МрБранимир: КАД НУНСерка БРАНИ КОЛЕГУ

Odbrana i poslednje vreme

reklama

„Praktično u svakom retku tekstova o uredniku KRIK-a Stevanu Dojčinoviću u Informeru nalazi se neki nedokazani podatak koji, navodno, govori u prilog glavnoj tezi čitave hajke. Dok je skandalozno, nezakonito i nemoralno ponašanje Dragana J. Vučićevića, koji služi isključivo odbrani lika i dela Aleksandra Vučića, očekivano — nije jasno zašto kolege novinari i urednici ćute. Da li se oni zaista nadaju da će ih zaobići ponižavanje od strane Informera kada kucne njihov čas? „

pita se Tamara Skrozzatekst preuzet sa sajta Cenzolovka.rs

– See more at: https://www.krik.rs/skrozza-mediji-kukavicki-cute-o-blacenju-novinara-u-reziji-informera-i-pinka/#sthash.2ScZnqYp.dpuf

Хмм.зашто мајку му?

Ја сам као новинар још пре 10 година упозоравао колеге из НУНСа – немојте бранити оно што није новинарство, штампане ствари које раде ван професионалних кодекса. Они су тада бранили и сада имају то што имају. Када је Информер радио за Ђиласа и за Мишковића онда није био таблоид, када  је Курир радио за Тадића и Петровића онда је он био медиј, сада не ваљају. Па не можете бити у том смислу лицемерни“  одговара Зоран Остојић , екс новинар екс дужносник ЛДП-а баш на „Вучићевићевом“ камп месту, Тв Пинк .

Волим кад људи напредују, поготово кад напуштају заблуде, кретенске ставове и лицемерна „начела“.

Не могу да се не обрадујем што је гурушкиња копи пејст „новинарства“ коначно приметила један диљем Илирка веома изражен проблем елементарног заната (што је уопште почела да се бави занатом). И у свету све актуелнији, проблем извора (информација) и гарантоване заштите „истих“: „Pored brojnih drugih stvari, ovde je problematičan i način na koji je “Informer” došao do informacija o temi kojom se bave Dojčinović i njegov KRIK. Po rečima samog kolege, novinari do tih podataka nisu mogli sami da dođu, pa je po svoj prilici reč o “državnom resursu”. „

Да се раније бавила правим новинарством јамачно би га приметила (и пре 20ак година). То вам је, рецимо, „оно“ кад новине једног од убијених страдалника, данас „икона“ независног новинарства, објаве наводно интегрални транскрипт разговора у четири ока премијера једне од банана републиа Илирика и његове десне руке. Логично углавном непостављено питање је – како новинар – смртник може да дође до тога а да се не бави криминалом? Ових месеци им је то „вратио“ Вучићевић у много безазленијој и безвезнијој верзији (тајно направљеним  снимцима дрогирања уредника Курира емитованих у емисијама на Пинку). А само Вучићевић магарац?!

Или кад друга убијена „икона“ у свом гласилу најави и почетак бомбардовања „у датум“, седам дана унапред и крај рата, опет „у датум“, без икаквих јавности (целог света) доступних назнака или изјава званичника . Да ли се и онда питала да ли су „… do tih podataka  mogli sami da dođu.“

„Па не можете бити у том смислу лицемерни„, што би реко Остојић, инсајдер који добро зна о чему прича,  јер и онда су  „бранили оно што није новинарство, штампане ствари које рад ван професионалних кодекса“

Али су богами и нападали „ствари“ које су темељ професионалог кодекса – рецимо загарантовану неповредивост извора информација и изузеће новинара од судских поступака ако неће да  одају изворе.

Рецимо кад су се згрозили што је неки колега најавио разговор са прогањаном особом осумљиченом за ратне злочине (беше ли Караџић или Младић) и сложили се са својом доаЈенком Бранкицом Станковић. Она тада  изјави да би, ако би њој Радован понудио интервју, она одбила са гнушањем и пријавила га полицији.  Пре напад на Куле Близнакиње овакав став би изазвао ГАЂЕЊЕ колега новинара диљем планете, међутим, након суспензије чак и темељног Првог амандмана из „безбедносних разлога“ ово слугерањство и подобност миц по миц неприметно поста нормално.

У чему је НАЧЕЛНА разлика у увлачењу режиму између Бранкице и Вучићевића?

Нажалост у остатку свог ураДка особа знаковитог презимена СкроЗ- За показала је да се новинарски занат ипак не може научити  ко Марксов Капитал у филму „О покојнику све најлепше“, ако се одвоји само пола сата.

