Драгослав Павков: О „изборима“

 Ко нам гарантује да се сутра неки или (скоро) сви од поменутих неће продати за грант, место у управном одбору, доделу неког феуда у припиздини или просто – за кеш?

избори по правилима Александра Вучића немају смисла јер су смишљени, испланирани и организовани како би непоменик и његова камарила наставили да управљају кризом све док не испуне све задатке из агенде коју су им наметнули „европски пријатељи“ и „браћа из далеких али нама пријатељских земаља“.

шта ће се десити ако/кад Вучи на „изборима“ потврди своју апсолутну власт у Србији? Лично, мислим да ће се као прво у маниру патетичне плачипичке ухватити за легалитет и легитимитет, па извршити додатни и коначни притисак на медије у најбољем маниру Слобиног министра за информисање.

србска десница Шакић

Одмах након најаве „избора“ почела су српско – србска препуцавања о томе треба ли на „изборе“ ићи или их је боље бојкотовати, да ли је стварно битно да се у парламенту „поново чује наш глас“ или је свеједно шта се и колико говори, а најзанимљивија би могла бити расправа о томе како Србији помаже то што ће се у посланичке фотеље поново увалити људи који вишекратно доказано немају појма шта би са својим мандатима почели. Мислим, знају они шта би почели са својим посланичким синекурама, али није јасно како то користи држави и њеном народу*…

У разматрањима је најдаље отишао уобичајено радикални Бранимир Марковић (авва Гарднер), а у стопу га прати луцидни Ђорђе Ивковић (авва Нимбус); како је овом аутору досадила улога певца који прерано кукуриче – овог пута ћу се задржати на утуковању.

Дакле, „авва Гарднер“ је (не)очекивано легао на руду власти и званичне опозиције сврставајући се у групу аутора који верују како ови ванредни и ничим изазвани „избори“ могу да се искористе против режима. Основна теза овог аутора (ако сам добро схватио) је да треба изаћи на гласање и гласати за било кога осим за странке које чине владајућу већину у Скупштини и Влади, нити за странке које су тренутна парламентарна опозиција. Претпоставка је, ако довољно грађана са бирачким правом изађе и гласа за Борка, Радуловића, Бошка или Санду, ДЈ Крмка или Глишића, Венди или Тулимировића – у парламенту ће се створити критична маса посланика који ће својом бројношћу режиму АВ отежати доношење антидржавних и штетних закона. Што „није без неке“, али срећу нам квари чињеница да овај аутор и те како зна, и зна да ја знам, као што зна и већина Србијанаца – када се србијански политичар ували у скупштинску клупу и ресторан – ту престаје свака идеологија, принципијелност и рацио. Ко нам гарантује да се сутра неки или (скоро) сви од поменутих неће продати за грант, место у управном одбору, доделу неког феуда у припиздини или просто – за кеш? Па управо је авва Гарднер (као што и сам истиче) више пута писао о недоследности, непринципијелности и недостатку скрупула сваког за кога данас тврди да би требало гласати како би се режиму АВ што ефикасније сапеле ноге а нарочито руке и лепљиви прсти! Ко ће и како спречити његове данашње фаворите да тргују гласовима, ако су стварно такви каквим их је до ономад описивао?!

Дакле – мрка капа, ово (ми) не делује као добра идеја.

Други аутор „авва Нимбус“ је стари мрачњак, реликт прошлости и задрти монархиста. Он мисли како избори по правилима Александра Вучића немају смисла јер су смишљени, испланирани и организовани како би непоменик и његова камарила наставили да управљају кризом све док не испуне све задатке из агенде коју су им наметнули „европски пријатељи“ и „браћа из далеких али нама пријатељских земаља“. Са чим се у потпуности слажем.

Наиме, као вишекратно декларисани либерал, ако морам да се опредељујем између насилних преврата и употребе демократских процедура за наметање воље већине – увек ћу бирати ово друго. Међутим, понекад се карте тако сложе да демократија делује као аутоинмуна болест, то јест да њене процедуре уништавају саму бит демократије као начина управљања друштвом, то јест – да у рукама покварених појединаца и најбољи закони и договорене процедуре могу да се „изметну“ у инструменте за аутократско владање.

На пример, избор народних представника по пропорционалном изборном систему у наше законодавство уведен је након првих вишестраначких избора који су одржани по „већинском“ систему, и након којих је најјача странка – наследница идеологије, кадрова и ресурса (новца и утицаја) Савеза комуниста Србије надмоћно победила и освојила апсолутну већину у органима где се доносе стратешке одлуке и доктрине. Што ће рећи – све је остало исто као у „комунистичкој диктатури“, само се сада зове друкчије. Дакле, србијански народ није био за опстанак социјализма и сличних глупости, али је благодарећи злоупотреби изборног закона и демократских процедура остао у социјализму и након што се против њега јасно и гласно изјаснио, у Скупштину уводећи баштинике идеја Пекића, Грола, Драже, Недића…

