstvo (liberalizam) turio u naslov, neću gubiti vreme razradama somnabulnih teorija i ekstremnih ideologija koje nikad i nigde nisu ostvarili srećnu državu „u realnosti“.  A pogotovo ne „klasnom borbom“.  Ako se ideološki ne slažete sa mnom, „čikam“ vas da mi nabrojite političke sisteme koji su „u realnosti“ bili socijalno pravedniji od severnjačke pomorske socijaldemokratije, Francuske, Kanadske ili Britanske socijalne države  ili „Američkog sna“ „implementiranog“ uspešno i diljem Pacifika sve do Australije, ma koliko ova tri sistema bila značajno različita jedan od drugih.

Znam da bi prosečan Srbin najradije dansku socijalnu sigurnost, ali sa američkim niskim porezima, a svakako bez poreza na nasledstvo od 70%, kao tamo gde  je protestantskom moralu imanentno shvatanje da svaki pojedinac ličnim radom mora da stekne svoju imovinu i pozicije. Međutim, ovaj uradak nije čak ni o tome (izboru modela pogodnih i primerenih srpskom mentalitetu za „kopiranje“). Već o malim, pomalo prljavim tajnama njihovog prosperiteta, da bi se razmišljalo kako Srbija i uopšte polukolonijalne države mogu da premoste zaostatak u startu.

Složićemo se da demokratija funkcioniše makar u Skandinavskim, zemljama Beneluksa i Kanadi, jerbo se Dalekim Pacifičkim istokom ne bakćemo.

Demokratija milenijumima utemeljena u načinu života – nužnom funkcionisanju posade bilo ribarske barke nekog skandinavskog sela ili engleskog ili holandskog gusarskog broda, u okeanskim uslovima plovidbe (vid bogati i Japanci i Koreanci su okeanski ribari, a i Australijanci su tu doplovili izdaleka). Ako ne sarađuju svi, bez obzira šta ko mislio o kome – barka se jednostavno prevrne u olujama koje su tamo stalne, a kopno daleko. „Na oceanu sve traje duže. On je, jednostavno, neumoljiv. Oluje traju danima, ne kao ove naše, morske, koje se mjere satima. Čak bi se moglo reći da ocean ne prijeti ničim iznenadnim, jer na oceanu sve se zna danima unaprijed , a slijed događaja samo je pitanje izdržljivosti: posade, broda, umješnosti … svejedno. Vrlo slični oceanu su i narodi koji žive na njegovim obalama … Socijalnu komponentu, zajedništvo koju je ocean zahtijevao od nordijskih naroda, nikada nije bila karakteristika Mediterana. Razlog : na Mediteranu se, zbog blage klime, moglo izaći na more kad god se htjelo, i vratiti kad se željelo. Posljedice toga su goleme, i danas.[i]

Ali ni o ovome nije reč.

Građani tamo učestvuju u političkom odlučivanju između ostalog i iz banalnog razloga što nisu opterećeni egzistencijalnim problemima da „još i o tome misle„, ko negde. Njihov socijalni status omogućava im i vreme za „rasprave“, što nas vraća na prasliku Atinske demokratije i njen paradoks. U odlučivanju su učestvovali samo slobodni građani, a u tadašnjoj Atini  bar polovina, a neki procenjuju i dve trećine,  stanovništva su bili robovi koji su za vreme Sokratovskih rasprava rmbačili. Ko Srbi danas.

Postoje li u Danskoj ili Finskoj robovi koji omogućavaju slobodnim građanima pravu demokratiju? Namerno sam izabrao države bez kolonija, čak ni kolonijalne ili osvajačke, bar ne u bližoj istoriji,  prošlosti, bez strateških izvora energenata ili sirovina, bez vojne moći i uticaja. Da bi odgovor bio teži.

Glede Francuske recimo,  odgovor bi bio lak, na koju god stranu da guglaš:

  • – „četrnaest afričkih zemalja obavezane su od strane Francuske, kroz kolonijalne ugovore, da stave 85 % svojih stranih rezervi u Francusku centralnu banku, koju kontroliše ministar finansija Francuske. Dve centralne banke su afričke samo imenom i nemaju sopstvene monetarne politike.
  • Togo i trinaest drugih afričkih država i dalje moraju da plaćaju kolonijalni dug Francuskoj, koji uliva oko 500 milijardi dolara iz Afrike u njen centralni trezor svake godine. Za dobrobiti koje je francuska kolonijalizacija donela državi. Zemlje koje su ostvarile nezavisnost od Francuske moraju da plaćaju infrastrukturu koju je Francuska izgradila u toj zemlji dok je bila njena kolonija.
  • Iako trenutno upravlja sa oko 500 milijardi novca afričkih država, Francuska im dozvoljava da pristupe samo do 15 % njihovog novca tokom jedne kalendarske godine. Ako im je potrebno više od toga, moraju da pozajme dodatne količine sopstvenog novca iz Trezora Francuske po komercijalnim kamatama itd itd.“ [ii]

Danska i Finska imaju uspešnu i modernu privredu, što tamošnjem stanovništvu omogućava „ars vivendi„, piju se dobra vina, uživa se, putuje se… Atmosfera je ležerna, „frendli“  i vesela.