Лепо је почела „U vezi s ovom pričom nije jasno ćutanje samih novinara. Osim što je NUNS pozvao na bojkot “Informera” i upozorio na posledice ovakvog načina izveštavanja, slučajem su se bavile samo tri medijske kuće — jedna od njih snimljen prilog na kraju nije ni prikazala, bez ikakvog logičnog objašnjenja. Na društvenim mrežama vladalo je opsadno stanje, ali šira javnost — ona van “uskog kruga FB prijatelja” — mogla je lako da zaključi kako u vezi s izveštavanjem “Informera” nema nikakvih problema.“ (одлично питање, само непостављено у време бројних „кога је брига“ догађаја, рецимо масовних демонстрација највећих синдиката (преко 10 000 људи) због демоцидног „Радуловићевог“ закона о раду, такође бојкотованих од СВИХ новинара. Лично сам био присутан кад је на питање  једног синдикалног повереника, личног познаника прешедника НУНС-а „како вас није срамота да баш нико не извести“ Вукашин Обрадовић професионални  цинично реко: „па нисте нас звали„. Шта очекивати гледе  протеста против Београда на води од „само“ неколико хиљада – „кога је брига“?) …

.. па наставила описима факата под заједничким  именитељем  „па шта“  – „Pa šta?

Zašto “osuđivani narko diler” ne bi mogao da bude jedan od izvora? Baš zato što je “osuđivani narko diler” postoji mogućnost da zna mnogo više od službenika u lokalnoj ispostavi neke banke, ili kasirke u popodnevnoj smeni.Novinar istraživač koji ne bi saslušao i “osuđivanog narko dilera” ako ovaj ima šta da kaže, teško da bi sebe mogao da smatra istraživačem.“ (ко је реко Бранкица и оптужени ратни злочинац?)

…  али СВЕ  што је закључила  ТАЧНО ЈЕ али САСВИМ СУПРОТНО. Да парафразирам омиљену изреку њених старијих гурушкиња –  „са прљавом водом избацила је и дијете„, хмм. питање је дал је уопште избацила прљаву воду (дијете јесте).

Никако да се ослободе манира друштвено политичких радника да ОНИ одређују шта је а шта није „друштвени интерес“ (логично, кад су друштвено политички радници а не новинари).

„Оno što stoji u tekstovima koje je “Informer” posvetio Stevanu Dojčinoviću i njegovom navodnom istraživanju o nekretninama porodice Vučić, ne sadrže nijedan navod koji bi se (koliko god ga široko tumačili) ticao građana i građanki Srbije. .. da li se Dojčinović bavi suspenzijom? Da li stvarno “uživa u bolu”?