Када су та злоупотреба и изборни инжењеринг постали превише очигледни, режим Слободана Милошевића се сагласио да се избори народних посланика убудуће спороводе по пропорционалном изборном систему, али се претходно побринуо да своје кадрове постави свугде где је било потребно како би му победа на изборима и опстанак на власти били осигурани. Извршиоци радова били су активисти СПСа, директори јавних предузећа и установа, а у случајевима где то није донело задовољавајуће резултате – у предизборне активности укључивао се и РДБезбедности Србије. Ипак, захваљујући новом начину избора народних представника, (не)демократска опозиција је освојила и преузела власт у великом броју локалних самоуправа, што је монолит СПСа окрњило више него што је могао да поднесе, на крају се и срушио под ударима НАТО бомбардера и Отпор(ник)а. Од тог начина избора народних представника убрзо се развио мутант који је обесмилио све и један закон, сваки под милим Богом принцип па чак и Устав Републике Србије, због тога је дошло време да се он промени… Али, да би се изборни закон променио и почео да „ради“ у корист народа, неопходно је да се о томе договори двотрећинска већина људи којима баш такав закон одговара! И никакав други. И то ће се сигурно десити, само „..не данас, него мало сутра“ – што но рече Ђенка Ђаво.

Значи, ови „избори“ су de iure регуларни али основано сумњиви из више разлога:

– Расписују се у време кад режим АВ има апсолутну већину и једномислије у Скупштини, тј. нико и ништа не може да га спречи да доноси законе какве год да му се накриви, као и да спроводи „реформе“ какве и како год да му падне на памет.

– Ако се „избори“ спроведу по важећем Закону о избору народних посланика, резултат ће се од резултата избора 2014. разликовати у промилима; ништа крупно ни значајно се није десило на политичкој сцени да би се могле очекивати веће претумбације и прерасподела политичке моћи. Дакле,

– „избори“ на пола мандата актуелне Владе имају да послуже искључиво за оно због чега је бивши председник Тадић расписао оне „своје“ и последње – да би противзаконито продужио сопствени мандат. Само, поменути Тадић се прерачунао и преиграо, АВ се то неће догодити јер је зихераш који увек игра на сигурно. Овде има још једна околност на коју још нико није обратио пажњу:

Један од званичних Вучијевих „разлога“ за ванредну „проверу воље грађана“ је то што су наводно „сви медији приотив њега и његове Владе“. Ово врло несмотрено пролази испод радара критичке јавности (ако таква у Србији уопште и постоји); шта ће се десити ако/кад Вучи на „изборима“ потврди своју апсолутну власт у Србији? Лично, мислим да ће се у маниру патетичне плачипичке ухватити за легалитет и легитимитет, па извршити додатни и коначни притисак на медије у најбољем маниру Слобиног министра за информисање. А ви – живи били па видели.

Из свега наведеног, ко има очи да види лако ће закључити да „избори“ који се најављују не могу да промене баш ништа, осим да забетонирају или додатно учврсте режим.

Лично бих волео када би ме неко уверио у поштење и непоткупљивост Радуловића или Стефановића – за једног од њих бих у том случају радо гласао… Али таквих уверавања нема, бирачко тело, или боље речено „маса“ је толико препарирана да свако има свог фаворита па нико више ни нема потребу да лаже, маже, обећава…

Данас се Србијанци опредељују тако што неће „како други ‘оће“, „неће за инат“, „морају јер се обећања не сипају у трактор“, јер су „џаба школовали децу ако их не упишу у странку…“, и тако даље. Нема идеје или идеологије која би могла да покрене масе, стога је и политичка понуда баш онаква какву заслужујемо. И никакве разлике овде нема између „прве“ и „друге“ Србије, иста смо школа, иста мета – исто одстојање. Само што другосрбијаши имају европску, а првосрбијаши троглодитску реторику; намере су им свима исте, а реторика се прилагођава циљној групи.

Наравно, нада умире последња па се и ја надам да нисмо потпуно изгубљени случај. Живимо на најлепшем месту у свету, и само стицаји разних околности нас спречавају да живимо као нормалан свет. Што је најбоље (или најгоре, зависи од тачке гледишта) – много од тих околоности можемо да променимо сами, не зависећи од ничије добре воље.
На овим „изборима“, неизласком бисмо политичарима, али свим јасно ставили до знања шта о њима и њиховим идејама мислимо. Значи – ако и даље мислите да нас представљате или недајбоже водите било где – изволите се потрудити да смислите бољу причу, ова досадашња се више „не котрља“… Сигуран сам да ће на крају изборног процеса сви прогласити „победу“ и Вучи, и Дачи и „опозиција“… Али свима њима морамо ставити до знања да су својом „победом“ зараво победили сопствени народ, и да ће казна бити страшна знајући да ничија није до зоре горела.

Да ће онај ко до јуче није имао новца за телефонски рачун а данас поседује феуде и винске подруме – ускоро морати да положи рачун људима које данас тако самоуверено и бахато убеђује да је триста евра пуна шака браде када се узме у обзир да многи немају шансу да зараде ни тих триста… А шансу немају јер он не врши власт у корист њих, својих бирача, већ у корист белосветских лихвара и гувернера.