A proizvodni pogoni njihovih firmi su u …?  „Juče je kompanija objavila nameru da do kraja ove godine ukine više od 4 hiljade radnih mesta u fabrikama za smartfone u Mađarskoj, Meksiku i Finskoj. Umesto Evrope, Nokia proizvodnju smartphonea prebacuje u fabrike u Aziji, koje su u neposrednoj blizini dobavljača pojedinačnih delova. Ovo bi trebalo da dodatno smanji operativne troškove, i na neki način ublaži lošije rezultate tokom prošle godine…“[iii]

Paz bogati i Danci. Koji su još i (ne)poznati po tome što su silnu lovu investirali pokupovavši SVE luke u Latinskoj Americi. Ok za Norvežane se zna da investiraju gde god stignu silne viškove od eksploatacije nafte. Pametno, javno i u opštem interesu – NACIJE (stanovništva), otelotvorene u državi i jednom od, kod nas poznatih,  njenih simbola – državnom Telenoru. Sasvim suprotno od naših idola, paradigme neoliberalne, čitaj države u kojoj najmanji procenat stanovništva ima najviše vlasništva nad resursima i kapitalom – Putinove Rusije npr.

Upozoravam da namera ovog uraDka nije moralisanje internacionalističko komunističkog tipa. Već da se upitamo – šta bi u Srbiji bio MOGUĆI pandan Danskih latinoamertičkih luka? Jbg – građevinske gigante koji su izgradili hidroelektrane po Africi smo rasprcali, kao i brodarske kompanije i GENEKS. Jer, demokratija se izgleda  ipak temelji na robovima, ako joj težimo, „isti“ ne smemo biti mi. Čekanje ukidanja robovlasničkog sistema (danas se ponovo zove kolonijalizam, i širi se i po Evropi delovanjem EU) na planetarnom nivou nije mudra nacionalna taktika.

Još jedna činjenica kojoj se divimo u Danskoj npr. je preduzetništvo stanovništva. Podsećam, oni 70% nasledstva vrate državi, pa startuju il sa 30% onog u čemu su uživali dok su bili mali, a neki i bez ičega. Kako Danac mož od nule a Srbin ne može ni s hektarima nasleđenog?

Deo odgovora je što Danski Geneks i dalje investira u luke Latinske Amerike pa neki Danci imaju gde da se zaposle, a našeg pojele mace, ali ciljao sam na nešto još jednostavnije.

Danac svrati u obližnju banku sa „start up“ projektom i – dobije lovu za investiranje. Srbin to isto uradi – pa ne dobije. Zašto?

Možda zato što banke u Danskoj imaju novca a banke u Srbiji ga nemaju dovoljno. Zamislite!

Da se podsetimo na epizodicu sa francuskim neokolonijalizmom: „Francuska im (afričkim državama koje drže sopstvene rezerve u njenom trezoru) dozvoljava da pristupe samo do 15 % njihovog novca tokom jedne kalendarske godine. Ako im je potrebno više od toga, moraju da pozajme dodatne količine sopstvenog novca iz Trezora Francuske po komercijalnim kamatama.“ Jerbo možda opsiuje suštinksi i poziciju „naše“ tj. Jorgovankine banke.,  naime, „centralne banke su afričke samo imenom i nemaju sopstvene monetarne politike„.

UUUU štampanje para, Milošević, hiper inflacija !!!

O tome u sledećem nastavku

 

[i] https://prevrat.com/2011/10/21/%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5-%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/

[ii] http://www.noviplamen.org/tekstovi/2016/05/africke-drzave-i-placanje-kolonijalne-takse-francuskoj

[iii] http://www.personalmag.rs/blog/nokia-seli-operacije-u-aziju/

(BrANALI)

Advertisements

15 mišljenja na „Branimir Marković: O slobodarstvu, zašto tamo može?

  1. Откуд Аустријанцима или Швајцарцима солидарност и слободарство, а мора нису видјели. И нису Нордијци.
    Слободарство зависи од тога колико је елита отпорна на спољне освајачке утицаје – небитно како гради отпорност – и одговорна према народу, не због народа, него због свог опстанка и одрживости. Слободарство није сама воља за слободом, него способност претварања те жеље у организоване интересне групе које намећу своје захтјеве и економском или физичком снагом их остварују или бране. То је процес који се мора научити, а не може се научити без одређеног континуитета стабилности. То Срби нису имали још од прије Тајне конвенције. Срби су на бојном пољу, а ту је борба за живот, а не за политичко слободарство.
    Српски менталитет је и допринио томе и развио се из тога. Зачарани круг.
    Једно је извјесно: Срби немају довољно досљедности у храбрости нити довољно усредсређења да разумију континуитет опасности по слободу. И наравно, Срби не разумију стратегију јер немају довољно образовања у компаративној политици, посебно са становишта носиоца моћи. А данске елите су интегрисане у империјалне носиоце моћи. И имали су колонијалне посједе и још их имају.
    Уче ли се Сун Цу и Његош као политичка лектира у српским школама уопште?

    Sviđa mi se

  2. Ако си случајно мене поменуо, немам ја везе сотим линком, ни са коментаром. Имаш вероватно новог коментатора са идентичним презименом… Ако је нешто друго у питању, ја се у те хакерске ујдурме ништа не разумем.
    Да се наново враћам на „дискусије“ са овдје присутним комуњарама, нема никаквог смисла…

    Sviđa mi se

  3. Povratni ping: Драгослав Павков:О ментолитету… | P R E V R A T

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s