Kakvi god da su, odgovori na ova pitanja svetlosnim su godinama udaljeni od javnog interesa.“ 
По ком правилу  заната (а не узусу друштвено политичких радника) би јавности требала да буде ускраћена тако пикантна вест да се нека јавна личност бави тако чудним хобијем или шта већ? То као не би била аутоцензура? Прешедник НУНСа је лепо и јавно дефинисао своје колеге као „новинаре склоне аутоцензури“. Некад то беше оксиморон. Данас нико ни не реагује, макар увређено. Ма нису ни приметили ту изјаву.
О чему би СкроЗЗа да извештавају таблоиди? О Веберу?
„Koga je briga da li novinaru prija ili ne prija bol, slatko, kiselo, slano?“ – сем стотине хиљада читалаца једног од најтиражнијих таблоида, које није брига за рецимо демоцидне законе, ГМО намирнице, синдикалне протесте, или поступања извршитеља. Ћутање свих етаблираних медија сем друштвених мрежа о овој хајци (не спорим да је хајка и да нема везе с новинарством, О ТОМЕ ЈЕ ОВАЈ ТЕКСТ) сасвим прати „начело“ „Кога је брига“ .
Веома опасно начело. Јер није посО новинара да зна и процењује  „кога је и шта брига“ него да професионално изнесе све што сазна. Антиципација и бављење последицама објављеног  такође није била у опису посла новинара покојног слободног света.
Кад сам једном направио полусатну „истраживачку“ емисију о мућкама око изградње санитарне депоније, градоначелница тог града у коме је била и телевизиха, тада заиста  јавни сервис, која је то емитовала,  изјавила је да сам направио штету општини од 250 000 евра, што ме потресло ко кад Партизан изгуби. Тешко је то објаснити новинаркама (са или без наводника по укусу) које имају нерпекидан радни стаж тијеком диктаторских и тиранских режима (са или без наводника по укусу). Неверовали или да, недуго после те емсије (и не само због те) попио сам један од својих бројних отказа (једностраног раскида аутосрког уговора, јер прави новинари могу само да сањају о сталном радном односу) „у струци“.
Уместо да се фокусира на непрофесионалности, она опет оде у политичку подобност … где се најбоље сналази.
За крај ниска „истина је сасвим супротна“ бисера:
prekršen je član 4 Zakona o javnom informisanju koji zabranjuje diskriminaciju urednika i novinara prema njihovoj “političkoj opredeljenosti, uverenju ili drugom ličnom svojstvu”, baš kao što nalaže da se “ne sme ugrožavati slobodan protok informacija putem medija…naročito vršenjem pritiska pretnjom odnosno ucenom urednika, novinara ili izvora informacija”.  Овај члан се, очигледно је сваком сем СкроЗЗи,  уопште не односи на предметни случај. Тумачити да је је објављивање текста у јавном гласилу „pritisаk pretnjа odnosno ucenа urednika, novinara …“ мало је превише у складу са  дилетантским волунтаризмом прилично типичним за НУНСерке и НВОлош. А остаје и питање о коем  говори СкроЗЗа кад помиње угрожавање слободног протока информација – о  Вучићевићу или о себи. Посебно овде (није јасно): „Možda najvažnije od svega, ovde je prekršena i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, gde se u članu 19 doslovce navodi:  “Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice”.
Узгред, јел ово признање да је Дојчиновић политички пристрасан, да је зато, а не због новинарског рада, гоњен,  и  да је  „лично својство“ из Информеровог ураДка – чињеница а не конструкција и измишљотина? Немој више да га браниш „апострофирајући“  његову приватност.
Па бисер друштвено политичног радништва: „Voditelji koji sede i trepću pred agresivnom najavom pisanja o kolegi Dojčinoviću, ne reaguju na komentare o ljudima koji kritikuju vladu Aleksandra Vučića, baš kao i kompletno uredništvo koje se ni na koji način nije ogradilo od ovakvog performansa, prekršili su više od polovine svih tačaka  Pravilnikа o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, (REM),..а sva je prilika da se Savet REM-a ni ovaj put neće oglasiti“  Ах ти небудни уредници и новинари… не критиковати критику критичара – страшно.
Prekršen je osim toga i Kodeks novinara Srbije, i to u više tačaka“ – написа ал не објасни да грађанин смртник мож да се уфати с њиховим Кодексом за … јер је Savet za štampu  napisaо  Poslovnik kojim su sami sebi odsekli noge 
(како и зашто – прочитајте овде
.  У Чланu 3. istog stoji  – 
Жалбе морају да испуне следеће критеријуме да би се по њима могло поступати: …да се односе лично на подносиоца жалбе, или да је жалба поднета уз писану сагласност лица које сматра да је оштећенообјављеним садржајем“ … за разлику од РЕМ-а коме можете слободно да напишете пријаву „само“ због кршења општег интереса. А исто можете и Министарству културе, надлежном за штампане медије, ШТО НИКО НЕ ЧИНИ ДЕЦЕНИЈАМА, па ни УНС и НУНС.
Коме и даље  „nije jasno zašto kolege novinari i urednici ćute“, одговорам – јер нису новинари. „novinari i urednici који ćute“, „склони аутоцензури“ су новинари колико су  „лекари“ који не лече лекари  а аутомеханичари они који не поправљају кола.
ПС NUNS по обичају жестоко узвраћа:
„pozvao (је) na bojkot “Informera” i upozorio na posledice ovakvog načina izveštavanja.“
Веома учинковито!
Звездаши! Бојкот стадиона ЈНА од данас!
Just one day latter:
„Praktično u svakom retku tekstova …  u … nalazi se neki nedokazani podatak koji, navodno, govori u prilog glavnoj tezi čitave hajke.  Dok je skandalozno, nezakonito i nemoralno ponašanje …, koji služi isključivo  …, očekivano — nije jasno zašto kolege novinari i urednici ćute. Da li se oni zaista nadaju da će ih zaobići ponižavanje od strane … kada kucne njihov čas? “ постави (видећемо да ли је) начелно питање довођица НУНСа Тамара СКроЗЗа, чему посветиих јучерашњи урадак.

Кад, колико данас, небеса послаху први тест начелности и једноструке моралности моралискиње.

Из пера доЈена, угледника и једног од оснивача НУНСа, Веселка Симоновића, представљено као коментар.
http://www.blic.rs/vesti/politika/kolumna-blica-izborne-nepogode/0b6qmkm

Горњи цитат може се савршено применити и као образац. Заменом речи Вућићевић речју Симоновић и Информер Блицом.

Najkorumpiranije telo u Srbiji zvano REM to dozvoljava i sumnjam da će i sad, kad imaju prilike da dodatno zarade – naravno i televizije i većina članova nazoviregulatornog tela – promeniti nešto.