Након масовног и организованог бојкота, режим ће и даље тврдити да „има право“ да управља земљом и доноси одлуке, али све мање Србијанаца ће у то стварно и веровати… И Хитлер је владао на основу неких закона, исто је радио и Тита; јес’ да су ти закони били наручени и октроисани, али је чињеница да јесу изгласани у барем привидно демократским институцијама. Али свеједно нико нормалан из тог легалитета не изводи легитимитет; исто ће се десити и са Вучијевим законима. А када сваком србијанцу, у сваком дому Србије неспорна постане чињеница да народ има моћ, да ми бирамо власт а не власт нас (што иначе наш „веберолог“ не потражи неки бољи народ, неки са „етиком“ која му се више допада?), да ми политичара можемо да ваздигнемо али и да га обесимо на Теразијама – појавиће се појединци који пазе шта обећавају, они ће се удружити у странке јер се идеолошки слажу а не јер се „мора од нечега живети“, и онда ћемо изабрати људе који ће нас представљати, а ми ћемо их контролисати док можемо, а кад то постане немогуће – сменити и изабрати друге.

Али знајући с ким имамо посла, какве су наше а какве непријатељске снаге – на то ћемо још (мало) причекати. Само, чекање не мора да се сведе на лежање под крушком, грицкање травке и чекање Руса.

Нисмо ми баш стока ситног зуба, показали смо да умемо изаћи на крај и са империјама… Једино, хајде да се сложимо макар око тога да лежање у хладу није опција. А онда ћемо лако…

Advertisements

9 mišljenja na „Драгослав Павков: О „изборима“

  1. – „избори по правилима Александра Вучића немају смисла јер су смишљени, испланирани и организовани како би непоменик и његова камарила наставили да управљају кризом
    Са чим се у потпуности слажем.“
    – „хајде да се сложимо макар око тога да лежање у хладу није опција.“
    И? ако нећеш да „(не)очекивано леганеш на руду власти и званичне опозиције сврставајући се у групу аутора који верују како ови ванредни и ничим изазвани „избори“ могу да се искористе против режима.“?

    Sviđa mi se

    • „На овим „изборима“, неизласком бисмо политичарима, али свим јасно ставили до знања шта о њима и њиховим идејама мислимо. Значи – ако и даље мислите да нас представљате или недајбоже водите било где – изволите се потрудити да смислите бољу причу, ова досадашња се више „не котрља“…“

      Након тога само су два пута: промена „приче“ и устоличење покваренијих и лукавијих типова – тј. пропаст озакоњена непротивљењем, или оздрављење нације, повратак основним принципима збора и договора и стабилност.

      Може се додуше политички олош још пар месеци батргати у покушају да задржи позиције, тј. остане на слободи, али ако већина грађана коначно постане свесна своје моћи – мафији су дани одбројани. Смењивање Курте како би нас зајахао Мурта барем за мене није опција. Могу живети с тим да сам немоћан да мењам ствари, али не бих преживео када бих се сложио са барабама само зато што су тренутно јаче.

      Sviđa mi se

      • Да бисмо прешли у фазу отворене побуне против система, најпре СВАКОМ мора бити јсно КО подржава овај лош систем и ЗАШТО то чини. Нисам сигуран да смо у вези тога сагласни, јер превише људи мисли да „тако мора“ да шут не може с рогатим, да Американци раде како им је ћеф, баш их брига за наше протесте… Дакле, за сада се још вадимо (рационализујемо свој кукавичлук и зихерашење), што би реко’о Шојић – „нисмо још гладни“. Још нисмо.

        Sviđa mi se

      • građanska neposlušnost je recimo neplaćanje računa… zanimljiva ideja u zemljii gde su zakonima izvršiteljima data neverovatna ovlašćenja, a uveli su i parakriminalne izvršiteljske agencije koje čak ni ne moraju da ti uteruju dug po zakonu, mogu mimo sudskih sporova…
        odlično bi prošla sirotinja pogotovo ….

        ali kao jedan od najvažnijih delova programa na izborima – uvođenje plaćanja samo poltrošene energije i usluge, ne paraporseskih harača raznih, to svakako.

        Sviđa mi se

  2. Povratni ping: Ава ГАРДНЕР (МрБранимир) ава ПАЈСЕРУ (ДрПавковљеву Пинкију) ОТПОЗДРАВ НА ПИСМО | P R E V R A T

    • Добро, Ви не платите струју – они Вам је искључе… Шта онда, кад се испостави да комшију баш брига, или чак да помало и уживају кад дођете на њихова врата са крајем продужног кабла?

      Sviđa mi se

      • Racunam na tih 10% pretezno mladih sto ava Gardner hoce da izvede na izbore i njihovu inventivnost da rade ono sto bi zapadnog gazdu zuljalo, a time pogadjalo i vlast. A to nisu racuni, mladi ih ionako ne placaju…

        Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s