Generalni sekretar REM-a Nenad Janković reče prekjuče da će oni olakšati posao Agenciji za borbu protiv korupcije, jer će lakše moći da izračuna koliko su stvarno stranke potrošile na kampanju. Koja li će agencija i kad izračunati koliko su pojedine televizije potrošile novca na članove Regulatornog tela za elektronske medije.“

Ни налик писанију уредника  Информера – optužbe i neprimerene kvalifikacije koje su već postale uobičajene“,  су ту, али ни трага од „обогаћења“ „… lepezom tabloidnih sadržaja: optužbe … koje se mogu tumačiti na hiljadu i jedan način, nejasni snimci na kojima može biti bilo ko, izjave isključivo neimenovanih izvora“, чак ни „mnogo puta ponovljena tvrdnja o „dokazima“ koji se ne pokazuju (pa čak i ne prepričavaju), imena ljudi za koja prosečan čitalac nikada čuo nije..“ 
https://www.krik.rs/skrozza-mediji-kukavicki-cute-o-blacenju-novinara-u-reziji-informera-i-pinka/#sthash.2ScZnqYp.zQmwo8vJ.dpuf
Само понављање оптужбе „вредне“ бар 20 година робије минимум, без изношења иједне чињенице, доказа, сведока или бар навођења „неименованих извора“.

ОК, то је представљено као уреднички коментар.

Али искази „Najkorumpiranije telo u Srbiji zvano REM“, „pojedine televizije potrošile novca na članove Regulatornog tela za elektronske medije“ су чињенични а не изношење вредносних ставова и мишљења.

А, што рекла гурушкиња људскоправашког правосуђа, ВРВодинелић гледе „difamiranjа zbog ličnih svojstava koja nemaju veze za njihovom političkom delatnošću“:  

„Kada im se to priredi moraju da idu na sud, a sud odlučuje da li je u pitanju vrednosna ocena ili činjenična tvrdnja. Ako je u pitanju činjenična tvrdnja – da li je istinita ili ne, a ako je u pitanju vrednosni sud o ličnim svojstvima koja nisu u vezi sa političkom delatnošću – da li je lično, a ne politički uvredljiv ili ne.
http://pescanik.net/kricanje-na-krik/

Ваљда овај поступак важи универзално, не само гледе „личних својстава“.

Баш ме занима да ли ће опањкани  „чланови РЕМ-а“ ма шта то значило (возачи, портири, кафе куварице?) тестирати „плот за пијане“ срБског правосуђа.

У међувремену ето прилике за моралискиње из НУНСа да очисте прво своје двориште од корова, да престану „… бранити оно што није новинарство, штампане ствари које раде ван професионалних кодекса. Они су тада бранили и сада имају то што имају.“ http://branali.blogspot.rs/2016/03/blog-post_21.html?showComment=1458651426293


Да ли и даљеможете бити у том смислу лицемерни

Унапред се радујем ако истраживачки новинари поткрепе Веселкове оптужбе чињеницама. Само зашто то није објављено до сада ако сам глодур зна за то?

Можда су у „идејној комисији“ НУНСу проценили да „ne sadrže nijedan navod koji bi se (koliko god ga široko tumačili) ticao građana i građanki SrbijeKoga je briga

ПС Да подсетим на своју јучерашњу мудрост: „није посО новинара да зна и процењује  „кога је и шта брига“ него да професионално изнесе све што сазна. Антиципација и бављење последицама објављеног  такође није била у опису посла новинара покојног слободног света.“

А Веселко је посебан случај. Мој бивши био ми је уредник мојом  вољом и личним избором. Желео сам да пишем баш за покојни Блиц и прешо сам својевољно из Новости на дупло мањи.хонорар.

Он је био уредник и оног Блица – најбољих новина у историји српске журналистике и овог корпоративистичког смећа. Он би за разлику од Вучићевића умео и умео је и како ваља. А кад такви изаберу „тамну страну“ …

Advertisements

4 mišljenja na „МрБранимир: КАД НУНСерка БРАНИ КОЛЕГУ

  1. У друштву где је сврставање „уз своје“ правило понашања, тешко ћеш наћи људе који ће разумети шта си ‘тео да рекнеш овим текстом. Никакав Дојчиновић није света крава само зато што се бави Вучићем и његовим финансијама, нити Вучићевићу треба забрањивати да ради свој посао (да извештава јавност о СВЕМУ што (са)зна. Није битно да ли је Дојчиновић садо-мазо фрик ако су наводи из његових текстова о злоупотребама Вучића истинити, нити је битно због чега ДЈВ објављује то што објављује – ако је истина. Јавност има право да буде информисана што је више могуће, а ко се изношењем навода у штемпи осети погођен – нека сатисфакцију тражи на суду кога су реформисали данашњи љути опозиционари, а у коме правду деле судије које је право са страначке конвенције устоличио онај сеРаковић… Чисто да се и лично упознају како функционише право у Србаља.

    Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s